Broj požara na deponijama u Srbiji se utrostručio u poslednjih sedam godina.Svoj doprinos tim brojevima dali smo i mi iz Kraljeva, sa pet požara u poslednje tri godine na nesnitarnom smetlištu koga ,još uvek,zovemo Gradska deponija.

Tako smo „doprineli“ da  vazduh koga udišemo, bude opasan po naše zdravlje, ne samo tokom grejne sezone već i leti kada ,po prirodi stvari,veći deo dana provodimo napolju.

O tome najrečitije svedoči podatak i o novom, neslavnom, rekordu koji je ostvaren 29.maja 2025.godine, dva dana posle početka zadnjeg požara na smetlištu koga ,još uvek, zovemo Gradska deponija, kada je na mernom mestu automatizovane stanice Agencije za zaštitu životne sredine ,kod Železničke stanice, izmereno 620,40 µg/m³ (mikrograma po kubnom metru vazduha)

To predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje, naročito za osetljive grupe stanovništva. Prema standardima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), dnevna granična vrednost PM 10 čestica je 50 µg/m³, dok se vrednosti iznad 300 µg/m³ smatraju ekstremnim zagađenjem.

Reakcija građana, političkih stranaka opozicije i nevladinog sektora grada Kraljeva, na posledice požara na nesnitarnom smetlištu koga ,još uvek, zovemo Gradska deponija, u vidu dima, nesnosnog smrada i zagađenog vazduha  iskazane su kroz brojne objave na društvenim mrežama.

Dan posle ovakvih izmerenih rezultata sastalo se 30.maja ,na svojoj 69.vanrednoj ,sednici Gradsko veće.

Na dnevnom redu je bilo 11.tačaka dnevnog reda a među njima nije bilo ni jedne koja se bavila požarom na deponiji ili uznemirenjem građana koje  su izazvale posledice tog požara u vidu dima ,nesnosnog smrada i zagađenog vazduha.

Naši „donosioci odluka, i upravljači“ ,ohrabreni mlakom reakciom javnosti na posledice požara na  Gradskom smetlištu ,opredelili su se ,još jednom, za „strategija noja“.

Ova fraza se oslanja na popularni mit da noj, suočen s opasnošću, zabija glavu u pesak kako bi je ignorisao- što simbolično predstavlja izbegavanje odgovornosti ili ignorisanje problema umesto njihovog rešavanja.

U kontekstu javne uprave,„strategija noja“ se može koristiti za opisivanje situacija u kojima institucije ne preduzimaju konkretne korake za rešavanje problema, već ih zanemaruju ili odlažu. Ovakav pristup može imati ozbiljne posledice po zajednicu, jer nerešeni problemi često eskaliraju i postaju teži za upravljanje.

Stanje na  nesnitarnom smetlištu koga ,još uvek,zovemo Gradska deponija očigledan i najbolji je primer izbegavanja odgovornosti ili ignorisanja problema umesto njihovog rešavanja.

Članove Gradskog veća, ohrabrene mlakom reakciojom javnosti na posledice požara na Gradskom smetlištu, očigledno nije interesovalo kako se sanira požar na njemu.

A trebalo je!

 Jer, ako se požar lokalizuje samo nanošenjem sloja zemlje, bez postavljanja sistema za odvod gasova(biotrnova), metan ostaje zarobljen ispod površine. To može dovesti do njegovog akumuliranja i povećanja pritiska, što povećava rizik od eksplozije ili naglog oslobađanja gasa.

Posebno jer aktuelne visoke spoljne temperature mogu ubrzati hemijske reakcije i povećati pritisak gasova ispod površine. Ako metan nema način da se postepeno oslobađa, može doći do spontanog samozapaljenja ili eksplozije.

Ovakvi scenariji su poznati u ekološkim analizama nesanitarnih deponija, gde se požari teško kontrolišu, a oslobađanje metana može imati ozbiljne posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Ali zašto bi nas sve to čudilo kada se „donosioci odluka, i upravljači“ i u sektoru upravljanja komunalnim otpadom , ponašaju po dominantnom modelu koji ,u Srbiji,vlada zadnje decenije  po kome vladajuća koaliciona većina  ne pokazuje volju za dijalog  sa strukom i građanima  oslanjajući se na  rezultate izbora kao opravdanje za autoritativno vladanje i nestručno upravljanje.

Birali smo njih, 70 odbornika, da u ime zajednice usvajaju strategije i politike koje treba  oblikuju tu zajednicu,pa dakle i upravljanje komunalnim otpadom zajednice.

Njihovo je i da kontrolišu operativno sprovođenje tih odluka  kroz  administrativne procese, organizaciju resursa i implementaciju politika što je posao Gradskih većnika i Gradske uprave na čelu sa Načelnikom.

Ako izabrani odbornici to neće ili pak ne znaju da rade menjajmo ih na izborima ,sve dok ne nađemo one koji znaju i hoće da rade svoj posao, da se bave komunalnim problemima grada planirajući i usvajajući dokumenta javnih politika uz OBAVEZNO učešće struke i zainteresovanih građana  .

Na odbornicima je i da stalnim praćenjem rada nadležnih organa i institucija u primeni propisa vezanih za upravljanje komunalnim otpadom utiču na promene.

Zato prelažemo da im se ,za početak, već na prvoj narednoj sednici Skupštine grada,uz skupoštinski materijal uruči i tekst Zakona  o upravljanju otpadom i da tu odmah im neko pročita član 53.tog zakona u kome jasno piše šta su trebali da urade  u predhodne dve godine,od aprila 2023.godine kada je ovaj zakon poslednji put menjan i doipunjavan.

„Partijski dresovi“  i moć  stranačkih vođa , kao moguća kompenzacija  izostanka volje i znanja odbornika da se uhvate u koštac sa ovim ,a i drugim, komunalnim problemima, su važni onoliko koliko im mi ,građani, poverujemo da su važni.

Na žalost, još pre sto godina je Arčibald Rajs,veliki prijatelj srpskog naroda, napisao da Srbi ,kao narod, olako (po) veruju u čuda i čudotvorce.

A dok bude tako malo šta će nam biti bolje!