Bogojavljenje 2026. godine u Kraljevu ostaće upamćeno ne po rekordnom broju plivača ili brzini Ibra, već po trenutku kada je učinjen napor da vera izađe iz okvira rituala i postane poziv na hitnu ekološku akciju. Povezivanje stradanja reka sa hrišćanskim vrednostima dalo je ekološkom pokretu novu dimenziju i legitimitet.

Simbolika u senci ekološke realnosti

Na obalama Ibra, 19. januara 2026. godine, teološka simbolika „žive vode“ našla se u oštrom kontrastu sa fizičkom realnošću reke. Iako Ibar nije bio okovan ledom, temperatura vode bila je niska, a vodostaj povišen usled padavina u gornjem toku. Brzina reke bila je izuzetna, ali je sa sobom, pored sedimenta, nosila i velike količine antropogenog otpada.

Ovakvo stanje reke i disonanca između svetosti obreda i degradacije prirode poslužili su kao idealna, iako tužna, scenografija za aktiviste udruženja građana Kraljevački razvojni centar. Oni su iskoristili ovaj trenutak da aktuelizuju problem zagađenja pod sloganom: „Spasimo naše reke – sanirajmo deponiju“.

Upozorenje sa deponije

„Okidač za ovu akciju bio je nedavni akcident na deponiji ‘Duboko’ kod Užica, koji je poslužio kao upozorenje da ni sanitarne deponije nisu sigurne ako se ne održavaju“, istakao je Dragan Mitrović, asistent menadžera projekta „Metla znanja za našu čistiju zajednicu“.

Mitrović upozorava da kraljevačka nesanitarna deponija, koja nema nikakve zaštitne mehanizme, svakodnevno ispušta ocedne vode u tlo i podzemne izvore povezane sa Zapadnom Moravom. „Želeli smo da opomenemo javnost da se zagađenje ne širi samo tokom leta; zimske kiše i otapanje snega direktno povećavaju rizik od ekoloških havarija“, naglasio je Mitrović.

Tri ključne poruke za budućnost

Kroz ovu akciju, javnosti su upućene tri ključne poruke koje sublimiraju zahteve građana:

Vera se pokazuje delima: Osnovna teološka premisa je da se ne može iskreno verovati u Tvorca dok se istovremeno uništava Tvorevina (priroda).

Sanacija kao prioritet: Zahtev „Spasimo naše reke – sanirajmo deponiju“ predstavlja direktan apel lokalnim vlastima, podržan peticijom koju su potpisali brojni građani Kraljeva. Nesanitarna deponija identifikovana je kao primarni izvor zagađenja koji direktno ugrožava kvalitet vode u Zapadnoj Moravi.

Zajedničko delovanje: Poruka „Hajde da to ubrzamo zajedno“ upućena je građanima jer su trenutni birokratski procesi prespori. Rešenje zahteva sinergiju građana, struke i lokalne samouprave.

Akcija Kraljevačkog razvojnog centra pokazala je da građanski aktivizam može postati deo šireg društvenog i duhovnog diskursa. Projekat „Metla znanja za našu čistiju zajednicu“ potvrdio je status ovog udruženja kao jednog od ključnih  aktera civilnog društva u Raškom okrugu, integrišući edukaciju, zagovaranje i direktnu akciju u borbi za zdraviju životnu sredinu.