Sa današnje svečanosti u Rvatima:Ignjat Rakitić,Sem Fabrici i Goran Trivan
Danas je u selu Rvati ,kraj Raške, svečano obeležen početak radova na izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za naselje Raška.To je nastavak, ranije započetih, radova na unapređenju i izgradnji vodovodne i kanalizacione infrastrukture u opštini Raška . Svečanosti u Rvatima prisustvovali su šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Sem Fabrici i ministar zaštite životne sredine Goran Trivan. Njih je,u ime opštine Raška pozdravio i na pruženoj pomoći zahvalio Ignjat Rakitić ,predsednik opštine Raška. Početak izgradnje jednog ovakvog postrojenja veliki je dan za zaštitu životne sredine ,posebno vodotokova, u Srbiji jer od desetak postrojenja ,nažalost,na prste jedne ruke mogu izbrojati ona koja normalno funkcionišu poput onih u Subotici, Somboru i Šapcu.Ministar Goran Trivan je izjavio da su poslovi na tretmanu otpadnih voda jedan od prioriteta delovanja Ministarstva zaštite životne sredine ,po čijim procenama, u Srbiji u narednih deset godina treba uložiti bezmalo pet milijardi evra za izgradnju 300 postrojenja za tretman otpadnih voda,jer se, trenutno tretira tek 8% svih otpadnih voda. Radi se o sumi koju Srbija ,svakako, nema za te namene pa je tim više pomoć i podrška Evropske unije za rešavanje nagomilanih problema u ovoj oblasti značajnija. Ovo je posebno važno jer će se puštanjem ovog postrojenja u rad popraviti kvalitet vode u Ibru a potom i u Zapadnoj Moravi , nizvodno od Kraljeva. 
Projekat vodosnabdevanja, prikupljanja i prečišćavanja otpadnih voda za opštinu Raška realizuje se u saradnji sa delegacijom Evropske unije u Republici Srbiji, sa ciljem unapređenja javne vodovodne i kanalizacione infrastrukture u opštini Raška. Krajnji cilj ovog projekta je prikupljanje i tretiranje svih otpadnih voda u opštini Raška u novom postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda, u selu Rvati. Vrednost projekta vodosnabdevanja, prikupljanja i prečišćavanja otpadnih voda za opštinu Raška je 6.258.931 evra , od čega je za radove izdvojeno 5.678.531 evra, a za tehničku pomoć: 580.400 evra.
Predhodna dva dana , na Cetinju, u Svečanoj sali Nacionalne biblioteke „Đurđe Crnojević“, je održana prva Međunarodna Konferencija bibliotekara, arhivista i muzeologa pod nazivom.“Libraries, Archives and Museums Conference (LAM), Montenegro, 2018″. 
Na ovom regionalnom ,međunarodnom skupu svoje radove su izložila 33 učesnika. Među njima su bili i predstavnici kulturnih ustanova iz Kraljeva, magistar Ana Gvozdenović, iz Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ i Mirjana Savić, viši kustos istorije iz Narodnog muzeja Kraljeva.One su na prvoj sesiji odmap posle svečanog otvaranja prezentovale svoj rad pod nazivom „Žički duhovni sabor Preobraženje- Mesto gde je baština živa i gde se čuva“. Bila je to jedinstvena prilika da se istaknutim kulturnim radnicima iz zemalja regiona predstavi ova značajna kulturna manifestacija koju ,već treću deceniju zaredom, organizuju Književni klub „Kraljevo“, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani” Kraljevo i Narodni muzej Kraljevo.To je kulturno-naučna manifestacija koja neguje, izučava i afirmiše autentične vrednosti srpske kulture.Manastir Žiča i 19.avgust , dan kada Srpska Pravoslavna Crkva slavi Preobraženje gospodnje odabrani su simbolično kako bi se izrazila suština manifestacije a to je spoj tradicije, temelja srpske duhovnosti i državnosti otelotvorene u Manastiru Žiči, i savremene vrednosti srpske kulture izražene kroz aktuelno pesničko stvaralaštvo. Pored afirnacije savremenog pesničkog stvaralaštva u sklopu manifestacije organizuje se i niz drugih muzičkih i likovnih sadržaji a sve to čini da Kraljevo, sredinom avgusta postane kulturna prestonica Srbije.Organizatori ne zaboravljaju ni struku te se trude da ugoste eminentne stručnjake iz različitih humanističkih oblasti.
Tako je, osim književno naučnih skupova o poeziji laureata, pod okriljem manifestacije priređeno pet značajnih multidiscciplinarnih naučnih skupova: „Staro nasleđe u savremenoj srpskoj poeziji” (1993), „Kulturno nasleđe i njegova zaštita” (1994), „Žiča – umetnost istorija” (1995), „Rudo Polje – Karanovac – Kraljevo: od prvih pomena do Prvog svetskog rata” (1997), „Kraljevo–Rankovićevo–Kraljevo” (2016).Ovakav koncept Žičkog duhovnog sabora pokazuju kako se tradicionalno i moderno mogu, na najbolji način,ujediniti u interesu negovanja poezije i kulturne baštine.
Verčeras su , u Kraljevu , na Trgu Srpskih ratnika ,nastavljeni protesti započeti prošle nedelje, čije je otpočinjanje inicirano nedavnom raspodelom novca iz gradskog budžeta namenjenog sufinasiranju medijskih projekata.I prošlonedeljne i ove proteste organizuje grupa od trinaest opozicionih stranaka Srpski pokret Dveri, Demokratska stranka, Demokratska strankaSrbije , Udruženje Starosedeoci Kraljeva i okoline ,Pokret za Kraljevo, Srpska sloga ,Socijaldemokratska stranka, Narodna stranka ,Pokret za preokret , Nova Srbija, Dosta je bilo, Zdrava Srbija i udruženje Otpisani 2014 , uz podršku dela kraljevačkih medija. Ono što je brinulo organizatore protesta ali je bilo i predmetom nagađanja šire javnosti i ,svakako, pripadnika vladajuće koalicije (SNS-SPS) je broj učesnika večerašnjih protesta.I dok su oni koji su strahovali od smanjivanja broja protestanata odahnuli jer se ,večeras, na trgu , a kasnije i na protestnoj šetnji gradskim ulicama, okupio gotovo identičan broj od nekoliko stotina protestanata , oni koji su očekivali da će ih biti manje neće se ,baš, obradovati.Jer , kako reče jedan od večerašnjih govornika prof.dr. Zoran Čvorović , odbornik „Dveri“ u Skupštini grada „Nije ,uvek važan broj. Za neke poslove , poput ovoga , važan je soj ljudi. A mi ,okupljeni jednostavno nećemo da brukamo sebe a ni pokoljenja i da ćuteći gledamo kako pokušavaju da nam oduzmu osnovno-pravo na mišljenje. Pravo na drugačije mišljenje od , aktuelne, vladajuće klike. Kao student protestvovao sam ,u Beogradu devedestih godina. Protestvujem i sada ,kao profesor,jer je to moje pravo.“ I večeras su na protestima bili i radnici nekadašnjih kraljevačkih privrednih giganata koji su , neslavno , završili u tranziciji. U ime njih protestantima se obratio Dragan Mitrović ,lider radnika nekadašnje Fabrike Vagona koji je ,između ostalog, podsetio i na genezu njihove višegodišnje borbe za svoja prava , za isplatu zaostalih zarada.Večerašnje okupljanje je završeno protestnom šetnjom trotoarima gradskih ulica pored zgrade Policijske uprave Kraljevo i nazad do trga uz masovno korišćenje ,gotovo zaboravljenih pištaljki i drugih instrumenata iz ne tako dalekih devedesetih godina.Večeras je među okupljenima bio i lider Srpskog pokreta „Dveri“ Boško Obradović ali se on nije obraćao okupljenima.Novi skup je zakazan za narednu sredu u isto vreme.
Danas je , U Beogradu , u okviru „Nedelje energije“ koju organizuje Centralno evropski forum za razvoj (CEDEF) uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike i Ministarstva zaštite životne sredine organizovana Regulatorna konferencija Nedelje energetike pod nazivom „Energetika i klimatske poromene“. Na konferenciji su predstavljeni Strategija energetike i klimatskih promena Srbije i Evropske unije. Učesnicima konferencije najpre se obratio ministar zaštite životne sredine Goran Trivan istakavši da se , zadnje četri decenije govori i piše o borbi protiv klimatskih promena ali da su ,nažalost, rezultati te brobe jedva vidljivi. Emisije gasova sa efektom staklene bašte se ne smanjuju neophodnom dinamikom a to za posledicu ima ,već i golim okom vidljive, klimatske promene. One pak , za posledicu nam , na ovim prostorima sa , u svetskim razmerama , najbogatijim i najraznovrsnijim biodiverzitetom, ostavljaju elementarne nepogode u vidu velikih poplava ili neuobičajeno dugih sušnih perioda. No, to ne treba da nas obeshrabri i da nas demotiviše za dalju borbu protiv klimatskih promena. U tom kontekstu Trivan je izrazio svoje očekivanje da će naš parlament , do kraja godine , usvojiti Zakon o klimatskim promenama koga, on lično, smatra najvažnijim aktom koga će ovaj saziv parlamenta doneti u svom mandatu. A taj zakon treba da nam donese velike promene izražene kroz promene svih sektorskih politika na nivou države. Govoreći o energetskom sektoru koji je , bez sumnje a i prema raspoloživim podatcima , uz saobraćaj , glavni uzročnik klimatskih promena kako na globalnom tako i na , našem, lokalnom nivou Trivan je rekao kao istih tih četrdesetgodina koliko govorimo i pišemo o klimatskim promenama govorimo i o štetnom uticaju tehnologija zasnovanih na korišćenju uglja kao energenta ali da , nažalost, malo toga u praksi menjamo. No, da ista stvar ima i svoje drugo ,pozitivnije lice , to su, kaže Trivan, podatci po kojima je naša elektro- privreda najveći ulagač i invaestitor u zaštitu životne sredine i da se ta , njena, ulaganja mere stotinama milona evra. Potrebno je hrabrije učiniti neophodan tehnološki zaokret u godinama pred nama. A o tome je , između ostalog, govorio i član saveta Agencije za energetiku dr. Aca Marković, upoznajući prisutne sa potencijalima u korišćenju solarne energije zasnovnim na neverovatnom rastu efikasnosti fotonaponskih panela i baterija ali i na ogromnom padu njihovih cena koji se izražava stotinama puta manjim cenama u odnosu na baznu 1975 godinu kada su ,kod nas, učinjeni pionirski koraci u korišćenju solarnih panela. Ističući decentralizaciju mreže i eleminisanje gubitaka na prenosu kod takve mreže ,kao njenu prednost, Marković je naveo dva primera ,jedan je ispitana mogućnost da se na krovu stadiona „Rajko Mitić“ može da se sagraditi solarna elektrana snage 2,8 Mw u srcu konzumnog područja a drugi primer je mogućnos podsticanja 100.000 domaćinstava u Srbiji da na svojim krovovima montiraju isto toloko solarnih mini elektrana snage od po ,samo , 10 kilovata što bi elektroneregetskom sistemu dalo ,neverovatnih, novih 1000 megavata električne energije.Nedelja energetike u organizaciji Centralno evropskog forum za razvoj (CEDEF) se nastavlja sutra skupom na beogradskom Mašinskom fakultetu na kome će biti predstavljene nove inovativne ideje za korišćenje obnovljivih izvora energije.
Sinoć je , u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu predstavljena knjiga „Konstantinović. Hronika“ autora Radivoja Cvetićanina. Na promociji su , pored autora , učestvovali , prof. dr Aleksandar Jerkov vanredni profesor na katedri za srpsku književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i Vladimir Marović ,profesor filozofije u kraljevačkoj Gimnaziji. Razumljivo ,najviše pažnje na promocijiji Cvetićaninove knjige je posvećeno Konstantinovićevoj „Filosofiji palanke“, delu koje je , prvi put, objavljeno u ediciji Trećeg programa Radio Beograda. Od 1969. do 2008. godine, knjiga je imala sedam izdanja u Beogradu i jedno u Sarajevu. I danas ,pet decenija kasnije, ova knjiga ima buran život izazivajući oštre i ,naizgled, nepomirljive razlike u njenom tumačenju. Baveći se istorijom ovog dela Radivoje Cvetićanin je izabravši za njen naslov pojam Hronika ,obezbedio kako je to jednom primetila Latinka Perović „dovoljno širok okvir za istoriju dela, pa i za druge žanrove: prvi korak u biografiju“. I uvodničari na sinoćnjem , kraljevačkom, predstavljanju knjige „Konstantinović.Hronika“ su pohvalili pažnje vredan trud autora da , na jednom mestu, prikupi gotovo sve relevantne činjenice vezane kako za nastanak dela Radomira Konstantinovića tako i za njega kao autora ali i za bezmalo, petodecenijski život „Filozofije palanke“.Tako je Vladimir Marović ,imeđu ostalog rekao i : „Postojati znači biti otrgnut od zaborava, a zaborav , kako Konstatntinović piše u svojim dnevničkim zabeleškama ,jeste mentalno ubistvo koje je, po nekad , možda, i strašnije od fizičkog ubistva. Zaborav je rasterećenje od neželjenog. Knjiga gospodina Cvetićanina „Konstantinović. Hronika“ jeste , dokaz ne toliko poželjnosti , koliko potrebe postojanja Radomira Konstatinovića.“ Prof. dr Aleksandar Jerkov je govoreći o značaju Cvetićaninove knjige rekao ,između ostalog i : „Kad bih mogao da zamislim raj proučavanja srpske književnosti i kulture,onda bi on izgleda tako da svaki srpski pisac ,svaki mislilac dobije jedno ovako delo posvećeno njemu.To bi bilo fantstično.“ Obrativši se , na kraju promocije publici u kraljevačkoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“,Radivoje Cvetićanin se zahvalio uvodničarima na biranim rečima o njegovom delu i dodao kako ga i ova promocija u Kraljevu uverava da je njegov petogodišnji trud na pisanju knjige biblioteci „Konstantinović.Hronika“ imao punog smisla jer je duh planake , fundiran na ksenofobiji , zatvorenosti i ograničenjima ,postao globalna pojava. On je dodao kao će ,već krajem ove nedelje biti u prilici da o životu i delu Radomira Konstantinovića govori na američkom univerzitetu Stanford koji slovi za jedan od najprestižnijih u svetu , što ga ohrabruje sa stanovišta činjenice da su problemi koji nastaju kao ishod palanačkog mentaliteta, anticiprirani Konstantinovićevim delom, u fokusu pažnje mislilaca širom sveta.A to samo potvrđuje značaj Konstantinovića kao mislioca XX veka i nagoveštava novi život njegovog dela i van ovih prostora što će se ,uskoro, završetkom prevoda „Filozofije palanke“ na engleski.
Protest nezadovoljnih građana Kraljeva u organizaciji dela kraljevačke opozicije , zakazan je za sutra (sreda,16.maj) sa početkom u 19 časova na Trgu Srpskih Ratnika pored spomenika srpskog ratnika koga ,od milošte, nazivaju „Milutin“. Ovo je u najkraćem ishod juče održanog sastanka predstavnika 13 opozicionih stranaka Srpski pokret „Dveri“, Demokratska stranke, Demokratska stranka Srbije, Udruženje Starosedeoci Kraljeva i okoline, Pokret za Kraljevo, Srpska sloga, Socijaldemokratska stranka, Narodna stranka, Pokret za preokret, Nova Srbija, Dosta je bilo, Zdrava Srbija i udruženje „Otpisani 2014. Povoda za ovaj protes je ,kažu, više i , u osnovi, su posledica brojnih odluka aktuelne vlasti u gradu na Ibru koju čini koalicija SNS –a i SPS-a, donetih u proteklim mesecima o raspodeli budžetskih sredstava udruženjima građana, sportskim klubovima i medijima.Inicijalna kapisla je zadnja raspodela sredstava namenjenih za sufinasiranje projekata u oblasti javnog informisanja.Tom odlukom,verifikovanom na sednici Gradskog veća prošle nedelje, gro novca oko 8,7 miliona dinara, od ukupno deljenih 14,5 miliona dodeljeno je,po više osnova, Televiziji Kraljevo koja slovi za mediji blizak kraljevačkim naprednjacima.Organizatori protesta poručuju da za organizaciju ovog skupa imaju i podršku radnika nekadašnjih kraljevačkih preduzeća poput,recimo Fabrike Vagona, Autotransporta, Magnohroma i drugih koji su ostali uskraćeni za deo neisplaćenih zarada i drugih primanja. „Posle sutrašnjeg okupljanja donećemo odluku o daljoj dinamici održavanja protestnih skupova“kaže Ivan Matović šef odborničke grupe „Udruženja Starosedeoci Kraljeva“ u Skupštini grada Kraljeva i dodaje da je ,po njihovom mišljenju, to jedini način da se spreči da zavlada medijski mrak u gradu u kome 70000 građana od ukupno 125000 stanovnika nije glasalo za Srpsku naprednu stranku.U skladu sa vremenom,inicijativa za proteste ,koja je predhodila sastanku kraljevačke opozicije i njihovom dogovoru,pojavila se najpre na društvenim mrežama.Podsećanja radi u Kraljevu su posle dva izborna kruga na lokalnim izborima (3 i 17.novembra 1996 godine) 19 novembra,1996 godine otpočeli protesti koji su,ubrzo, postali masovni i koji su trajali sve do 25 februara 1997 godine,do stupanja na snagu čuvenog „ Lex specialisa“ kojim je priznata izborna volja građana.