Zdravko Maksimović, Načelnik Odeljenja Civilne zaštite gradske uprave grrada Kraljeva
Međunarodni dan smanjenja rizika od prirodnih katastrofa (13.oktobar) biće ove godine , između ostalog, obeležen i akcijom „Sto kao jedan“ “ tokom čijeg izvođenja bi se čistila priobalja reka u slivu Zapadne Morave. Ova odluka je doneta danas u Kraljevu a namera organizatora, a to je Tim za kordinaciju aktivnosti potpisnica Protokol o saradnji gradova i opština u slivu Zapadne Morave, je da se , dan uoči jubileja , 12 oktobra na sto lokacija , na rekama I i II reda u slivu Zapadne Morave , organizuje istovremeno čišćenje njihovih priobalja. Cilj zajedničkog rada jedinica lokalnih samouprava u slivu Zapadne Morave jeste stvaranje otpornije zajednice kako bi se prevencijom i edukacijom predupredili i smanjili rizici od elementarnih nepogoda, pa je samim tim jedna ovakva aktivnost u potpunosti posvećena realizaciji jednog važnog segmenta na putu do ostvarenja tog cilja. Preko društvenih mreža i web aplikacije volonter.rs uz aktivno uključenje Kancelarija za mlade u svim opštinama i gradovima potpisnicam Protokol o saradnji gradova i opština u slivu Zapadne Morave, biće obezbeđen i adekvatno opremljen dovoljan broj volontera kako bi se ostvarili što veći efekti u čišćenju. Svoj doprinos uspehu i masovnosti ove akcije daće i javno-komunalana preduzeća kao i druge javne ustanove i institucije poput Crvenog krsta, domova zdravlja, policije. Pored ove , bez sumnje najvažnije aktivnosti , Međunarodni dan smanjenja rizika od prirodnih katastrofa biće obeležavan, tokom čitave naredne nedelje , nizom edukativnih aktivnosti u koje će se, prvenstveno, uključivati školska populacija. U Kraljevu se sa ovim aktivnostima otpočelo i ranije pa je tako, prošle nedelje , oko 500 učenika nižih razreda , iz osam osnovnih škola sa teritorije grada Kraljeva bilo uključeno u akciju „Mala škola civilne zaštite“ koju je kao aktivnost istoimenog projekta sprovelo Odeljenje za poslove civilne zaštite Gradske uprave grada Kraljeva. Za sredu je najavljeno održavanje panel diskusije na temu „Klimatske promene i efekti na poljoprivredu“ a učesnici će biti stručnjaci za poljoprivredu sa teritorije grada Kraljeva , predstavnici organizacije FAO programa UN za Srbiju, poljoprivrednici, profesori i učenici poljoprivrene škole dr. Đorđe Radić iz Kraljeva koja će biti domaćin panela. Centralna manifestacija na nivou republike , kojom će se obeležiti Međunarodni dan smanjenja rizika od prirodnih katastrofa, biće održana u Kruševcu 13 oktobra a organizatori su Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Srbije , Stalna konferencija gradova i opština, UNDP za Srbiju i grad Kruševac kao domaćin.
Oko 500 učenika nižih razreda, iz osam osnovnih škola sa teritorije grada Kraljeva bilo je ,predhodnih dana, uključeno u akciju „Mala škola civilne zaštite“ koju je kao aktivnost istoimenog projekta sprovelo Odeljenje za poslove civilne zaštite Gradske uprave grada Kraljeva.U školama su organizovane edukativne radionice pod nazivom „Zaštita životne sredine i prevencija posledica prirodnih nesreća“. Ovu aktivnost Odeljena , kao i niz drugih ranije sprovedenih u cilju edukacije najmlađih za preventivno postupanje u vanrednim situacijama uzrokovanim posledicama klimatskih promena, podržao je „Karitas“ Srbije. Zahvaljujući ovoj organizaciji škole su dobile postere koji najmlađim daju praktična uputstva o njihovom postupanju u slučaju nastanka poplave, požara i zemljotresa.Školama su uručene i edukativne društvene igre „Ne rizikuj čoveče“. Izradu ovih materijala podržali su i Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije, kao i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Sprovođenje ovog projekta samo je još jedna potvrda da se Odeljenje za poslove civilne zaštite Gradske uprave grada Kraljeva , sve češće , kako u zemlji tako i u inostrastvu , s pravom, ističe kao primer dobre prakse u izgradnji sistema delovanja lokalne samouprave u vanrednim situacijama , i to pre svega zbog izmeštanja fokusa svog delovanja primarno na poslove preventivnog delovanja u borbi protiv elementarnih nepogoda kao posledica klimatskih promena.
U Kragujevcu se ,danas, nastavlja dvodnevna regionalna radionica „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“. Ovo je jedna od prvih aktivnosti u sklopu petogodišnjeg projekta „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“ (tzv. „aklimatizacija lokalnog razvoja) čija je realizacija počela u aprilu ove godine. Projekat sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine, uz podršku Programa UN za razvoj (UNDP), a finansira se sredstvima Globalnog fonda za životnu sredinu, Ministarstva i UNDP-a. Partneri na projektu su: Delegacija EU uSrbiji, Vlada Kraljevine Švedske , Vlada Švajcarske, kao i drugi nacionalni partneri (Fond za inovacionu delatnost, Stalna konferencija gradova i opština). Glavni cilj projekta je uključivanje lokalnih zajednica u borbu protiv klimatskih promena , kroz nova i inovativna rešenja. Tragaće se dakle za raznim idejama i rešenjima kojima će univerzalna , pristupačna i održava rešenja primenjivati u otklanjanju brojni problema kojima se , na lokalu, susrećemo u svakodnevnom životu a koji su ,u osnovi, samo posledica klimatskih promena.Sve ono što može i treba da doprinese smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte na lokalnom nivou biće podržano kroz realizaciju ovog projekta.A da bi se te aktivnosti mogle sprovditi neophodno je ,najpre, stvarati, kreirati lokalne baze podataka o brojnim , lokalnim ,uzročnicima klimatskih promena poput ,recimo, neracionalnog trošenja raznih vidova energije čiji se troškovi plaćaju iz javnih prihoda- budžeta jedinica lokalnih samouprava, zamene fosilnih goriva obnovljivim i lokalno dostupnim izvorima energije, jačanjem energetske efikasnosti javnih objekata i slično. Zato se projekat sastoji iz dva glavna izazova: pristupačnost podacima (open data challenge) i programa izazova (Challenge program). Prvi deo projekta ima za cilj poboljšanje prikupljanja i dostupnosti podataka na nivou lokalnih samouprava, dok drugi podstiče razvoj i primenu inovativnih rešenja koji će zapravo doprineti smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte.Realizacija će se odvijati kroz nekoliko faza od identifikacije samih idejnih rešenja, preko projektnih koncepta, do identifikacije i podrške zrelim projektima koji će biti primenjivi na nivou lokalnih samouprava. Projekat će biti sproveden prema procedurama i zahtevima Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF), u skladu sa potrebama samih lokalnih samouprava.Ishod projekta bi trebalo da bude podrška lokalnim samoupravama da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte ali i da planiraju svoj razvoj tako da se prilagode i postanu otpornije na promene klime.No možda jednako važan ishod projekta treba da bude i snažan uticaj na takozvane donosioce odluka na lokalnom nivou kako bi izmenili agende svojih političkih prioriteta na osnovu kojih pokreću konkretne aktivnosti.Da li je to moguće bez snažnog planiranog i kontinuiranog uticaja na građane kroz edukativne i informativne aktivnosti koje bi im pomogle da dugačije percipiraju probleme uzrokovane klimatskim promenama.Trenutno je to, građanima nedovoljno pojašnjeno a posebno uzročno posledične veze faktora koji doprinose klimatskim promenama na lokalu jer se ,nažlost, kroz naše mas medije i obrazovni sistem plasiraju informacije koje to predstavljaju mahom kao globalni problem uzrokovan delovanjem snažnijih ekonomija što je tačno ali i ne umanjuje i eliminiše i naše svakodnevno neodgovrno ponašanje prema bliskoj životnoj sredini.A na takvo naše ponašanje priroda nam daje svoje odgovore „kažnjavajući nas “ raznim elementarnim nepogodama poput poplava,klizišta… Biće dobro ako ovaj projekat bar malo doprinese razbijanju te čudne simbioze neodgovornog ponašanja građana prema životnoj sredini i njihovih reprezenata, kreatora javnih politika na lokalu, prema tim temama koje su im još uvek ,nažlost, „deveta rupa nasvirali“. A da li se tu nešto menja biće nam jasno ako na sledećim loklanim izborima ove teme budu pokretane od strane političkih stranaka a građani ih budu uvrstili u agende svojih zahteva prema kandidatima za javne funkcije na lokalu.
U Kraljevu je danas , po 27 put zaredom ,organizovano takmičenje u kuvanju pasulja zvaničnog naziva „Srebrni kazan“ a u narodu poznatije kao „Pasuljijada“ pod pokroviteljstvom grada Kraljeva a u organizaciji Turističke organizacije Kraljevo .Ovogodišnja kulinarska smotra organizovana je, po prvi put, na novoj lokaciji na šetalištu tik kraj Ibra i na travnatom delu gradske plaže.Lepo vreme i brojni posetioci dali su za pravo organizatorima za ovaj potez sa izmeštanjem mesta održavanja „Pasuljijade“ koja je, ranijih godina organizovana najpre na Trgu srpskih ratnika u strogom centru grada što je , od starta, izazivalo brojne kontroverze u javnosti. Takmičenje je potom preseljeno na Gradski kej ali ni ta lokacija nije bila sretan izbor jer je podrazumevala privremeno zatvaranje dela Čika Ljubine ulice pa je i to argument više da je ovo , čini se, pravo mesto da se „Pasuljijada“ skrasi i , najzad, preraste u trodnevni , narodni, vašar što je , uz njenu samoodrživost naglasio predsednik Organizacionog odbora manifestacije Aleksandar Erac na svečanom otvaranju. 27 kulinarsku smotru svečano je otvorio gradonačelnik grada Kraljeva dr.Predrag Terzićpozdravivši takmičare ,goste i posebno mlade članove folklornih društava koji su svojom pesmom i igrom ukrasili kulinarsko slavlje. Prvo takmičenje na novoj lokaciji ostaće zabeleženo i po oborenom broju prijavljenih takmičarskih ekipa, a njih je ,prema rečima organizatora iz Turističke organizacije grada Kraljeva, 55. Takmičari dolaze iz svih krajeva Srbije ali ima ih i iz inostranstva:Makedonije, Rumunije i Crne Gore. Svi oni su se nadmetali za priznanja u tri kategorije: amateri, profesionalci i najlepše uređeni štand a sveukupni pobednik je ekipa Gerontološkog centra iz Matruške Banje. „Pasuljijada“ je , ove godine, upotpunjena i izložbom poljoprivrednih mašina a njen svojevrsni nastavak je u nedelju 24.septembra kada će , na istoj lokaciji, biti organizovano takmičenje u pripremanju ajvara „Izađi mi na teglu“ u organizaciji udruženja „Bašta-mašta“ iz Beograda. Ova manifestacija se , inače , održava s širom Srbije u više od 20 gradova. Ajvar koji bude skuvan tog dana biće plasiran će u humanitarne svrhe, a pobednik iz Kraljeva će se plasirati direktno u finale na nivou Srbije.
Svojevrsni kuriozitet na 27-oj „Pasuljijadi“ bili su štandovi gradskih oodbora dve stranke koje za sebe kažu da su na levom spektru srpske političke scene : Pokreta socijalista i Socijalističke partije Srbije. Nedaleko od njih svoj štand je imala i grupa mladića iz obližnjih Podunavaca koji su , svojim stajlingom i pesmom , jasno stavljali do znanja da su „fanovi đenerala Draže“. Bliski susret levice i desnice protekao je miroljubivo i bez ikakvih incidenta. A i zašto bi ,kad su ,možda baš njihovi predci , u pokušaju oslobađanja Kraljeva oktobra 1941 godine, nastupali zajedno.
Na Rudnu je danas , u objektu Gradske uprave grada Kraljeva, završen trodnevi seminar za obuku kadova iz lokalnih samouprava koje su , februara meseca ove godine , u Kraljevu , potpisale Protokol o saradnji gradova i opština u slivu Zapadne Morave u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice kako bi se prevencijom i edukacijom predupredili i smanjili rizici od elementarnih nepogoda. Na seminaru su se, predstavnici delova javnih uprava iz tih lokalnih samouprava zaduženi za postupanje u vanrednim situacijama , upoznali sa novom metodologijom za procenu šteta od elemetarnih nepogoda po međunarodnoj metodologiji Post-Disaster Needs Assessments ,skraćeno PDNA (Procene potreba za oporavak i obnovu od elementarnih nepogoda). Seminar-trening radionicu su organizovali Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Srbije , Stalna konferencija gradova i opština , Svetska banka , ogranak Ujedinjenih nacija FAO i Odeljenje za poslove civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva. Na ovaj način , izborom mesta i suorganizacijom grada Kraljeva odato je svojevrsno priznanje Kraljevu za sve aktivnosti preduzete ,posle katastrofalnog zemljotresa iz novembra 2010 godine, u zadnjih šest godina, na izgradnji sistema delovanja jedne lokalne samouprave u vanrednim situacijama. Grad Kraljevo se , sve češće , kako u zemlji tako i u inostrastvu , ističe kao primer dobre prakse u izgradnji sistema delovanja lokalne samouprave u vanrednim situacijama , i to pre svega zbog izmeštanja fokusa delovanja Odeljenja za civilnu zaštitu primarno na poslove izrade Procena rizika i Planova preventivnog delovanja u borbi protiv elementarnih nepogoda.Nažalost , zemljotres iz 2010 i katastrofalne majske poplave 2014 godine, su ogolile sve razmere razorenosti ranijeg sistema delovanja u vanrednim situacijama. U turobnim i turbulentnim godinam tranzicije koja u Srbiji , na razne načine, traje evo već tri decenije, sistem delovanja u vanrednim situacijam bio je , slobodno možemo reći , „deveta rupa na svirali“ donosiocima odluka kako na državnom tako i na lokalnom nivou organizovanju vlasti.Sistema za delovanje u vanrednim situacijama , a pre svega potrebe preventivnog delovanja na sprečavanju uzroka vanrednih situacija uključujući i elemetarne nepogode, su se oni ,donosioci odluka , a i mi građani , sećali tek suočivši se sa tim istim elementarnim nepogodama ispoljenim u raznom obliku i obimu. Zato ohrabruju aktivnosti koje su u ovoj oblasti započete u Srbiji , posle 2014, uz pomoć međunarodnih institucija i zahvaljujući njihovim donacijama, a koje preduzimaju Kancelarija za javna ulaganja Vlade Srbije i Stalna konferncija gradova. I seminar-radionica na Rudnu je deo tih aktivnosti jer je kod nas , kada je reč o metodologiji procena šteta od elemetarnih nepogoda , još uvek na snazi propis iz daleke 1987 godine pa se primena međunarodne metodologije, uz predhodno prilagođavanje našim uslovima i potrebama, nameće ,uz poslove izgradnje normativnog i institucionalnog segmenta budućeg sistema postupanja u vanrednim sitaucijama ,kao prioritet. Lokalne samouprave ,opštine i gradovi, treba ovo da imaju u vidu pre sveg kod planiranja i usvajanja svojih budžeta.
Osveštavano je ,zadnjih nekoliko decenija, u Kraljevu sve i svašta od objekata i opreme. I naravno , dok je to lični čin vlasnika objekta i opreme , sasvim je i legitiman . Ali višedecenijska praksa osveštavanja javnih objekata , građenih i finansiranih novcem svih poreskih obveznika od koji , najpre, nisu svi pravoslavni vernici ,a neki su čak i deklarisani ateisti otvar brojna pitanja i dileme. Jer , i ovakvi objekti u formalno-pravnom smislu imaju svog vlasnika bilo da je to država ili lokalna samoprava pa bi ,dakle, odluku o eventualnom osveštavanju iliti osvećenju, ili bilo kom drugom verskom činu, trebalo da doneste taj vlasnik. Ovako je to prepušteno na volju ili ne volju menadžmenta ustanova i institucija koje koriste takve objeke. A menadžment javnih ustanova i preduzeća , da se odmah razumemo, čine direktori i drugi organi upravljanja( Nadzorni i/ili Upravni odbori). Uz to ne manja je i dilema treba li baš u jednom sekularnom društvu kakvo smo ,valjda, zvanično upražnjavati verske obrede ovakvog tipa i u javnim objektima u vlasništvu države , opštine , grada… Ako treba ,ako je to volja većine, onda je treba legitimizovati i formalnom odlukom vlasnika objekta. Ovako prećutna saglasnost tipa „pa to se valjda podrazumeva“ rađa mnoge nedoumice. Možda je jedna, baš takva nedoumica , i bila povod da Vladan Vićentijević istaknuti sportski radnik , predsednik Upravnog odbora Sportskog centra „Ibra“ iz Kraljevu jutros saopšti gradonačelniku Kraljeva dr.Predragu Terziću da podnosi neopozivu ostavku na mesto predsednika a što je , predhodno, javno učinio saopštivši svoju odluku preko društvenih mreža. U svom obraćanju javnosti i gradonačelniku u pismu naslovljenom sa „Neko nije shvatio vreme u kome živimo“ Vladan na početku , između ostalog , kaže: „Odmah na početku, kao predsednika Upravnog odbora Sportskog centra Ibar u Kraljevu niko me nije ni pitao, možda i ne treba, ali ni konsultovao u vezi osveštavanja ovog objekta koji već odavno radi.Bio sam pozvan od direktora SC Ibar gospodina Zorana Kneževića da prisustvujem ovom“svetom činu“, ali se nisam odazvao zbog nekih ličnih obaveza. Inače, verovatno bi zbog funkcije bio prisutan da mi je vreme dozvolilo. Međutim, bog me je i ovde pogledao, jer da sam se odazvao i video ovu sliku „želja posluženja“ verovatno bi odmah posle osveštenja napustio objekat“. Na ovaj način on komentariše , na društvenim mrežama objavljenu, fotografiju prebogate trpeze upriličene posle čina sečenja slavskog kolača na novoustanovljnoj slavi SC Ibar i čina osvećenja Hale sportova. Ova njegova odluka izazvala je veliku pažnju na tim istim društenim mrežama a komentatori i se , uslovno rečeno, svrstvaju u dve kolone: na one koji daju podršku Vladanu za njegov gest i one koji ga kritikuju zbog , navodnog, moralisanja .Svako ,lično, ima pravo na svoje mišljenje pa i pravo da to svoje mišljenje javno saopšti ali zvanični organi države ili lokalne samouprave imaju,kao vlasnici određene imovine, i obavezu da se jednom ,na prikladan način, izjasne o praksi obavljanja verskih obreda u sekularnim, javnim, objektima. Ili je ,možda, neizjašnjavanje istih još jedan dokaz da su centri odlučivanja u ovoj državi vazda bili u strankama a one , ma kakvog ideološkog predznaka bile, izbegavaju da se zameraju crkvi i institucijama drugih religija i za mnogo veće dileme društva o tom odnosu religija -država poput ,recimo, dileme o raznim poreskim olakšicama verskim konfesijama u isto vreme kada im se ,naveliko, vraća njihova ,ranije oduzeta, imovina.Zato sumnjamo da će se i o ovom Vladanovom činu , zvanično , raspravljati među kraljevačkim 
naprednjacima ,koji su ,na funkcije predložili i njega i sadašnjeg direktora Sportskog centra „Ibar“.
Danas je ,na Koponiku u svečanoj Sali hotela Grand, održana svečana sednica Skupštine opštine Raška povodom obeležavanja 17. septembra Dana opštine.Ove godine Raška obeležava svoj 172-i rođendan u znak sećanja na 17 .septembar 1845 godina kada je Knez Aleksandar Karađorđević potpisao ukaz o podizanju varoši Raške.Tako je ovo mesto prvo i jedino dobilo ime prema ranijem nazivu srpske države-Raška. Od tada ,do danas,Raška je što zbog svog položaja ,što zbog opštih događanja u svetu i zemlji često bivala na vetrometini burnih događaja u oba svetska rata a i kasnije tokom raspada bivše Jugoslavije.Tako je ,pre 102 godine, u periodu od 31.oktobra do 12.novembra 1915.godine bila sedište ondašnje Vlade Kraljevine Srbije i vojne Vrhovne komande. Današnja opština Raška se prostire na teritorija površine66.641 hektar, nalazi se u jugozapadnom delu Srbije, 250 kilometara od Beograda, i deli se na kotlinski(baseni reka Ibar,Raška i njihovih pritoka) i brdsko planinski deo(ogranci Kopaonika,Željina,Golije i Rogozne). Na ovom prostoru smeštena su tri gradska naselja (Raška,Baljevac i Jošanička Banja),tri prigradska naselja (Supnje,Varevo i Mislopolje ) i 55 seoskih naselja. U njima je ,prema rezultatima popisa iz 2011.godine, živelo 25500 stanovnika. Raška ima veoma povoljan geostrateški položaj i povezana je kako regionalnim, i lokalnim saobraćajnicama sa ostatkom državne teritorije.Prirodni potencijali daju realnu osnovu za razvoj turizma,poljoprivrede i rudarstva pa ovo i jesu dominantne privredne delatnosti u opštini. U zadnjih nekoliko godina angažovanjem rukovdstva lokalne samouprave intenzivno se radi u Jošaničkoj Banji kako bi se zasutavilo njeno višedecenijsko propadanje u senci Kopaonika. Samo u ovoj godini je, zahvaljujući podršci Ministrstva trgovine, turizma i telekomunikacija u iznosu od 10 miliona dinara ,uz dva miliona sredstava opštine i Turističke organizacije Raška, rekonstruisnao takozvano „Novo kupatilo“ (sagrađenog još 1935 godine).
Ali kako danas reče predsednik opštine Ignjat Rakitić pozdravljajući mnogobrojne goste među kojima je bila i delegacija Hrastnika iz Slovenije predvođena županom Miranom Jeričem „ono što je najbitnije nisu samo privredni, komunalni i infrastrukturni objekti koje smo izgradili i koje upravo gradimo već je to,pre svega činjenica je da smo se održali kao ljudi poznati i prepoznati po ljubavi za svoj kraj ali i po nesebičnom gostoprimstvu koje pružamo dobronamernim gostima“. O tome da su ljudi pravo blago ovog kraja na svoj nači svedoči i niz znamenitih ličnosti koje potiču iz ovih krajeva poput književnika i pesnika, Slobodana Rakitića ,Milisava Savića, Milice Novković,Tiodora Rosića, , prof. dr Miroljub Jokovic, teoreticar književnosti, pisca i i hroničara Tihomira D. Djordjevića, pesnika Dušana Karanovića ,Nebojše Gajtanovića,filmskog kritičara Nebojša Popovića… inžinjera Dobrivoja Božića,izumitelja vazdušne kočnice za železničke vagone,prof. dr Radan Džodić, onkologa…,Milorada Miloševića-Brevica,etnologa,prirodnjaka i istraživača,Patrijarha srpskog Germana, Milunke Savić, heroine i najodlikovanije žene Velikog rata..Na današnjoj sednici uručena su i ovogodišnja opštinska priznanja a dobitnici su: Milisav Galjk, doktor medicine – specijalisti medicine rada, koji je za dugogodišnji stručni, odgovorni, požrtvovani i humani rad u Domu zdravlja Raška dobio priznaje počasnog građanina. Povelja koja se dodeljuje uspešnim preduzećima i ustanovama dodeljena je kompaniji „Planinsko blago“ d.o.o. za izuzetan doprinos razvoju i promociji opštine Raška. Zahvalnice su dodeljene:Predragu Dudiću, reprezentativcu Srbije i višegodišnjem prvaku Srbije u paraglajdingu, za promociju opštine Raška. Profesoru Dragutinu Maslovariću, za dugogodišnji uspešan rad u prosveti, posvećenost odgovornom pozivu i obrazovanju i vaspitanju brojnih generacija,Marku Marinkoviću, predsedniku Mesne organizacije penzionera Baljevca, za dugogodišnju aktivnost od opšteg značaja za poboljšanje uslova života meštana Baljevca,Mariji Mišović, službeniku Ministarstva omladine i sporta RS, za nesebičnu pomoć i podršku opštini Raška u realizaciji projekata od značaja za omladinu i sport naše opštine,Radanu Anisijeviću, vlasniku Turističko ugostiteljskog kompleksa „Semeteška bajka“, za izuzetan doprinos razvoju turističke ponude našeg kraja.Tri novčane nagrade od po 50.000,00 dinara dobili su :učenik Jovan Džigurski , za osvojeno treće mesto na republičkom takmičenju iz predmeta tehničko i informatičko obrazovanje u disciplini vazdušno modelarstvo,student Janko Pašajlić, za osvojeno treće mesto na republičkom takmičenju iz matematike i učenik Mihajlo Arsović, za osvojeno prvo mesto na republičkom takmičenju u karateu.
Danas je, u Kraljevu, u sklopu programa manifestacije „Kralj Stefan Prvovenčani – Osam vekova“, čiji je pokrovitelj Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, počeo sa radom dvodnevni međunarodni naučni skup istoričara pod nazivom „Srpska kraljevstva u srednjem veku“. Organizatori ovog naučnog skupa, pored grada Kraljeva su i Odeljenje za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Odsek za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Centar za istorijsku geografiju i istorijsku demografiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Centar za vizantijsko-slovenske studije Univerziteta u Nišu.
Potom su dr. Siniša Mišić i dr. Dragiša Bojović predstavili svoje radove a skup je, nakratko prekinut kako bi se, u tom prostoru svečane sale Skupštine grada otvorila izložba „Kosovo i Metohija – Harmonija“ autora Aleksandra Radoša a koju je priredio Istorijski arhiv grada Kraljeva kao svoj program upriličen u sklopu programa manifestacije „Kralj Stefan Prvovenčani – Osam vekova“.