Foto: Josif Raspopović
Raška se , kao uostalom i druge lokalne samouprave u Srbiji, nalazi na raskršću pred izazovima i izborima kako uskladiti potrebu za većim i efikasnijim ekonomskim razvojem koji , svakako, podrazumeva i odgovorno korišćenje prirodnih potencijala i resusrsa , sa potrebom njihovog održivog korišćenja. Održivost primarno podrazumeva sklad , meru između mogućnosti koje , na određenoj teritroriji-predelu nude prirodni i drugi potencijali i potreba aktuelne ,odgovorne, populacije koja , trenutno, nastanjuje taj prostor , za njenim ekonomskim napretkom uz maksimalno uvažavanje činjenice da su prirodna dobra i prostori nešto što jednakim pravom pripada i dolazećim generacijama. Neraskidivi segment prirodnog nasleđa na određenom prostoru čine i elementi kulturnog nasleđa , materijalna i nematerijalna kulturna dobra , nastala umešnošću i radom predhodnih generacija koje su ,nekada, pre nas sadašnjih, baštinile određeni prostor. Materijalna i nematerijalna kulturna dobra pak čine bitnu kariku , segment dnk-a identiteta žitelja koji nastanjuju određene predele-regije učvršćujući vekovne veze predela i ljudi na njemu. Otuda stalna , nekada podsvesna i nesistematizovana , ljudska ponašanja usmerena na kakvo takvo očuvanje kulturnih dobara tih „segmenata dnk-a naših regionalnih identiteta“. Otuda veliki značaj koji ta kulturna ,materijalna i nematerijalna , dobra imaju ne samo za tumačenje naše prošlosti nego i za pravilno raspoznavanje nagoveštaja naše budućnosti na određenom prostoru.Tim je važnije da , uprkos trenutnim ,raspoloživim, materijalnim mogućnostima jedne zajednice, njene kulturne elite i njeno privredno i političko rukovodstvo neprestano ukazuju na značaj očuvanja nepokretnih kulturnih dobara ne dozvoljavajući da ona budu zaboravljena i ljudskim aktivnostima devastirana , posebno ne u trci za , trenutno značajnim a dugoročno efemernim , profitom! Uostalom odgovorno i održivo upravljanje jedne generacije nekim prostorom podrazumeva ,između ostalog , i odgovorno ponašanje prema nepokretnim kulturnim dobrima koja ,danas u savremenom svetu , znaju biti itekako značajan zamajac turističkih privrednih aktivnosti i izvor lepih prihoda za lokalno stanovništvo. Otuda se potreba za permanentnom edukacijom lokalnog stanovništva o prirodnim i kulturnim vrednostima područja , kao i o uslovima za održivo korišćenje tih vrednosti , nameće kao nešto što bi trebalo da je obavezna aktivnost odgovornih upravljača jednom lokalnom zajednicom. Naravno uz , permanentnu ,organizovanu stručnu i materijalnu podršku viših nivoa vlasti ,čitajte slobodno države kao krovne zajednice na određenoj teritoriji, kako u sprovođenu edukacije stanovništva kroz sistem obrazovanja tako i u zaštiti i očuvanju materijalnih i nematerijalnih kulturnih dobara. Pokušaćemo da, govoreći kroz medijske sadržaje projekta „Bogatstvo graditeljskog nasleđa opštine Raška“, o trenutnom statusu nekih od nepokretnih kulturnih dobara na teritorij opštine Raška , osvetlimo ponašanje najodgovrnih u lokalnoj zajednici ali i ponašanje žitelja te , lokalne, zajednice prema nečemu što ih okružuje , što spada u kategoriju nepokretnih kulturnih dobara , a čijeg značenja i značaja oni , njima najbliži , često nisu dovoljno svesni.
Danas je , u Vrnjačkoj Banji , otpočeo sa radom Prvi Balkanski ruralni parlament. Ovaj skup organizuje Mreža za ruralni razvoj Srbije kao jednu od aktivnosti projekta „Alter“ (Aktivne lokalne teritorije za ekonomski razvoj ruralnih područja) koga finansira Evropska unija u okviru programa „Civil Society Facilitu and media programme 2014-2015“.Projekat koji traje do aprila 2019 godine realizuje konzorcijum 7 mreža za ruralni razvoj iz Zapadnog Balkana i dve mreža za ruralni razvoj iz Evropske unije. Projekat se provodi na teritoriji Srbije , Bosne i Hercegovine , Makedonije , Crne Gore, Albanije , Kosova i Turske. Skup u Vrnjačkoj Banji je okupio oko 70 predstavnika civilnog društava , vlada i organizacija iz zapadnog Balkana i Turske , predstavnike Europske komisije , nacionalnih mreža iz cele Evrope , međunarodnih mreža i organizacije i mnogih drugih ruralnih aktera. Učesnicima prvog zasedanja Balkanskog ruralnog parlamenta danas su se obratili Velimir Stanojević , državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede , šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije , Marko Rovčanin pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu , Laslo Andraš ispred delegacije Evropske unije u Srbiji i Dragan Roganović , predsednika UO Mreže za ruralni razvoj Srbije i menadžer projekta. Pre početka skupa održana je konferencija za medije na kojoj su predstavljeni projektni ciljev i, a kao osnovni cilj projekta navedeno je stimulisanje i stvaranje pravnog i finansijskog okruženja za razvoj civilnog društva , osnaživanje civilnog društva da postane efektivni i značajni nezavisni učesnik i da unapredi svoje kapacitete za dijalog sa vlastima , a u cilju uticaja na zakonodavstvo i procese donošenja odluka u održivom razvoju ruralnih zajednica. Kao važnije , sprovedene, projektne aktivnosti navedene su i uspostavljanje direktne saradnje i dijaloga između organizacija civilnog društva i institucija vlasti u cilju uticaja na donošenje politika i proizvodnju konkretnih promjena u održivom socio-ekonomskom ruralnom razvoju i izgradnja kapaciteta organizacija civilnog društva i mreža u polju lobiranja i zagovaranja, istraživanja i analiza sa fokusom na održivi socio-ekonomski razvoj. 
Predviđeno je da se na kraju dvodnevne sesije Prvog Balkanskog ruralnog parlamenta u Vrnjačkoj Banji , usvoji deklaracija o ruralnom razvoju Balkana , sa preporukama u ključnim razvojnim područjima za ruralne zajednice ,kao što su to zapošljavanje mladih i žena u ruralnim područjima , socijalnom preduzetništvu u ruralnim područjima , kulturi i nasljeđu Balkana kao razvojnom potencijalu za ruralna područja , Leader i Clld metodogije koja podržava samoorganizovanje lokalnih zajednica i kratkim prehrambenim lancima, kao razvojnim modelom za mala gazdinstva.
Danas je u Kraljevu održana konferencija za štampu na kojoj je Dragan Bunardžić-Bukovički ,ispred udruženja „Slovensko društvo“ upoznao medije sa tekstom pisma koga je ovo udruženje uputilo Kabinetu Predsednika Republike i Ministru kulture i infromisanja Vladanu Vukosavljeviću povodom odluke Gradskog veća od 18.juna ove godine da prihvati inicijativu Predsednika Republike Aleksandra Vučića, od 1.juna ove godine, da se u Kraljevu, na Trgu Svetog Save smeštemom između Doma Vojske , hrama Svete Trojice i Duhovnog centra „Sveti vladika Nikolaj Velimirović“ izgradi spomenik Stefanu Nemanjiću Prvovenčanom. U tom pismu udruženje izražava svoje neslaganje sa ovom odlukom Gradskog veće jer su oni ,kako kaže Bunardžić, posle višegodišnjeg rada u januaru ove godine i zvanično pokrenuli inicijativu da se na tom Trgu izgradi spomenik njegovom bratu Rastku ,potonjem Svetom Savi. Ispada ,kako je rekao Bunardžić , da gradske vlasti ćute četri meseca na njihov predlog a za četri dana usvajaju Vučićevu inicijativu da Savin brat dobije svoj spomenik u Kraljevu, baš onako kako je to ,u martu, gostujući u jednoj tv emisiji najavio Nikola Selaković,generalni sekretar Predsednika Republike. Ovaj „sukob“ vlasti i jednog udruženja građana oko toga kome od dvojice Nemanjića treba podići spomenik u Kraljevu ima svoju predistoriju koja, bar po onome što je, u ovom trenutku,dostupno javnosti počinje u februara 2016 godine, u Beogradu , kada Odbor za podizanje spomen-obeležja Stefanu Nemanji kojim predsedava Aleksandar Vučić donosi odluku da se raspiše javni konkurs za podizanje spomenika Stefanu Nemanji u okviru spomen-kompleksa „Srpskog srednjeg veka“ na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine, saopštila je ,tada, Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa medijima. U januaru 2018 godine udruženje „Slovensko društvo“ iz Kraljeva izlazi u javnost sa inicijativom za podizanje spomen znamenja prvom srpskom arhiepiskopu, zasnovanom na jedinom ikonografskom zapisu lika Svetog Save, urađenom za njegova života – fresci Svetog Save u crkvi Vaznesenja Gospodnjeg u manastiru Mileševa kod Prijepolja. Projekat predstavlja deo inicijative udruženja „Slovensko društvo“ da se i na ovaj način, od 2019. do 2021. godine obeleži osam vekova od osnivanja prve srpske arhiepiskopije i proglašavanja obnovljene srpske kraljevine. Prema zamisli, spomenik Svetom Savi bio bi visok oko 4,7 metara, sa postoljem širine 2,5 metara, a inicijatori su ,tada, rekli da je, trenutno, nemoguće pouzdano reći koliko bi njegova izgradnja mogla da košta.Kao autor predloga i potencijalni autor samog spomenika javnosti se,tada, obratio akademski vajar Ivan Marković,inače poreklom iz ovih krajeva koji ima veliko isksustvo sa sličnim projektima u zemlji i inostranstvu. Mesec dana kasnije , marta 2018 , u Beogradu , javnost saznaje da je na konkursu za spomenik Stefanu Nemanji pobedio rusko-srpski tim na čelu sa skulptorom Aleksandrom Rukavišnjikovim iz Moskve i arhitektom Petrom Arsićem iz Beograda . Članovi komisije koja je tako odlučila su Nikola Selaković i akademici Ljubomir Maksimović i Svetomir Arsić – Basara.Javnost tada saznaje da je za realizaciju ovog Spomen kompleksa potrebno u potpunosti izmestiti železničku stanicu na novu lokaciju Prokopa, ali i izvršiti celokupnu rekonstrukciju sadašnjeg Trga kod železničke stanice , po kojoj je planirano kružno trasiranje drumskog saobraćaja i moguće istovetno trasiranje tramvaja te da bi ovaj projekat mogao da se realizuje, u koliko se rekonstrukcija trga izvede u isto vreme kada i rekonstrukcija Karađorđeve ulice.
Prvoj juna ove godine iz kabineta predsednika Srbije upućena je kabinetu gradonačelniku Kraljeva inicijativa predsednika Republike u kojoj se ,između ostalog kaže: „U periodu u kome obeležavamo 800 godina od krunisanja Stefana Nemanjića za prvog kralja Srbije i uzdizanja srednjovekovne Srbije u rang kraljevine… mišljenja sam da bi podizanje spomenika Stefanu Nemanjiću Prvovenčanom na Trgu Svetog Save u Kraljevu bio dostojanstven način obeležavanja velikog jubileja“ a Gradsko veće ,kako smo i rekli u uvodu ovog teksta tu inicijativu prihvata i predlaže Skupštini grada da donese odluku o stvaranju neophodnih urbanističko tehničkih predpostavki i izdvajanju 10 miliona dinara za igradnju spomenika.Prema rečima Dragana Bunardžića ,na današnjoj konferenciji za štampu udruženja „Slovensko društvo“,oni svojim obraćanjem žele da ukažu na činjenicu da im se ,do sednice Gradskog veća, a i posle nje niko nije obratio iz gradske uprave niti pak od čelnika grada da im kaže bio šta o njihovom,kako on kaže veoma utemeljenom i dokumentima potkrepljenom, predlogu ali zato ,kaže on, ishitreno reaguju na inicjativu Aleksandra Vučića koja ,po mišljenju udruženja „Slovensko društvo“ iz Kraljeva, nije valjano dokumentovana i obrazložena.I tako, posle osam vekova bez spomen obeležja u gradu na čijoj teritoriji se nalaze manastitri Žiča i Studenica rasprave oko gradnje spomen obeležja nekome od braće Nemanjića,prete da konfrontiraju jedno udruženje građana sa aktuelnim vlastima. Ostaje nam da sačekamo i vidimo,obzirom da je,ovih dana otpočelo izmeštanje beogradske železničke stanice ko će prvi dobiti spomenik, otac Stefan Nemanja u Beogradu, ili neki od njegovih sinova u Kraljevu.
Danas je na zvaničnom sajtu Ministarstva odbrane postavljeno zvanično obaveštenje u kome se kaže:
U sklopu priprema za združenu pokaznu vežbu „Zajednički udar 2018“, od 22. juna u pojedinim ulicama u gradskoj zoni u Kraljevu, saobraćaj će biti zaustavljan na po nekoliko časova tokom dana.
Danas je,u Kragujevcu,počeo dvodnevni seminar za novinare i urednike medija iz centralne Srbije,Šumadije i Pomoravlja na temu „Sloboda izražavanja,pravo na privatnost i medijska etika“. Seminar organizuju Savet Evrope i Savet za štampu a cilj je upoznavanje medijskih poslenika sa praksom i iskustvima Evropskog suda za ljudska prava kao i sa iskustvima iz. rada Saveta za štampu.O ovim temama polaznicima seminara danas su govorile Bolgarka Benko,pravnica iz Evropskog suda za ljudska prava,Gordana Novaković generalni sekretar Saveta za štampu i Tamara Skrozza,članica Komisije za žalbe Saveta za štampu.Seminar sutra nastavlja rad i predviđeno je da se polaznici upoznaju sa slobodom izražavanja u onlajn sferi kroz slučajeve Evropskog suda za ljudska prava.
Juče je ,u Beogradu, održan VIII tradicionalni skup kraljevčana u organizaciji beogradske podružnice Zavičajnog društva „Kraljevo“. Ni kiša koja je padala uoči susreta , ni oblaci koji su se ,tokom prepodneva, nadvili nad Beogradom nisu pokolebali stotinak kraljevčana da se ,u dobrom raspoloženju i uz prigodan program, druže na tradicionalnom „ Kajmak –balu“. Njihovo druženje igrom i pesmom ulepšali su najmlađi članovi KUD „Moravac“ iz Adrana , KUD „Ratina“ i deca iz etno odseka Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ Kraljevo. Pored Milana Novakovića,predsednika beogradske podružnice Zavičajnog društva „Kraljevo“,koji je ,prema opštem mišljenju svih ,najzaslužniji za održavanje ovih susreta ,prisutne kraljevčane pozdravili su i Nenad Nerić državni sekretar u Ministarstvu za rad,boračka i socijalna pitanja, Sreten Jovanović pomoćnik gradonačelnika grada Kraljeva i Igor Tešić iz Turističke organizacije Kraljevo. Svi oni su istakli aktivnosti kraljevčana okupljenih oko njihove brogradske podružnice koja je,prošle godine, nagrađena i priznanjem grada Kraljeva „Zaslužna orrganizacija“.Podrška i pomoć grada nije izostala ni prilikom organizovanja ovih,osmih susreta.
U Herceg Novom je ,u galeriji „Josip Bepo Benković“,krajem nedelje, organizovana izložba „Stefan Prvovenčani u književnosti i istoriografiji“ autora Danke Spasojević i Ivana Hrenka. Izložbu je otvorio istoričar dr Miloš Ković , docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu istakavši da je Stefan Prvovenčani prikazan kao „državnik, kao pisac, kao zadužbinar, kao porodičan čovek“ i da autori ove izložbe praktično ništa nisu zaboravili što je vezano za prvog srpskog krunisanog kralja. Željko Komnenović, predsednik UO Matice Boke, je ,govoreći o razlozima koji su ih motivisali da otvaranje izložbe bude organizovano u Herceg Novom, podsetio „da su pod uticajem bečko-berlinske škole iz istorije potisnuta sjećanja na dva vijeka Nemanjićke uprave Bokom. Godine 1185. Stefan Nemanja uspostavlja Kotor kao svoj carski grad, 1219. godine Sveti Sava na Miholjskoj Prevlaci osniva Zetsku episkopiju, koja je korijen današnje Mitropolije crnogorsko primorske i temelj današnje države Crne Gore“.Deo programa je bio posvećen prezentaciji bogate izdavačke delatnosti NB ,,Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva o čemu su govorili urednica Ana Gvozdenović i glavni i odgovorni urednik Dejan Aleksić. Oni su predstavili pesničke edicije rezervisane za domaću i prevedenu poeziju, kao i biblioteke koje donose naslove iz oblasti književne teorije, kritike i esejistike. Naročit osvrt učinjen je predstavljanjem knjiga „Sabrana dela Stefana Prvovenčanog“, objavljene u saradnji sa Srpskom književnom zadrugom i „Stefan Prvovenčani pesnički odlomci“, u izboru Vaska Pope, a u priređivačkoj koncepciji profesora Đorđa Trifunovića. Imajući u vidu zajedničke interese na području bibliotečke i informacione delatnosti, a u želji da unaprede zajedničku saradnju i da doprinesu razvoju kulturnih veza, Nevenka Mitrović, direktorka Javne ustanove Gradska biblioteka i čitaonica Herceg Novi i Miša Milosavljević, direktor Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ Kraljevo su, 8. juna, u Herceg Novom, potpisali su Protokol o saradnji. Protokol predviđa razmenu iskustva, znanja i stručnjaka; saradnju u regionalnim, evropskim i međunarodnim projektima; saradnju na zajedničkim programima i projektima kao što su izložbe, radionice i programi za decu, publikacije, seminari, prezentacije, književni programi, digitalizacija i slično.
Sadržajnom programu su prisustvovali konzul Srbije Zoran Dojčinović, predsednica SO Kotor, Dragica Perović, sekretarka za kulturu i obrazovanje Ana Zambelić Pištalo, arhejerejski namesnik hercegnovski Radomir Nikčević, beogradski pisac Vlada Arsić, kao i mnogobrojna hercegnovska publika.
Sinoć je biblioteka „Stefan Prvovenčani iz Kraljeva bila domaćin tribine „ 1968-Traženje nemogućeg“. O burnim danima sa početka juna 1968 godine govorili su prof. dr Nada Sekulić, sociolog , prof. dr Đokica Jovanović, sociolog , doc. dr Jovo Bakić, sociolog , mr Vladimir Marović, filozof i Vojkan Trifunović, istoričar iz Kraljeva koji je uspešno moderirao tribinom. Protesti studenata šezdesetih godina prošlog veka oličeni u hipi pokretu u Americi i nizom studentskih pobuna na univerzitetima širom sveta kulminirali su u leto 1968 godine. Zajednična nit svih tih pokreta jeste svojevrsno traganje za identitetom jedne generacije koja je stupilana na društvenu scenu preispitujući ulogu svojih roditelja tokom surovog II svetskog rata koji će ostati upamćen po stvaičnim žrtvama fašizma ali i pružajući otpor tadašnjoj američkoj spoljnoj politici oličenoj ratom u Vijetnamu. Društveni kontekst koji je predhodio studentskim protestima na univerzitetima u Beogradu i Zagrebu stvoren je neuspehom privrednih reformi iz 65-te ,pojavom socijalnog raslojavanja u većem obimu , i povlačenjem klasnog pred nadirućim etatističkim principima kao osnovam za razrešavanje društvenih konflikata . Neposredni povod za izbijanje sukoba između policije i studenata u Beogradu bila je priredba održana 2. juna 1968 , u sali Radničkog univerziteta u blizini Studentskog grada i sukob grupe studenata sa organizatorima priredbe za učesnike ORA Novi Beograd. Sutradan je policija brutalnim nasiljem nad studentima onemogućavala organizovanje demonstracija, što je bio jedan od glavnih razloga za izbijanje blokade fakulteta.Policijska intervencija je demistifikovala liberalnu fasadu ondašnjeg režima, pa je i to uticalo na omasovljavanje pokreta i radikalizaciju studentskog otpora. Protesti su okončani čuvenim Tiovim obraćanjem studentima putem tv-a u kome im je on , u prvi mah dao , za pravo kada su u pitanju uzroci njihovog nezdovoljstva da bi ,kasnije , suštinski mnogi od učesnika bili izloženi različitim vidovima represije. Sinoćna tribina u kraljevačkoj biblioteci više se bavila širim društvenim kontekstom koji je bio osnova geneze studenskog pokreta pa je , tako sociolog prof. dr Đokica Jovanović izneo stav da su šezedestosmaši svedoci sloma utopije , potiskivanja klasnog pred etničkim ali uz konstaciju o nužnosti utopije kao pokretača progresa jer ,kako je on konstatovao „nema ničega što predhodno nije bilo utopija“. Otuda , možda, i njegova konstatcija da je vreme revolucija prošlo i da ih za dugo neće ni biti. 
Njegov kolega doc. dr Jovo Bakić ,sociolog je praveći paralelu između ondašnjeg i sadašnjeg društvenog trenutka govorio o vrednostima solidarnosti koje su baštinili pripadnici studentske , ali i drugih društvenih grupa, šezdesetih godina prošlog veka za razliku od , danas „atomizovanih egoista“ koji nisu u stanju da anticipiraju značaj solidarnosti te ,zbog toga, nisu u stanju ni da se organizuju u efikasne društvene mreže koje bi nužno zagovarale promene na drugačiji vrednosnim osnovama od danas dominantnih. I prof. dr Nada Sekulić, sociolog , je konstatovala, kroz primere aktuelne prakse sa beogradskog univerziteta, da živimo u vremenu u kome je forma nadvaladala suštinu te da tako nešto ,logično, generiše društvene strukture koje nisu društvena podloga za razvoj ideja a posebno ne za razvoj ideje solidarnosti.