Sinoćnom prezentacijom makete spomenika Svetom Savi u Domu Vojske Srbije u Kraljevu nastavljene su aktivnosti Udruženja „Slovensko društvo“ iz Kraljeva , započete u januaru ove godine, za izgradnju spomenika koji bi trebalo da bude visok oko 4,7 metara, sa postoljem širine 2,5 metara i koji bi , po zamisli predlagača, trebalo da bude lociran na Trgu Svetog Save u Kraljevu. Autor predloga i potencijalni autor samog spomenika je akademski vajar Ivan Marković, poreklom iz ovih krajeva koji ima veliko isksustvo sa sličnim projektima u zemlji i inostranstvu. Idejno rešenje spomenika je zasnovano na jedinom ikonografskom zapisu lika Svetog Save, urađenom za njegova života – fresci Svetog Save u crkvi Vaznesenja Gospodnjeg u manastiru Mileševa kod Prijepolja. Figura poštuje kanone izobražavanja likova i predstava u umetnosti pravoslavnog sveta i zasniva se na višegodišnjem proučavanju likovnog jezika pravoslavnog živopisa i umetnosti uopšte. Čitav projekat je rezultat pregnuća nekoliko Kraljevčana i nastao je u želji za davanjem sopstvenog doprinosa obeležavanju predstojećih 800-godišnjica samostalnosti SPC i proglašenja srpske kraljevine, i podržalo ga je 23 kraljevačke kulturne, sportske i građanske ustanove i organizacije. Prilikom sinoćnje prezentacije nije bilo reče o drugoj , sličnoj , inicijativi koja je početkom leta ustalasala javnost u Kraljevu posebno onaj deo nje okupljen oko predloga za gradnju spomenika Svetom Savi. Reč je, o inicjativni sa nacionalnog nivoa, pokrenutoj još 2016 godine , kada je , Odbor za podizanje spomen-obeležja Stefanu Nemanji kojim predsedava Aleksandar Vučić, doneo odluku da se raspiše javni konkurs za podizanje spomenika Stefanu Nemanji. Marta 2018 javnost saznaje da je na konkursu za spomenik Stefanu Nemanji pobedio rusko-srpski tim na čelu sa skulptorom Aleksandrom Rukavišnjikovim iz Moskve i arhitektom Petrom Arsićem iz Beograda ali i da se odustaje od njegove prvobitno zamišljene lokacije, sadašnjeg Trga kod železničke stanice u Beogradu , po kojoj je planirano kružno trasiranje drumskog saobraćaja i moguće istovetno trasiranje tramvaja da bi ovaj projekat mogao da se realizuje. Gradskog veća grada Kraljeva 18.juna ove godine prihvata inicijativu Predsednik Aleksandra Vučića , od 1.juna ove godine, da se u Kraljevu, izgradi spomenik Stefanu Nemanjiću Prvovenčanom a istovremeno ne daje nikakav odgovor na inicijativu Udruženja „Slovensko društvo“ iz Kraljeva upućenu mu još u januaru.Ostaje nam dakle da sačekamo i vidimo hoće li , i koji od dva brata Nemanića dobiti spomenik u Kraljevu?
Vesti iz kategorije ‘Vesti’
Hoće li kraljevčani odlučivati koji će od braće Nemanjića dobiti spomenik u gradu na Ibru?
Humanitarna akcija Dejvis kup reprezentativaca Srbije
U sklopu priprema za meč Dejvis kupa protiv Indije koji će se održati od 14. do 16. septembra u Kraljevu srpski teniski reprezentativci družili su se sa decom SOS dečjeg sela u tom gradu. Mališani su prisustvovali treningu naših reprezentativaca u Sportskom centru „Ibar“ i bodrili ih pred važan meč. Takođe, deca su imala priliku da uživaju u igri srpskih teniskih asova: Dušana Lajovića, Lasla Đerea, Nikole Milojevića, Peđe Krstina, Danila Petrovića i selektora Nenada Zimonjića. Posebno zadovoljstvo za decu predstavljala je mogućnost da razmene nekoliko poena na šljaci sa svojim idolima koji se nisu štedeli kako bi ih upoznali sa čarima tenisa. Bio je to pravi praznik belog sporta, tokom kog su se igrači, Teniski savez Srbije i NIS, kao pokrovitelji Teniskog saveza, trudili da deci omoguće da osete deo duha Dejvis kupa.Cilj ove manifestacije između ostalog bio je druženje i povezivanje dece i mladih iz SOS dečjeg sela sa sportistima kroz igru i razgovor, pa su tako naši reprezentativci sa gostima podelili iskustva kako postati profesionalac u sportu, šta je ono što im je sport doneo i mnoge druge priče iz oblasti belog sporta. Takođe, ovu priliku su naši reprezentativci i NIS iskoristili i da decu iz dečijeg sela iz Kraljeva obraduju prigodnim poklonima.Dejvis kup selekcija Srbije već treći dan vredno radi u Sportskom centru Ibar gde će biti odigran meč plej ofa Svetske grupe između Srbije i Indije (od 14. do 16. septembra 2018) .
Drugi reket naše reprezentacije Đere zadovoljan je kako protiču pripreme za ovaj duel.„Od kako smo stigli u Kraljevo vlada disciplina i veliki rad. Meč protiv Indije shvatili smo kao i svaki prethodni, krajnje ozbiljan i nema opuštanja, bez obzira što je protivnik na papiru slabiji od nas. Oprezno i spremno za pobedu Srbije ulazimo u ovaj meč. Voleo bi, kao i svi članovi reprezentacije da publika prepozna značaj ovog meča, da dođe i podrži nas. Izmenjen je Dejvis kup sistem takmičenja i pitanje je šta će doneti već naredna godina. Možda prođu godine, samim tim i karijere mnogih nas kada budemo imali šansu da ponovo zaigramo kod kuće, zato ovaj trenutak treba iskoristiti. Vredni smo, posvećeni zadatku, voleli bi da budemo nagrađeni punom halom, podrškom naše publike. Možda za neke ovo nije atraktivan meč, za nas je kao finale, kao da igramo za osvajanje „salatare“, za nas je svaki meč Srbije takav i ovaj put ćemo dati sve od sebe da Srbija bude srećna i ponosna na nas“ – ističe Laslo.Za sutra je inače planirano održavanje žreba meča prvog kola Dejvis kupa Svetske grupe 2018. Srbija-Indija u 12.00 časova, u pres centru u Nove hale sportova kome će prisustvovati i gradonačelnik grada Kraljeva dr Predrag Terzić, sa saradnicima.
Ajvarom zatvorena „Pasuljijada“
Štand sveukupnog pobednika ekipe „ORA nije fora“
Današnjim takmičenjem u spremanju ajvara pod nazivom „Izađi mi na teglu“ završena je , u Kraljevu , trodnevna , XXVIII turističko-kulinarska manifestacija „ Srebrni kazan “. Ova manifestacija je , do pre pet godina , organizovana u samom centru grada , trajala je samo jedan dan i na njoj su se takmičile kuvarske ekipe iz zemlje i inostranstva u pripremanju pasulja pa je , u narodu , bila poznatija kao „Pasuljijada“. Njen koncept je , rekosmo već , pre pet godina, doživeo značajne izmene i to ne samo seljenjem najpre na Gradski keja a potom , od pre dve godine , na obale Ibra već i novim sadržajima. Još za vreme održavanja na centralnom gradskom trgu , tik kraj spomenika Solunskim ratnicima , proširena je , pre sedam godina , takmičenjem u kuvanju riblje čorbe pod nazivom „Riblji kotlić“ a u zadnje dve godine pod svoje okrilje prihvatila je i održavanje jednog od termina takmičenja u pripremanju ajvara pod nazivom „Izađi mi na teglu“. Inače ,takmičarski karavan u pripremanju ajvara pod ovim nazivom ,ove,pete sezone , će okupiti oko 450 takmičarskih ekipa i 3.000 učesnika koji će od 17. avgusta do 13. oktobra ispeći 12.000 kg paprika, u 27 gradova pre beogradskog finala planiranog za 13 oktobar.
Svako ima svoju tajnu za dobar pasulj
Ovogodišnji XXVIII „Srebrni kazan“ okupio je , na sve tri manifestacije oko 50 takmičarskih ekipa sa više od 200 takmičara . Za sveukupnog pobednika manifestacije i „Viteza riblje čorbe i pasulja“ proglašena je ekipa udruženja građana „ORA nije fora“,dok je ekipa Specijalne bolnice „Agens“ iz Mataruške Banje proglašena za najbolju u kategoriji profesonalnih kuvara. Šampionski kulinarski tim , u kuvanju pasulja , u kategoriji kulturno umetničkih duštava je tim „KUD Karanovc-a“ iz Kraljeva a ekipa udruženja „Patrola“ je najbolja među takmičarima u kuvanju pasulja iz reda udruženja građana.Iako duboko zašla u treću deceniju svoga postojanja ova manifestacija nije u dovoljnoj meri iskoristila sve svoje potencijale kao i potencijale lokacije održavanja ,neposredno na obali Ibra u centru grada , za privlačenje većeg broja posetilaca kako iz zemlje tako i iz zemalja regiona pre svega. Čini se da je , kao i na njenom samom startu, kada ju je pokrenuo njen idejni tvorac pokojni Jovica Aleksić , u to vreme direktor ugostiteljskog preduzeća „Srbija“ iz Kraljeva,prate bespotrebne kontraverze i osporavanja u delu lokalne javnosti, iako je ,u međuvremenu, uvrštena u zvaničan kalendar turističkih manifestacija i ako uživa podršku lokalne samouprave.
Možemo li i koliko da poboljšamo kvalitet životne sredine na putu ka članstvu u EU?
Danas je na Rudnu kod Kraljeva, u Regionalnom centru za obuku pripadnika Civilne zaštite, održana treća sednica Odbora za životnu sredinu i vanredne situacije Stalne konferencije gradova i opština na kojoj je državni sekretara u Ministarstvu zaštite životne sredine Ivan Karić upoznao priisutne sa napretkom Srbije u pripremi pregovaračke pozicije za Poglavlje 27.
Komentari Evropske komisije na nacrt Pregovaračke pozicije za poglavlje 27 su pristigli pre mesec dana a kraj godine je rok za dostavu novog nacrta Pregovaračke pozicije.
U toku su aktivnosti u okviru sektorskih radnih grupa, jer je naša Pregovaračka radna grupa za poglavlje 27, kojom predsedava Ivan Karić, organizovana na sektorskom principu i pokriva oblasti , hoorizontalnog zakonodavstva, kvaliteta vazduhaupravljanja otpadom, kvaliteta voda, zaštite prirode, kontrole industrijskog zagađenja, hemikalija, zaštite od buke, klimatskih promena i civilne zaštite.
Sasvim je jasno da su pred nama u Srbiji brojni, obimni i složeni poslovi na unapređenju kvaliteta životne sredine za koje, prema procenama koje su se čule danas na Rudnu, možemo da očekujemo od Evropske unije oko 100 milina evra godišnje u periodu od 2021. do 2024. godine da bi nivo očekivanih sredstava od datuma pristupanja Evropskoj uniji porastao na 360 miliona evra godišnje.
O tome koliko su to značajna sredstva dovoljno govori i podatak da obim svih do sada dobijenih sredstava od EU za ove namene ne prelazi 100 miliona evra.
Ono što je i danas potvrđeno na sastanku na Rudnu je činjenica da će većina aktivnosti usmerenih na unapređenje kvaliteta životne sredine dešavati na lokanom nivou ali da je velika upitanost oko kadrovskih i materijalnih kapaciteta lokalnih samouprava i njihovih javnih uprva za sprovođenje tih aktivnosti.
Na današnjoj sednici članovi Odbora za životnu sredinu i vanredne situacije Stalne konferencije gradova i opština su upoznati i sa primenom novih odredbi Zakona o lokalnoj samoupravi koje omogućavaju osnivanje Uprave za vanredne situacije na regionalnom nivou.
Nova zakonska rešenja, po rečima Darka Drndića menadžera za Civilnu zaštitu SKGO, rezultat su inicjative pokrenute iz Kraljeva i Uba, uz podršku SKGO, i rezultat su dvogodišnjih aktivnosti ispoljenih kroz udruživanje opština i gradova u funkcionalne asocijacije na nivou rečnih slivova koje omogućavaju integrisanje skromnih kadrovskih i materijalnih kapaciteta lokalnih samouprava za efikasnije postupanje u vanrednim situacijama i njihovo veće angažovanje u raznim preventivnim aktivnostima.
Antrfile
15 septembar-Svetski dan čišćenja
Ove godine, najveća globalna akcija čišćenja pod nazivom Svetski dan čišćenja 2018 (World Cleanup Day 2018) održaće se 15. septembra u preko 150 zemalja sveta, uključujući i Srbiju Na današnjem sastanku na Rudnu, nacionalni koordinator akcije „Let’s do it“(Uradimo to!) Dušan Jakovljević je članovima Odbora za životnu sredinu i vanredne situacije Stalne konferencije gradova i opština uputio apel da daju podršku ovoj akciji uključivanjem svih resursa lokalnih samouprava ovom pokretu civilnog društva usmernom primarno ka mapiranji i uklanjanju divljih deponija i drugog, nezakonitog,otpada.
Kraljevo bogatije za još jedan sportski objekat
Iako je „život“ novoizgrađene sportske hale u okviru Doma učenika srednjih škola u Kraljevu započeo održavanjem sportskih susreta učeničkih domova iz Srbije, u maju ove godine, svečano otvaranje ovog objekta upriličeno je u subotu , prvog septembra, na dan kada ova i slične ustanove u zemlji primaju svoje stanare početkom svake školske godine. Vrpcu novog objekta, čija je ukupna površina 1160 metara kvadratnih a korisna površina veća od 900 metara kvadratnih, i u čiju izgradnju je uloženo više od 53.5 miliona dinara, zajednički su presekli ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić i direktor Doma učenika srednjih škola Dragutin Karanović.Gradnja hale se odvijala u tri faze,opremljena je svom potrebnom sportskom opremom a od ukupne cene koštanja 45 miliona je obezbedilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dok je ostatak ,kroz obezbeđivanje zemljišta i finasiranje infrastrukturnih priključaka,obezbedio grad Kraljevo. 
Novi sportski objekat će ,po rečima direktor Doma učenika srednjih škola Dragutina Karanovića,pored stanara doma koristiti i brojni sportski kllubovi iz Kraljeva. Povodom zvaničnog otvaranja nove hale odigrana je revijalna košarkaška utakmica timova Ministarstva prosvete i Doma učenika.
Raška je otvorila svoja vrata umetnicima!
Izložbom radova učesnika XVII Međunarodne likovne kolonije „Akademija Jelena Anžujska“ i koncertom pevačke grupe „Perezvon“ iz Moskve koja je, inače, deo istoimenog hora koji već dve decenije na repertoaru ima srpsku i rusku duhovnu i svetovnu muziku, večeras su u Galerijii Centra za kulturu „Gradac“ u Raški otpočele XXV jubilarne „Raške duhovne svečanosti“.
Večerašnji program je, zatim, nastavljen u sali Doma kulture gde je, najpre, nastupio hor „Sveti Vasilije Ostroški“ iz Raške koji, sa manjim prekidima, radi od 1996. godine pri hramu Svetog arhangela Gavrila“, a potom je iguman manastira Draganac sa Kosova, arhimandrit Ilarion (Lupulović) održao besedu „Duhovne staze“ da bi potom, odgovarao i na pitanja prisutnih.
Za sutra veče (četvrtak 16.avgust) je, inače, predviđeno zvanično otvaranje ovogodišnjih, XXV jubilarnih Raških duhovnih svečanosti. Tada će, posle Ignjata Rakitića predsednika opštine Raška, koji će zvanično proglasiti početak Raških duhovnih svečanosti, besedu pod nazivom „Sećanja koja ne blede“ održati akademik Svetislav Božić koji je bio prvi dobitnik priznanja „Stefan Prvovenčani“ koje se dodeljuje, jednom godišnje, istaknutim stvaraocima tokom trajanja Raških duhovnih svečanosti.
Za kraj sutrašnjeg programa predviđen je izuzetan muzičko-scenski program tokom koga će nastupiti Rade Šerbedžija uz pratnju gitariste Miroslava Tadića i vilolinistkinje Yvette Holzwarth.
Tekst i fotografije Z.Nikolić
Kosovo i sloboda medija ključne tačke razlika!
Večeras su u Kraljevu lideri „Saveza za Srbiju“ u sali Multimedjialnog centra „KVART“ predstavili svoj program u 30 tačaka. Promociji programa u Kraljevu prisustvovali su svi lideri Saveza a zajednički imenitelj njihovih poruka Kraljevčanima i javnosti uopšte je upozorenje da će borba za promene potrajati a da su ključne tačke razlika „Saveza za Srbiju“ sa aktuelnim naprednjačkim režimom odnos prema Kosovu i slobodi medija.
Govoreći o inicijativi Predsednika Srbije Aleksandra Vučića o razgraničenju, Vuk Jeremić, predsednik Narodne partije koja je jedna od članica „Saveza za Srbiju“ je, između ostalog, rekao: „Ukoliko Srbija stavi potpis na Sporazu o razgraničenju Kosovo će automatski postati član svih međunarodnih organizacija“.
Promocija programa sadržanog u trideset tačaka se nastavlja i u drugim gradovima tokom avgusta.
Festival filmskog scenarija je ogledalo naše kinematografije!
Od početaka,avgusta 1977 godine , tada pod imenom filmske smotre pokrenute 1974 “Jugoslovenski igrani film u akciji”, pa do danas Fetival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji je uspeo da se profiliše kao strukovno jedinstveni festival filmskog scenarija u svetskim razmerama. Redovni profesor na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu Milan Nikodijević vezan je festival ,onda kao urednik popularnog radija Vrnjačka Banja, od njegovih prvih dana. Bio je i njegov direktor sa najdužim stažom (od 1998 do 2011). Ovogodišnji, 42 po redu F estival filmskog scenarija koji počinje danas (ponedeljak 13.08.) se održava u u godini koja se obeležava i kao „Evropska godina kulturnog nasleđa“. To je bio povod da Milanu Nikodijeviću postavimo nekoliko pitanja
KVN: Da li je,po vama, i koliko ovaj jedinstveni festival doprineo ,za bezmalo pola veka svog postojanja, afirmaciji svesti o našoj , evropskoj, prošlosti i doprinosu našeg stvaralaštva u kulturi vrednostima koje jačaju naš osećaj evropskog identiteta?
MN – Činjenica da su, samo šest meseci posle prve filmske projekcije braće Limijer u Parizu, pokretne slike prikazane 6. juna 1896. u kafani „Zlatan krst“ u Beogradu na izvestan način govori o „evropskom identitetu“ srpske kinematografije. Kako je Festival filmskog scenarija nastao i tokom mnogih godina obitavao u nekadašnjoj velikoj Jugoslaviji svakako da postoji prilično impozantna lista imena koja su svojim radom i delanjem na filmu daleko preskakala granice i one velike i ove male zemlje. Od braće Manaki, preko Pavlovića, Makavejeva, Saše Petrovića, Dušana Vukotića i Emira Kusturice do Stefana Arsenijevića. Bivajući uvek ogledalom kinematografije u kojoj je egzistirao i Festival filmskog scenarija je putem svih svojih programa, od takmičarskog, preko Simpozijuma, Letnje škole filmske dramaturgije, Radionice za mlade filmske kritičare, saradnje sa drugim festivalima, pokušavao, ne zaboravljajući primarni status manifestacije posvećene domaćem filmu, da jača i neguje osećaj pripadnosti evropskoj kinematografskoj porodici.
KVN:Kakav je , trenutni, beleg ove manifestacije u našem izuzetno bogatom kulturnom nasleđu i da li je on ,FFS , posebno njegovi prateći programi poput simpozijuma, i koliko doprineli onim vrednostima koje jačaju osećaj ,našeg, evropskog identiteta?
MN: Na to pitanje ne znam odgovor ali je nesporna činjenica da je više od četrdeset Simpozijuma na različite filmske teme, na kojima su govorila najznačajnija imena sa ovih prostora, potvrda stalnog stremljenja Festivala ka proširivanju prostora delovanja i uticaja. Svakoj kinematografiji bi služilo na čast da je imala i ima mesto na kome su otvarane značajne i škakljive teme, od zabranjenih filmova i crnog talasa u SFRJ preko sličnosti i razlika u dramaturgiji bioskopskog i televizijskog filma do promena u kinematografijama zemalja u tranziciji, koje su pokretane i realizovane u trenucima kada su bile aktuelne. I kod nas i u svetu.
KVN: Šta nam možete reći o tome i da li je ,možda, vođena nekakava evidencija o broju gostiju na FFS iz inostranstva i o broju stranaca koji su bivali u publici ili je ,pak, jezička barijera, bila nepremostiva prepreka za veći broj gostiju i publike iz inostranstva?
MN: Neka od velikih imena iz sveta filma pohodila su tokom protekle četiri decenije FFS. Gost i učesnik Simpozijuma bio je Stojan Stiv Tešić, dobitnik Oskara. Vrnjce su pohodili i Alen Korno, veliko ime francuske kinematografije, Viktor Merješko iz bivšeg SSSR… Učesnik Radionice za mlade filmske kritičare bio je tri godine i Klaus Eder, predsednik Međunarodne federacije filmskih kritičara FIPRESCI, vrlo uticajna ličnost u svetu filma. Jako je zavoleo ovaj festival. Jedan od selektora berlinskog festivala Bernd Buder, godinama je pohodio FFS. Što se publike tiče, ne znam. Broj je svakako zanemarljiv jer stranih gostiju ima malo. Tako je uvek bilo u Vrnjcima.
KVN:Da li je FFS, obzirom da je jedinstvena smotra filmskih stvaralaca, predstavljan negde u inostranstvu? Ako jeste gde i kada?
MN: Šireći, u jednom periodu, svoje programe, Festival filmskog scenarija je uspostavio uspešnu saradnju sa Festivalom istočnoevropskog filma u Kotbusu, GOEAST festivalom u Visbadenu i Alpe adria cinema u Trstu. Od 2000. do 2011. razmenjivali smo programe i koristili mogućnost da na tim festivalima promovišemo Festival filmskog scenarija i Vrnjačku Banju. Koliko sam upoznat, ta praksa je sada prekinuta.
42 Festival filmskog scenarija će početi projekcijom filma „Koreni“, u 20 časova ,na letnjoj pozornici koja nosi ime Danila Bate Stojkovića , snimljenog po romanu Dobrice Ćosića za koji je scenario napisao Đorđe Milosavljević a režirao ga je Ivan Živković dok glavne uloge igraju Žarko Laušević i Sloboda Milosavljević. Prvi film u zvaničnoj konkurencije je „Erdelezi Rising“,scenariste Dimitrija Vojinova, u režiji Lazara Bodroža u kome igraju Stoya, Sebastian Cavazza, Maruša Majer a njegova projekcija je zakazana za 22 časa.
Italijani otkrivaju čari Gledićkih planina
U-kafani-Braća-Milutinović-koja-radi-u-kontinuitetu bezmalo čitav-vek
Neobična grupa turista iz Italije , njih oko četrdeset , u konvoju od 14 savremenih kamper vozila posetila je danas selo Gledić na obroncima istoimene planine . Ova grupa italijana koja , već danima , krstari Balkanom, u Gledić nije došla slučajno. Do njih su doprle priče i fotografije , preko društvenih mreža u Italiji , njihovih zemljaka koji su , u predhodne tri godine već boravili u Glediću u zaseoku Rakija u gazdinstvu Veljović-Đusić koje je ponato po proizvodnji , sad slobodno možemo reći , međunarodno priznate „Rakije iz Rakije“. Čitava ova priča o porodici diplomirane pravnice Dragane i njenog muža , penzionisanog oficira Dejana Veljovića traje evo već deceniju , najpre sa proizvodnjom poznatog rakijskog brenda a potom i sa seoskim turizmom . Još na startu svog porodičnog biznisa Dragana i Dejan su se pridružili svetskoj asocijaciji „Slow Food“ koja je osnovana 1989, a danas broji preko 100 hiljada članova u 150 država sveta. Članovi Slow Food-a udruženi su u lokalne jedinice, conviviume i prezidijume posvećene hrani i poljoprivredi , lokalnoj zajednici.Oni podržavaju male , porodične, poljoprivredne proizvođače , čuvare gastronomskog nasleđa i autohtonih vrsta flore i faune u koje spada i naša šljiva „Crvena ranka“ koja je najzastupljenija baš na Gledićkim planinama a posebno u selu Gledić. Dragana je , od nedavno , na čelu prezidijuma za Srbiju što je forma krovne nacionalne asocijacije umrežene u veliku „Slow Food“ porodicu. I baš to članstvo u ovoj asocijacij čiji je osnivač i predsednik italijan Karlo Petini doprinelo je da , pre tri godine dođe do prvih kontakata sa pojedinim italijanskim tur-operaterima koji organizuju sve popularnije vidove aktivnog odmora na neobičnim i zanimljivim destinacijama širom sveta. Od tada pa do ove današnje ture selo Gledić i gazdinstvo Veljović-Đusić posetilo je preko petstotina turista iz Italije i još nekoliko desetina njih ,individualno, iz drugih evropskih zemalja. Predhodna grupa italijana , koja je u Glediću bila pre desetak dana , a i ova danas , prve su koje , nažalost ,zbog velikih oštećenja puta koji vodi u zaseok Rakija ,izazvanog julskim bujičnim poplavama koje su,po intezitetu, bile kao i one iz maja 2014, koje nisu mogle da se probiju automobilima do mesta gde se proizvodi čuvena rakija. Iako su i predhodnoj i ovoj grupi Dragana i Dejan nudili da odustanu od dolaska baš zbog takve sitaucije ,italijani to nisu prihvatili .Naprotiv,kao ljubitelji aktivnog odmora i jačih doza adrenalina na putovanjima upravo su želeli da se te ugovorene posete i realizuju bez obzira na stanje puta. Domaćini su ih , u ova dva zadnja slučaja, dočekali, kao i predhodne sa trubačkim orkestrima i bogatom trpezom ali ovoga puta u kafani „Braća Milutinović“ svog rođaka Bata Milutinovića koja , uskoro, beleži vek kontinuiranog rada. I ova grupa italijana otišla je iz Gledića oduševljena gostoprimstvom domaćina i meštana , krajolikom , specijalitetima sa ražnja i rakijom pa će ih , sudeći po dosadašnjem iskustvu ,biti još. Prva sledeća grupa ,saznajemo, stiže već sredinom septembra a meštanima Gledića i porodici Veljović ostaje da se nadaju u data obećanja iz lokalne samouprave da će im putevi, i uz pomoć pripadnika inžinjerijskih jedinica Vojske Srbije, do tada biti popravljeni.
Trubački orkestar „27septembar“ iz Kraljeva dočekuje italijanske turiste
Završena VII Međunarodna strip kolonija u Raški
Učesnici VII međunarodne strip kolonije na Semeteškom jezeru
Juče je na Semeteškom jezeru završena VII Međunarodna strip kolonija koja je trajala četri dana koju je,i ove godine, finansijski podržala opština Raška. Kolonija je,ove godine,okupila više od dvadeset učesnika iz zemlje i inostranstva a pored radnog dela,tokom trajanja kolonije.upriličena je izložba Bojana. M. Đukića – „Umetnost zabave“ u Galeriji Centra za kulturu „Gradac“ kao i predavanje o aktuelnom strip trenutku koga su održali Bojan M. Đukić, Darko Stojanović, Petar Meseldžija i Željko Pahek.Tokom zložbe u Centru za kulturu, obrazovanje i informisanje „Gradac“ Raška promovisan je i 5. broj strip revije „Ras Komik“ koji predstavlja skup radova nastalih na prošlogodišnjoj „Strip koloniji Raška“.Da ovogdišnja, VII Međunarodna strip kolonija ,protekne u najboljem redu i da Raška time potvrdi status jedne od retkih lokalnih zajednica u zemlji koja podržava strip postarali su se , kao organizatori, Klub likovnih umetnika „Raška škola“ i Kancelarija za mlade opštine Raška. Naravno, tome nije izostala ni tradicionalana podrška Centru za kulturu, obrazovanje i informisanje „Gradac“ koji ovom ,a i nizom drugih manifestacija „zagreva atmosferu“ za ovogodišnje , jubilarne, XXV Raške duhovne svečanosti koje će se pod sloganom „Kultura u tri reči“ održati u Raški u periodu od 15 do 19 avgusta ali , ove godine , i sa dodatnim sadržajem 22.avgusta-koncertom „Bjelog dugmeta“.