Svedoci smo da , ključni akteri na političkoj sceni Srbije , još uvek imaju , najblaže rečeno, nedefinisani odnos prema mestu i ulozi organizacija civilnog društva . Zbog kritičkog promišljanja dela civilnog sektora o pojedinim aktivnostima vladajuće većine sve češće se, u delu medija , mogu čuti neargumentovani napadi na organizacije koje prirpadaju civilnom društvu u Srbiji. Matrica tog , medijskog toplog zeca , fokusirana je na nategnuto povezivanje porekla novca međunarodnih donatora sa navodim delovanjem nekih organizacija civilnog društva u funkciji ostvarivanja interesa koji su u suprotni nacionalnim interesima Srbije. Zamene teza , „argumentum ad hominem“, kojom se izbegava polemika o iznetoj argumentaciji primenjena na deo civilnog društva dobija snažno uporište na nižim nivoima organizovanja politike i države .Višedecenijsko forsiranje političke podobnosti u odnosu na kompetetivnost prilikom zapošljavanja u državnoj upravi i javnom sektoru dodatno je snažilo aktere rigidnih shvatanja mesta i uloge civilnog sektora u političkim i društvenim procestima na lokalnom nivou organizovanja. Prošlo je ,evo skoro četri godine kada je Vlada Republike Srbije ,oslanjajući se na dokumet Saveta Evrope pod nazivom „Kodeks dobre prakse za građansko učešće u procesu odlučivanja“ usvojila, na predlog svoje Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom , Smernice za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa. Dokument je zamišljen i napisan kao svojevrsna poruka vrha izvršne vlasti nižim nivoima organizovanja te vlasti ali i ministarstvima da je učešće civilnog društva u postupcima pripreme , donošenja i praćenja primene propisa svojevrsni „Condicio sine qua non“ za kreiranje i sprovođenje reformi našeg društva na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Taj dokument je dosta precizno definisao šest principa saradnje kao i četri nivoa učešća organizacija civilnog društva u procese donošenja propisa.Svedoci smo , nažalost , da je ovaj akt Vlade , i posle bezmalo četri godine od njegovog usvajanja, nepoznanica kako za lokalne samouprave tako i za pojedina ministarstva.Tako je nedavno, na konstitutivnoj sedici Saveta za zaštitu životne sredine Gradskog veća grada Kraljeva članovima tog radnog tela , među kojima su i predstavnici civilnog društva grada Kraljeva kao tačka dnevnog reda servirano: „Upoznavanje sa Programom korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada Kraljeva za 2018 godinu“. Tako su predstavnici civilnog društva grada Kraljeva koji se bave problemima zaštite životne sredine dovedeni u apsurdnu situaciju da se upoznaju , a stekao se utisak da se očekivalo i da bespogovorno aminiju , sa dokumentom koji je nastao u uskom krugu predstvnika lokalne samouprave i dela gradske uprave koji , em što potpuno zanemaruje vladine Smernice za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa, em je očigledan primer neracionalnog trošenja javnih prihoda grada u svrhu kreiranja nezasluženih prihoda posrnulom lokalnom javno komunalnom preduzeću „Čistoća“. A kao svojevrsni „šlag na tortu“ predstavnicima civilnog društva u Savetu prezentovana je činjenica da je za tako sačinjen Program korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada Kraljeva ,nažalost, data saglasnost Ministarstva za zaštitu životne sredine. Pažljivim čitanjem Zakona o zaštiti životne sredine uočava se da članovima (68 .i 100.) koji regulišu obaveze lokalnih samouprava i postupak dobijanja saglasnosti na njihove programe korišćenja sredstava budžetskih fondova za zaštitu životne nisu bliže definisani kriterijum za davanje saglasnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine ali to ,svakao, nije bio razlog da se nekim podzakonskim aktom ne definišu takvi kriterijumi uz maksimalno poštovanje akta Vlade koji se , recimo to još jednom , zove Smernice za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa. Ovako ostaje da sapeti i razapeti civilni sektor izabere hoće li prihvatati ulogu koju mu pokušavaju nametnuti reprezenti izvršne vlasti na nacionalnom i lokalnom nivou odlučivanja ili će , pak, odlučnije zahtevati da ta ista vlast poštuje svoje akte.
Juče je ,u Kraljevu, u organizaciji Društva za fizičko vaspitanje i rekreaciju „Partizan“ iz Kraljeva održano takmičenje za gimastičare početnike iz Kraljeva , Raške i Gornjeg Milanovca . Oko 130 učesnika uzrasta od prvog do četvrtog razreda osnovne škole demonstriralo je svoje gimnastičko umeće takmičeći se u gimnastičkom višeboju koji uključuje četri discipline preskok , parter, vratilo i gredu. Radi se o mladim gimastičarima početnicima koji ,u proseku, vežbaju tek godinu dana ali među njima ima i izrazitih talenata. Sa decom u Kraljevu i Raški rade treneri iz DFVR „Partizan“ iz Kraljeva koji ,povremeno, priskaču u pomoć i kolegama u Gornjem Milanovcu. Svi oni su , predhodno , stekli trenersko zvanje i licencu predviđenu Pravilnikom Gimnastičkog saveza Srbije . Kraljevački „Partizan“ se ovim takmičenjem najmlađih gimastičara , i najavom sličnog takmičenja u maju, vraća na gimastičku pozornicu Srbije kojoj je ,nekih ranijih godina, darivalo brojne uspešne takmičare. Ovo sportsko društvo je ,inače, aktivno u Kraljevu od 1948 godine pod ovim nazivom ali je ,tada, nastavilo tradiciju predratnih sokola. Sokolska društva u Srbiji nastaju krajem XIX veka ,tačnije 1891 godine kada su beogradski gimastičari odlučili da napuste nemački „turnerski“ sistem ginastike i uvedu češki , „sokolski sistem“ vežbanja. Sokolska družina ,u Kraljevu je , prema nekim izvorima formirana još 1904 godine a članovi te družine su, tridesetih godina prošlog veka, svojim prilozima sagradili Sokolski dom sa salom koja je funkcionisala sve do 1974 godine u dvorištu osnovne škole „IV kraljevački bataljon“ kada je , po dogovoru sa školom, srušena da bi bila sagrađena sadašnja sala koju , od tada, na osnovu Ugovora zajednički koriste i škola i DFVR „Partizan“.
Kroz salu kraljevačkog „Partizana“ prošle su hiljade mladih gimastičara baveć se ovim bazičnim sportom koji , onom ko ga trenira , omogućava da se ,kasnije, sa lakoćom bavi bilo kojim drugim sportom. Gimastika ,kod vežbača, a posebno najmlađih utiče na stvaranje i korišćenje izuzetne snage u rukama , nogama i duž celog tela, sa ciljem nošenja težine vlastitog tela u raznim situacijama prilikom izvođenja gimnastičkih vežbi. Kroz to pomeranje granice sopstvenih sposobnosti, gimnastika je veoma značajna i za mentalni razvoj ličnosti. 
Vredi pomenuti da su neki od kraljevačkih gimastičara ,iz predhodnog perioda svoju karijeru nastavili kao profesori na beogradskom Fakultetu sporta i fizičkog gimnatika obrazovanja beogradskog univerziteta poput ,recimo Dušana- Dula Mitića i Miljana Grbovića.
Danas je u Skupštini grada Beograda ,u organizaciji Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Stalne konferencije gradova i opština održan sastanak posvećen obeležavanju godišnjice potpisivanja Protokola o saradnji gradova i opština u slivovima Zapadne Morave i Kolubare na poslovima prevencije i smanjenja rizika od elementarnih nepogoda. Drugi deo sastanka iskorišćen je za potpisivanje novih Protokola o saradnji opština i gradova slivova Velike Morave (Kragujevac, Jagodina, Požarevac, Batočina, Rača, Velika Plana, Smederevska Palanka, Žabari, Paraćin, Svilajnac, Varvarin i Ćićevac) i gornjeg dela sliva Dunava u Srbiji Banatski vodotoci (Ada, Alibunar, Bela Crkva, Vršac, Žitište, Zrenjanin, Kanjiža, Kikinda, Kovačica, Kovin, Nova Crnja, Novi Bečej, Novi Kneževac, Opovo, Pančevo, Plandište, Senta, Sečanj i Čoka). Otvarajući sastanak Branko Ružić Ministar državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije je istako značaj udruživanja lokalnih samouprava u cilju jačanja njihove otpornosti na elementarne nepogode i racionalnijeg korišćenja materijalnih i kadrovskih resursa kao u prevencij tako i u upravljanju vanrednim situacijama. Najavio je veću podršku njegovog a i drugih ministarstva ovim aktivnostima lokalnih samouprava kroz uređenje normi i jačanje materijalne podrške za takve aktivnosti sa nacionalnog ,međunarodnog i lokalnog nivoa. Ono što je ,danas,posebno godilo predstavnicima Kraljeva i Raškog upravnog okruga, koji su prisustvovali sastanku u Beogradu , jesu pohvale gradu Kraljevu ,njegovom Odeljenju za poslove civilne zaštite pri gradskoj upravi i Zdravku Makimoviću ,rukovodiocu tog odeljenja za sve što je urađeno na kreiranju i implementiranju koncepta udruživanja lokalnih samouprava u rečne slivove. Ovu ulogu su posebno istakli u svojim obraćanjima ministar Branko Ružić, zamenica direkora Kancelarije za javna ulaganja Sandra Nedeljković ,zamenica stalne predstavnice UNDP u Srbiji Steliana Nedera i Predrag Marić , Načelnik Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova.
Današnji sastanak kome je prisustvovalo više od sto predstavnika lokalnih samouprava iskorišćen je i za predstavljanje projekata „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“ i „SEE-urban“ koji , svaki na svoj način, omogućavaju primarno lokalnim samoupravama, ali ne samo njima već i predstavnicima organizacija civilnog društva , javnim preduzećima , obrazovnim i naučnim institucijama da osnaže svoje kapacitete kako za prevenciju u borbi protiv elementarnih nepogoda kao posledica klimatskih promena tako i za investiranje u objekte i opremu koji doprinose smanjivanju lokalnih uticaja na klimatske promene.
Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić započela je svoju današnju radnu posetu Kraljevu obilaskom lokacije u Dostiejevoj ulici gde je , još pre šest godina, planirana gradnja objekata u sklopu urbane regenreacije naselja izgrađenog između 1947 i 1955 godine a koje je pretrpelo znatna oštećena od zemljotresa novembra 2010 godine. Reč je, inače, o 16 stambenih zgrada i 5 prizemnih kuća sa 360 stanova prosečne površine 39,80 m2. Projektom urbane regeneracije umesto sanacije, planirano je rušenje postojećih zgrada, i izgradnja 4 nove (Su+P+7) sa 360 stanova za preseljenje, sa ukupnom korisnom površinom stanova od 16.209,40m2 ,na južnom delu lokacije (oko 1,8 Ha). Etažni vlasnici dobijaju nove stanove, dok će Grad biti u mogućnosti da koristiti ostatak lokacije za buduću izgradnju socijalnih stanova i za druge namene, kao što su komercijalni ili rekreativni prostor, na severnom delu lokacije (oko 1.3 Ha). Građevinska dozvola za gradnju prve zgrade sa 103 stambene jedinice je izdata još 25.maja 2016 godine,sredstva u iznosu od oko osam miliona evra obezbeđena su iz kredita Razvojne banke Saveta Evrope (CEB) aprila 2016 godine, učešće grada Kraljeva je obezbeđeno kroz zemljište,izgradnju nove infrastrukture ,spoljne uređenje i nadzor,izabran je i izvođač radova po sprovedenoj proceduri još u novembru 2017 godine ali , do danas, nisu otpočeli radovi. Svojevremeno, pre više od dve i po godine, prilikom predstavljanja rezultata nagradnog konkrusa za arhitektonsko rešenje budućeg naselja ministarka Zorana Mihajlović je najavljivala početak radova za proleće 2016 godine ali ono što je, danas, izvesno je da odobreni kredit,još uvek, nije povučen. Razlog su,još uvek nedefinisani odnosi između Ministarstva građevinarstva ,saobraćaja i infrastrukture kao finansijera ispred Republike Srbije i grada Kraljeva kao investitora.Zbog toga nije bilo moguće ni potpisivanje ugovora sa već izabranim izvođačem radova.Već duže vremena ,uprkos stalnoj komnunkaciji na relaciji Ministarstvo građevinarstva ,saobraćaja i infrastrukture i grada Kraljeva,tačnije Projektne komisije projekta „Urbana regeneracija naselja u Dositejeveoj ulici u Kraljevu“ ne dolazi se do rešenja oko navodno različitih tumačenja obaveza po osnovu poreza na dodatnu vrednost što se,gledano sa strane čini najblaže rečeno čudnim a ujedno ukazuje i na osdustvo međuresorne saradnje između ministarstva u istoj Vladi.Jer, zvuči bizarno da se do sada nije moglo obezbediti izvorno tumačenje resornog Ministarstva finasija pa i same Vlade. Otuda i velika očekivanja u Kraljevu od današnje posete premijerke i njene pomoći da se taj „Gordijev čvor“ razreši i , najzad, krene sa gradnjom. Ana Brnabić je odgovarajući na naše pitanje rekla da će ona lično uraditi sve da se prevaziđu postojeći komunikacijski šumovi na relaciji Ministarstvo građevinarstva –grad Kraljevo i da se,iskreno, nada kako će radovi na rekonstrukciji naselja u Dositejevoj početi za najduže tri meseca. „Kraljevo je došlo na dnevni red i savim je zaslužilo da bude u fokusu pažnje Vlade kako bi dobilo svu neophodnu pomoć i podršku za realizaciju krupnih infrastrukturnih projekata o kojima smo ,danas, ovde razgovarali“ rekla je premijerka odogovarajući na naše pitanje.Svoj boravak u Kraljevu premijerka Ana Brnabić je nastavila obilaskom gradilišta novog dečijeg obdaništa na Beranovcu površine 809 metara kvadratnih . Obdanište će, kako se danas čulo, biti arhitektonski savremeno, moderno i energetski efikasno zdanje koje će služiti na ponos ne samo meštanima Beranovca i okolnih mesta gde,kako je rečeno, živi oko 600 mališana u uzrasnom periodu koji ima potrebu za ovakvom ustanovom.
Dobrotvor i donator Milomir Glavčić je sa 200.000 evra pomogao gradnju ovog objekta dok je grad obezbedio potrebno zemljište i neophodnu infrastrukturu a daće i sredstva potrebna za dovršetak u iznosu od oko 85.000 evra.
Posetu Kraljevu Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić je završila u kraljevačkom javnom preduzeću „Vodovod“ koje uspešno posluje i koje se priprema za realizaciju projekat gradnje fabrike za preradu otpadnih voda i kanalizacionog sistema u Kraljevu, vredan 17,1 miliona evra.Građevinski projekat je ,već, sa milion evra finasiran iz PPF4 i PPF5 programa a projektnu dokumentaciju Vodovodu je,svojevremeno, uručio Majkl Devenport ondašnji šef misije Evropske Unije u Srbiji.
Sinoć, osam meseci i sedam dana od kada je Zoran Milojčević –Čombe otišao , kako to reče reditelj, scenarista i producent dokumentarnih filmova Milan Nikodijević, „da traga za nekim dalekim novim zvezdama“ u krcatom kraljevačkom kafeu „Alexandar“ održan je svojevrsni omaž ovom poznatom kraljevačkom muzičaru. Već na samom početku novog kompakt diska koji je , kako to reče Čombetov sin, profesor Žarko Milojčević testamentarni projekat koga je on , uz pomoć legendarnog „Smakovca“ Slobodana Stojanovića- Kepa i profesora kraljevačke muzičke škole Miroslava Filipovića priredio za izdavanje , nalaze se dve nove numere pomalo čudnih imena „Proja“ i „Nova stvar“ koje su nastale bukvalno zadnjih meseci Čombetovog života.Tom logikom nižu se i ostale numere na ovom pažnje vrednom nosaču zvuka pa je tako zadnja numera nastala još daleke 1999 godine.Radi se o , bez preterivanja, legendarnoj obradi poznate pesme Dragiše Nedovića „Stani stani Ibar vodo“ koju je Zoran Milojčević maestralno odsvirao na hromatskoj usnoj harmonici. I ma koliko ,na prvi pogled zazvučalo grubo, ne mogu a da ne saopštim ličnu impresiju da bi ,da je samo ovo uradio Čombe ostao trajno zapamćen na prebogatom kraljevačkom muzičkom nebu. Na sreću svih ljubitelja dobre muzike opus, ovog „gospodina sa ulice“ kako ga je sinoć nazvao Milomir –Mile Nedeljković, bard kraljevačkog glumišta i Čombetov saputnik u mnogim večerima koja će generacijama kraljevčana „ iz pedeset i neke“ ostati u trajnom sećanju, je veći i muzički značajniji. Čombetovo bavljenje muzikom počinje od njegovih srednjoškolskih dana, kada je, krajem šezdesetih, sa nekoliko svojih drugova, među kojima je bio i kasnije čuveni klavijaturista Laza Ristovski, oformio čuvenu kraljevačku rok grupu Bezimeni. Kao solo gitarista sa Bezimenima je nastupao širom Jugoslavije, a pored pobeda i zapaženih nastupa na brojnim, značajnim, gitarijadama tog vremena (Sanad, Trstenik), grupa je 1974-te nastupala na velikom koncertu u novobeogradskoj Hali sportova sa nekim od tada vodećih rok grupa u zemlji (Pop mašina, Time, Smak i mnogim drugim). Sticajem okolnosti (glas vokalnog soliste ostavljao je na nosaču zvuka, za tadašnje standrde, nedopustiv šum), grupa Bezimeni nije snimila svoju debitantsku ploču. Umesto toga, iza njih su ostale kompozicije Maštarenje i Suviše mali, koje zu zabeležene na PGP-ovim kompilacijama Veče uz radio (pločama posvećenim kultnoj emisiji Radio Beograda, čiji su Bezimeni bili česti gosti). Nakon rasformiranja Bezimenih, oformio je grupu Bluz projekcija koja je, iako nije trajala dugo i nije zabeležila uspehe Zoranove prethodne grupe, bila značajna po nečemu drugom- bubnjar ovog sastava bio je l „Smakovac“ Slobodan Stojanović Kepa, sa kojim će sarađivati i na svom poslednjem projektu
. Sredinom osamdesetih, Čombe je gitaru „gurnuo“ u drugi plan i posvetio se usnoj harmonici, koju je, istina usputno, svirao još iz vremena Bezimenih. Hromatska usna harmonika (koju je uglavnom svirao, ne zanemarujući ni diatonsku, tzv. bluzašicu kod nas mnogo učestaliju) nije toliko čest instrument kod nas. Svirajući na njoj sve- od evergrina, džeza, roka, latino standarda, klasike, pa sve do obrada izvornih narodnih pesama, Čombe je imao, uz nesumnnjiv tehnički kvalitet, jedan moderan i interesanan pristup ovom instrumentu. Dvehiljaditih svira po klubovima širom Srbije, nastupa i sa nekim poznatim muzičarima, ali najznačajniji nastupi su bili krajem 2003. u Centru lepih umetnosti Gvarnerius, gde je svirao na poziv našeg proslavljenog vioiniste Jovana Kolundžije.Od 2013-te počinje da radi svoju, autorsku muziku. Mešavina roka (od malo sirovijeg do nešto sofisticiranijeg), latino zvuka, bluza i svega onoga što jeste bio njegov izraz, oblikuje se kroz kompozicije koje nastaju sve do početka 2017-te godine. Velike planove, energiju, ideje o novim pesmama i ostvarenje sna da konačno izda svoj album, prekinula je iznenadna smrt krajem maja 2017-te.Ipak, iza njega je ostala njegova muzika. Autorske pesme koje predstavljaju presek njegovog rada na usnoj harmonici, gitari i muzici uopšte, kojima su kao „bonus track“ dodate i neke od onih snimljenih krajem devedesetih, čine disk „Na kraju…početak“. Za kraj,ove priče o muzičkoj legendi Kraljeva citirajmo ponovo Milana Nikodijevića na čijem filmu „Zarobljeno vreme – Rokopisac“ je Čombe , kao muzički saradnik, radio bezmalo tri godine ne dočekavši njegovo pojavljivanje u javnosti : „Duh ovog renesansnog čoveka zauvek će se ,pesmom „Ibar vodo“ viti kraj Spomenika srpskom ratniku na centralnom trgu grada koga je Čombe bezmerno voleo“.
Od juče je ,kraljevački Zavod za zaštitu spomenika kulture domaćin izložbe „ Stećci Bosne, Hercegovine, Srbije i Crne Gore“, autorke Mirjane Vukasović, dokumentaristkinje Muzeja u Perastu. Stećci, kao nadgrobna obeležja karakteristični su za prostor centralnog Balkana, u periodu od 13. do početka 16. veka. Način ukrašavanja i očuvane dekoracije čine ih vrednim umetničkim delima, a natpisi predstavljaju izuzetnu istorijsku vrednost, jer su pouzdani za njihovo datovanje. Na njima je evidentirano mnoštvo ćiriličnih natpisa u kojima se navode srpska narodna imena. Vrednost srednjovekovnih nadgrobnih spomenika međunarodno je potvrđena na Samitu UNESKO-a u Istanbulu 2016. godine, kada je prihvaćena zajednička nominacija Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije i srednjovekovna kamena nadgrobna obeležja – stećci upisani na Listu svetske kulturne i prirodne baštine. Izložba Stećci je nastala u trenutku zajedničke nominacije srednjovekovnih kamenih nadgrobnih obeležja – stećaka za Listu svetske baštine Uneskoa, pokrenute na inicijativu ministara kulture Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije. Već vekovima nekropole pod stećcima privlače poglede svojom strogom monumentalnošću naglašenom belinom kamena. Stećci su najčešće oblika velike horizontalne ploče, sanduka, slemenjaka ili oblika krsta. Posebnu dokumentarnu vrednost imaju stećci ukrašeni likovnim predstavama, izuzetne simboličke vrednosti ili sa očuvanim natpisima, koji govore o poreklu i statusu pokojnika. Od ukrasa najčešće se sreću plitki reljefi i ugravirani crteži sa predstavama pokojnika, životinja, scenama iz svakodnevnog života, arhitektonskim elementima kao što su arkade ili pročelja kuća, simbolima rozete, mača, polumeseca ili girlande. Smatra se da su stećci bez ukrasa, sada praznih i glatkih površina ispranih stoletnim kišama, nekada nosili živo slikane scene i natpise: nadgrobnici su, dakle ličili na džinovske monolite prekrivene tkaninama živih boja….. Bila su to šarena sela u malom.Izložba će biti otvorena za posetioce do kraja februara.
Prisustvo državnog sekretara Ministarstva za zaštitu životne sredine dr.Branislava Blažića sedmom sastanku koordinator sliva Zapadne Morave održanom danas u Kosjeriću je,bez sumnje, vest koja će obeležiti ovaj skup uprkos sadržajnom dnevnom redu. Mišljenje svih učesnika je da je tek ovim činom prepoznavanja aktivnosti asocijacije gradova i opština udruženih u sliv Zapadne Morave od strane Ministarstva za zaštitu životne sredine njima, a i javnosti, poslata poruka da će , u narednom periodu, prevencija uzroka klimatskih promena organizovana na lokalnom nivou biti prioritet multidisciplinarnih i multisektorskih aktivnosti koordiniranih sa državnog nivoa.Jer ,ovaj globalni problem ima, itekako , snažne lokalne uzročnike a i problemi se primarno vide na tom nivou.I upravo ti problemi ,pre svih poplave, erozije i drugi oblici degradacije poljoprivrenog zemljišta i šuma ,su isplivali na površinu u punom kapacitetu tek majskim poplavama 2014 i 2016 godine i doveli do toga da inicijativa pokrenuta odozdo rezultirala stvaranjem ove asocijacije.Tu činjenicu,autohtonosti i pionirstva asocijacije slivova Zapdne Morave i Kolubare, istakao je ,u svom obraćanju i dr.Blažić naglasivši da će Ministarstvo za zaštitu životne sredine dati svoju podršku i pomoć da se normativno i institucionalno urede poslovi prevencije u borbi protiv elementarnih nepogoda jer je to par ekselans pitanje jačanja kvaliteta životne sredine.I druge dve teme iskristalisane kroz raspravu o programu rada asocijacije za 2018 godinu su vredne pažnje šire javnosti.Reč je pre svega o informaciji Stalne konferencije gradova i opština da će ,kroz svoje aktivnosti,podržati inicijativu iz Kraljeva da, do izrade budžeta lokalnih samourava za 2019 godinu,ova asocijacija jedinica lokalnih samouprava, koristeći neku vrstu svojih javnih ovlašćenja predloži Ministarstvu finansija izmene sipiska uniformnih programa i programskih aktivnosti lokalnih samouprava.Uočena je potreba da se izmenama postojećih programskih budžetskih linija obezbedi adekvatniji materijalni tretman aktivnostima prevencije protiv uzroka i postupalju u vanrednim situacijama od strane lokalnih samouprava.Druga tema vezana je za sektor poljoprivrede koji je,po rečima Aleksandra Mentova programskog menadžera FAO za Srbiju,posle energetike,najizloženiji posledicama klimatskih promena pa i elementarnim nepogodama uzrokovanih tim promenama.On je najavio skori početak primene novog softvera koji će biti dostupan gradovima i opštinama a koji će proces procene šteta nastalih u poljoprivredi dejstvom elementarnih nepogoda učiniti znatno efikasnijim.FAO je ,inače,i u predhodnoj,prvoj godini rada asocijacija slivova Zapadne Morave i Kolubare,pružio podršku sprovođenjem radionica na kojima se radilo na metodologijama procena šteta u poljoprivredi a i inicijativom prema pojedinim lokalnim samoupravama da urade svoje procene ugroženosti poljoprivrede od klimatskih promena.Učesnike sastanka u Kosjeriću pozdravio je i predsednik opštine Kosjerić Žarko Đokić.
Želja da se efikasnije postupa u vanrednim situacijama, kao i potreba da se raspoloživi materijalni i kadrovski resursi koriste sa više efekata a posebno u preventivnim aktivnostima na otklanjanju uzroka vanrednih situacija vezanih za dejstvo prirode, uticale su da se pet gradova i 12 opština i gradova iz sliva Zapadne Morave udruže oko tih aktivnosti. Njihove namer iskazane su potpisivanjem Protokola o saradnji februara 2017 godine u Kraljevu, što je konačni ishod predhodnih , bezmalo, dvogodišnjih aktivnosti na objašnjavanju tih potreba. Ove aktivnosti pojedinaca iz gradskih uprava i lokalnih samouprava Kraljeva , Kruševca i Čačaka snažno su , od samog starta ,podržane od Stalne konferencije gradova i opština , Kancelarije za javna ulaganja Vlade Srbije , UNDP , FAO za Srbiju i Svetske banke ,departmana za Srbiju. Naravno , i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je dalo svoju podršku i doprinos ovim procesima. No , izvesna senka na ove procese bačena je kroz aktivnosti na usvajanju budžeta lokalnih samouprava potpisnica Protokola o saradnji u slivu Zapadne Morave , pa i kroz same usvojene budžete. Radi se o tome da je samo grad Kruševac od sedamnaest potpisnica Protokola jasno, kao budžetsku programsku aktivnost prepoznala poslove preventivnih aktivnosti na otklanjanju uzroka vanrednih situacija vezanih za dejstvo prirode na svojim tertorijama. U budžetu za 2018 godinu grada Kruševca , koji iznosi 3,329,159,696, je napisano, Izgradnja efikasnog preventivnog sistema zaštite i spasavanja na izbegavanju posledica elementarnih i drugih nepogoda, i za to su opredeljena sredstva u iznosu od preko četri miliona dinara.(Ovo i druga izdvajanja lokalnih samouprava sliva Zapadne Morave možete pogledati u tabeli koja je prilog ovog teksta). Čak pet lokalnih samouprava,od kojih , dva grada (Kraljevo i Užice) i tri opštine (Ivanjica,Požega, Arilje) nisu iskazale u svojim budžetima za 2018 godinu, kao posebnu stavku na rashodnoj strani budžeta nikakva sredstva za programsku aktivnost upravljanja vanrednim situacijama u okviru koje bi trebalo da se nađu i preventivne aktivnosti na otklanjanju uzroka vanrednih situacija vezanih za dejstvo prirode. Primer Kosjerića je , možda , još ilustrativniji u tom odnosu jer u budžetu za 2018 godinu koji iznosi 345.835.000 dinara nema programske aktivnosti nazvane Vanredne situacije u razdelu opšte javne usluge lokalne samouprave ali zato ima ima 2.000.000 dinara izdvojenih na poziciji Naknada štete za povredu ili štetu nastalu usled elementarnih nepogoda. Isto je uradio i grad Novi Pazar koji je svih 8 miliona dinara izdvojenih na poziciji programska aktivnost upravljanje vanrednim situacijama namenio za naknadu štete za povredu ili štetu nastalu usled elementarnih nepogoda.Opština Vrnjačka Banja je ,slično postupila opredelivši od budžeta koji ,u 2018 godini, iznosi1.151.316.000 dinara na poziciji upravljanje u vanrednim situacijama iznos od 8.848.000 dinara da bi čak 8.348.000 dinara od tih sredstava bilo namenjeno za naknade šteta za povredu ili štete nastale usled elementarnih nepogoda. Ovo jasno govori da se pojedine lokalne samouprave opredeljuju da deo javnih prihoda distribuiraju građanima nadomšeštajući ,ili , češće dopunjujući aktivnosti osiguravajućih kompanija i to po nedovoljno jasnim kriterijumima. Zaključak u ovim slučajevima je vrlo jasan:umesto u prevenciju ulaže se u sanaciju što , svakako , na duže staze , nije dobro za jačanje sistema delovanja u vanrednim situacijama jer takvi primeri ne motivišu građane da se edukuju i priključe borbi protiv uzroka elmentarnih nepogoda na lokalnom nivou. Naprotiv ,to , kod njih, stvara naviku da očekuju pomoć za pretrpljenu štetu čak i u situacijama kada su direktno odgovorni za njen nastanak poput ,recimo , bespravne gradnje u zonama već označenim kao nepodesne za stanovanje i gradnju.Ovo se može tumačiti i kao svojevrsna neprincipijelna kolaicija na realciji građani-lokalna samouprava koji se međusobno aboliraju za (ne)činjenje na koje su ,po važećim normama,bili obavezni. Ovi podatci u kombinaciji sa neadekvatnim i neujednačenim organizacionim okvirom za poslove vanrednih situacija na lokalnom nivou predstavljaju ,kako smo ,već, na početku teksta konstatovali realnu opasnost za izgradnju asocijacije lokalnih samouprava za integrisanje njihovih , ionako skromnih resursa , u efikasna sistem kako za delovanje u vanrednim situacijama tako i za planiranje i sprovođenje seta multidisciplinarnih i multisektorskih aktivnosti na prevenciji u otklanjanju uzroka vanrednih situacija vezanih za dejstvo prirode. Možda je vreme da Stalna konferencija opština i gradova ,kao asocijacija lokalnih samouprava sa dugom tradicijom i velikim iskustvom, iskoristi svoje resurse i pokrene ova pitanja čije bi rešenje trebalo da budu konkretna i unificirana uputstva lokalnim samopravama za budžetiranje aktivnosti vezanih za vanredne situacije a posebno za preventivne aktivnosti koje bi doprinele smanjivanju faktora rizika od dejstva prirode.
Већ смо, кроз пример манифестације „Рашке духовне свечаности“, истакли чињеницу да су се , знаменити рашчани , културни посленици , својевремено организовали око пројекта „Рашке духовне свечаности“, партициприрајући у њему све до стварања климе у Рашки и кадрова из саме Рашке који гарантују њено очување.Тада смо се запитали зашто нешто слично није могуће и у другим областима ? Констатовали смо и се да се могући одговор на ово питање крије у потреби установљавања праксе институционалне комуникације са појединцима , привредницима и начницима а ,који су пореклом из Рашке и околине. Тим пре јер би развој информатичких технологија и модела умрежавања и комуницирања које оне пружају знатно олакшале посао комунинације. Ова наша инцијатива , рекли би смо , наишла је на разумевање и подршку , пре свега, Центра за културу „Градац“. Природом свог посла , кроз свакодневну комникацију у функцији припрема бројних манифестација које ова установа ,са успехом, организује менаџмент установе је уочио да се , људи пореклом из Рашке и околине, њима често обраћају у трагањима за својим коренима. Ово је посебно дошло до изражаја кроз активности покренуте приликом установљавања и опремања спомен собе у знак обележавања стогодишњице боравка и рада ратне Владе краљевине Србије у Рашки 1915 године. Већ наговештај могућности да ово може , и треба , да прерасте у сталну поставку будућег музеја Рашке изазвао је , и на основу релативно малог броја медијских објава, велико интересовање људи чији су корени са ових простора било да сазнају нешто више о крају одакле су потекли било да добију релевантније информације о својим предцима. Кроз те контакте дошло се, на условно речено обе стране, до спознаје да би Рашка требало да , у оквиру и под покровитељством локалне самоуправе, организује институционално ,планско и континуирано прикупљање података о људима пореклом из Рашке и околине. Стварањем добре ,креативне базе података ,а што је , како смо већ констатовали, итекако могуће захваљујући савременим информатичким технологијама и алатима, Рашка би само потврдила оно што руководство локалне самоуправе ,често, и с правом , истиче а то јесте чињеница да су људи основни капитал и снага Рашке.Та снага би свакао била још већа промишљеним и континуираним укључивањем људи порекла из ових крајева у разне , а пре свега привредне активности. А само јачи економски развој јесте услов свих услова у борби са негативним демографским трендовима који ,Рашку , карактеришу , као нажалост и читаву Србију , деценије уназад . Како смо у , разговору са запосленима у Центру за културу „Градац“ сазнали намера им је да , ова своја размишљања, провере и кроз директну и непосредну комуникацију са рашчанима који живе ван Рашке па стога не чуди што планирају да њихова „прва станица“ буде Краљево у коме већ близу деценије са успехом ради удружење „Стара Павлица“ које окупља људе пореком из Рашке а којих је , према неким проценама , у Краљеву и околини малте не исто као у Рашки данас. Верујемо , знајући њихове потенцијале, да ће ,ускоро, нова активност Центра за културу „Градац“ из Рашке бити и континуирана ,институционализована и садржајна сарадња са рашчанима у расејању и то на обострано задовољство а свакако и на корист Рашке коју они ,увек , носе у срцу , једином месту где се Рашка не може никада изгубити.
Sinoć je, u prepunoj čitaonici Narodne biblioteke „ Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu predstavljena knjiga „Memento mori“ autora Petra Jeknića , psihoterapeuta iz Kraljeva. Reč je , inače, o petoj knjizi ovog autora živopisne biografije i bogatog životnog iskustva. Petar Jeknić je, najpre,završio poljoprivredni fakultet a potom i psihologiju i master studije iz oblasti psihoterapije, radio je kao novinar izveštavajući sa ratišta u Hrvatskoj i na Kosovu i kao prosvetni radnik u kraljevačkoj Šumarskoj školi , aktivista u civilnom sektrou i društvenom životu grada na Ibru. Poseban detalj iz njegovog života jeste bezmalo dvogodišnji boravaku u opkoljenom Sarajevu tokom ratova na prostoru Bosne i Hercegovine koji ga je ,kako on sam kaže, posebno obeležio.Knjiga „Memento mori“ je nastala kao plod Petrovog višegodišnjeg bavljenja pružanjem psihološke i psihoterapeutske podrške pacijentima obolelim od teških bolesti i članovima njihovih porodica na području Kraljeva i Vrnjačke Banje. Značaj knjige , iako naslovljena kao „Priručnik za psihologe u palijativnoj medicini“, je primarno u njenoj poruci široj čitalačkoj publici u koju ,svakako, spadaju pacijenti, njihovi rođaci i prijatelji jesu informacije koje će uticati na percepciju pojma palijativno zbrinjavanje a koje bi trebalo da pokrenu i širu , i stručnu , raspravu o konceptu modela koji se , u ovoj oblasti , sprovodi u Srbiji. A taj , opštevažeći model , u našim medicinskim ustanovama , je primarno okrenut bolesti , tačnije jednom aspektu njene manifestacije, bolu i njegovom ublažavanju.Tek ovom knjigom stručna a i šira javnost spoznaje koliko je bitna psihološka i psihoterapeutska podrška obolelima i članovima njihovih porodica pa bi ,i na osnovu u njoj iznetih iskustava,trebalo otvoriti procese institucionalizovanja i normiranja tog segmenta u zbrinjavanju najtežih bolesnika.O knjizi su sinoć govorili primarijus doktor Periša Simonović, psihijatar u Institutu za javno zdravlje „Batut“ u Beogradu, Radmila Vesković, novinarka iz Kraljeva i Vesna Bondžić, predsednica udruženja „Ženski centar Milica“ iz Vrnjačke Banje u okviru koga Jeknić kao psiholog i geštalt psihoterapeut,već dve godine,pomaže pacijentkinjama obolelim od raznih oblika karcinoma.Ako vas kojim slučajem naslov knjige , a posebno njen podnaslov, zavara da je,u njoj, primarno, reč o jednom stručnom aspektu psihologije kao nauke ipak je pročitajte i uverite se da se ona najviše tiče života svakog od nas jer nas podseća na ono od čega sa strahom bežimo a to je naša konačnost.