utorak, 31. mart 2026.

Vesti iz kategorije ‘Vesti’

Izložba koju treba videti

Objavljeno: 05.12.2018. | autor: KV Novosti -on line

Timka Alihodžić i Tatijana Mihajlović

U Galeriji Narodnog muzeja Kraljevo sutra uveče u 19 časova biće otvorena izložba „Ispričaću ti priču…“ Arheološkog muzeja u Zadru. Ovaj muzej je osnovan 1832 godine na temeljima vekovne kolekcionarske delatnosti  zastupljene  u Zadru  intezivnije od perioda humanizma i renesanse u XIV i XV veku.

Ovo je prvo gostovanje jedne institucije kulture  iz Hrvatske u Narodnom muzeju Kraljevo i drugo gostovanje ove izložbe u Srbiji, nakon ovogodišnjeg gostovanja u Muzeja grada Beograda. Izložba je  prvi put predstavljena javnosti decembra 2015. godine kada je otvorena u Arheološkom muzeju Zadra. Autor izložbe je Timka Alihodžić, viši kustos Antičkog odela Arheološkog muzeja u Zadru. Antički Jeder (Colonia Julia Jader), kakav je rimski naziv za Zadar, osnovan je 48. godine s.e. kao naselje rimskih građana, najverovatnije u vreme Julija Cezara. Dugogodišnje istraživanje nekropola Jadera , iz perioda od I-IV veka, odnosno od vladavine Avgusta do Konstantina Velikog, donele su Arheološkom muzeju u Zadru bogat materijal i mogućnost rekonstrukcije života stanovnika antičkog grada.Izložba koja se otvara sutra u Narodnom muzeju Kraljeva  priča priče o nekoliko zanimljivih ličnosti, čiji se životi donekle mogu rekonstruisati  iz predmeta sa kojima su sahranjeni, pružajući ujedno i uvid u živopisne prizore jednog iščezlog grada. Njen poseban  kvalitet  je deo  namenjen slepim i slabovidim osobama kojima je omogućeno da dodirom ostvare interakciju sa eksponatima.

Obraćajući se medijima , na današnjoj konferenciji za štampu, pored autorke izložbe Timke Alihodžić ,muzejski savetnik u Narodnom muzeju Kraljeva Tatijana Mihajlović je podsetila na činjenicu da je veći deo teritorije današnje Srbije ušao u sastav Rimske imperije tokom I veka naše ere ,krajem vladavine imperatora Avgusta ,  kao Gornja Mezija a da je rimska vojska imala utvrđenja širom granice(limesa) i između svojih  provincija. Predpostavlja se da je granica između dve provincije u okviru Rimskog carastva , Gornje Mezije i  Dalmacije prateći tokove  velikih reka bila u Čačku.

Direktor Narodnog muzeja Kraljeva i gošće iz Zadra

Autohtoni narodi su ,bez razlike, u svim Rimskim provincijama u to doba  protokom vremena,  u periodu ne  dužem od pet decenija vladavine Rimljana , postajali u mnogo čemu slični pa i u običajima i obredima sprovođenim prilikom sahranjvanja. Tako , eto , i ova izložba na svoj ,osobeni, način aktuelizuje spoznaje o bliskosti naroda na ovim prostorima.

Gradsko veće Kraljeva podržalo investitora u mini hidroelektranu

Objavljeno: 04.12.2018. | autor: KV Novosti -on line

Videl li se i u Kraljevu ?

Današnja ,73.sednica  Gradskog veća grada Kraljeva  izazvala je neubičajenu disonantnost za rad ovog organa lokalne samouprave. Praksa iz predhodnog perioda je ukazivala na to da su se ,na sednicama veća, vodile ritualne , malte ne unapred dogovorene , rasprave a da je prilikom glasnja , u ogromnoj većini slučajeva , ono bilo jednoglasno.

Iole boljim poznavacima funkcionisanja procesa odlučivanja u lokalnoj samoupravi  je poznato  , godinama unazad , i to ne samo u ovom skupštinskom sazivu ,  da se  stvarne odluke donose ili na stranačkim organima partija koje tvore skupštinsku većinu , ili još češće personalnim dogovorima lidera stranaka vladajuće većine na gradskom nivou.

U takvim uslovima  izostajanje punog saststava   ili uzdržanost pri odlučivanju Gradskog veća   jedan je od indikatora da je , iz ko zna kojih sve razloga, izostao dogovor,saglasnost, ključnih aktera.

I upravo je takva bila situacija na današnjoj  73.sednici Gradskog veća čija je ,naizgled  najvažnija, prva tačka dnevnog reda, Predlog rešenja o obrazovanju komisije-stručnog tima za sprovođenje postupka izbora strateškog partenera za realizaciju gasifikacije široke potrošnje na teritoriji grada Kraljeva,ostala u senci zadnje,21. tačke dnevnog reda. A ona se ticala razmatranja prigovora „ Rajić energo “d.o.o iz Kragujevca na odbacivanje njihovog zahteva za izdavanje lokacijiskih uslova za  izgradnju  mini hidrooelektarane „Grajići 2“ na istoimenoj planinskoj rečici u selu Mlanača , koja je pritoka reke Studenice od strane Odeljenja za urbanizam ,građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti Gradske uprave grada Kraljeva.Doduše i jedna i drugapomenuta  tačka prošle su bez rasprave i to im je jedini zajednički imenitelj.

U svom ,uobičajenom, obraćanju medijima pred sednicu Gradskog veća gradonačelnik dr.Predrag Terzić ni jednom rečju nije pomenuo ovu 21.tačku iako mu je bilo poznato da je glas  o suprotstavljenim stavovima organa javne uprave i  potencijalnog investitora odavno „napustio“ okvire brojnih konsultativnih sastanaka održanih na ovu temu ,u gradskoj kući, u danima pred današnju sednicu.

Gradskim većnicima a i medijima dostavljen je obiman materijal na 113 strana za 21. tačku dnevnog reda u kome je dat istorijat prepiske,odnosa na relaciji potencijalni investitor, „ Rajić energo “d.o.o iz Kragujevca i lokalne samouprave .

Pojednostavljeno rečeno , Prostorni plan grada Kraljeva predviđa gradnju akumulacije „Preprana“ kao dela budućeg sistema za vodosnabdevanje Kraljeva i centralne Srbije na lokaciji na kojoj bi „ Rajić energo “d.o.o iz Kragujevca da gradi mini hidroelektarnu derivacionog tipa, sa branom „Tirolskog“ tipa ,i cevovodom koji transportuje vodu do mašinskog postrojenja, ukupno instalisane snage 984 kW.

.Ima tu , još kojekakave argumentacije i jedne i druge strane ali osnova primbedbe potencijalnog  investitora  na negativno mišljenje Odeljenja za urbanizam ,građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti, sadržana je u sledećem delu prigovora upućenog Gradskom veću: „Nadležni organ je učinio grubu povredu postupka objedinjene  procedure , pre svega neistinitom konstatacijom da je predmetna lokacija rezervisana Prostornim planom grada Kraljeva, da je u granicam parka prirodeGolija,neuzimanjem u razmatranje prethodno ishodovan dokument od strane istog organa ( Informacijao lokaciji ), a koji je dostavljen uz zahtev za izdavanje Lokacijskih uslova“

Danas  je ,prema našim saznanjima sednici Gradskog veća prisustvovalo 12 članova od biranih 13 (gradonačelnik i njegov zamenik su članovi po funkciji) od kojih je četvoro  bilo uzdržano a osam je glasalo da se prihvati prigovor „ Rajić energo “d.o.o iz Kragujevca na izdate negativne lokacijske uslove.

Za prihvatanje prigovora glasali su  svi većnici članovi SNS,osim jednog uzdržanog , dok su njihovi kolaicioni partneri iz SPS i SDP  ili bili odsutni ili  uzdržani , ali to se ne može i ne treba uzimati kao znak krize unutar vladajuće koalicije u gradu na Ibru.

Vreme koje je pred nama pokazaće gde će ove  sada već javne razlike  koaliconih partenera u vladajućoj većini grada Kraljeva oko gradnje jedne mini hidro elektrane dovesti.Čini se da su neki među njima već čuli eho  glasa pobune  meštana sela uz reku Lopatnicu koji su crvenim tablama upozorenja na 6 lokacija obavestili  potencijalne investitore u  mini hidroelektrane  da nisu baš dobrodošli.

Rečica „Grajići“ , i selo Mlanča jesu malo podalje od Bogurtovca , Lopatnice i Stanče ali  ne i „preko sveta“.

Građanima i javnosti Kraljeva  ostaje da prate dalju sudbinu u odnosima oko ovog pitanja sada već konfrontirane struke oličene u delu javne uprave grada Kraljeva i politike oličene u Gradskom veću koje je danas postupalo kao drugostepeni organ u upravnom postupku.

Crvene table upozorenja za investitore u mini hidroelektrane !

Objavljeno: 03.12.2018. | autor: KV Novosti -on line

Meštani Lopatnice postavljaju tablu upozorenja za investitore u mini hidroelektrane

Postavljanjem šest panoa crvene boje sa tekstom upozorenja za potencijalne graditelje mini hidroelektrana na reci Lopatnici inicijativa „Sačuvajmo planinske reke Kraljeva“ nastala  uz pomoć društvenih mreža i interneta prešla je , juče , iz svog viralnog  statusa u realnu građansku akciju meštana sela Lopatnica , Stanča i Bogutovac.

Već duže vremena , a posle brojnih saznanja o štetnim posledicama gradnje mini hidroelektrana po neposredno okruženje  na teritorij grada Kraljeva , meštani sela Lopatnice, Stanče i Bogutovca strahuju za sudbinu njihovog kraja i posebno reke Lopatnice tog zaista retkog bisera eko sistema čitavog kraja. O tome koliko je ona čista i  nezagađena neprimerenim ljudskim aktivnostima dovoljno govori i podatak da u njoj žive zaštićene vrste životinja poput autohtonih vrsta riba i potočnog raka (lat.Austropotamobius torrentium) koji je Zakonom o zaštiti prirode Republike Srbije na listi zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta. Ovaj kraj , upravo zbog takve reke , mineralnih lekovitih voda Bogutovačke banje  i drugih prirodnih lepota privlači iz godine u godinu sve više turista.Te potencijale  prepoznao je  i grad Kraljevo koji je kroz podršku razvoju  seoskog turizma , u zadnje tri godine, sa više milona dinara podržao nekoliko seoskih gazdinstava da unaprede svoje  smeštajne i druge turističke kapacitete. Ni rezultatati takvog odnosa nisu izostali , gostiju je sve više čak i onih iz inostranstva a lepote ovog kraja očarale su nekolicinu građana Ruske federacije da ovde kupe seoska imanja i započnu svoj novi život. Ne treba zaboraviti  ni sve više investitora u obnovu seoskih gazdinstava od strane meštana pomenutih sela koji su decenije proveli na radu u inostranstvu a sada se vraćaju i žele da svom zavičaju vrate stari sjaj. Jer , ovde su , u Tolišnic recimo,   neki meštani sami proizvodili struju za sopstvene potrebe još u tridesetim godinama prošlog veka ali bez devastiranja  reke koristeći dobro znane principe rada vodenica pomeljara.

Da upozorenje meštana potencijalnim investitorima  nije bez razloga govori i podatak da je  ,prema nekim saznanjima, predviđena gradnja  čak 4 mini hidroelektrane na ovoj reci.Na tertoriji grada Kraljeva ,do sada je priključeno na mrežu 7 mini hidro elektarana,još tri će biti priključen uskoro, a po  dobro obaveštenim kuloarima se priča da će ,  gradska uprava pored već izdatih dozvola za gradnju mhe, izdavati i nove.

Kako su nam meštani rekli oni su  u stalnom kontaktu  sa prijateljima iz ostalih delova Srbije,  poput udruženja „Odbranimo reke Stare Planine“ i ostalih sličnih organizacija. Najveći problem u Srbiji je neinformisanost građana o ovoj problematici, kažu nam u Lopatnici, ali i konstatuju  je ova tema već  probila medijske barijere  i postaje jedna od  najaktuelnija  tema u Srbiji. Zato sve više ljudi pristupa ovakvim inicijativama i to postaje jedna ogromna snaga koju je više nemoguće zaobići prilikom usvajanja raznih dokumenata posebno na lokalnom nivou a koji se tiču gradnje mini hidroelektrana.

Duh evropskog filma u Novom Pazaru

Objavljeno: 02.12.2018. | autor: KV Novosti -on line

Novi Pazar je jedan od gradova koji kroz različite kulturne sadržaje, ali i kroz sedmu umetnost afirmiše evropsku kulturu. Tako su u okviru manifestacije Festival evropskog filma, organizovane  projekcije odabranih filmova  a njihovo prikazivanje je organizovano svake večeri tokom jedne nedjelje, do 25. novembra.

Festival evropskog filma organizuje Delegacija Evropske unije u Srbiji i EU info centar, u saradnji sa Mrežom kulturnih centara zemalja Evropske unije, dok je projekcije u Novom Pazaru organizovao Kulturni centar.

Urednica Elma Šabanović

Urednica filmskog i scenskog programa u novopazarskom Kulturnom centru , Elma Šabanović, kaže da ova ustanova kulture nastavlja već ustaljenu tradiciju prikazivanja evropskih filmova za sve Novopazarce u Svečanoj sali, ali da ove godine ta manifestacija ima poseban značaj.

“ Festival je ove godine u znaku kulturnog nasleđa. Evropska unija proglasila je 2018. godinu za Godinu evropske kulturne baštine pa su u skladu sa tim i organizovane projekcije”, rekla je Elma Šabanović.

Zaposleni u novopazarskom Kulturnom centru se trude da omoguće što većem broju zainteresovanih ljubitelja sedme umetnosti da na jednom mestu vide odabrane filmove istaknutih autora, filmska ostvarenja koja nose sa sobom poruke, lepezu evropskih društvenih vrednosti, neizbježnog osećaja suživota i zajedništva, kao i svega što je na putu na putu multikulturalnosti.

“ Sva filmska ostvarenja se negdje direktno i odnose na Evropsku uniju”, rekla je urednica fimskog i scenskog programa.

Na repertoaru u Novom Pazaru su neka od najboljih ostvarenja evropske produkcije iz 2017. Projekcije u Novom Pazaru počele su filmom “Svetlo’’ u režiji Barbare Albert, a za samo prikazivanje je vladalo veliko interesovanje.

“ Ako mogu negdje da iznesem svoj lični utisak, smatram da sa Festivala evropskog filma dolaze najbolja filmska ostvarenja i najkvalitetniji filmovi. Raznovrsna je ponuda i pogoduje različitim senzibilitetima, tako da će raznovrsna filmska publika moći da odabere nešto za sebe ali i da, ukoliko želi, uziva u svim projekcijama. Filmovi dolaze iz Austrije, Slovenije, Holandije, Švedske i drugih  evropskih zemalja “, rekla je Elma Šabanović.

Festival  je otvorio ambasador EU u Srbiji Sam Fabrici tokom posete Novom Pazaru. Kako je Evropska unija proglasila 2018.  za Evropsku godinu kulturnog nasleđa, moto festivala je „Naše nasleđe- gde prošlost susreće budućnost.”

„Ključna poruka Festivala, kao i Evropske unije je različitost i očuvanje i poštovanje te različitosti u kojoj smo ujedinjeni u Evropskoj uniji“, rekao je ambasador EU, Sam Fabrici na otvaranju  ističući da je upravo Novi Pazar grad bogat kulturom i različitostima.

Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа

Vrnjačka biblioteka i Euteka

Objavljeno: 01.12.2018. | autor: KV Novosti -on line

 KAKO JE ŠUCA UŠAO U EVROPSKU UNIJU…          

               Narodna biblioteka “Dr Dušan Radić” je ustanova sa tradicijom i bogatim knjižnim fondom. Istovremeno, drži korak sa modernizacijom,  jer su svi naslovi  digitalizovani. U Evropsku uniju je „ušla“ sa još 47 biblioteka iz Srbije otvaranjem „Euteka – kutka“. 

Temelji današnje Narodne biblioteke „Dr Dušan Radić“, postavljeni su 1910. godine  u ugostiteljskom objektu „Šucin paviljon“, koji je imao čitaonicu. U njoj su se okupljali Vrnjčani i banjski gosti,  čitali dnevnu štampu i polemisali o događajima u zemlji i svetu.

Od 1963. godine, biblioteka nosi ime Dušana Radića, lekara, pisca i muzičara, koga je narod nazivao Blagim doktorom, jer je, kažu, sem medikamentima, ljude lečio i prijateljskim pristupom.

Jedno vreme, biblioteka je bila u zgradi Termomineralnog kupatila, a 1980. je prebačena u Vilu „Zora“,  izgrađenu 1906, za trsteničkog trgovca Krstu Veljovića i njegovu ženu Zoru. Novog vlasnika, Milorada Mišića,  koji je dozidao sprat, vila je dobila 1913. Mišićev sin  Miodrag, lekar, u njoj je otvorio polikliniku u kojoj je radio i doktor Dušan Radić, čije ime biblioteka nosi od 1963.  Zgrada je biblioteke je pod zaštitom kraljevačkog Zavoda za  zaštitu spomenika kulture.

Do 1996. biblioteka je bila deo Kulturnog centra Vrnjačke Banje, a od te godine je pod okriljem Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva. Vrnjačka biblioteka danas ima knjižni fond sa 40 hiljada naslova, raspoređenih na 4 odeljenja.

 Biblioteka „Dr Dušan Radić“  je jedno od onih mesta na kojima se  sreću i prepliću prošlost i budućnost,  tradicija i modernizacija. Knjižni fond je digitalizovan, a novi sajt nudi sve važne podatke o ovoj ustanovi i njenim aktivnostima.  Na neki način, vrnjačka biblioteka je jedna od 48 u Srbiji koje su, zahvaljujući modernizaciji,  već zakoračile u Evropsku uniju tako što su dobile „Euteka kutak“. Marija Petković, bibliograf i Euteka – bibliotekar, kaže da taj mali, evropski kutak u kojem su najvažniji računar i polica sa publikacijama EU, može da pruži mnogo značajnih podataka.

 

– Naši korisnici u „Euteka kutku“ mogu, na primer, da dobiju informacije o Evropskoj uniji ili pregovaračkim poglavljima Srbije sa EU, informacije  o zanimljivim destinacijama za putovanja, o mogućnostima za obrazovanje, kao i o šansama za pronalaženje posla u zemljama Evropske unije. Takođe, „Euteka“ sadrži i informacije o ambasadama zemalja članica EU u Srbiji i uputstva za apliciranje za sredstva evropskih fondova.

 

Prvi koraci ka „Euteci“ učinjeni su 2014, kada su  Ministarstvo kulture i informisanja, Delegacija Evropske unije u Srbiji i Narodna biblioteka Srbije potpisali Memorandum o razumevanju sa ciljem da se bibliotekama dostave publikacije sa informacijama o Evropskoj uniji. Sledeće godine, pridružila im se Kancelarija za evropske integracije. Tada je pokrenut projekat „Euteka  u bibliotekama“.

 

–   Kako bi bili obogaćeni sadržaji u Euteka računarima, delegacija Evropske unije je za 11 bibliotekara iz Srbije,  organizovala studijsku posetu Italijanskom kulturnom centru, Španskom institutu „Servantes“, Nemačkom „Gete“ institutu i Austrijskom kulturnom forumu. Rezultat tih susreta je mogućnost da se u „Euteci“ onlajn uče strani jezici. EU podstiče građane da sem maternjeg znaju bar još dva strana jezika, što je neophodno za bolje razumevanje u zajednici kultura kao što je EU, objašnjava Euteka – bibliotekarka, sa čijom karticom, zahvaljujući Institutu „Servantes“,  korisnici mogu da pristupe kompletnom španskom bibliotečkom fondu.

Mladi Vrnjčani, kroz osnovno i srednje školovanje uglavnom opredeljeni za francuski i engleski jezik,  evropske vrednosti i način života usvajaju i zahvaljujući tome što je Ministarstvo prosvete ušlo u Obrazovni program „Erazmus plus“,   sa kojim ih takođe upoznaje „Euteka“.  Studentima, koji u Srbiji završe prva dva semestra, „Erazmus plus“ omogućava da nastave studije u inostranstvu,  uz uslov da diplomiraju na matičnom fakultetu.

Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа.

     

                                               

Imamo li resurse znanja za pravi odnos prema kulturnoj baštini ?

Objavljeno: 01.12.2018. | autor: KV Novosti -on line

Koliko često politički rukovodioci lokalnih samouprava   posmatraju kulturnu baštinu u njihovoj zajednici  kao strateški interes te zajednice , kao strateški resurs s kojim raspolažu , kao   nemerljivi kapital ..?

Vide li, njihovi saradnici angažovani u ustanovama kulture čiji su osnivači lokalne samouprave, projekte vezane za kulturnu baštinu kao važne , dugoročne ,višestruko isplative investicije kako sa stanovišta održivog razvoja tako i kao snažnog  komunikacijskog alata za integraciju u evropske procese?

Uspevaju li , i jedni i drugi, da objasne građanima u svojoj zajednici da  je briga za kulturnu baštinu i njeno očuvanje zajednička odgovornost građana ,sturčnjaka i  lokalne vlasti ?

Ako  tako , pak , najodgovorniji i zaposleni u ustanovama kulture na lokalnom nivou, i doživljavaju kulturnu baštinu  poverenu  im na upotrebu i čuvanje uspevaju li da za te svoje stavove obezbede podršku  donosioca odluka na tom, lokalnom nivou ili , u  strahu od materijanih (ne) prilika , i  ne čine mnogo truda  da adekvatno promovišu projekte vezane za kulturnu baštinu najpre na lokalnom nivou a potom i u širem nacionalnom i međunarodnom okruženju ?

Ti  evropski  biseri materijalne kulturne baštine kojima raspolažemo treba da , u zajedništvu sa  pojedinim ,nestvarno lepim, predelima i našim  tradicionalnim gostoprimstvom , budu realna mogućnost za razvoj turizma koji , svojsteno mu je, povlači i ubrzani razvoj drugih privrednih aktivnosti.

Pridružimo li tom spisku  nedovoljno iskorišćenih resursa materijalne kulturne baštine i brojne kulturne manifestacije i druge art-efekte  nematrijalne kulturne baštine , kroz  jedan integralni i sveobuhvatni pristup,  eto i , s punim pravom, razloga za veru da nam može biti bolje  i sa skromnim finansijskim sredstvima koja inače  izdvajamo  za potrebe kulture.

Kraj je godine koja je proglašena za Evropsku godinu kulturnog nasleđa ,godine u kojoj su , po prvi put od kako je pre šesnaest godina pokrenuta Nagrada  Evropske unije za kulturno nasleđe (EU Prize for Cultural Heritage) čak toje laureta iz Srbije: Projekat obnove Paviljona Kneza Miloša u Bukovičkoj Banji, Konzervacija Tvrđave Bač  i Istraživanje i katalogizacija Državne umetničke kolekcije u Beograd. To je , složićete se , i svojevrsna , snažna i jasna, poruka za  nas  da smo mi nesporno narodi  velike evropske kulturne matrice koja svoju snagu nalazi u razičitostima razvijajujći duh toleranicije i međusobnog uvažavanja bez agresivnog stava prema drugom i drugačijem.

Ova i druga otvorena pitanja kao i uverenje da nas u Evropi ,baš zahvaljujući  bogatoj, jedinstvenoj i raznovrsnoj kulturnoj baštini , znaju gledati i drugim očima osim kroz prizmu surove ,dnevne , real politike povod su da vas , kroz seriju tekstova u okviru projekta „Dolina kraljeva je graditelj , našeg evropskog identiteta“ podržanog od strane Ministarstva kulture i informisanja , bar podsetimo na tu  nisku bisera razasutu od Vrnjačke Banje ,preko Kraljeva, Raške, Novog Pazara sve do Tutina , kojih , moguće je , zbog brojnih razloga nismo ni svesni nit se pak prema  našoj kulturnoj baštini ,tim biserima mahom nasleđenim od predaka, odnosimo onako kako oni to , u punoj meri , zaslužuju.

Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа.

Uklonjen „istorijski“ otpad u kraljevačkom Magnohromu

Objavljeno: 30.11.2018. | autor: KV Novosti -on line

U Kraljevu je danas  Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan, obišao deo pogona preduzeća „Magnohrom“ d.o.o gde je  je , uz podršku Vlade i uz angažovanje stručnjaka iz Ministarstva zaštite životne sredine ,za sada, uklonjeno više od 150 tona „istorijskog“ otpada.

Gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić se zahvalio Vladi Srbije, i Predsedniku Republike , na angažovanju oko privatizacije ovog dela  nekadašnjeg Magnohroma koji dugo nije mogao da nađe kupca.To je , krajem maja ove godine , po okončanju  dvogodišnjeg testiranja  sinterovanog magnezita u Magnohromu , postala kompanija  Afarak  iz Finske . Pored ove fabrike Afark je , za jedinstvenu   cenu od milion evra ,  tada kupio  i rudarska prava za  rudnike magnezita Šumadija i Magnezit sa potvrđenim rezervama od preko četiri miliona tona rude kao i zemljišta na području Kraljeva, Čačka, Čajetine i Gornjeg Milanovca.

Obraćajući se danas ,u Magnohromu, predstavnicima medija i rukovodstvu Kraljeva i Raškog upravnog okruga Goran Triva je, između ostalog , rekao:

„Mera civilizovanosti jednog društva je  njegov  odnos prema životnoj sredini. Srbija se ,unazd decenijama, ne može pohvaliti da se civilizovano odnosila prema životnoj sredini, odnosno prema sebi samoj .Ovo sada , poput ovde urađenog u Kraljevu , su početci  tog civilizovanog odnosa prema životnoj  sredini ili prema nama samima . Ovo je prva od preko stotinu lokacija u Srbiji gde se nalazi takozvani „istorijiski“ otpad , nusprodukt  delatnosti nekadašnjih privrednih giganata, koja je očišćena. To je,inače, obaveza države prema  vlasnicima, kupcima ostataka svih tih nekadašnjih  privrednih giganata.

dig

Za čišćenje ove lokacije  u Kraljevu Vlada Srbije je izdvojila oko 26 miliona dinara .Uklanjanje oko 150 tona istoriskog otpada sa ove lokacije , uz još neke aktivnosti koje,kako smo danas čuli, već  sprovodi menadžment preduzeća , preduslov  je za početak proizvodnje koja će omogućiti da, pored već zaposlenih devdesetak Kraljevčana njih najmanje još toliko se zaposli  , u prvom kvartalu naredne godine , u „Magnohromu“ d.o.o.Ovo je , naglašavam , početak jednog procesa u Srbiji za koji će nam trebati ogroman novac ali i da znamo šta hoćemo. Kada imamo novac i znamo šta hoćemo ,jedan po jedan objekat poput ovog u Kraljevu biće saniran .Građani mogu biti sigurni da će Ministarstvo zaštite životne sredine nastaviti sa čišćenjem Srbije ,kako smo već  započeli sa zakopanim opasnim otpadom koga , nažalost ima još kojekude po Srbiji. Kraljevu će , Ministartvo zaštite životne sredine nastaviti da pomaže i kroz druge projekte  a sve u cilju da ovaj jedan od najlepših predela u Srbiji ponovo zablista svojim punim sjajem“.

Izložba „Karikaturom protiv dikature“ na zubatom kraljevačkom suncu

Objavljeno: 29.11.2018. | autor: KV Novosti -on line

Udruženje građana „Lokalni front“ iz Kraljeva ,koje inače ima i svoju odborničku grupu u Skupštini grada,  upriličilo je danas nesvakidašnji performans- izložbu karikatura Dušana Petričića i  Predraga Koraksića Koraksa pod nazivom „Karikaturom protiv dikature“  ispred zgrade Skupštine grada Kraljeva. „Frontovci“ su pre toga prošetali gradom od sedišta svog udruženja do zgrade Skupštine grada noseći na svojim leđima karikature dva autora.

Prema rečima profesora Vlade Marovića ovo udruženje se  u tri navrata počevši od 20.novembra ,pismeno, obraćalo Gradskoj upravi sa zahtevom da im se omogući organizovanje izložbe karikatura„Karikaturom protiv dikature“   Dušana Petričića i  Predraga Korakića Koraksa  u nekoj od prostorija Gradske uprave primerenoj za te namene. „Odgovoreno nam je samo na prvi dopis , obrazloženjem da je prostor pogodan za izložbu zauzet u traženom terminu a potom je zavladao muk. Druga dva dopisa i brojni telefonski pozivi ostali su bez odgovora“ rekao je u izjavi za naš list odbornik Skupštine grada Kraljeva Vlado Marović i dodao:„Karikatura je vid umetničkog  projekta.Tamo gde se umetnost suzbija radi se  o  gušenju slobode.Tamo gde se sloboda guši na delu je dikatura.Diktatura svakako pokušava da sve institucije u društvu „poravna“ sa duhom vladajućeg režima a to neminovno primorava građane da se za svoja prava bore na ulici. Na ovaj način mi kao udruženje građana pokazujemo građanima kako se oni mogu izboriti za svoja prava ,u ovom slučaju na pravo da vide radove nastale kao deo umetničkog projekta dva autora.“

Kraljevo obeležilo Dan oslobođenja u II svetskom ratu

Objavljeno: 29.11.2018. | autor: KV Novosti -on line

 

Polaganjem venaca na „Spomenik oslobodiocima“ i prigodnim programom  danas je u Kraljevu obeležena 74-ta godišnjica  Dana oslobođenja Kraljeva u II svetskom ratu.

Ataše ambasade Ruske federacije u Beogradu Nikita Suhodolov kraj Spomenika oslobodiocima u Kraljevu

Posle polaganja venaca prisutnima se obratio zamenik gradonačelnika Vukman Rakočević a zatim i  ataše ambasade Rusije Nikita Suhodolov koji se zahvalio gradu Kraljevu što na dostojan način obeležava sećanje na dane zajedničke borbe za slamanje fašizma u II svetskom ratu negujući sećanje na preko 350 izginulih Crvenoarmejaca u borbama za Kraljevo.

Potom je o  značaju ovih borbi ispred Društva istoričara grada Kraljeva govrio doktor istorijskih nauka Jovan Simijanović.

Oslobođenju grada na Ibru novembra 1944 godine predhodila je velika bitka koja je pored bitke za oslobađanje Beograda, bila je jedna od najmukotrpnijih i najdužih bitaka za oslobođenje u Srbiji.Bitka za Kraljevo otpočela je  sukobom se jedinica 3. Srpske brigade NOVJ i 65. Korpusa Crvene armije  sa 7. SS divizijom Princ Eugen 16 novembra u selu Čukojevac. . 3. Srpska brigada  svakodnevno je dejstvovala u predelima sela Vitanovac, Šumarice, Borča i Ugljarevo, 6. Srpska brigada NOVJ u Dragosinjcima, a 4. crnogorska brigada NOVJ i jedinice Crvene armije na području Vrbe i ka Ćavi. . Na prostoru Kraljevo – Raška, u višednevnim borbama krajem novembra 1944. vojnici Druge proleterske divizije odbile su sve pokušaje neprijatelja da se probiju ka Kraljevu. Odlučujuća bitka 3. Srpske brigade vođena je u Matarugama, Mataruškoj Banji i Progorelici, nakon koje je onemugućena nemačkoj vojsci bitna komunikacija Kraljevo – Raška.

U noći 28/29. novembra jedinice 4. crnogorske brigade, 1041. sovjetskog puka i jedinice i 3. i 6. srpske brigade NOVJ prešle su Ibar istočno i zapadno od grada, zauzevši delove grada oko porušenog mosta i otpočele su presudnu bitku za Kraljevo. Borbe su se odvijale prvo u prigraskim delovima, a potom i na samim gradskim ulicama. Za Kraljevo je 29. novembar 1944. bio prvi dan slobode. Narednog dana, 30. novembra, oslobodilačka vojska i civili odali su poštu streljanima oktobra 1941.

Kraljevačka osnovna škola „Svetozar Marković“- Rasadnik talentovanih glumaca i muzičara !

Objavljeno: 28.11.2018. | autor: KV Novosti -on line

Predstavom „Zona Zamfirova “ u izvođenju učenika Osnovne škole „ Svetozar Marković“  večeras u Kraljevačkom pozorištu nastavljen je bogat program obeležavanja 60.godišnjice ove priznate obrazovne ustanove iz Kraljeva.

Pozdravljajući goste direktorka škole Slavica Pavlović je podsetila na razvojni put  ustanove koja   je počela sa radom 28.novembra 1958 godine  uoči , tаdаšnjeg velikog prаznikа , Dаnа Republike u stаroj zgrаdi Muzičke škole nа mestu gde se dаnаs nаlаzi zgrаdа Skupštine grada.

U prepunoj sali Kraljevačkog pozorišta glumci –učenici, ohrabreni aplauzom publike koju su mahom sačinjavali njihovi roditelji i rođaci,  pokazali  su zavidan glumački talenat i odlično snalaženje sa zahtevnim tekstom Stevana Sremca pisanim u „niškom slengu“. Svakako da zasluge za dobru predstavu pored nadahnutih mladih glumaca pripadaju i Gordani Miljković nastavnici srpskog jezika koja je priredila predstavu za izvođenje.

Dobre predstave nema bez dobre muzike a za to se pobrinuo hor učenika ove škole pod upravom nastavnice Dragane Milićević. Ova  uvežbana ekipa koja je nа Festivаlu horovа dece i mlаdih „FEDEHO“ maja meseca 2018. godine  u Beogrаdu ,osvojila  prvu nаgrаdu u kаtegoriji rodoljubivih pesаmа večeras je imamila aplauze interpretacijom muzičkih numera iz sasvim drugog žanra. „ Zonina pesama “ , „Pobegulja“, „Puče puška“ i „Šano dušo“aranžirani za istoimeni film  od strane Nenda (Neše Galije) Milosavljevića zvučali su večeras odlično i u izvođenju učenika ove škole.

Podsetimo se da su ovu školu  između ostalih , pohađali i glumci Mаrko Nikolić, Ivаn Bekjаrev i Lidijа Vukićević kao i muzičаri Lаzаr Ristovski ,klаvijаturistа „Bijelog dugmetа“ i „Smаk-а“ , Momčilo-Momo Stаnojević , prvа violinа Nаrodnog orkestrа RTS-а i Zorаn Stojаnović Kepа, bubnjаr grupe „Smаk“ pa nije nemoguće ,sudeći po onom što se videlo i čulo, da smo večeras gledali , i slušali ,  nekog njihovog budućeg , kolegu ili koleginicu.

Proslava jubileja Osnovne škole „Svetozar Marković“ iz Kraljeva  se završava  sutra , umetničkim  programom „Susret generacija“ koji počinje u 13 časova u u  bioskopu multimedijalnog centra „KVart“.