Objavljeno: 12.12.2018. | autor: KV Novosti -on line
Večras je , u Kraljevu ,u svečanoj Sali Skupštine grada, pred oko devedesetak posetilaca , u organizaciji Gradskog odbora Srpskog pokreta obnove, promovisan novi roman Vuka Draškovića „Aleksandar od Jugoslavije“.
I bez traganja za „ dlakom u jajetu“ večerašnji događaj najavljen od strane organizatora , političke stranke koja participira u vlasti i na nivou grada Kraljeva , kao promocija novog romana, ne može proći bez političkih kvalifikacija.
A one , političke kvalifikacije , se , pre svega , sudeći po broju posetilaca i broju medija zainteresovanih za događaj ,mogu sažeti u impresiju „panta rhei“.
Sve prolazi pa i nekada nesporna ,politička, harizma Vuka Draškovića koga je ,svojevremeno, u gradu na Ibru ,dočekivalo desetina hiljada njegovih pristalica.
E sad da li je baš samo njih devedesetak i ljubitelj njegove pisane reče teško je razaznati ,posebno kada se zamene komunikacijski alati za transfer , par excellence političkih stavova autora iskazanih i kroz formu književnog dela ili je ,pak, organizator književne večeri nešto prevideo pokazaće vreme.
A večeras ,u svečanoj Sali Skupštine grada Kraljeva , i uvodničar na promociji Aleksadar Čotrić i Vuk Drašković autor romana „Aleksandar od Jugoslavije“ su , obraćajući se prisutnim ukazali na činjenicu da su velike nesreće država i naroda , često, posledica i proizvod nasilja nad istinom i istorijom.
Podsećanje je za svako poštovanje!
Čiča Savova šolja za Vuka
Savo Stanojević i Vuk Drašković
Da Vuk Drašković ima svoje verne pristaše dokaz je i večerašnji gest gospodina Sava Stanojevića , penzionisnog majstora za vučne vozove iz Kraljeva. Iako u svojoj desetoj decenijij , ovaj vitalni dvedesttrogodišnjak , nije propustio priliku da se i večeras sretne sa Vukom Draškovićem , sa kojim, evo već bezmalo četri decenije, deli iste političke stavove i da mu , u znak pažnje, daruje keramičku šolju sa motivima koji podsećaju na monarhističke vrednosti za koje se obojica zalažu.
Objavljeno: 12.12.2018. | autor: KV Novosti -on line
U Galeriji Narodnog muzeja Kraljeva otvorenena je izložba „Raška od praistorije do kasnog srednjeg veka“ čiji su autori arheolog Tatjana Mihailović, muzejski savetnik Narodnog muzeja Kraljevo,istoričari umetnosti dr Branka Gugolj, docent na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i SonjaMilićević, kustos Galerije Centra za kulturu „Gradac“.
Deo autorskog tima izložbe SonjaMilićević i Tatjana Mihailović
Ova izložba deo je višegodišnjeg projekta Centraza kulturu „Gradac“ iz Raške pod nazivom„Upoznaj naš grad“. To je ,treća u nizu izložbi u okviru ovog projekta a, ona, i dve predhodne imaj za cilj da prezentuju najstarije nasleđe ovog prostora.
Pozdravljajući prisutne na otvaranju TatjanaMihailović je , govoreći o samoj izložbi ,rekla da ona obuhvata period praistorije, od neolita preko metalnih doba, do antičke prošlosti, kada je rimska država na ovim prostorima organizovala svoju upravu nad Ibarskim rudnicima srebra. U srednjem veku, kada je formirana srpska država, čije srednjovekovno ime grad Raška nosi i čuva u izvornoj formi, ova oblast se tokom XIII veka našla u središtu njene teritorije, između arhiepiskopije u Žiči i prestonog grada Rasa, uzdižući svoju ekonomsku moć srebrom Kopaonika.
Izložba je realizovana uz podršku Narodnog muzejaKraljevo, koji je nadležan za teritoriju Raške i iz čije Arheološke zbirke je izložen deo reprezentativnog materijala ove oblasti. Fotodokumentacijom izložbuje podržao i Zavod za zaštitu spomenika Kraljevo.
Izložba je povezana u antičkom delu sa izložbom„Ispričaću ti priču…“ Arheološkog muzeja Zadar, otvorenom u Narodnom muzejuKraljeva u četvrtak 6. decembra, tako da publika ima priliku da vidirekonstrukciju najbogatijeg groba sa nekropole Lanište u Korlaću kod Baljevca.
Овај текст је један од садржаја медијског пројекта „Богатство градитељског наслеђа општине Рашка II део “ кога спроводе „КВ Новости-он лине“ а кога је подржала општина Рашка.Ставови изнети у тексту су искључива одговорност„КВ Новости-он лине“ и ни на који начин не представљају ставове и мишљења општине Рашка
Objavljeno: 11.12.2018. | autor: KV Novosti -on line
Danas je u Paraćinu , u organizaciji tri udruženja građana ,Unekop- iz Paraćna , beogradskog Cekor-a i Arhus centra iz Kragujevca održan okrugli sto „(Ne) korišćena prava građana igrađanki u oblasti zaštite životne sredine u Republici Srbiji“ na kome se govorilo o o proceni uticaja na životnu sredinu i stratešoj proceni uticaja na životnu sredinu kao i mogućim alatima za zaštitu javnog interesa.
Tema prava građana uoblasti zaštite životne sredine je , ovih dana, reklo bi se užiži javnosti posle brojnih kontroverzi koje prate gradnju mini hidro elektranai sve češćih slučajeva građanskog aktivizma izraženog kroz njihova protestna okupljanja .
Današnji skup u Paraćinu je u tom kontekstu dobrodošao jer se na njemu čulo ,uz brojne primere i argumente iz svakodnevnice , da građanski aktivnizam kakvog smo ,kroz medijske natpise, svedoci ovih dana dolazi sa velikim zakašnjenjem kada je ,malte nemoguće izmentiti većinu stvari vezanih za gradnju mini hidroelektrana.I ne samo ovih , nazovimo ih, malih energetskih objekata već i u većini drugih investicionih aktivnosti u oblasti energetike ali i u drugim sektorima a koji se tiču njihovog uticaja na kvalitet životne sredine.
Zakasneli građanski aktivizam i devastirana životna sredina u Srbij posledice su istih uzorka. Zajedniči imenitelj tih uzroka je nezaineresovanost građana i njihovih reprezenata na svim niovima organizovanja države,drugih institucionalnih aktera(udruženja građana, obrazovnih i naučnih ustanova)i većine medija za aktivnosti koje se tiču zaštite životne sredine a posebno za procedure i postupanja pri donošenju i primeni propisa koji se tiču zaštite životne sredine.
Jeste Srbija, reće će neko, 12. maja 2009. godine ratifikovala „Arhsku konvenciju“ usvojenu još 25. juna 1998. godine na IV Konferenciji „Životna sredina za Evropu“organizovanoj od strane Ekonomske komisije Ujedinjenih Nacija za Evropu (ECE) ,taj bazni normativni instrument zaštite životne sredine baziran na tri grupe pravila, ali danas, bezmalo deceniju kasnije možemo ,sa žaljenjem, konstovatida se sa njegovom primenom malo omaklo kako u našem pravnom poredku a posebno u praktičnim aktivnostima koje narušavaju životnu sredinu.
Tri bazna principa izArhuske konvencije: pravo građana na dostupnost informacija,pravo građana da učestvuju u donošenju odluka o životnoj sredini i pravo na pravnu zaštitu u slučaju kada su prethodna dva prava povređena retko se mogu sresti, u praksi,posebno.
Zato i ne čudi što se
kod nas uobičajeni ciklus kod donošenja odluka od javnog ,opšteg interesa u
oblasti zaštite životne sredine najčešće izrodi u svojevrsni „cirkus“.
A i tada kada dobijemo dokumeta poput , recimo, većine naših Prostornih planova ,često, zasnovana na pogrešnim parametrima kod procena uticaja na životnu sredinu naš pravosudni sistem ostaje„gluv“ za eventualne primedbe građana.
.
Biće nam stanje u oblasti zaštite životne sredine i teže nego sadašnje sve dok , i dalje ,ostanu u čudnoj , i neprodnoj, simbiozi neinformisani i nezaintersovani građani sa njihovim pravom da imaju zdravu životnu sredinu i korporativni kapital koji vođen profitom kao svojim „uslovom svih uslova“ nameće svoja „pravila igre“ uz nesebičnu pomoć ogromne većine izabranih predstavnika građana na svim nivoima vlasti.
Zar je teško ,primera radi, zamenit postojeće fid in tarife za energiju dobijenu iz mini hidro elektarana regularnim proizvodnim tarifama EPS-a i tako , jednim potezom pera, rešiti bar jedan od brojnih problema u našoj životnoj sredini?
Zar treba čekati neki akcident većeg obima i težih posledica po životnu okolinu i zdravlje ljudi da bi smo se dozvali pameti i počeli odgovornije da se odnosimo prema budućnosti naše sve malobrojnije populacije?
Objavljeno: 09.12.2018. | autor: KV Novosti -on line
Jedino registrovano javno , eko glasilo , na teritoriji Raškog upravnog okruga, portal „Ekovizije“( www:ekovizije.com) čijije izdavač udruženje građana „Kraljevački razvojni centar“ ima, od nedavno ,novo ruho.
Zahvaljujući podršciMinistarstva zaštite životne sredine ovaj portal je pored novog izgleda dobio i nove sadržaje koji mu omogućavaju da , ubuduće , ostvari kvalitetniji,interaktivni ,odnos sa njegovim posetiocima .„ Radeći na realizaciji projekta „Ekovizije-Mesto za dijalog“uverili smo se da je komunikacija između delova javnih uprava koji se bave zaštitom životne sredine u lokalnim samoupravama na području Raškog upravnog okruga sa civilnim sektorom i lokalnim medijama sporadična i neisplanirana“, rekla nam je Danica Milović ,diplomirani ekolog iz Kraljeva koja se , kroz sprovođenje projektnih aktivnosti, bavila dokumentima kreiranim , od pomenutihaktera , u oblasti zaštite životne sredine .
Danica Milović
„ Komunikacija u lokalnoj samoupravi treba za svoj cilj da ima i doprinos jačanju snage zajednice kroz jačanje znanja, a potom i svesti građana o problemima uzrokovanim njihovim (ne) postupanjemu oblasti zaštite životne sredine a toga , ako komunikacija nije osmišljena,kontinuirana i stalna ne može biti .U opštinama i gradovima koji su u Raškom upravnom okrugu , ima 191 registrovano udruženje građana koje navode zaštitu životne sredine kao polje dejstva u svojim aktima, ali tek njih dvadestak ima realne aktivnosti i kakvu takvu komunikaciju sa lokalnim samoupravama.Upotpunimo li ovo i podatcima da na istom prostoru radi 10 lokalnih televizija , dvadestak radio stanica , preko 40 registrovanih portala i dva nedeljna lista reklo bi se , na prvu ,da je to značajna snaga za kvlitetnu komunikciju u funkciji većeg angažovanja institucionalnih aktera i građana u oblasti zaštite životne sredine, ali ,na žalost ,nije tako . Zbog toga i ono što možemo menjati ograničenim reusrsima kojima , inače, raspolažemo ne činimo a konačni ishod je svima poznat kroz brojne probleme koje lokalne samouprave na teritoriji Raškog upravnog okruga imaju u oblasti zaštite životne sredine,od neselektiranja komunalnog i drugog otpada ,preko neuređenih deponija ,narušenog kvaliteta rečnih voda zbogizostajanja adekvatnog tretmana otpadnih voda ,brojnih seoskih vodovoda bez adekvatne kontrole…. Zato smo , posle urađene analize stanja u oblasti komunikacija , omogućili da portal „Ekovizije“ ,delom svog sadržaja, postane i svojevrsna baza dokumenata koji nastaju kao rezultata aktivnosti institucionalnih aktera u oblasti zaštite životne sredine a sve u cilju pospešivanja procesa komunikacije među akterima preventivnih i postupajućihaktivnosti na teritoriji Raškog upravnog okruga.“
Sadržaji sa portala
Ekovizij“ dostupni su na Fejsbuku i
Twiteru i mogu se deliti preko tih
društvenih mreža.
Objavljeno: 08.12.2018. | autor: KV Novosti -on line
Intervju: Husein Memić, direktor Kulturnog centra Novi Pazar
Direktor novopazarskog Kulturnog centra, Husein Memić kaže da u Godini evropske kulturne baštine Novi Pazar postaje sve prepoznatljiviji na kulturnoj mapi Srbiji, a samim tim i Evrope. Ističe da već nekoliko godina unazad Kulturni centar seinfrastrukturno, tehnički, ali i sadržajno i suštinski u kontinuitetu razvija,te najavljuje brojne ambiciozne planove u budućnosti. Ovu kulturnu jesen,tačnije drugu polovinu novembra, obeležava Festival evropskog filma u Novom Pazaru, kao i otvoreni konkurs za takmičenje mladih u besedništvu. Ipak, prema rečima Memića, ključni događaj koji je obeležio tekuću godinu je nastup Sarajevske filharmonije u ovom gradu.
Husein Memić
Kada su u pitanju događaji i manifestacije, ono što se svakako izdvaja je prvo gostovanje
Sarajevske filharmonije u našem gradu. Na oduševljenjenaše publike, to je događaj koji se posebno ističe. Ono što je takođe bitno za2018. je nastavak ulaganja u infrastrukturu, i za to moram pohvaliti Grad NoviPazar koji izdvaja značajna budžetska sredstva. Negde oko 300 hiljada, zajedno sa drugim donatorima mi smo uložili u infrastrukturu i izgradnju jednog potpuno novog ambijenta. Svakako da treba napomenuti da smo jedan od retkih kulturnih centara koji će u skorije vreme dobiti svoj bioskop. Projekat koji nije ni malomali u finansijskom smislu. Za digitalizaciju bioskopa javna nabavka je raspisana ovih dana, a iznos je 13.200.000 dinara. Grad raspisao tender za taj projekat, a Kulturni centar za izgradnju kino kabine i kupovinu platna, što ukupno čini negde oko 15 miliona dinara. Finansijsku podršku dalo jeMinistarstvo kulture i informisanja i Filmski centar Srbije. To znači da ćemo mi u skorije vreme imati najsavremeniju bioskopsku opremu i da ćemo moći da prikazujemo svoj repertoar; da nećemo više čekati na emitera koji dolazi izBeograda u kombi vozilu jednom mesečno sa kojim nećemo morati ni da delimo finanskijsku dobit, veće ćemo sav prihod ulagati u neke novije kulturne sadržaje.
Što se prostora tiče, to podrazumeva korišćenje postojeće koncertne dvorane?
Tako je. To je jedan multifunkcionalni prostor. Imaćemo nekoliko
dana u nedelji, u
zavisnostiod interesovanja, ali sigurno imaćemo redovan filmski repertoar. Inače, Kulturnicentar je jedna potpuno renovirana ustanova. Imali smo oronulu fasasdu iz1963.godine. Poslednje tri godine radili smo zid po zid, i sada imamo moždajedan od najlepših kulturnih centara u Srbiji. Renovirali smo dotrajali sistemgrejanja u koncertnoj dvorani, sanirali kotlove i izgradili klima komoru, zašta je izdvojeno negde oko 3 miliona dinara. Zapravo, da bismo mogli da imamo bioskop, predhodno smo stvorili uslove. Našli smo novac, 11 miliona dinara od pristupnih fondova, što je jako teško u ovom vremenu, posebno kada je u pitanju kultura. Moram da pohvalim i Grad odobrio 3 miliona, čime je zatvorena finansijska konstrukcija digitalizacije bioskopa.
Pomenuli ste važne projekte i rezultati su vrlo vidljivi infrastrukturno i tehnički.Suštinski, reklo bi se da ima i kulturnih sadržaja i da se kultura u ovom gradu zaista dešava. Da li se nešto promenilo kada je publika u pitnju? Imali i tu pozitivnih pomaka?
Naravno
da jeste! Nismo oskudevali ni u jednom segmentu kada je u pitanju kultura, bilo
daje vezano za tribinski, pozorišni, muzički, ili neki drugi program. Prvi put smo uradili popis svih umetničkih dela. Kulturni centar od 63.godine sakuplja dragocene umetničke slike, koje nikada pre nisu popisane. Osim što smo ihpopisali, uredili smo jedan novi prostor depoa, koji se nalazi dole u podrumu,i to je jedino što nam je ostalo da renoviramo. I ti radovi su u toku i to će sigurno biti jedan od lepših višenamenskih prostora. Što se tiče sadržaja, prvi put smo imali dve produkcijske predstave. Iako u Novom Pazaru postojiRegionalno pozorište, mi ranijih godina nismo ulazili u produkcijsku sferu.Prvi put ove godine smo imali dve takve predstave. Prva je “Bojte se Allaha –smisao života Ćamila Sijarića“, autentična i ozbiljna priča u režiji Zlatka Pakovića i u kooprodukciji sa bosanskim Narodnim pozorištem iz Zenice.Predstava i dalje živi, gostuje i u januar ćemo imati priliku ponovo da je gledamo u Novom Pazaru. Osim te predstave imali mso i Deportaciju, jedan izuzetno i finansijski jak i dobar projekat. Želeli smo da neke stvari, koje sunas Bošnjake ovde godinama tištale, ne zaboravimo. Tiče se zločina nad Bošnjacima na prostoru Crne Gore. Predstavu je režirao Vladimir Goev. Nameranam je bila da uključimo sve konfesije. Imamo reditelja Hrvata, glumce izSarajeva, Beograda, Crne Gore, pisac je Crnogorac Željko Vušurević. Zapravo,jedna mešovita ekipa, koja šalje izuzetno jaku poruku. Ovih dana imali smo i dolazak Emira Hadžihafizbegovića, koji nas je svojim projektom “Sve je do nas“ oduševio. Tu je i Festival sevdaha “Zeman“, koji je prvi put organizaovan ove godine u avgustu. Namera nam je da naredne godine taj festival unapredimo dodatno, s obzirom da je pored Bosne i Hercegovine sevdah itekako prisutan i u Novom Pazaru, ali nikako nismo imali ni jedan događaj koji to manifestuje. Takođe, vrlo je važno što ni jednu tradicionalnu manifestaciju nismo ugasili. Naprotiv, svaku smo dodatno oplemenili, ne “gušeći“ druge sadržaje. Među novim manifestacijama su i nagrada “Ahmed Vali“ za najvećidoprinos u kulturi. To je nešto što je falilo Novom Pazaru i kulturnim radnicima. Tu je i kniževna nagrada “Amir Dautović“. Trenutno je aktuelan Festival evropskog filma, otvoren je konkurs za takmičenje u besedništvu i verujte da ne prođe ni jedna nedelja bez nekog jakog kulturnog sadržaja. Sa urednicima smo se dogovarali da idemo u neku sferu koju ranije nismo imali, a taj evropski film nam je uvek falio.
Govorite o kooprodukciji, učešću različitih konfesija, pa se stiče utisak da i Novi Pazaru značajnoj meri učestvuje u kulturnoj razmeni na prostoru bivše Jugoslavije,jer kultura ne poznaje granice.
Mi želimo da ne pravimo događaje koji će samo bitilokalnog karaktera. Imamo nameru
da napravimo jedan veliki Film fest. On neće doći samo od sebe, mi to znamo i zato spremamo infrastrukturu. Zato dovodima i Emira Hadžihafizbegovića, zato je prošle godine bio i Kenović. Želimo da uvežemo Sarajevo, Istanbul, Srbiju, kroz neke naše velike manifestacije. Otuda i premijera filma “Moj brat“, kada smo imali privilegiju da premijeru, odmah nakon Minhena, Bakua i Amsterdama, gledamo uNovom Pazaru, pred nekoliko hiljada ljudi koji su bili ispred, jer nisu moglida uđu, a želeli su da pozdrave popularnog glumca Buraka Oždževika, koji je došao u Novi Pazar. Sve to govori da kultura ne poznaje granice i koliko mi u Kulturnom centru želimo da tu kulturu, uslovno rečeno podelimo i razmenimo sa svim narodima u okruženju. Cilj nam je, i ja se nadam da ćemo to uspeti da napravimo veliki Film fest u Novom Pazaru i da u početnoj fazi uvežemo region,možda opet nekim filmom iz Turske, gde bi došlo još poznatih glumaca. Hoćemo da pokažemo da Novi Pazar nije samo politika, da ne spominjem senzacionalističke naslove, već da svi vide u pravom smislu kakvi smo mi ljudi i šta mi organizujemo i koliko smo vredni kada ulažemo u kulturu. Siguran sam da se svaki dinar uložen u kulturu višestruko vrati.
Kako vidite
Novi Pazar u kulturnom miljeu Srbije, odnosno Evrope?
Pokušaću da objasnim. Pre desetak godina desio se nastanak jednog jednog pozorišta. U
tom periodu dolazili su ljudi sa semenkama i bez elementarne pozorišne kulture,kada je bilo teško održati predstavu. Koliko je to sve sada drastično drugačije govori utisak Emira Hadžihafizbegovića, koji je odigrao tri hiljade predstava,koji je rekao da je retko gde viđao ovakvu publiku, koja s posebnom pažnjom prati predstavu. Mi smo za poslednjih deset godina značajno podigli lestvicu.Svake godine kada pravimo budžet razmišljamo šta je to što bi nas vodilo korak više. Svojim programom se približavamo Beogradu, Novom Sadu i svim prestonicama kulture. Evropa i svet daju veliki značaj kulturi. To je oblast koju moramo razvijati, i u koju moramo još više ulagati, jer ni jedan jedini dinar koji seuloži u kulturu nije bačen, već uložen u decu, njihovu bolju budućnost i nas same.
Tekst je jedаn od sаdržаjа
medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog ,
identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo
kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV
Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа
Ministаrstvа kulture i informisаnjа
Objavljeno: 07.12.2018. | autor: KV Novosti -on line
Večaras je u kraljevačkoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“, ispunjenoj rekodnim brojem posetilaca, po prvi put promovisana doktorska disertacija „ Rok poezijaBranimira Štulića i njeni medijski odjeci“ Zlatomira Gajića , asistenta na Odseku za književnost Novosadskog Filozofskog fakuteta. Mentor ove disertacije je doktor Dragan Stanić ,predsednik MaticeSrpske.
Kad Zlatomir tastaturu zameni gitarom
I predhodni ,magistarski rad ZlatomiraGajića , bavio se poezijom još jednog rok muzičara .On je magistrirao proučavajući stihove Milana Mladenovića iz beogradske , kultne rok grupe EKV.
Posle najave upravnikakraljevačke biblioteke magistra Miše Milosavljevića koji uz prvu promociju ove disertacije koja će ,uskoro , biti pretočena u knjigu, nazvavši večrašnje dešavanje kao neobično, najavio i prvi prenos uživo (live stream) na internetu nekog dešavanja iz kraljevačke biblioteke našalivši se da to namerno nije publikovano da se ne utiče na večerašnju rekordnu posetu biblioteci. On je pri tom u istom ,šaljivom, tonu izneo i malo poznati podatak da je Branimir Štulić večeras „na izvestan način po drugi put u Kraljevu ,jer je ovde , prvi put, bio služeći svoj vojni rok.
Publici se zatim obratio Zlatomir Gajić rekavš između ostalog: „Rokenrol se, kao globalni sociološki, kulturni i umetnički fenomen, uporedo sa državama Zapada, razvio i u Jugoslaviji, ograničenog dejstva zbog represivne kulturne politike socijalističkog sistema, sa kulminacijom nakon smrti Josipa Broza, kada je trend novog talasa iznedrio brojne nove, ambiciozne i umetnički potentne autore. Vodeću ulogu na sceni imao je Branimir Štulić,čija je rok poezija imala ogroman uticaj na generacije mladih sa idejom o neophodnoj demokratizaciji i liberalizaciji društva. Socijalne, misaone i ljubavne pesme ovog autora, interpretirane uz pratnju rok grupe Azra, kritikovale su retrogradno organizovan,birokratizovan društveni sistem i druge anomalije koje su sputavale napredak zajednice. Specifičnog poetskog izraza, bliskog jeziku ulice, na bazi tradicije umetničkog i rok pesništva, Štulić je ostvario obiman opus sa velikim brojem uspelih pesama, po kojima je prepoznat kao glasnogovornik generacije. Posmatrane kao pisani tekstovi, bez muzičke pratnje kako su inače zabeležene na nosačima zvuka, Štulićeve pesme ostavljaju nedvosmislen i snažan utisak lepe, kvalitetne i umetnički oblikovane poezije, modernog jezičkog izraza sa naglašenim uplivom žargona i lokalnog govora sredine u kojoj su uglavnom nastale, slobodnog stiha i većim delom oslobođene rime, ali i začuđujuće ritmične, s obzirom na veliki broj reči i slogova u stihovima, što je u vreme njihovog nastanka ocenjeno kao glavna karakteristika ovog autora“.
U posebno zanimljivom i nadahnutom učešću na večerašnjoj promociji u ulozi moderatora profesor filozofije u Kraljevačkoj Gimnaziji magistra Vladimir Marović je vodeći nas kroz stihoveBranimira Štulića ukazao na činjinicu da se on u svojim pesmama ,filozofski govoreći ,bavi apsolutnim formama duha a to jesu umetnost i filozofija. Po rečima Marovića Štulić se svojim delima bori protiv mrtvila shvatajući večitos promena i kretanja kao značajnih procesa za čoveka koji je slobodno biće.On je ukazao i na one stihove u pesmama Štulića iz kojih se da zaključiti da su mu stavovi Žan Pol Sartra , velikog filozofa XX veka bili poznati i da ih je, na izvestan način, prihvatao.
Recimo da je uspešnosti ove , s pravom nazvane,nesvakidašnje promocije doprinela i kraljevačka rok grupa. „Dečija radost“ koja je, na izvestan način,svojom muzikom obeležila prve godine ovog veka na muzičkoj sceni grada na Ibru, izvodeći neke numere grupe „Azra“ u čemu im se , svirajući bas gitaru, pridružio i Zlatomir Gajić autor večeras predstavljene disertacije o poeziji Branimira Štulića.
Objavljeno: 07.12.2018. | autor: KV Novosti -on line
Danas se u Kraljevu održava sednica Gradskog odbora
Socijalističke partije Srbije. Na ovom organu kraljevački socijalisti će
izabrati 41 delegata koji će ih
predstavljati na za predstojećem , jubilarniom X kongresu Socijalističke
partije Srbije koji će se , kako je najavljeno , održati u Beogradu 22
decembra.
Tim povodom je ,danas, u sedištu stranke održana
konferencija za štampu na kojoj su govorili
sekretarka Gradskog odbora
profesor Biljana Bojanić i predsednik Mladih socijalista Kraljeva Dalibor
Ugrenović. Oni su predstavnike medija upoznali sa predkongresnim aktivnostima u
kraljevačkoj organizaciji koje su protekle u raspravama na mesnim odborima .Na
tom nivou stranačkog organizovanja evidentirani su i predlagani kandidati za
delgate na Kongresu ali se ,kako nam je danas rečeno, razgovaralo i o
aktuelnostima u gradu Kraljevu u čijoj Skupštini socijalisti, zajedno sa SNS
čine vladajuću koaliciju.Oni su na izborima u aprilu 2016 godine u koaliciji sa
jedinstvenom Srbijom osvojili 7030
glasova ili 12, 18% i zadržali 11
odbornika u Skupštini grada iako su broj glasova između dva izborna ciklusa
smanjili za 1021 glas što se pripisalo činjenici da je PUPS ,aprila 2016, promenio koalicioni tabor.
Na naše pitanje da protumače odsustvo i uzdržano
glasnje svojih predstavnika na zadnjoj 73.sednici Gradskog veća ,kada se
raspravljalo i o prigovoru potencijalnog investitora za gradnju mini hidro
elektrane na Grajićkoj reci, da li je to, lični stav članova Gradskog veća iz redova SPS ili pak
stav organa stranke o gradnji mini hidro elektrana na lokalnom nivou ostali smo
bez odgovora uz obrazloženje da se danas razgovara samo o predkongresnim
aktivnostima i o predstojećem Kongresu stranke a da će odgovor na to pitanje bit
poznat uskoro.
Dodajmo ovome da , njihovu uzdržanost, donekle i
razumemo ako se zna da u Vladi Srbije dva važna resora koji se bave ovom
problematikom vode kadrovi SPS, energetiku Aleksandar Antić i zaštitu životne
sredine Goran Trivan a da, ta ministarstva nemaju u svemu usaglašene stavove o ovom problemu koji , u
zadnje vreme, sve više zaokuplja pažnji
javnosti širom Srbije pa i u Kraljevu.
Objavljeno: 07.12.2018. | autor: KV Novosti -on line
Vila „Belimarković“je, posle vrnjačke Crkve – Hrama rođenja presvete Bogorodice (1834), najstariji objekat u Vrnjačkoj Banji. Građena je od 1888. do 1894. za generala Jovana Belimarkovića, namesnikatada maloletnog kralja Srbije Aleksandra Obrenovića. Već pola veka, generalovletnjikovac funkcioniše kao „Zamak kulture“.
Na uzvišenju iznad izvora „Toplavoda“, nalazi se jedan od najstarijih i najlepštih objekata Vrnjačke Banje – letnjikovac generala JovanaBelimarkovića. Građen je po uzoru na tadašnje dvorce u severnoj Italiji i Poljskoj. Idejno rešenje dao je generalov sestrić ,građevinski inženjer Pavle Denić, a radove je nadgledao Franc Vinter ,austrijski inženjer zaposlen u Ministarstvu građevine Kraljevine Srbije iidejni tvorac vrnjačkog parka, regulacionog plana i vodovoda Banje kao i prvogKursalona.
Za izgradnju Vile“Belimarković“, obeležene duhom romantičarskog istorizma i renesansnim detaljima, korišćen je beli mermer iz generalovog majdana, na padinama Goča. Najvećideo radova bio je završen još 1889. godine, a fini radovi i parterno uređenje trajali su do 1894. Jovan Belimarković je u vili živeo od penzionisanja 1903. do smrti 1906. godine.Njegovim naslednicima, sinu Relji i snahi Marseli, vila je bila dom do 1968. kada je otkupljena sa namerom da postane muzejski, izložbeni i koncertni prostor.
Zavod za zaštitu spomenika kulture
Kraljevo, 1970. godine proglasio je vilu za nepokretno kulturno dobro, a 1983.
za spomenik kulture od velikog značaja.
Sedamdesetih je počela postupna rekonstrukcija Vile „Belimarković“ koja od 1983. funkcioniše kao „Zamak kulture“ pri Kulturnom centru Vrnjačke Banje. Na taj način, istorijsko i građevinsko nasleđe ostalo je dostupno kako kulturnim poslenicima, tako i poštovaocima umetnosti.
U njemu se danas nalazi Zavičajni muzej koji je kompleksnog tipa i odnosi se na teritoriju Vrnjačke Banje i okoline, sa arheološkom, etnografskom, istorijskom (zbirka grafičko-turisticke propagande Vrnjaca, zbirka graditeljskog nasleda, zbirka starih razglednica,zbirka fotografija, zbirka starih foto negativa na staklu), umetničkom zbirkom(skulpture, slike, grafike…) i prirodnjačkom. Stalnu postavku čine tri izložbe: „Ladarište – praistorija Vrnjaca“,“Etnografsko naslede Vrnjačke Banje“, „Spomen soba đeneralaBelimarkovića“.
Vila „Belimarković“ zidanje od 1888. do 1894. godine. Ovaj velelepni zamak jedan je od banjskih zaštitnih znakova, motiva po kojima je prepoznaju i arhitektonski najsavršenijih banjskih objekata. Ujedno je i jedanod najstarijih, znajući da je od letnjikovca generala Belimarkovića, starijasamo vrnjačka crkva.
Idejni tvorac zamka, Belimarkovićev sestrić, Pavle Denić, inspiraciju za njegov izgled našao je među italijanskim poljskim vilama, u to vreme veoma rasprostranjenim italijanskim severom, dok je za sam projekat i nadgledanje radova bio zadužen austrijski građevinski inženjer Franc Vinter, čovek koji je mnogo učinio za Vrnjačku Banju, pre svega na polju njenog urbanizma. Dvorac je građen 7 godina, u vremenskom razdoblju od 1888. do 1894. Zamak Belimarkovića, ili zamak kulture, kako mu je danas zvaničan naziv ,proglašen je kulturnim dobrom od izuzetnog značaja, i stavljen pod upravukulturnog centra Vrnjačka Banja. Danas je to mesto gde se održavaju mnogemanifestacije, koncerti, prezentacije, promocije i uopšte kulturna dešavanja, au okviru njega smešten je zavičajni muzej sa svojom stalnom postavkom. Značaj ovog zamka ne leži samo u njegovoj lepoti, ili kulturnoj ulozi koju danas igra, već i u činjenici da je on otvorio put, uglednim ljudima sa prostora cele Srbije, da se povedu za primerom Belimarkovića i počnu da podižusvoje vile u Vrnjačkoj Banji. Tako je vremenom Vrnjačka Banja postala uglednomondensko mesto, koje je okupljalo krem srpskog društva, a ne samo lečilište.
Zamak kulture nezaobilazna je destinacija za sve posetioce banje. Ušuškan uzeleni vrt, ponosno se uzdiže, nedaleko od toplog izvora i osim što je i sam deo istorijskih i kulturnih spomenika Vrnjačke Banje, u sebi, kroz svoj muzej,čuva još mnogo priča koje čekaju da budu ispričane.
Letnjikovac
generala Jovana Belimarkovica, kraljevog namesnika za vreme maloletstva kralja
Aleksandra Obrenovica, je pored vrnjacke Crkve, najstariji i
najreprezentativniji gradevinski objekat. Podignut je na padini iznad toplog
izvora. Graden je po uzoru na severno-italijansko-poljske dvorce tog vremena,
po idejnom rešenju njegovog sestrica, gradevinskog inženjera Pavla Denica, uz
projekat i nadgledanje austrijskog gradevinskog inženjera Franca Vintera, u
periodu od 1888. do 1894. pri cemu je vecina radova bila završena još 1889.
godine. U njemu su do sedamdesetih godina prošlog veka živeli Belimarkovicevi
naslednici, da bi 1968. godine objekat bio otkupljen sa namenom za kulturu.
Zakonom o zaštiti spomenika kulture proglašen je kulturnim dobrom od velikog
znacaja za Republiku Srbiju. Zamkom Kulture upravlja Ustanova „Kulturni centar“
– Vrnjačka Banja.
Jelena Borović Dimić
U njemu sedanas nalazi Zavicajni muzej koji je kompleksnog tipa i odnosi se na teritorijuVrnjacke Banje i okoline, sa arheološkom, etnografskom, istorijskom (zbirkagraficko-turisticke propagande Vrnjaca, zbirka graditeljskog nasleda, zbirkastarih razglednica, zbirka fotografija, zbirka starih foto negativa na staklu),umetnickom zbirkom (skulpture, slike, grafike…) i prirodnjackom. Stalnupostavku cine tri izložbe: „Ladarište – praistorija Vrnjaca“, „Etnografskonaslede Vrnjacke Banje“ i „Spomen soba denerala Belimarkovica“,dok se u van sezoni postavlja „Umetnicka zbirka Zamka kulture“. Izložbom„Ladarište – praistorija Vrnjaca“, predstavljeni su tragovi najstarijegnaseljavanja na vrnjackoj teritoriji koji poticu iz perioda mladeg kamenog doba(4. milenijum pre nove ere) i izložba „Etnografsko naslede Vrnjacke Banje“odslikava nacin života u našem kraju od druge polovine XIX veka do šezdesetihgodina XX veka dok izložba „Spomen soba denerala Belimarkovica“ sa delom nameštajai upotrebnih predmeta s kraja XIX i pocetka XX veka iz njegovog legatapredstavlja kraci uvid u život ovog generala koji je svojim ugledom i uticajemdoprineo razvoju Banje. Posebnu vrednost njegove zbirke cine stare i retkeknjige i novine od polovine XIX do polovine XX veka. Postavka „Umetnicka zbirkaZamka kulture“ predstavlja bogat fond srpske grafike, slika i skulptura izdruge polovine XX veka. „Voda u tradiciji i životu Vrnjačke Banje“, delo Jelene Borović Dimić, a izdavač je Zavičajni muzej Zamka kulture. Publikacijase nalazi u malobrojnim bibliotekama „onih koji su prepoznali njenu vrednost ipomogli njeno štampanje, kao i kod davalaca podataka na terenu“. O knjizi semalo zna, jer nije imao ko da je promoviše, a ni izdavač joj nije velika kuća,komentariše Borović Dimić sudbinu svog dela i dodaje da je „ova monografijatrebalo da bude samo prvi deo priče o Banji, drugi deo predstavlja monografija„Tragovi trajanja – kulturno nasleđe Vrnjačke Banje“, koja je izašla 2005.godine, a treći deo je „Jedna kuća, jedna priča – graditeljsko nasleđe VrnjačkeBanje“, koja je pripremljena ali nema izdavača“. Sve tri publikacije zajedno bitrebalo da budu kulturno-istorijska karta kraljice kontinentalnog turizma.
Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа
Objavljeno: 06.12.2018. | autor: KV Novosti -on line
Medicinska škola iz Kraljeva bila je , danas, domaćin Festivala nauke. Ova prezentacija fakulteta koji rade u okviru Univerziteta u Kragujevcu upriličena je u saradnji sa Školskom upravom Raškog upravnog okruga.
Na današnjoj prezentaciji predstavili su se Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu sa svojim studijskim programima Instituta za biologiju i ekologiju , Instituta za fiziku Instituta za hemiju , Instituta za matematiku i informatiku i zajednički studijski program psihologije. Agronomski fakultet u Čačku Univerziteta u Kragujevcu je danas u Kraljevu predstavio Osnovne akademske studije smerova Opšta agronomija ,Prehrambena tehnologija, Voćarstvo i vinogradarstvo i Zootehnika . Fakultet za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu Univerziteta u Kragujevcu predstavio je svoj studijski program Građevinskog inženjerstva a Filološko-umetnički fakultet Univerziteta u Kragujevcu je predstavio svoje odseke za primenjenu i likovnu umetnost i Odsek za filologiju.
Osnovni cilj ove manifestacije , kako nam je rečeno danas , je da omogući , pre svega učenicima završnih razreda osnovnih i srednjih škola , potpunije informacije o pojedinim studijskim programima kako bi učenicima olakšali izbor buduće srednje škole i izbor fakulteta.
Objavljeno: 06.12.2018. | autor: KV Novosti -on line
U Kraljevu je danas, na 94-ti rođendan donatora Milomira Glavčića , humaniste i dobrotvora iz Kanade svečano predat na upotrebu dečiji vrtić „Milomir“. Za izgradnju ovog savremenog objekta sagrađenog na Beranovcu dobrotvor iz Kanade je ugovorom potpisanim u oktobru 2017 godine izdvojio 200.000 evra a grad je obezbedio potrebno zemljište i neophodnu infrastrukturu,procenjenu na 200.000 evra kao i nedostajuća sredstva koja su bila potrebna za opremanje vrtića u iznosu od oko 85.000 evra.
Tako je sagrađen objekat površine 809 metara kvadratnih koji će služiti meštanima Beranovca i okolnih mesta gde, kako je rečeno, živi oko 600 mališana u uzrasnom periodu koji ima potrebu za ovakvom ustanovom.
Novinar „Politike“ Miroljub Mišo Dugalić je preneo pozdrave donatora
U ime donatora Milomira Glavčića projektantima,izvođačima i čelnicima gradske uprave i Načelniku Raškog upravnog okruga na svečanosti upriličenoj u novom vrtiću ,zahvalio se novinar „Politike“ Miroljub Mišo Dugalić , Glavčićev saradnik i čovek od velikog poverenja.On je tom prilikom rekao da se raduje što se objekat predaje na rođendan ovog plemenitog čoveka koji je, kroz razne dobrotvorne aktivnosti narodu ovog kraja pomogao sa preko sedam milona evra ,od čega je visina njegove pomoći gradu Kraljevu preko dva milona evra.
„Milomir se iskreno raduje kada se njegov novac utroši u svrhe od kojih koristi ima što više ljudi a posebno dece, jer je on imao teško detinjstvo pa ga pomoć deci posebno raduje,zbog čega je, pre ovog vrtića, finansirao sličan objekat u Jošaničkoj Banji gde je i osnovan škola u potpunosti rekonstruisana njegovim novcem“rekao je između ostalog Mišo Dugalić na današnjoj svečanosti.
Od tog novca , prisetimo se , Glavčić je donirao milon evra za novi most na Ibru, 547.000 evra za kabinet za magnetnu rezonancu vrednan , 247.500 evra za aparat za kompjuterizovanu tomografiju vreda i 70.000 evra za kupovinu ultrazvučnog aparata marke Toshiba aplio 600 najnovije generacije koji će u Kraljevo stići do kraja godine.
Zbog svega učinjenog grad Kraljevo je pored imena ovog dobrotvora datog mostu , vrtiću i jednoj ulici ustanovio , pre dve godine , i Specijalnu nagradu „Milomir Glavčić“ za potsticaj humanosti.
