Objavljeno: 17.12.2018. | autor: KV Novosti -on line
U Kraljevu je danas , prijemom kod gradonačelnika dr.Predraga Terzića , započela dvodnevna studijska poseta predstavnika Regionalnog centra za upravljanjem kriznim situacijama i Štaba civilne zaštite iz Strumice . Ova poseta upriličena u cilju razmene iskustava sa kolegama iz Odeljenja za poslove civilne zaštite koje funkcioniše pri Gradskoj upravi grada Kraljeva i realizuje se uz podršku UNDP u okviru dvogodišnjeg projekta „Izgradnja akcione merže urbane otpornosti u Jugoistočnoj Evropi – SEE URBAN“.
Radni deo posete započeo je u prostorijama Odeljenja za poslove civilne zaštite predstavljanjem sistema zaštite i spasavanja u Makedoniji i aktivnosti kraljevačkog Odeljenja za poslove civilne zaštite u cilju stvaranja sistema zaštite i spasavanja na teritoriji grada Kraljeva. Iako između dve zemlje, nekadašnje republike u okviru Jugoslavije ,ima razlika u načinu organizovanja i sprovođenja poslova upravljanja vanrednim situacijama i sistema Civilne zaštite kroz današnje razgovore konstantovane su i brojne sličnosti. One , sličnosti, su više uzrokovane sličnim tranzicionim procesima koz koje su dve države prošle u post jugoslovenskom periodu a manjim delom su i posledica iskustava sprovođenja ovih aktivnosti u okviru nekadašnjeg, jedinstvenog ,sistema odbrane i zaštite.
Krešimir Katić-UNDP za Makedoniju
U obe države sistem upravljanja vanrednim situacijama i sistem civilne zaštite je , u vreme tranzicije,bio na margini prioriteta donosilaca političkih odluka. Sve češće elementarne nepogode koje su većim delom uzrokovane i sve uočljivijim klimatskim promenama su dovele ,u zadnjih nekoliko godina, do delimičnih promena u stavovima donosilaca političkih odluka prema ovim aktivnostima.
Investicije u prevenciju i gradnju efikasnog sistema upravljanja vanrednim situacijama nisu „televizične“ , nisu , na žalost , zahvalne za permanentni politički marketing koji karakteriše društvene procese i u Srbiji i u Makedoniji u ovo ,post tranziconodoba, kada je čitav Balkan „zaglavljen“ u geo-političkim odmeravnjima snaga ključnih aktera međunarodnog poretka.
Zato se ,još uvek, sa setom govori i o zajedničkoj prošlosti kroz iskustva u ovim procesima iako su akteri u oba sistema upravljanja vanredim situacijam itekako svesni da je put ka efikasnim i funkcionalnim sistemima upravljanja vanrednim situacijama zasnovan na novoj ekonomskoj i političkoj paradigmi.
U tom kontekstu i ovakvi razgovori imaju svoj puni smisao i opravdanje a razmena , novijih ,iskustava samo jača uverenje da se efikasna borba protiv klimatskih promena vodi na lokalnom nivou. Ali , profesionalci u ovim oblastima jednako su svesni da te ,lokalne, aktivnosti, neće dati željene efekte izostane li maksimalna regionalna i međunarodna saradnja i koordinacija u borbi sa klimatskim promenama.
Objavljeno: 16.12.2018. | autor: KV Novosti -on line
Petrova crkva u je najstariji sačuvani pravoslavni hram u Srbiji , sagrađena je krajem IX i početkom X veka, na temeljima starijeg hrama iz VI veka. To su utvrdili istraživači pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka.
U gradnji Petrove crkve, kako navodi protojerej stavrofor Tomislav Milenković, ima više slojeva gradnje: temelji su iz VI veka,sadašnja konstrukcija iz IX i početkaX veka,kasnije je bilo dogradnje i rekonstrukcije ,a prema nekim istraživačima jedan deo zapadne priprate je sagrađen u prvoj polovini XV veka. Renovirana je 1728.godine, južna priprata je dozidana 1835.godine. Vršena su arheološka istraživanja pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka a konzervacija i restauracija fresaka vršena je osamdesetih godina prošlog veka.
Krajem prošlog veka su konačno završena sva arheološka istraživanja područja Starog Rasa i deo te celine , Petrova crkva , se od 1979 godine nalazi se na listi svetske baštine UNESKO-a u okviru prostorne kulturno istorijske celine Stari Ras sa Sopoćanima. U tu celinu spada i utvrđenje Ras,Trgovište i manastir Đurđevi stupovi kao prva kategorija spomenika.
Petrova crkva sagrađena je u stilu romanske arhitekture u obliku rotonde i to je njena specifičnost. Svi stari pravoslavni hramovi u Srbiji imaju kvadratnu osnovu, jedino Petrova crkva ima kružnu i to je čini izuzetnom. Hram Sv. Donata u Zadru iz kraja IX veka je sličan po obliku rotonde, ima galeriju kao i Petrova crkva ali je većih dimenzija od Petrove crkve.
Petrova crkva je vezana za dinastiju Nemanjića ali treba reći da nema mnogo pisanih tragova o samom istorijatu Petrove crkve. Jedan pisani istorijski izvor je ,letopis popa Dukljanina i smatraju ga verodostojnim u nekim podacima.Tu je zapisano da je Petrovu crkvu sagradio knez Pavlomir Bela u VI veku.
U to vreme Srbi su bili naseljeni na ovim prostorima . Krajem IX veka ovde je vladao knez Časlav, nije postojala samostalnost srpske crkve već je ona bila u okviru tadašnje ohridske arhiepiskopije pod upravom Vizantije.
Petrova crkva je bila sedište stare Raške episkopije u vreme vladavine Stefana Nemanje. UPetrovoj crkvi je sačuvana stara srednjovekovna krstionica a u toj krstionici kršteni su i Nemanjini potomci, Vukan, Stefan i Rastko. Tu je , sve do prvih decenija XVI veka bilo sedište Raške episkopije.
Stefan Nemanja se 1196 godine na Saboru održanom u Petrovoj crkvi odrekao vlasti , zamonašio se zajedno sa ženom mu Anom a potom oni odlaze, Stefan u Studenicu , a Ana u Bogorodičin manastir kod Kuršumlije.
Kada su Turci u osvojili Balkansko poluostrvo i Srbiju sedište Raške episkopije je izmešteno iz Petrove crkve tokom prvih decenija XVI veka, u manastir Svete Varvare čiji se ostaci nalaze na putu za manastir Sopoćan. Tu je bilo sedište episkopije sve do početka XVIII veka kada je prebačeno u sam grad Novi Pazar ,na lokaciju u sadašnjoj ulici Relje Krilatice.
Danas se u Petovoj crkvi obavljaju redovna bogosluženja a ona je i vrlo posećeni objekat od strane turista iz svih zemalja sveta. Njih najviše interesuje arhitektura crkve , ta preromanska arhitektura sa dogradnjama iz kasnijih perioda ,posebno galerija u crkvi .
Turistička organizacija Novog Pazara prezentujući potencijale i ponudu grada uvek ističe i prezentuje i Petrovu crkvu.
Privodi se kraju izrada projektne dokumentacije za revitalizaciju objekta u severnom delu porte na starim temeljima kako bi se stvorili bolji uslovi za prijem i prihvat sve većeg broja turista.
Za to postoji podrška Ministarstva kulture, Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, a očekuje se i podrška Ministarstva trgovine ,turizma i telekomunikacija kako bi se unapredila okolna turistička infrastruktura.
Iako na Uneskovoj listi Svetske baštine Petrova crkava još uvek nema monografiju koja bi u potpunosti osvetlila njenu ulogu u istoriji Srpskog naroda i ovih prostora.
Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ аkogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstusu isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin nepredstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа
Objavljeno: 15.12.2018. | autor: KV Novosti -on line
U Kraljevu je večeras , u organizaciji udruženja građana „Tim za život“, „ Norma centar“ i „Za zajedničko dobro“organizovana tribina „Demografska i ekološka budućnost Srbije “ o ekološkim politikama i procesima u Srbiji koji su bitni za lokalne zajednice i njene građane u nastupajućim dekadama govorila je Aleksandra Knez-Milojković,međunarodni konsultant za zastupanje i lobiranje politika životne sredine ,članica UN mreže liderki za životnu sredinu i razvoj. O demografskoj slici Srbije i aktuelnim demografskim kretanjima govorila je prof. Zlata Đerić, članica „ Evropskog parlamentarnog foruma za populaciju i razvoj“ sa sedištemu Briselu.
Sa Okruglog stola „Demografska i ekološka budućnost Srbije “ održanog u Kraljevu
„Procesi kreiranja ekoloških politika ,posebno na lokalnom nivou , se u najvećem broju slučajeva odvijaju bez adekvatnog učešća građana iako im postojeći normativni okvir pruža uslove za aktivnije uključivanje u tokove kreiranja javnih ekoloških politika.Nedovoljno znanje i neadekvatno informisanje građana o brojnim proble mima vezanim za životnu sredinu i olako otuđenje prirodnih resursa koji su opšte , javno , .dobro , uz odsustvo primene usvojenih normativnih rešenja o obaveznim vidovima uključivanja javnosti odstrane donosilaca odluka i drugih ,institucionalnih, aktera stvorili su ambijent u kome je bilo moguće da, u deceniji iza nas , veliki broj izvorišta pitke vode i velike površine obradive zemlje olako pređu u ruke stranih kompanija i naših ljudi koji su stekli enormni kapital u smutnom dobu tranzicije“ rekla je u svom obraćanju Aleksandra Knez-Milojković upućujući apel da se građani trgnu i aktivnije uključe u odbranu preostalih prirodnih resursa koji su ugroženi globalnim procesima „otimanja zemlje“(land grabbing) dok za Srbiju ne bude kasno.
Prof. Zlata Đerić je iznela masu ,sumornih, podataka o demografskim kretanjima u Srbiji poput onih da u Srbiji godišnje umre jedan grad od 38 do 45 hiljadaljudi (2017 je registrovano 64.894 novorođenih i 103.722 umrlih), da je , samo prošle godine, nestalo oko 800odeljenja, da je 1800 sela pred potpunim gašenjem ,da Srbiju godišnje napušta destina hiljada stanovnika… Ona je saopštivši dva podatka ,da je u Srbiji,zvanično, upisano 6.724.949 građana sa pravom glasa a da ,istovremeno imamo preko 650.000 dece u osnovnim školama, uputila apel prisutnima a i javnosti uopšte da se angažuju više u društvenim procesima zahtevajući ,između ostalog ,za početak, da se uradi tačan popis stanovništva i da se ti rezultati saopšte građanima. Svoje obraćanje završila je pozivom za pridruživanje „Manifestu nacionalnog opstanka“,dokumenta udruženja „Tim za život“ kojim se ,između ostalog , traži poništenje potpisa koga su ,10.decembra ove godine u Marakešu , predstavnici Srbije stavili na dokument sporazuma UN o migrantima ,koga , inače i kako su najavile , neće potpisati SAD ,Austrija, Mađarska , Poljska, Češka, Slovenija, Hrvatska i Bugarska.
Objavljeno: 13.12.2018. | autor: KV Novosti -on line
U godini jubileja, u kojoj Vrnjačka Banja obeležava 150 godina organizovanog bavljenja turizmom, pored velikih ulaganja u rekonstrukciju Promenade – glavne šetališne zone i Crkvenog brda, zaštićene kulturno- istorijske celine, lokalna samouprava je izdvojila i značajna sredstva za obnavljanje i održavanje banjskih paviljona i fasada starih vila.
Paviljoni su jedno od obeležjaVrnjačke Banje od njenog osnivanja. Najstariji među njima, paviljon – poslastičarnica, pojavljuje se na banjskim razglednicama iz 1906. godine. Desetak godina kasnije, izgrađen je paviljon – vidikovac na Crkvenom brdu. Posebna atrakcija bio je paviljon -školjka, podignut 1936. u centralnom banjskom parku. U njemu je, za vreme sezone sviralo odeljenje Orkestra kraljeve garde. Srušen je posle Drugog svetskog rata.
Muzički paviljon u Vrnjačkom parku izgrađen jetridesetih godina prošlog veka. Ima šestougaonu osnovu od orlovačkog kamena. Gornji deo paviljona napravljen je od ukrasno rezane građe, a donji od ukrštenih daščica koje su uklonjene posleDrugog svetskog rata. Paviljon je, uglavnom, služio za promenadne koncerte, kojisu bili aktuelni i šezdesetih godina. Njegova rekonstrukcija omogućiće još jednu namenu – da bude prostor za venčanja na otvorenom.
Muzički paviljon
– Nastojimo da sačuvamo banjske istorijske i kulturne znamenitosti. Zato smo u ovoj,jubilarnoj godini, uz veliku pomoć Vlade Republike Srbije, velika sredstva izdvojili za održavanje i obnavljanje kulturnih dobara. Paviljon u parku ćemo rekonstruisati prema prvobitnom izgledu, kao i paviljon – vidikovac na Crkvenom brdu, koji je zbog dotrajalosti morao da bude srušen. Sledećeg meseca ćemo obnoviti fasadu Vile „Belimarković“. Već smo završili čišćenje umetničkih dela u Parku skulptura, jedinstvenom u Evropi po tome što ima 2 skulpture Ernsta Neizvesnog. Ove godine smo obnovili fasadu Muzeja banjskog lečenja, završili prvu fazu rekonstrukcije Crkvenog brda, koje ima status prostorne, kluturno – istorijske celine od velikog značaja. Počeli smo i rekonstrukciju fasade i krova Vile „Zora“ u kojoj je biblioteka.Jednostavno, ako ne čuvamo naše nasleđe, onda nećemo imati šta da ostavimo generacijama koje dolaze i nećemo ih naučiti kako se poštuju tradicija, istorija i kultura jednog naroda,kaže Dušan Stevanović, pomoćnik predsednika Opštine Vrnjačka Banja.
Dušan Stevanović
Jedan od primera za odnos Vrnjčana prema nasleđu je i spomenik kralju Aleksandru Karađorđeviću Ujedinitelju, ucentralnom delu Vrnjačkog parka, podignut 1936. blizu Rimskog izvora. Spomenik je srušen je posle Drugog svetskog rata,a rekonstruisan 2006 prema jedinoj sačuvanoj fotografiji.
Spomenik kralju Aleksandru Karađorđeviću
Vrnjačka Banja je u jubilarnoj godini postala članica Evropskog udruženja rimskih termalnih banja, u kojem je jedina banja van Evropske unije. Da su Rimljani koristili vrnjačke tople izvore, potvrđeno je slučajno, prilikom kaptaže izvora, 1924. godine, kada je pronađena vertikalna, pravilno isklesana stena sa otvorom iz kojeg je isticala topla mineralna voda. Na istom mestu pronađeno je oko 200 rimskih novčića iz vremena rimskih imperatora Avgusta i Valentinijana.
Rimski izvor
Otkriveni su i arheološki ostaci prvog poznatog bazena za kupanje u termalnim vodama, na prostoru Vrnjačke Banje. Izvor je tada uređen, ali je za vreme Drugog svetskog rata bio zatrpan i zaboravljen sve do 1989. kada je rekonstruisan. Obnavljanjem Rimskog izvora, Banja se odužila dalekoj prošlosti, bez koje ne bi imala budućnost.
Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа
Objavljeno: 12.12.2018. | autor: KV Novosti -on line
Večras je , u Kraljevu ,u svečanoj Sali Skupštine grada, pred oko devedesetak posetilaca , u organizaciji Gradskog odbora Srpskog pokreta obnove, promovisan novi roman Vuka Draškovića „Aleksandar od Jugoslavije“.
I bez traganja za „ dlakom u jajetu“ večerašnji događaj najavljen od strane organizatora , političke stranke koja participira u vlasti i na nivou grada Kraljeva , kao promocija novog romana, ne može proći bez političkih kvalifikacija.
A one , političke kvalifikacije , se , pre svega , sudeći po broju posetilaca i broju medija zainteresovanih za događaj ,mogu sažeti u impresiju „panta rhei“.
Sve prolazi pa i nekada nesporna ,politička, harizma Vuka Draškovića koga je ,svojevremeno, u gradu na Ibru ,dočekivalo desetina hiljada njegovih pristalica.
E sad da li je baš samo njih devedesetak i ljubitelj njegove pisane reče teško je razaznati ,posebno kada se zamene komunikacijski alati za transfer , par excellence političkih stavova autora iskazanih i kroz formu književnog dela ili je ,pak, organizator književne večeri nešto prevideo pokazaće vreme.
A večeras ,u svečanoj Sali Skupštine grada Kraljeva , i uvodničar na promociji Aleksadar Čotrić i Vuk Drašković autor romana „Aleksandar od Jugoslavije“ su , obraćajući se prisutnim ukazali na činjenicu da su velike nesreće država i naroda , često, posledica i proizvod nasilja nad istinom i istorijom.
Podsećanje je za svako poštovanje!
Čiča Savova šolja za Vuka
Savo Stanojević i Vuk Drašković
Da Vuk Drašković ima svoje verne pristaše dokaz je i večerašnji gest gospodina Sava Stanojevića , penzionisnog majstora za vučne vozove iz Kraljeva. Iako u svojoj desetoj decenijij , ovaj vitalni dvedesttrogodišnjak , nije propustio priliku da se i večeras sretne sa Vukom Draškovićem , sa kojim, evo već bezmalo četri decenije, deli iste političke stavove i da mu , u znak pažnje, daruje keramičku šolju sa motivima koji podsećaju na monarhističke vrednosti za koje se obojica zalažu.
Objavljeno: 12.12.2018. | autor: KV Novosti -on line
U Galeriji Narodnog muzeja Kraljeva otvorenena je izložba „Raška od praistorije do kasnog srednjeg veka“ čiji su autori arheolog Tatjana Mihailović, muzejski savetnik Narodnog muzeja Kraljevo,istoričari umetnosti dr Branka Gugolj, docent na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i SonjaMilićević, kustos Galerije Centra za kulturu „Gradac“.
Deo autorskog tima izložbe SonjaMilićević i Tatjana Mihailović
Ova izložba deo je višegodišnjeg projekta Centraza kulturu „Gradac“ iz Raške pod nazivom„Upoznaj naš grad“. To je ,treća u nizu izložbi u okviru ovog projekta a, ona, i dve predhodne imaj za cilj da prezentuju najstarije nasleđe ovog prostora.
Pozdravljajući prisutne na otvaranju TatjanaMihailović je , govoreći o samoj izložbi ,rekla da ona obuhvata period praistorije, od neolita preko metalnih doba, do antičke prošlosti, kada je rimska država na ovim prostorima organizovala svoju upravu nad Ibarskim rudnicima srebra. U srednjem veku, kada je formirana srpska država, čije srednjovekovno ime grad Raška nosi i čuva u izvornoj formi, ova oblast se tokom XIII veka našla u središtu njene teritorije, između arhiepiskopije u Žiči i prestonog grada Rasa, uzdižući svoju ekonomsku moć srebrom Kopaonika.
Izložba je realizovana uz podršku Narodnog muzejaKraljevo, koji je nadležan za teritoriju Raške i iz čije Arheološke zbirke je izložen deo reprezentativnog materijala ove oblasti. Fotodokumentacijom izložbuje podržao i Zavod za zaštitu spomenika Kraljevo.
Izložba je povezana u antičkom delu sa izložbom„Ispričaću ti priču…“ Arheološkog muzeja Zadar, otvorenom u Narodnom muzejuKraljeva u četvrtak 6. decembra, tako da publika ima priliku da vidirekonstrukciju najbogatijeg groba sa nekropole Lanište u Korlaću kod Baljevca.
Овај текст је један од садржаја медијског пројекта „Богатство градитељског наслеђа општине Рашка II део “ кога спроводе „КВ Новости-он лине“ а кога је подржала општина Рашка.Ставови изнети у тексту су искључива одговорност„КВ Новости-он лине“ и ни на који начин не представљају ставове и мишљења општине Рашка
Objavljeno: 11.12.2018. | autor: KV Novosti -on line
Danas je u Paraćinu , u organizaciji tri udruženja građana ,Unekop- iz Paraćna , beogradskog Cekor-a i Arhus centra iz Kragujevca održan okrugli sto „(Ne) korišćena prava građana igrađanki u oblasti zaštite životne sredine u Republici Srbiji“ na kome se govorilo o o proceni uticaja na životnu sredinu i stratešoj proceni uticaja na životnu sredinu kao i mogućim alatima za zaštitu javnog interesa.
Tema prava građana uoblasti zaštite životne sredine je , ovih dana, reklo bi se užiži javnosti posle brojnih kontroverzi koje prate gradnju mini hidro elektranai sve češćih slučajeva građanskog aktivizma izraženog kroz njihova protestna okupljanja .
Današnji skup u Paraćinu je u tom kontekstu dobrodošao jer se na njemu čulo ,uz brojne primere i argumente iz svakodnevnice , da građanski aktivnizam kakvog smo ,kroz medijske natpise, svedoci ovih dana dolazi sa velikim zakašnjenjem kada je ,malte nemoguće izmentiti većinu stvari vezanih za gradnju mini hidroelektrana.I ne samo ovih , nazovimo ih, malih energetskih objekata već i u većini drugih investicionih aktivnosti u oblasti energetike ali i u drugim sektorima a koji se tiču njihovog uticaja na kvalitet životne sredine.
Zakasneli građanski aktivizam i devastirana životna sredina u Srbij posledice su istih uzorka. Zajedniči imenitelj tih uzroka je nezaineresovanost građana i njihovih reprezenata na svim niovima organizovanja države,drugih institucionalnih aktera(udruženja građana, obrazovnih i naučnih ustanova)i većine medija za aktivnosti koje se tiču zaštite životne sredine a posebno za procedure i postupanja pri donošenju i primeni propisa koji se tiču zaštite životne sredine.
Jeste Srbija, reće će neko, 12. maja 2009. godine ratifikovala „Arhsku konvenciju“ usvojenu još 25. juna 1998. godine na IV Konferenciji „Životna sredina za Evropu“organizovanoj od strane Ekonomske komisije Ujedinjenih Nacija za Evropu (ECE) ,taj bazni normativni instrument zaštite životne sredine baziran na tri grupe pravila, ali danas, bezmalo deceniju kasnije možemo ,sa žaljenjem, konstovatida se sa njegovom primenom malo omaklo kako u našem pravnom poredku a posebno u praktičnim aktivnostima koje narušavaju životnu sredinu.
Tri bazna principa izArhuske konvencije: pravo građana na dostupnost informacija,pravo građana da učestvuju u donošenju odluka o životnoj sredini i pravo na pravnu zaštitu u slučaju kada su prethodna dva prava povređena retko se mogu sresti, u praksi,posebno.
Zato i ne čudi što se
kod nas uobičajeni ciklus kod donošenja odluka od javnog ,opšteg interesa u
oblasti zaštite životne sredine najčešće izrodi u svojevrsni „cirkus“.
A i tada kada dobijemo dokumeta poput , recimo, većine naših Prostornih planova ,često, zasnovana na pogrešnim parametrima kod procena uticaja na životnu sredinu naš pravosudni sistem ostaje„gluv“ za eventualne primedbe građana.
.
Biće nam stanje u oblasti zaštite životne sredine i teže nego sadašnje sve dok , i dalje ,ostanu u čudnoj , i neprodnoj, simbiozi neinformisani i nezaintersovani građani sa njihovim pravom da imaju zdravu životnu sredinu i korporativni kapital koji vođen profitom kao svojim „uslovom svih uslova“ nameće svoja „pravila igre“ uz nesebičnu pomoć ogromne većine izabranih predstavnika građana na svim nivoima vlasti.
Zar je teško ,primera radi, zamenit postojeće fid in tarife za energiju dobijenu iz mini hidro elektarana regularnim proizvodnim tarifama EPS-a i tako , jednim potezom pera, rešiti bar jedan od brojnih problema u našoj životnoj sredini?
Zar treba čekati neki akcident većeg obima i težih posledica po životnu okolinu i zdravlje ljudi da bi smo se dozvali pameti i počeli odgovornije da se odnosimo prema budućnosti naše sve malobrojnije populacije?
Objavljeno: 09.12.2018. | autor: KV Novosti -on line
Jedino registrovano javno , eko glasilo , na teritoriji Raškog upravnog okruga, portal „Ekovizije“( www:ekovizije.com) čijije izdavač udruženje građana „Kraljevački razvojni centar“ ima, od nedavno ,novo ruho.
Zahvaljujući podršciMinistarstva zaštite životne sredine ovaj portal je pored novog izgleda dobio i nove sadržaje koji mu omogućavaju da , ubuduće , ostvari kvalitetniji,interaktivni ,odnos sa njegovim posetiocima .„ Radeći na realizaciji projekta „Ekovizije-Mesto za dijalog“uverili smo se da je komunikacija između delova javnih uprava koji se bave zaštitom životne sredine u lokalnim samoupravama na području Raškog upravnog okruga sa civilnim sektorom i lokalnim medijama sporadična i neisplanirana“, rekla nam je Danica Milović ,diplomirani ekolog iz Kraljeva koja se , kroz sprovođenje projektnih aktivnosti, bavila dokumentima kreiranim , od pomenutihaktera , u oblasti zaštite životne sredine .
Danica Milović
„ Komunikacija u lokalnoj samoupravi treba za svoj cilj da ima i doprinos jačanju snage zajednice kroz jačanje znanja, a potom i svesti građana o problemima uzrokovanim njihovim (ne) postupanjemu oblasti zaštite životne sredine a toga , ako komunikacija nije osmišljena,kontinuirana i stalna ne može biti .U opštinama i gradovima koji su u Raškom upravnom okrugu , ima 191 registrovano udruženje građana koje navode zaštitu životne sredine kao polje dejstva u svojim aktima, ali tek njih dvadestak ima realne aktivnosti i kakvu takvu komunikaciju sa lokalnim samoupravama.Upotpunimo li ovo i podatcima da na istom prostoru radi 10 lokalnih televizija , dvadestak radio stanica , preko 40 registrovanih portala i dva nedeljna lista reklo bi se , na prvu ,da je to značajna snaga za kvlitetnu komunikciju u funkciji većeg angažovanja institucionalnih aktera i građana u oblasti zaštite životne sredine, ali ,na žalost ,nije tako . Zbog toga i ono što možemo menjati ograničenim reusrsima kojima , inače, raspolažemo ne činimo a konačni ishod je svima poznat kroz brojne probleme koje lokalne samouprave na teritoriji Raškog upravnog okruga imaju u oblasti zaštite životne sredine,od neselektiranja komunalnog i drugog otpada ,preko neuređenih deponija ,narušenog kvaliteta rečnih voda zbogizostajanja adekvatnog tretmana otpadnih voda ,brojnih seoskih vodovoda bez adekvatne kontrole…. Zato smo , posle urađene analize stanja u oblasti komunikacija , omogućili da portal „Ekovizije“ ,delom svog sadržaja, postane i svojevrsna baza dokumenata koji nastaju kao rezultata aktivnosti institucionalnih aktera u oblasti zaštite životne sredine a sve u cilju pospešivanja procesa komunikacije među akterima preventivnih i postupajućihaktivnosti na teritoriji Raškog upravnog okruga.“
Sadržaji sa portala
Ekovizij“ dostupni su na Fejsbuku i
Twiteru i mogu se deliti preko tih
društvenih mreža.
Objavljeno: 08.12.2018. | autor: KV Novosti -on line
Intervju: Husein Memić, direktor Kulturnog centra Novi Pazar
Direktor novopazarskog Kulturnog centra, Husein Memić kaže da u Godini evropske kulturne baštine Novi Pazar postaje sve prepoznatljiviji na kulturnoj mapi Srbiji, a samim tim i Evrope. Ističe da već nekoliko godina unazad Kulturni centar seinfrastrukturno, tehnički, ali i sadržajno i suštinski u kontinuitetu razvija,te najavljuje brojne ambiciozne planove u budućnosti. Ovu kulturnu jesen,tačnije drugu polovinu novembra, obeležava Festival evropskog filma u Novom Pazaru, kao i otvoreni konkurs za takmičenje mladih u besedništvu. Ipak, prema rečima Memića, ključni događaj koji je obeležio tekuću godinu je nastup Sarajevske filharmonije u ovom gradu.
Husein Memić
Kada su u pitanju događaji i manifestacije, ono što se svakako izdvaja je prvo gostovanje
Sarajevske filharmonije u našem gradu. Na oduševljenjenaše publike, to je događaj koji se posebno ističe. Ono što je takođe bitno za2018. je nastavak ulaganja u infrastrukturu, i za to moram pohvaliti Grad NoviPazar koji izdvaja značajna budžetska sredstva. Negde oko 300 hiljada, zajedno sa drugim donatorima mi smo uložili u infrastrukturu i izgradnju jednog potpuno novog ambijenta. Svakako da treba napomenuti da smo jedan od retkih kulturnih centara koji će u skorije vreme dobiti svoj bioskop. Projekat koji nije ni malomali u finansijskom smislu. Za digitalizaciju bioskopa javna nabavka je raspisana ovih dana, a iznos je 13.200.000 dinara. Grad raspisao tender za taj projekat, a Kulturni centar za izgradnju kino kabine i kupovinu platna, što ukupno čini negde oko 15 miliona dinara. Finansijsku podršku dalo jeMinistarstvo kulture i informisanja i Filmski centar Srbije. To znači da ćemo mi u skorije vreme imati najsavremeniju bioskopsku opremu i da ćemo moći da prikazujemo svoj repertoar; da nećemo više čekati na emitera koji dolazi izBeograda u kombi vozilu jednom mesečno sa kojim nećemo morati ni da delimo finanskijsku dobit, veće ćemo sav prihod ulagati u neke novije kulturne sadržaje.
Što se prostora tiče, to podrazumeva korišćenje postojeće koncertne dvorane?
Tako je. To je jedan multifunkcionalni prostor. Imaćemo nekoliko
dana u nedelji, u
zavisnostiod interesovanja, ali sigurno imaćemo redovan filmski repertoar. Inače, Kulturnicentar je jedna potpuno renovirana ustanova. Imali smo oronulu fasasdu iz1963.godine. Poslednje tri godine radili smo zid po zid, i sada imamo moždajedan od najlepših kulturnih centara u Srbiji. Renovirali smo dotrajali sistemgrejanja u koncertnoj dvorani, sanirali kotlove i izgradili klima komoru, zašta je izdvojeno negde oko 3 miliona dinara. Zapravo, da bismo mogli da imamo bioskop, predhodno smo stvorili uslove. Našli smo novac, 11 miliona dinara od pristupnih fondova, što je jako teško u ovom vremenu, posebno kada je u pitanju kultura. Moram da pohvalim i Grad odobrio 3 miliona, čime je zatvorena finansijska konstrukcija digitalizacije bioskopa.
Pomenuli ste važne projekte i rezultati su vrlo vidljivi infrastrukturno i tehnički.Suštinski, reklo bi se da ima i kulturnih sadržaja i da se kultura u ovom gradu zaista dešava. Da li se nešto promenilo kada je publika u pitnju? Imali i tu pozitivnih pomaka?
Naravno
da jeste! Nismo oskudevali ni u jednom segmentu kada je u pitanju kultura, bilo
daje vezano za tribinski, pozorišni, muzički, ili neki drugi program. Prvi put smo uradili popis svih umetničkih dela. Kulturni centar od 63.godine sakuplja dragocene umetničke slike, koje nikada pre nisu popisane. Osim što smo ihpopisali, uredili smo jedan novi prostor depoa, koji se nalazi dole u podrumu,i to je jedino što nam je ostalo da renoviramo. I ti radovi su u toku i to će sigurno biti jedan od lepših višenamenskih prostora. Što se tiče sadržaja, prvi put smo imali dve produkcijske predstave. Iako u Novom Pazaru postojiRegionalno pozorište, mi ranijih godina nismo ulazili u produkcijsku sferu.Prvi put ove godine smo imali dve takve predstave. Prva je “Bojte se Allaha –smisao života Ćamila Sijarića“, autentična i ozbiljna priča u režiji Zlatka Pakovića i u kooprodukciji sa bosanskim Narodnim pozorištem iz Zenice.Predstava i dalje živi, gostuje i u januar ćemo imati priliku ponovo da je gledamo u Novom Pazaru. Osim te predstave imali mso i Deportaciju, jedan izuzetno i finansijski jak i dobar projekat. Želeli smo da neke stvari, koje sunas Bošnjake ovde godinama tištale, ne zaboravimo. Tiče se zločina nad Bošnjacima na prostoru Crne Gore. Predstavu je režirao Vladimir Goev. Nameranam je bila da uključimo sve konfesije. Imamo reditelja Hrvata, glumce izSarajeva, Beograda, Crne Gore, pisac je Crnogorac Željko Vušurević. Zapravo,jedna mešovita ekipa, koja šalje izuzetno jaku poruku. Ovih dana imali smo i dolazak Emira Hadžihafizbegovića, koji nas je svojim projektom “Sve je do nas“ oduševio. Tu je i Festival sevdaha “Zeman“, koji je prvi put organizaovan ove godine u avgustu. Namera nam je da naredne godine taj festival unapredimo dodatno, s obzirom da je pored Bosne i Hercegovine sevdah itekako prisutan i u Novom Pazaru, ali nikako nismo imali ni jedan događaj koji to manifestuje. Takođe, vrlo je važno što ni jednu tradicionalnu manifestaciju nismo ugasili. Naprotiv, svaku smo dodatno oplemenili, ne “gušeći“ druge sadržaje. Među novim manifestacijama su i nagrada “Ahmed Vali“ za najvećidoprinos u kulturi. To je nešto što je falilo Novom Pazaru i kulturnim radnicima. Tu je i kniževna nagrada “Amir Dautović“. Trenutno je aktuelan Festival evropskog filma, otvoren je konkurs za takmičenje u besedništvu i verujte da ne prođe ni jedna nedelja bez nekog jakog kulturnog sadržaja. Sa urednicima smo se dogovarali da idemo u neku sferu koju ranije nismo imali, a taj evropski film nam je uvek falio.
Govorite o kooprodukciji, učešću različitih konfesija, pa se stiče utisak da i Novi Pazaru značajnoj meri učestvuje u kulturnoj razmeni na prostoru bivše Jugoslavije,jer kultura ne poznaje granice.
Mi želimo da ne pravimo događaje koji će samo bitilokalnog karaktera. Imamo nameru
da napravimo jedan veliki Film fest. On neće doći samo od sebe, mi to znamo i zato spremamo infrastrukturu. Zato dovodima i Emira Hadžihafizbegovića, zato je prošle godine bio i Kenović. Želimo da uvežemo Sarajevo, Istanbul, Srbiju, kroz neke naše velike manifestacije. Otuda i premijera filma “Moj brat“, kada smo imali privilegiju da premijeru, odmah nakon Minhena, Bakua i Amsterdama, gledamo uNovom Pazaru, pred nekoliko hiljada ljudi koji su bili ispred, jer nisu moglida uđu, a želeli su da pozdrave popularnog glumca Buraka Oždževika, koji je došao u Novi Pazar. Sve to govori da kultura ne poznaje granice i koliko mi u Kulturnom centru želimo da tu kulturu, uslovno rečeno podelimo i razmenimo sa svim narodima u okruženju. Cilj nam je, i ja se nadam da ćemo to uspeti da napravimo veliki Film fest u Novom Pazaru i da u početnoj fazi uvežemo region,možda opet nekim filmom iz Turske, gde bi došlo još poznatih glumaca. Hoćemo da pokažemo da Novi Pazar nije samo politika, da ne spominjem senzacionalističke naslove, već da svi vide u pravom smislu kakvi smo mi ljudi i šta mi organizujemo i koliko smo vredni kada ulažemo u kulturu. Siguran sam da se svaki dinar uložen u kulturu višestruko vrati.
Kako vidite
Novi Pazar u kulturnom miljeu Srbije, odnosno Evrope?
Pokušaću da objasnim. Pre desetak godina desio se nastanak jednog jednog pozorišta. U
tom periodu dolazili su ljudi sa semenkama i bez elementarne pozorišne kulture,kada je bilo teško održati predstavu. Koliko je to sve sada drastično drugačije govori utisak Emira Hadžihafizbegovića, koji je odigrao tri hiljade predstava,koji je rekao da je retko gde viđao ovakvu publiku, koja s posebnom pažnjom prati predstavu. Mi smo za poslednjih deset godina značajno podigli lestvicu.Svake godine kada pravimo budžet razmišljamo šta je to što bi nas vodilo korak više. Svojim programom se približavamo Beogradu, Novom Sadu i svim prestonicama kulture. Evropa i svet daju veliki značaj kulturi. To je oblast koju moramo razvijati, i u koju moramo još više ulagati, jer ni jedan jedini dinar koji seuloži u kulturu nije bačen, već uložen u decu, njihovu bolju budućnost i nas same.
Tekst je jedаn od sаdržаjа
medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog ,
identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo
kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV
Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа
Ministаrstvа kulture i informisаnjа
Objavljeno: 07.12.2018. | autor: KV Novosti -on line
Večaras je u kraljevačkoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“, ispunjenoj rekodnim brojem posetilaca, po prvi put promovisana doktorska disertacija „ Rok poezijaBranimira Štulića i njeni medijski odjeci“ Zlatomira Gajića , asistenta na Odseku za književnost Novosadskog Filozofskog fakuteta. Mentor ove disertacije je doktor Dragan Stanić ,predsednik MaticeSrpske.
Kad Zlatomir tastaturu zameni gitarom
I predhodni ,magistarski rad ZlatomiraGajića , bavio se poezijom još jednog rok muzičara .On je magistrirao proučavajući stihove Milana Mladenovića iz beogradske , kultne rok grupe EKV.
Posle najave upravnikakraljevačke biblioteke magistra Miše Milosavljevića koji uz prvu promociju ove disertacije koja će ,uskoro , biti pretočena u knjigu, nazvavši večrašnje dešavanje kao neobično, najavio i prvi prenos uživo (live stream) na internetu nekog dešavanja iz kraljevačke biblioteke našalivši se da to namerno nije publikovano da se ne utiče na večerašnju rekordnu posetu biblioteci. On je pri tom u istom ,šaljivom, tonu izneo i malo poznati podatak da je Branimir Štulić večeras „na izvestan način po drugi put u Kraljevu ,jer je ovde , prvi put, bio služeći svoj vojni rok.
Publici se zatim obratio Zlatomir Gajić rekavš između ostalog: „Rokenrol se, kao globalni sociološki, kulturni i umetnički fenomen, uporedo sa državama Zapada, razvio i u Jugoslaviji, ograničenog dejstva zbog represivne kulturne politike socijalističkog sistema, sa kulminacijom nakon smrti Josipa Broza, kada je trend novog talasa iznedrio brojne nove, ambiciozne i umetnički potentne autore. Vodeću ulogu na sceni imao je Branimir Štulić,čija je rok poezija imala ogroman uticaj na generacije mladih sa idejom o neophodnoj demokratizaciji i liberalizaciji društva. Socijalne, misaone i ljubavne pesme ovog autora, interpretirane uz pratnju rok grupe Azra, kritikovale su retrogradno organizovan,birokratizovan društveni sistem i druge anomalije koje su sputavale napredak zajednice. Specifičnog poetskog izraza, bliskog jeziku ulice, na bazi tradicije umetničkog i rok pesništva, Štulić je ostvario obiman opus sa velikim brojem uspelih pesama, po kojima je prepoznat kao glasnogovornik generacije. Posmatrane kao pisani tekstovi, bez muzičke pratnje kako su inače zabeležene na nosačima zvuka, Štulićeve pesme ostavljaju nedvosmislen i snažan utisak lepe, kvalitetne i umetnički oblikovane poezije, modernog jezičkog izraza sa naglašenim uplivom žargona i lokalnog govora sredine u kojoj su uglavnom nastale, slobodnog stiha i većim delom oslobođene rime, ali i začuđujuće ritmične, s obzirom na veliki broj reči i slogova u stihovima, što je u vreme njihovog nastanka ocenjeno kao glavna karakteristika ovog autora“.
U posebno zanimljivom i nadahnutom učešću na večerašnjoj promociji u ulozi moderatora profesor filozofije u Kraljevačkoj Gimnaziji magistra Vladimir Marović je vodeći nas kroz stihoveBranimira Štulića ukazao na činjinicu da se on u svojim pesmama ,filozofski govoreći ,bavi apsolutnim formama duha a to jesu umetnost i filozofija. Po rečima Marovića Štulić se svojim delima bori protiv mrtvila shvatajući večitos promena i kretanja kao značajnih procesa za čoveka koji je slobodno biće.On je ukazao i na one stihove u pesmama Štulića iz kojih se da zaključiti da su mu stavovi Žan Pol Sartra , velikog filozofa XX veka bili poznati i da ih je, na izvestan način, prihvatao.
Recimo da je uspešnosti ove , s pravom nazvane,nesvakidašnje promocije doprinela i kraljevačka rok grupa. „Dečija radost“ koja je, na izvestan način,svojom muzikom obeležila prve godine ovog veka na muzičkoj sceni grada na Ibru, izvodeći neke numere grupe „Azra“ u čemu im se , svirajući bas gitaru, pridružio i Zlatomir Gajić autor večeras predstavljene disertacije o poeziji Branimira Štulića.
