Na primeru gradnje malih derivacionih hidro elektrana u Srbiji u poslednji deset godina, vide se, kao na dlanu,sve posledice pogrešnih odluka državne – javne vlasti na svim nivoima njenog organizovanja, donetih  na štetu opšteg – javnog  interesa a u korist  profita pojedinaca koji su gradeći ove objekte  naneli nesagledive i dugoročne posledice po životnu sredinu, čulo se,pored ostalog,u utorak 26.aprila na tribini “Reka čeka spas od čoveka”, koju je organizovala inicijativa “Pravo na vodu” na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu.

O ovim i drugim pojavama koje su pratile  deceniju ekspanzije gradnje malih derivacionih hidro elektrana u Srbiji prisutnim građanima na Trgu srpskih ratnika, govorili su Rarko Ristić,prorektor Beogradskog univerziteta i profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu,Predrag Simonović profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i aktivisti Bojana Minović iz organizacije Saačuvajmo planinske reke Kraljeva,Iva Marković iz inicijative Pravo na vodu(Polekol) i Goran Nikolić iz inicijative Spasimo Studenicu.

“Uspelo se”,i za to vreme,izgradilo se “samo” 120 derivacionih mini hidroelektrana od nekad planiranih 856,  koje danas,sve zajedno, daju 1 odsto ukupno proizvedene električne enegije u Srbiji.

“Uspelo se” i kod nas, u Kraljevu .

Naši, investitori  iz Kraljeva, su ,za sada, izgradili 10 derivacionih mini hidro elektrana,mahom na teritorij grada Kraljeva i opštine Raška. To je ,na sreću, malo više od 10 odsto  lokacija identifikovanih u lokalnim prostornim planovima ove dve lokalne samouprave ,koji su usvajani daleko od očiju javnosti ili  uz učešće njenog manjeg “podobnog” dela.

Koliko vlasnici mini hidro elektrana zarađuju ne zna se tačno,moguće je približno izračunati, ali ono što se zna je da je prosečna cena gradnje  derivaciome mini hidro elektrane od 1000 do 1200 eura po kilovatu snage dobijene dozvolom za gradnju.

Činjenica da se dozvole izdaju na period od 12 godina ,po sistemu važećem još od 2013 godine,omogućava da se investicija u derivacionu mini hidro elektranu  otplati za nešto malo više od polovine tog vremena a da ostatak vremena radi za dobit i dobrobit investitora,što znači da se radi o novcu o kome ogromna većina građana može samo da mašta što je još jedan dokaz o zanemarivanju opšteg-javnog interesa pomenutog na početku ovog teksta.

Nama  ostaju zarobljene ili presahle reke o čemu rečito govore i primeri koji su se čuli u Kraljevu,na tribini  “Reka čeka spas od čoveka”,poput onog da od 370 litara vode u sekundi izmernih pre vodozahvata na reci Gokčanici ,posle vodozahvata meri samo 29 litara vode u sekundi ili na Brezanskoj i Šošaničkoj reci gde je napravljen cevovod dužine 3,5 kilometra pa je protok vode sa  200 litara u sekundi, u koritu reke opao na 17 litara.

Još je gora situacija u okolini Jošaničke Banje gde  su tokovi Jošanice,Samokovke I Gobeljske reke  ucevljeni u dužini od preko 27 kilometara što je polovina njihovog vodotoka.

Njihova sudbina je bila povod da se o tome razgovara pred  Međunarodnim tribunalom  za zaštitu prirode  ali je ročište prvobitno zakakazno za januar prošle godine u Marseju odloženo zbog pandemije korone….

Ono što je još jedna karakteristika predhodne decenije kada se radi o gradnji malih hidro elektrana,pored već pomenutog  blagonaklonog odnosa donosilaca odluka na svim nivoima državne vlasti,jeste i pojava samoorganizovanje lokalnog stanovništva koje je ,uvideši i uverivši se u svu pogubnost takvih graditeljskih “poduhvata” počelo sa pružanjem otpora daljoj gradnji na mnogim lokacijama širom Srbije.

Tek taj probuđeni aktivizam građana ,koji je, kasnije, dobijao i podršku delova stučne javnosti i akademske zajednice uticao je na donosioce odluka da ,najzad, počnu da uključuju javnost ,bar delimično,u procese kreiranja javnih politika u sektoru energetke.

Ako se, posle decenija pogrešnog  odnosa  vlasti  prema prirodi i prirodnim resursima uzrokovanog neuvažavanjem opštih-  javnih interesa, naučila neka lekcija onda se ona ,pre svega, odnosi na potrebu  podržavanja i snaženja lokalnih inicijativa i (samo) organizovanja građana okupljenih oko  različitih vidova njihove borbe za očuvanje zdrave životne sredine.

Kroz ovaj “poligraf” kojim će se meriti  podrška i snaženje prava građana na zdravu životnu sredinu, prolaziće u godinama pred nama, hteli to ili ne, svi akteri na društvenoj sceni.

Političke partije pre svih.

Preuzeto sa portala Ekovizije

https://www.ekovizije.com/

Udruženje inženjera i tehičara „Dobrivoje Božić “ iz Kraljeva organizovalo je, juče, u saradnji sa Regionalnom privrednom komorom Kraljevo  zanimljivu tribinu  “Pravci istraživanja klime i preventivne mere za ublažavanje negativnih posledica narednim decenijama” na kojoj je govorilo nekoliko naših emnentnih stručnjaka iz različitih oblasti, okupljenih u udruženju Milutin Milanković iz Beograda, od koji  se ,jedan broj njih, prisutnima , od kojih su većinu činili studenti Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo iz Kraljeva, obratio putem video linka.

Pre svih izlaganja učesnicima je pušten dokumentarni film RTS-a o našem naučniku Milutinu Milankoviću ,koji je bio prvi čovek u svetskoj nauci koji je upotrebio termin klimatske promene, jer se on , kao vrstan matematičar, bavio izučavanjem zakonomernosti u klimatskim promenama-prirodnim varijacijama,  na planeti  Zemlji tokom njenog postojanja, koje su u direktnoj vezi sa promenama koje se dešavaju na Suncu i sa energijom sunca, izrekavši, pre jednog veka, proročko upozorenje o mogućim burnim klimatskim promenama zbog povećanog korišćenja fosilnih goriva kao dominantnog energenta. Milanković  je 1920. godine, u Parizu, objavio svoje kapitalno delo  “Matematička teorija toplotnih pojava izazvanih sunčevim zračenjem”

Već prvi  govornik, magistar Slavko Maksimović,  meteorolog, dugogodišnji direktor Saveznog hidrometeorološkog zavoda i šef jugoslavenske delegacije na konferenciji o klimatskim  pomenama u Kjotu 1995. godine je ukazao na činjeniicu da su stručnjaci iz ondašnje Jugoslavije , nekadašnje zajedničke države, bili u toku sa svim naučnim dostignućima o naglim promenama u sistemu klime uzrokovanim naglim porastom ljudske populacije na Zemlji  i ubrzanom ekonomskom razvoju zasnovanom na nesputanom korišćenju fosilnih goriva. Maksimović je tu svoju tezu potkrepio podatkom da su naši stručnjaci počeli sa intezivnim praćenjem i proučavanjem ovog fenomena još od prvog, međunarodnog naučnog skupa o klimatskim promenama održanom 1975. godine u Filahu u Austriji.Po njemu ,velike svetske ekonomske sile koje su  zarad sopstvenog razvoja maksimalno (is)koristile svoje prirodne  resurse, pa i fosilna goriva, su najviše doprinele ubrzanim klimatskim promenama ,ali koje žele da kroz  složene, međunarodne,višedeceniske razgovore čiji su primarni ishod brojne, slabo primenjljive  dekleracije, teret i troškove borbe za usporavanje klimatskih promena prenesu ,u ne baš pravednoj srazmeri, i na slabije  ekonomski razvijene zemlje utičući, i na taj način, na njihov razvoj.Takva nastojanja su ,zbog otpora velikog broja zemalja u razvoju delimično ublažena Kjoto protokolima donetim 1997. godine koji se tiču modaliteta sprovođenja Okvirne konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama iz 1992.godine. Protokol obavezuje industrijalizovane zemlje da stabilizuju emisije gasova sa efektom staklene bašte na osnovu načela iz Konvencije. Srbija je ratifikovala Kjoto protokol u januaru 2008. godine.

Učesnicma skupa se potom video linkom obratio Prof. dr Vladimir Đurđević je vanredni profesor i istraživač na Fizičkom fakultetu, Institut za meteorlogiju. Prof. Đurđević je jedan od vodećih srpskih klimatologa. Pored naučnih istraživanja i publikacija u najprestižnijim naučnim časopisima, Đurđević je poznat po svom aktivnom angažmanu u podizanju svesti javnosti o opasnostima klimatskih promena. Njegova inspirativna prezentacija obilovala je nizom najnoviji egzaktih podataka  o klimatskim promenama i njihovim posledicama na teritoriji Srbije  sa ukazivanjem na značaj sprovođenja seta mera mitigacije,tj dobrovoljnih mera usmerenih na ublažavanje klimatskih promena ,kao i  mera adaptacije na klimatske promene koje moraju da budu sprovedene na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou.

Na isti način,video linkom, svoje  prezentacije imali su i profesor Čedo Maksimović jedan je od vodećih svetskih stručnjaka za oblast Urbanih voda, osnivač je i rukovodilac Istraživačke grupe za Urbane Vode na Imperial Koledžu u Londonu i koordinator  projekta  EU „ Plavo zeleni san „, kao i Mr Milutin Stefanović, predsednik Udruženja Bujičara Srbije i direktor Zavoda za zaštitu od bujica i erozije u Institutu za vodoprivredu „Jaroslav Černi“.

O uticaju klimatskih promena na podzemne vodne resurse, posebno  prognozama njihovog ponašanja u različitim scenarijima promena do kraja 21 veka učesnicima skupa u Kraljevu  je govorio prof. Zoran Stevanović ,redovni profesor u penziji, jedan od vodećih svetskih naučnika u oblasti hidrogeologije karsta-krečnjačkih predela, koje je kod nas prvi proučavao Jovan Cvijić utemeljivača savremene nauke o karstu, kako u Srbiji tako i u svetskim razmerama,ukazujući na  značaj takvih predela za vodosnabdevanje ljudi posebno u urbanim sredinama.

Recimo na kraju da naučni kredibilitet jučerašnjih  aktera tribine održane u Regionalnoj privrednoj komori Kraljevo,  njihovo viđenje aktuelnog problema  klimatskih promena ubrzanih ljudskim ponašanjima zaslužuje mnogo više pažnje donosilaca odluka u javnom i privrednom sektoru, a čije odsustvo je bilo više nego vidljivo na  jučerašnjem skupu održanom u Kraljevu.

Preneto sa portala „Ekovizije“