Juče je u Kraljevu u organizaciji Fondacije Centar za demokratiju , Demokratskog političkog foruma i Fondacije Fridrih Ebart održan okrugli sto na temu „Decentralizacija i izazovi lokalne samouprave danas“. Ovo je bio povod da se na jednom mestu okupe predstavnici grada Kraljev a, gradske uprave, političkih stranaka i civilnog društva iz Kraljeva i da , kako neko od učesnika reče, po ko zna koji put , u ovakvom formatu, iznesu svoja mišljena o položaju lokalnih samouprava u našem društvu. A njega, po mišljenu većine učesnika okruglog stola ,karakteriše neprimereno visoki stepen centralizacije koji je , u mnogo čemu suprotan Evropskoj povelji o lokalnoj samupravi donetoj još ,daleke, 1985 godine. Brojni su razlozi zbog čega se u Srbiji položaj lokalnih samouprava ne menja ili ,čak , pogoršava u odnosu na proklamovane političke ciljeve a neki od tih razloga se nalaze još u Ustavom definisanom položaju istih. Jer, taj akt ne razlikuje izvorne i poverene nadležnosti jedinica lokalne samouprave. Tokom rasprave u Kraljevu ,kao jedan od razloga za neadekvatan položaj lokanih samouprava danas, navedene su i političke stranke koje , za bezmalo četri decenije funkcionisanja višestranačja u Srbiji ,nisu uspele da profilišu svoju ulogu kao subjekta političkog sistema koji , između ostalog , treba da posluži građanima kao komunikacijski kanal njihove pune participacije u procesima odlučivanja. Uz neadekvatan izborni sistem koji je produkt takvog funkcionisanja političkih stranaka eto dovoljno razloga za skepsu koja je vladala kod dobrog dela učesnika u debati da će se ,skorije, nešto značajnije menjati u lošem položaju lokalnih samouprva danas . No svi su malte ne saglasni da predstojeće ,najavljene, izmene najvišeg pravnog akta i aktivnosti koje će tim povodom uslediti treba da budu iskorišćene i za iznošenje, od stručne javnosti već definisanih predloga, za popravljanje položaja lokalnih samouprva čiji bi krajnji ishod bilo njihovo snaženje kroz prenos većeg obima nadležnosti i jačanje njihove finansijske nezavisnosti u odnosu na centralnu vlast.Nažalost, jedno su stavovi struke i organizacija civilnog društva kao i potrebe građana a drugo je ,famozna, politička volja da se postojeći politički sitem ,u delu definisanja položaja lokalnih samouprava, menja. Otud i nevesela strepnja da će se slična rasprava, kroz koju godinu, ponoviti u sličnom ili drugom formatu, a da se stanje ,nažalost,neće mnogo promeniti. A do tada će biti kao što je sada , rečeno primerima iz Kraljeva, da se na jednoj strani pred lokalne samouprave postavljaju zahtevi u smislu povećanja poslova a smanjuju prihodi i ograničavaju prava unapređenja kadrovskih kapaciteta lokalnih uprava. Ali,ponovi neko na skupu u Kraljevu,nada umire poslednja!
Vesti iz kategorije ‘Vesti’
Prava lokalnim samoupravama se , još uvek, dele na kašičicu!
Mira Trailović dobila spomen obeležje u rodnom Kraljevu
Miško Dinulović dodeljuje zahvalnicu Ljubomiru Ljubu Lazareviću.(Foto N.Milenković)
Večeras je u Kraljevu, u foajeu Kraljevačkog pozorišta, otkrivena spomen ploča Miri Trailović rad akademskog vajara i redovnog profesora na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu Slavoljuba Caje Radoičića. Mira Trailović je rođena u Kraljevu 22.januara 1924 godine gde su njeni roditelji ,otac Andreja Milićević i majka Radmila (devojačko Simić) radili kao profesori francuskog i latinskog jezika u ondašnjoj kraljevačkoj Gimnaziji. Mira i njena porodica živeli su u Kraljevu do 1927 godine kada su se preselili u Beograd u kome je njen deda po majci , Milan Simić bio upravik Narodnog pozorišta. Od osnivanja avangardnog pozorišta „Atelje 212“ , koje je sa radom počelo 1956 godine u zgradi „Borbe“ sa 212 stolica Mira je najpre bila pomoćnica Radošu Novakoviću i Bojanu Stupici a kasnije i njegova upravnica. Pre pola veka ona je , zajedno sa Jovanom Ćirilovom osnovala BITEF, jedan od nekolicine najstarijih i najuglednijih velikih svetskih pozorišnih festivala.
Ideja da se Miri Trailović u njenom rodnom gradu podigne spomen ploča stara je nekoliko godina a njeni uspešni realizatori su bili kraljevčani okupljeni u beogradskoj podružnici Zavičajnog društva „Kraljevo“. Oni su na predlog svog člana i doajena srpskog novinarstva Borka Gvozdenovića otpočeli akciju prikupljanja sredstava za spomen ploču da bi akademski slikar i nekadašnji dekan Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, kraljevčanin Momčilo Moma Antonović predložio da se taj posao poveri vajaru Slavoljubu Caji Radoičiću. Moma je, po rečima vajara Radoičića , tokom izrade spomen ploče njemu nesebično pomagao svojim savetima. Posle osam godina od ideje došlo se do njene realizacije pa su ploču večeras svečano otkrili Miodrag Miško Dinulović, upravnik Kraljevačkog pozorišta i Ljubomir Ljubo Lazarević podpresednik beogradske podružnice Zavičajnog društva Kraljevo i jedan od donatora za njenu izgradnju.
Zamenica gradonačelnika Marica Mijailović dodeljuje zahvalnicu Borku Gvozdenoviću.(Foto: N. Milenković)
Zahvaljujući se svima koji su doprineli relaizaciji ove ideje upravnik Kraljevačkog pozorišta Miško Dinulović je rekao da je ovaj tetar izuzetno počastvovan što će „od večeras aura velike Mire Trailović isijavati njenu ljubav prema teatru čime će se inspirisati sadašnji i budući članovi pozorišta u Mirinom rodnom gradu“. Pored njega o liku Mire Trailović i njegovom susretu sa njom u Pekingu govorijo je i Borko Gvozdenović čija je i bila početna ideja da se kraljevčani, na ovaj način, oduže svojoj znamenitoj sugrađanki.
Antrfile
Tranzicija odnela „Glavu radnika“
Akademski vajar Slavoljub Caja Radiočić je ,večeras, prilikom svog obraćanja prisutnim na otvaranju spomen ploče čiji je autor, u jednom trenutku, izmamio osmehe prisutnih. Naime,govoreći kako mu je ovo treće umetničko delo koje radi u Kraljevu on se prisetio svojih vajarskih početaka i dela „Glava radnika“ ne baš malh dimenzija i težine koje je ,nekada, krasilo hol tada moćnog „Magnohroma“ obavestivši prisutne kako je to delo nestalo u smutnim ,tranzicionim vremenima, uz molbu da ako iko ima saznanja o sudbini tog njegovog dela ta saznanja podeli i sa njim,našta je neko iz publike dobacio „i radnike i tu tvoju „Glavu radnika“ odnela je tranzicija“.
Kraljevo danas slavi svoj Kraljevdan
Predsednik Skupštine grada Kraljeva Nenad Marković i Slobodan Kepo Stojanović prilikom uručivanja diplome
Danas je u Multimedijalnom centru Kvart upriličena svečana sednica Skupštine grada Kraljeva kojom je obeležen 7 .oktobar – Dan grada koji je , u narodu, poznat kao Kraljevdan , a koga Srpska pravoslavna crkva slavi kao Svetog Simona Monaha. Na početku sednice prikazan je flim u produkciji Radio –televizije Kraljevo u kome su zabeleženi rezultati ostvareni u razvoju grada u protekloj godini . Tako su prisutni gosti i odbornici gradske Skupštine imali prilike da se upoznaju sa najvećim infrastrukturnim investicijama u gradu ali i sa aktivnostima ustanova čiji je osnivač grad Kraljevo , posebno sa onim koje deluju na polju kulture. Potom su predsednik Skupštine grada Nenad Marković i gradonačelnik Kraljeva dr. Predrag Terzić pozdravili prisutne goste iz drugih gradova i inostranstva među kojima su , između ostalih bili i ambasador Palestine u Srbiji , zamenica gradonačelnika poljskog grada Zelena Gora i državni sekretar u Ministarstvu odbrane Nenad Nerić . Potom se , po tradicij prešlo na dodelu priznanja i zahvalnica koje se svake godine dodeljuju na ovaj dan. Diplome Zaslužni građanin ove godine pripale su: Slobodanu Kepi Stojanoviću , bubnjaru grupe Samak za njegov doprinos na polju muzičke kulture i afirmaciji rok stvaraštva ,Lidij Spaski muzičkom pedagogu za njen rad i angažovanje u aktivnostima Crvenog krsta a i na muzičkom polju jer ona ,decenijama,uspešno vodi dečije horove u gradu. dr Novak Nedić ,redovni profesor Fakulteta za građevinarstvo i mašinstvo u Kraljevu nagrađen je ,ove godine, priznanjem Zaslužni građanin grada Kraljeva za njegov višedecenijski uspešan naučni rad ali i za doprinos i agažovanje u sporttskim i drugim društvenim organizacijama. I kraljevčanka Nevena Jovanović ,reprezentativka Srbije u ženskoj košarci nagrađena je ovom diplomom zbog uspeha ostvarenih na Evropskom prvenstvu i olimpijadi u Riju. Zvanjem počasni građanin grada Kraljeva za 2016 godinu nagrađen je penzionisani novinar Milan Glišović koji je i idejni tvorac i organizator manifestacije „Dani jorgovana“ dok su za zaslužne organizacije proglašeni JKP Vodovod i Istorijski arhiv koji je, nedavno, obeležio pola veka svog rada. Ovogodišnja Oktobarska nagrada grada Kraljeva pripala je književniku Draganu Hamoviću koji je ,svojevremeno, bio i upravnik kraljevačke biblioteke „Stefan Prvovenčani a upravo je on i bio pokretač i inicijator da biblioteka ponese to ime. On se, u ime nagrađenih zahvalio na priznanjima obrativši se prisutnima nadahnutom besedom u kojoj je posetio na osam vekova manstira Žiče njeno stradalništvo kroz istoriju pa i oktobra 1941 godine o čemu se u Kraljevu dugo ,bezrazložno, ćutalo. U prigodnom umetničkom programu nastupili su učenici i profesori Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ iz Kraljeva.
Antfile
O KRALJEVAČKOM KRALJEVDANU
Posle prve smene vlasti na demokratskim izborima 1997 godine, čime je prekinut kontinuitet vlasti od završetka II svetskog rata, u Kraljevu su se stekli uslovi za stvaranje nove društvene klime.Tako je, pored heraldičkih obeležja grada, koji su vezani za Žiču kao krunidbeno mesto srpskih kraljeva kroz srednjevekovnu, ali i noviju istoriju, došao na dnevni red i izbor Dana grada Kraljeva. Zbog samog imena grada koje u osnovi nosi imenicu kralj , a izbog želje da se uhvati još jača veza sa svetlom istorijom države Nemanjića, kada je ondašnja Srbija bila respektabilna sila i značajan faktor u istoriji Evrope, stigao je predlog da se za Dan grada Kraljeva izabere baš 7.oktobar,dan , u narodu, poznat kao Kraljevdan, a koga Srpska pravoslavna crkva slavi kao Svetog Simona Monaha u znak sećanja na monaško ime Stefana Prvovenčanog. Predlog je stigao 1998 godine posle savetovanja tri direktora kraljevačkih ustanova kulture koji su ,tada,radili na postavci koja je obrađivala osamdestu godišnjicu proboja Solunskog fronta.To su bili Slobodan Đorđević ,direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Radomir Ristić,direktor Istoriskog arhiva i Dragan Drašković, direktor Narodnog muzeja u Kraljevu. Odluku je 22.septembra 1998 godine,posle usvajanja na sednici Skupštine opštine potpisao tadašnji predsednik Skupštine opštine Kraljevo dr.Radoslav Rade Jović.Nova tradicija je počela da živi u najprelomnijim danima za grad i celu zemlju,baš u trenutcima uveliko u baze NATO pakta pripremale svoje arsenale za napad na Srbiju u kome je Kraljevo bilo jedna od prvih meta, a njegovi građani,u velikom broju mobilisani i raspoređeni po teritoriji Kosova i Metohije i po okolini grada.
Narodni muzej Kraljevo obeležava Kraljevdan sa dve nove knjige posvećene prošlosti grada
Sinoć je u prostorijama Narodnog muzeja Kraljevo a povodom predstojećeg Kraljevdana- Dana grada Kraljeva, upriličena promocija dva nova izdanja ove ustanove iz biblioteke „Dokumenti“. Reč je o knjiizi „MIJA“ , koju je priredio slikar i pedagog Đorđe Simić, posvećena Miodragu Miji Sariću, novinaru i kulturnom radniku, pre svega u oblasti pozorišne umetnosti, koji je obeležio prve godine posleratnog života u Kraljevu i drugom delu, „PUTOVANjE DANSKIM KRALjEVSKIM VOZOM“ autora Slavoljuba Maržika, koje je posvećeno uspomenama na generaciju kojoj on pripada, njeno detinjstvo i mladost u Kraljevu i studentske dane u Beogradu, u koji se stizalo vozom Kraljevo – Beograd – Kraljevo.
Knjiga „Mija“ nastala je iz dela Sarićevih sačuvanih tekstova koje je on objavljvao mahom u „Ibarskim novostima“, kojima su dodata i sećanja njegovih prijatelja, školskih drugova i kolega.Autor druge sinoć predstavljene knjige, Slavoljub Slavko Maržik ispisao je još jednu knjigu koju je posvetio genaracijama iz dalekih četrdesetih i pedeseti godina minulog veka čije je odrastanje ukorenjeno u kraljevačku kaldrmu i Ibar. U knizi su date priče o tim generacijama bez školskog i starosnog predznaka ali koje su svi svojim bićem duboko pripadali,i pripadaju Kraljevu,bez obzira gde su pre ili posle toga živeli koje je ,nadsve krasio osećaj privrženosti jednih drugima i Kraljevu pre svega.Pored autora pomenutih knjiga na promociji su o knjigama, ali i o prošlim danima Kraljeva, besedili pesnik i novinar Milomir Kragović, doajen spoljnopolitičkog novinarstva i nekadašnji urednik u „Politici“ Borko Gvozdenović a u uloga moderatora promocija pripala je Draganu Bajoviću penzionisanom novinaru „Ibarskih novosti“.
Nova izložba Hadži Milene Marije Magdalene Kovačević u Kraljevu
Sinoć je u Domu Vojske Srbije u Kraljevu otvorena samostalna izložba karaljevačke slikarke Hadži Milene Marije Magdalene Kovačević pod nazivom „Putovanje kroz vreme“. Ovo je,posle pauze od nekoliko godina, njena prva samostalna izložba u svom gradu . U međuvremenu je kraljevačka slikarka samostalno, uspešno, izlagala u Sofiji i Beogradu a nisu izostajali ni , uobičajeni događaji poput Maskenbala i Halloween-a, koje ona , godinama unazad , organizuje usvom domu u Kraljevu, okupljajući brojne umetnike i prijatelje. U osnovi njenog slikarstva je sveprisutno i stalno preplitanje stvarnosti i iliuzija kako na nivou pojedinačnog tako i na nivou opšteg ,kolektivnog doživljaja. Milena svojim slikama rađenim u raznim slikarskim tehnikama a posebno izborom žene , zmaja i maske kao najčešćih motiva i medijuma , jasno izražava njen , a i univerzalni , večiti sukob doživljenog-iskustvenog i onog dečijeg duboko potisnutog kod većine nas. Milena je rođena u Lazarevcu , odrasla je u Kraljevu a u mladosti je često pohodila Južnu Srbiju postojbinu svoga oca i taj kraj , njegovu mistiku i mitologiju , trajno je urezala u sebe. Sa sedamnaest godina odlazi u Nemačku gde nastavlja školovanje, a želja za usavršavanjem vodi je u Pariz gde završava privatnu umetničku Akademiju „ABC“.Ljubav prema slikarstvu bila je „okidač“ da se, u Nemačkoj, upusti u posao galeriste otvarajući sopstvenu galeriju a ambijent galerije je bio inspiracija da nastavi druženje sa svetom mode jer je u galeriji otvorila i školu modelinga. Sreće se i druži sa Uri Gelerom, Davidom Koperfildom i drugim svetskim iluzionistima, a to joj otvara vrata mnogih evropskih aristokratskih porodica. Za slikarstvo Milena je uvek nalazila i vremena i snage i inspiracije pa je tako za tridesettri godine aktivnog bavljenja slikarstvom priredila dvadesetak samostalnih humanitarnih izložbi a njena dela se nalaze u preko tridesetak zemalja na svetu.
Predstavljni radovi fotografa polaznika radionice festivala „Street Art“
Sinoć je, u holu svečane sale Skupštine grada, otvorena izložba fotografija čiji su autori polaznici radionice fotografija koju je , kao jednu od festivalskih aktivnosti u okviru nedavno održanog „Street Art“ festivala organizovao Kulturni centar „Ribnica“. Radionicu je vodio profesor Vladan Marinković koji je , za kratko vreme, polaznicima približio osnove ove umetnosti. Polaznici su imali priliku da zabeleže crtanje grafita, koncerte i celokupnu atmosferu festivala a kako je profesor Marinković rekao na otvaranju izložbe iako se radi o radovima početnika napravljenih foto aparatima različitog kvaliteta on i selekciona komisija su imali zahtevan posao jer su polaznici radionice pokazali zavidan talenat.Profesor Marinković je posebno pohvalio organizatora festivala i izložbe za turd dodatnog opremanja fotografija a izložbu čine 33 najbolja rada, među kojima su i 3 nagrađena i 5 pohvaljenih.
Kraljevo domaćin regionalnog skupa- Partnerstvom ka pregovaračkom poglavlju 27
Danas je u Skupštini grada Kraljeva održan veoma posećen regionalni skup pod nazivom „Partnerstvom ka pregovaračkom poglavlju 27“ u organizaciji Fondacije za ekološke akcije „Green limes“ i Lokalne građanske inicijative „Login“.Tema skupa upriličenog u okviru istoimenog projekta bile su aktivnosti koje stoje pred lokalnim samoupravama u Srbiji u okviru pregovaračkog procesa koji će uslediti prilikom otvaranja poglavlja 27 koje predstavlja zaštitu životne sredine a čije će otvaranje uslediti nakon skrininga, odnosno analitičkog pregleda pravne tekovine EU u ovoj oblasti. Ovo je jedno od najzahtevnijih poglavlja u pregovorima sa EU, jer se jedna trećina ukupnog EU zakonodavstva odnosi na životnu sredinu. Moderatori skupa su ,najpre, podsetili prisutne na činjenicu da je proces sistematskog usklađivanja sa propisima EU u Srbiji otpočeo još maja 2009 godine usvajanjem seta takozvanih zelenih zakona (16 zakona) a ratifikovana je i Arhuska konvencija iz 1998 godine „Životna sredina za Evropu“. Do 2014 godine usvojeno je 80 propisa čime je nastavljen proces transpozicije preko 200 pravnih akata EU (horizontalno zakonodavstvo i klimatske promene, kvalitet voda i vazduha, upravljanje otpadom, zaštita prirode, kontrola industrijskog zagađenja i upravljanje rizicima, hemikalije, buka i civilna zaštita). Ono što je posebno naglašeno na skupu u Kraljevu jeste velika uloga vlasti na lokalnom nivou u ovim zahtevnim procesima te je sasvim jasno da odgovorne uprave opština i gradova treba hitno da jačaju svoje kapacitete (normativne,organizacione, kadrovske i finasijske) kako bi spremno dočekale otvarenje poglavlja 27 i mogućnosti korišćenja ne malih sredstava iz EU fondova namenjenih za ovu oblast. Nažalost pitanja iz oblasti zaštite životne sredine nisu ,gotovo nikad, jasno uočena kao praktičan politički cilj u delovanju političkih stranaka na lokalnom nivou.To se ,neminovno, prenosi i ispoljava u radu skupština gradova i opština koje o temama iz ove oblasti raspravljaju sporadično , mahom na inicijative s vrha koje se ,uglavno, tiču, normiranja obaveza lokalnih samouprava u primeni zakonskih i podzakonskih rešenja. A da je tako ,videlo se i danas, jer je , kako rekosmo, vrlo posećenom skupu gde su dominirali mlad-učenici srednjih škola prisustvovalo jako malo donosioca odluka na lokalnom nivou (tek nekoliko odbornika Skupštine grada). Stoga su i napomene koje su se čule a tiču se nedovoljne saradnje nizmeđu subjekata u ovim procesima a to bi trebalo da budu privredni subjekti-organizacije civilnog društva- mediji- stručna javnost i javna uprava ,sasvim opravdane. Jer, bez društvenog konsenzusa pobrojanih aktera u ovom procesu biće , za početak, teško jačati izrazito nisku svest građana o potrebi i značaju zaštite životne sredine a o kakvoj svesti se radi jasno se vidi ,na svakom koraku, kroz razne forme devastiranja životnog prostora od strane građana. A bez motivisanih i angažovanih građana procesi primene obimnog zakonodavstva i promene stanja kroz jačanje kvaliteta životne sredine biće tešo ostvariv cilj.
„Rakija iz Rakije“ među reprezentima srpskog agrara u Italiji
U Torinu se danas zatvara „Terra Madre Salone del Gusto “ , jedan od najvećih svetskih sajmova koji na jednom mestu okuplja poljoprivrednike -proizvođače hrane i gastronome sa pet kontinenata. Ovu jedinstvenu manifestaciju pokrenula je , 2004 godine, organizacija „Slow food“ koja se , od svog osnivanja 1989 godine , bavi promocijom i zaštitom malih proizvođača hrane i pića širom sveta sa ciljem da , organizovanjem Dana majke zemlje , svetskog skupa u Torinu , na kome se sreću i izlažu mali proizvođači i gastronomi ukaže na značaj koga za očuvanje ugroženog biodiverziteta imaju upravo mali poljoprivredni proizvođači koji hranu proizvode na tradicionalni način. Na području Srbije desetak godina unazad deluje nekoliko organizacionih oblika „Slow food“-a, konvivijuma i prezidijuma , koji , u različitim regijama, okupljaju proizvođače poljoprivrednih proizvoda koji su osnov zdrave hrane poput, recimo,leskovačkog ajvara, futoškog kupusa…. Među njima je i prezidijum „Gledić“ koga vodi Dragana Veljović iz Kraljeva na čijem gazdinstvu u Glediću se ,na tradicionalni način , od autohtonih sorti šljive crvene ranke proizvodi čuvena „Rakija iz Rakije“. I ove godine, po četvrti put zaredom , Dragana učestvuje na ovoj velikoj smotri u Torinu koja je, po prvi put ove godine, organizovana na nekoliko gradskih trgova u Torinu umesto u halama velikog torinskog sajma.
Štand proizvođača zdrave hrane iz Srbije je ,po običaju, privukao veliku pažnju posetilaca iz čitavog sveta a posebno iz zemlje domaćina.Naravno da je „Rakija iz rakije“ privlačila posebnu pažnju brojnih degustatora pa joj nije mogao odoleti ni naš proslavljeni fudbalski internacionalac Siniša Mihajlović koji je svojim prisustvom dao snažnu podršku izlagačima iz Srbije.
Recimo na kraju da ovakvi nastupi malih proizvođača,koji za svoje nastupe ,po pravilu, ostaju bez podrške lokalnih samouprava i države puno znače za promociju i afirmaciju potencijala Srbije u agraru posebno u segmentu proizvodnje zdrave hrane.
U Kraljevu završena 26-ta kulinarsko turistička manifestacija „Srebrni kazan“
Kraljevo je, u predhodna dva dana , bilo domaćin 26 po redu kulinarsko turističke manifestacije „Srebrni kazan“.Preko osamdest takmičara iz 63 ekipe takmičilo se,u petak, u pripremanju riblje čorbe a u subotu u pripremanju pasulja. Lepo vreme,u predhodna dva dana, izmamilo je na gradsko šetalište i gradsku terasu kraj Ibra nekoliko hiljada posetilaca koji su obilazili takmičarske štandove i kotliće ,degustirali pripremljena jela i pokušavali da otkriju kulinarske tajne od takmičara koji su u Kraljevo pristigli iz zemlje i inostranstva. Nagrade najboljima deljene su u nekoliko kategorija a sveukupni pobednik u pripremanju pasulja je ekipa Udruženja turističkih i kulinarskih radnika Niša.Za najbolji štand proglašen je štand ekipe Omladinske radne akcije „ORA nije fora“ , u kategoriji profesionalnih kuvara najbolji pasulj spremila je ekipa Predškolske ustanove „Olga Jovičić-Rita“ iz Kraljeva a među amaterima prva nagrada je pripala ekipi „S konca i konopca“ iz Arilja. Ono što svih ovih godina „Srebrni kazan“ čini specifičnom manifestacijom među njoj sličnim svakako nije takmičarski duh već pre svega atmosfera dobrog druženja kako među ekipama tako i sa posetiocima.Po tradiciji manifestacija se , i ove godine, nastavlja u nedelju, 25.septembra, kada će pobednici, po svom izboru, revijalno pripremati tradicionalna jela naše kuhinje.Turistička oranizacija Kraljeva i grad Kraljevo i ovoga puta su se pokazali i dokazali kao dobri organizatori a i ,od pre dve godine,nova lokacija na gradskom šetalištu potvrdila se kao bolje mesto za ovu vrstu manifestacija od gradskog trga.
I Udruga kuhara iz Bjelovara na kraljevačkoj „Pasuljijadi“
Veliku pažnju posetilaca 26-tog „Srebrnog kazana“ ili kako kraljevčani kažu „Pasuljijade“ privukao je štand Udruge kuhara grada Bjelovara.U danima za nama obeleženim povišenim tonovima i ne baš prijatnom retorikom koju su, sa obe strane,forsirali predstavnici političkih elita Hrvatske i Srbije bilo je više nego prijatno videti kao je običnim ljudima ipak važnije da se međusobno sreću, upoznaju druže na ovakvim manifestacijama koje su potpuno oslobođene tih „komunikacijskih šumova“.
Pobornik apstinencije među hedonistima
Štand „No-Ka 11-13“ na kome je kuvao psiholog Čedomir Grujić privlačio je pažnju posetilaca i zbog panoa na kome se promovišu pravila apstinencije što je,složićete se, malo neuobičajeno za manifestaciju na kojoj se dobro jede a ,bogami, i dobro pije.Na naše pitanje ima li uopšte ovde mesta da se promoviše apstinencija Grujićnam je odgovorio da itekao ima jer , eto, on primerom pokazuje da se ipak treba suzdržavati od preteranog konzumiranja hrane i pića a činimu se i da ga ,po neko, i posluša.
Zelena podrška za alternativne izvore energije
Danas je sa Gradskog trga u Čačku startovao peti međunarodni „Tesla reli“ u organizaciji Eko Klub-a Srbije i Auto reli turing klub Srbija iz Beograda , uz podršku gradova Čačak i Pančevo, Gradske opštine Vračar, udruženja „Eko park Jelica“ i Auto gas servisera Srbije, kao i Turističke organizacije Čačak i hotela Crowne Plaza. Ovaj reli je i svojevrsna promocija novog Svetskog Eko Reli Kupa (IERC) koji će se organizovati 2017. godine , na kojem će učestvovati isključivo ekološka vozila, svrstana u tri klase: električna, hibridna i vozila koja koriste alternativna goriva.Za učešće na ovogodišnjem „Tesla reliju“ prijavili su se takmičari iz Italije, Slovenije, Bugarske, Grčke, Crne Gore i Srbije. Favorit je bugarski takmičar Kalin Dedikov prošlogodišnji pobednik .Pobedi se,u kategoriji električnih automobila, nada i Nikola Rašković, dok se u ženskoj konkureciji tri dame bore za pobedu, Tatjana Manojlović, Milica Marinković (inače svetski prvak u paraglajdingu) i bugarska takmičarka Olga Todorova.Na startu današnjeg relija pojavilo se dvadestak električnih vozila, vozila na hibridni pogon i vozila na alternativna goriva.Ovaj reli se vozi vozi u potpuno normalnim uslovima saobraćaja, a bodovi se osvajaju za poštovanje zadate brzine na određenim delovima relija, kao i u ukupnoj potrošnji goriva.Današnja,prva etapa,se vozi na planini Jelici (Čačak, Zeoke, Guča, Lučani, Tijanje, Guča, Čačak) a predviđena su i tri regulaciona testa (ispita tačnosti). Drugi dan se vozi od Čačka preko Beršića, Stavkovice, Rajca, Ljiga i Belanovice do etno sela Babina Reka odakle se nastavlja prema Kosmaju, Sopotu i Barajevu do Beograda sa ukupno sedam regulacionih testova.Treći dan sa pet regulacionih testova uključujući i jedan specijalni na kartodromu vozi se od Beograda preko Barajeva, Dučine, Kosmaja, Mladenovca, Sopota i Košutnjaka do hotela Crowne Plaza.Cilj relija je u subotu 24. septembra ispred hotela “Kraun Plaza”, u kojem će biti održano i svečano proglašenje pobednika.Obzirom da „Tesla reli“ kao jedan od ciljeva ima i povećanje svesti vozača i široke javnosti o primarnoj obavezi zaštite i očuvanja životne sredine na svečanosti povodom starta pojavili su se narodni poslanik Ivan Karić,predsednik stranke „Zeleni Srbije“ i njegovi gosti O Oras Tinkinen, člana komiteta Zelene Evropske partije.
Oras Tinkinen ,član Komiteta Zelene Evropske partije
Oras Tinkinen, jedna od devet članova komiteta Zelene Evropske partije
Nepohoden su vam šire politike
„Ovo je moj drugi boravak u Srbiji ali ,po prvi put, u ovoj funkciji. Juče sam ,u Novom Sadu, imao sastanak sa predstavnicima Zelene stranke ,danas sam ,evo, u Čačku da zajedno sa gospodinom Ivanom Karićem iz stranke Zeleni Srbije podržimo učesnike „Tesla relija“ a za sutra je , u Beogradu, predviđen moj sastanak sa rukovodstvom ove stranke. Primarni cilj mog boravka u u Srbiji je da se upoznam sa načinom rada zelenih stranaka ali i sa uslovima u kojima mogu da sprovode svoje politike u Srbiji. Moj savet kolegama iz Srbije je da ,ukoliko, iskreno, želeda menjaju stanje u svojoj zajednici onda treba da grade i zalažu se za politike šire od zaštite životne sredine. U tome mogu da očekuju našu pomoć i podršku.“ rekao je , u Čačaku, svojoj izjavi za Danas Oras Tinkinen koji za sobom ima jedanaestogodišnje iskustvo u parlamenttu Finske u kome je ,svojevremeno, bio najmlađi poslanik. Danas je Oras profesionalno angažovan kqao savetnik fonda za inovacije u životnoj sredini