Bez polemike se ne može
Danas je ,u prostorijama Ekološkog centra “Radulovački” u Sremskim Karlovcima, počeo trodnevni trening za novinare i novinarke koji izveštavaju o životnoj sredini.Organizator ovog treninga je Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC).Sesije održane prvog dana na kojima su se , skupu od dvadesetčetvoro odabranih novinarki i novinara iz destak redakcija elektronskih i štampanih medija iz cele Srbije ,obratili Dejan Lekić, pomoćnik direktora Agencije za zaštitu životne sredine , dr.Snježana Milivojević,profesorka Fakulteta političkih nauka iz Beograda i Ivana Stjelja članica Komisije za žalbe Saveta za štampu,su pokazale da su okupljeni novinari i novinarke dobri poznavaoci aktuelnih prilika o stanju u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji.U , na momente ,polemičnoj atmosferi ali sa argumentima za svoje stavove ,okupljeni novinarke i novinari su ukazali na veliku razliku u obimu izveštavanja o temama iz oblasti životne sredine između lokalnih i centralnih medija u korist ovih prvih .Dok veliki broj takozvanih mejnstim medija, na nacionalnom nivou,a posebno oni tabloidnog uređivačkog koncepta, teme iz oblasti vezanih za zaštitu životne sredine i sprečavanja rizika od elementarnih nepogoda , najčešće plasira sporadično i u formatu vezanom za akcidente ili katastofe ,dotle lokalni mediji ali i sve brojniji specijalizovani veb portali, se ovim temama bave češće i sa više stručne argumentacije i prenetih stavova građana. Čini se da je i medijsko praćenje ekologije još jedno od očekivanaj izneverenih od strane medija u tranziciji,koji se , ostajući bez novca iz javnih prihoda ali i bez novca od oglašivača zbog smanjenih privrednih aktivnosti,ali i dugih razloga koji sa tim nemaju veze ,sve više ponašaju klijentelistički zaboravljajući ,često,na svoju ulogu u društvu. Ono što je jasno ,na samom startu ovog trodnevnog skupa jeste da su ovakva okupljanja itekako potrebna svim akterima komunikacija u oblasti zaštite životne sredine jer su ,ona, dobra prilika za sučeljavanje stavova i razmenu informacija.A to , medijsko izveštavanje o ekologiji i aktivnostima iz oblasti obuhavćenih pregovaračkim poglavljem 27 zasnovano na kompetetivnosti novinarki i novinara, je itekao važno za vreme koje je pred nama.
Danas je , u Kraljevu, na Trgu Srpskih Ratnika, svečanim strojem pripadnika Druge brigade kopnene Vojske Srbije a potom taktičko-tehničkim zborom, obeležen Dan Vojske Srbije. Ovaj dan se slavi u znak sećanja na Drugi srpski ustanak,podignut istog datuma, na Cveti 1815 godine u Takovu.Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije,ove godine, proslavljaju Dan Vojske Srbije sličnim manifestacijama u nizu gradova Srbije, Kruševcu, Zaječaru,Pančevu,Novom Sadu i Nišu, a svečanom akademijom u Centru Sava,večeras u 20 časova,kojoj će prisutvovati najviše državno i vojno rukvodstvo Srbije biće završeno ovogodišnje obeležavanje ovog datuma.Na svečanosti u Kraljevu vojnicima i građanima Kraljeva obratili su se pukovnik Željko Kuzmanović,komadant Druge brigade Kopnene vojske i gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić. Današnje Kraljevo, a ondašnji Karanovac jedna je od prvih varoši oslobođenih tokom II sprskog ustanka u julu 1815 godine i od tada je konačno u ovom kraju prestala da postoji neposredna turska vlast. Karanovac i njegova okolina postaju opet važno privredno središte.Posle donošenja Hatišerifa 1830. i 1833, je popisano, premereno i prodato 125 dućanskih placeva pa je tako zemljišnog otkupom placeva od Turaka počeo da se stvara zemljišni fond varoši. Karanovac je, od završetka II srpskog ustanka, u narednih pet godina, bio sedište požeške nahije, kojom je upravljao pop Nikola Kostić. Zatim je nahijsko sedište 1819. godine premešteno u Čačak. Od 1821. godine varoš Karanovac je pripadala smailskom srezu požeške nahije. Donošenjem Sretenjskog ustava 1835. godine upravna podela Srbije zasnovana je na ‘okruzima, srezovima i opštinama, Karanovac postaje 1838. godine sedište istoimene opštine i sreza u sastavu Čačanskog okruga.
Pre dvadesetpet godina , kraljevački novinar Milan Glišović , je posle jednog od svojih putovanja u Pariz i ostvarenog kontakta sa Antom Granićem, predsednikom tadašnjeg Društva Jugoslovensko-Francuskog prijateljstva došao na ideju da ,u Kraljevu, organizuje manifestaciju u čast , srpske kraljice Jelene , žene kralja Uroša Prvog Nemanjića, majke srpskih kraljeva Milutina i Dragutina koja je vodila poreklo iz francuske kraljevske porodice Anžuja. Manifestacija nastala u samo predvečerje krvavog raspada nekadašnje Jugoslavije od starta je kuburila sa jačom podrškom lokalne zajednice a posebno podrške sa nacionalnog nivoa iako je promovisala činjenicu da smo mi, Srbi , sa Evropom u viševekovnim i slojevitim vezama. Godinama se borila za svoje mesto pod suncem u kalendaru manifestacija podržanih od lokalne samouprave i doživela je ovaj svoj ,srebrni jubilej, pre svega zahvaljujući neviđenom entuzijazmu i upornosti njenog idejnog tvorca Milana Glišovića.On je ,vremeno, tim svojim entuzijazmom za ovu manifestaciju „inficirao“ jedan broj svojih prijatelja i članove svoje porodice da bi , kasnije , suorganizaciju uz formirano društvo“Jelena Anžujska”, prihvatila i Turistička organizacija Kraljeva. Koncept manifestacije se ,iz godine u godinu, menjao pa je od ,skorminh početaka evoluirao do ,jedno vreme, dešavanja na tri punkta :u Kraljevu, u srednjovekovnoj tvrđavi Maglič i u manastiru Gradac,zadužbini kraljice Jelene.Kasnije je Raška ,kao lokalna samouprava,počela sa sopstvenom manifestacijom Dani Jelene Anžujske koja se održava u manastiru Gradac krajem maja. Ovo dešavanje koje je ,kasnije, je preraslo u turističko-ekološku manifestaciju u središte priče stavilo je narodnu legendu o tome kako je ,navodno, kralj Uroš Prvi Nemanjić u čast dolaska svoje supruge ,fancuske princeze, naredio da se dolinom reke Ibar zasade jorgovani. I zaista, ovo nesvakidašnje ,cvetno drvo, moglo se viđati duž puta u Ibarskoj dolini ,na potezu od Kraljeva do Brvenika,u većem obimu sve do sredine sedamdesetih godina prošlog veka ,kada je što stalnim erozijama ,što radovima na putu a , bogami, dobrim delom i zahvaljujući nekontrolisanom ,vandalskom, kidanju od putnika , malte ne nestalo.Teko ova manifestacija je skrenula pažnju javnosti na nestajanje jorgovana i inicirala povremen akcije sadnje kao duž trase puta u Ibarskoj dolini tako i u samom gradu Kraljevu. Jorgovane , pred zgradom gradske uprave sadili su i sin kneza Pavla,princ Aleksandar Karađorđević i kao i naš proslavljeni teniser Novak Đoković. Ove godine, početkom aprila , organizatori “Dana jorgovana” zasadili nove jorgovane podno Maglič, a 14. aprila u Kraljevačkom pozorištu odigrana je predstava “Ljubičasta bajka” pa je tako započeto ovo jubilarno , slavljeničko, izdanje „Dana jorgovana“ koje će se završiti u junu gde organizatori ove manifestacije gostuju na Kajmak-balu u Beogradu, koji organizuje Zavičajno društvo Kraljevčana – podružnica u Beogradu. A danas su , u središtu pažnje, bila deca iz osam osnovnih škola iz Kraljeva i okoline koja su na gradskom trgu pratila nastupe nekoliko kulturno umetničkih društava i uživala u druženju i fotografisanju u kočijama Jelene i Uroša u toaletama šivenim po ugledu na odore srednjovekovnih vladara. 
Današnji deo programa „Dana Jelene Anžujske“ u Kraljevu završen je u svečanoj Sali Gradske gde je upriličena svečana akademija na kojoj su dodeljene zahvalnice i priznanja onima koji su društvo “Jelena Anžujska” podržavali i pomagali svih ovih godina.
Na nedavno održanom sastanku u Bonu, Evropske radne grupe za životnu sredinu, kojom rukovodi Regionalna Kancelarija Svetske zdravstvene organizacije (SZO koja je sa samo 8 članova zastupljena u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, pomoćnica ministra za zaštitu životne sredine Biljana Filipović Đušić je ,najpre izabarana za jednu od osam članova Biroa a potom je , aklamacijom predstavnika 35 zemalja koje čine evropsku radnu grupu za životnu sredinu i zdravlje,izabrana za kopredsedavajućeg Biroa. Ovo telo se ,u evropskom regionu Svetske zdravstvene organizacije, bavi faktorima životne sredine koji mogu da se izbegnu –uklone a koji , godišnje prouzrokuju 1,4 miliona smrtnih slučajeva.Ti , negativni, uticaji životne sredine na zdravlje povezani su sa aerozagađenjem, zagađenjem voda, zemljišta, uticjem hemikalija i klimatskih promena. Realizjući projekte koji se odnose na seoske vodovode, unapređenje sanitarno higijenskih uslova u školama, podjednak pristup vodi i sanitaciji, adaptaciju na klimatske promene Srbija aktivno učestvuje u ovim evropskim procesima. Izborom naše predstavnice za kopredsedavajućeg biroa ne samo da je odato priznanje Srbiji za aktivnosti na ovom planu nego su stvorene predpostavke našeg snažnijeg uticaja u kreiranju politika koje se odnose na sve oblasti zaštite životne sredine i zdravlja. Srbiju su na ovom skupu predstavljali državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Ivan Karić i pomoćnik ministra za međunarodnu saradnju, Biljana Filipović Đušić.
Kraljevačka biblioteka „Stefan Prvovenčani“ je ,danas, bila domaćin debate „ Srbija i Evropska Unija: Politički i ekonomski odnosi “. Debatu su organizovali Evropski pokret u Srbiji i Fakultet političkih nauka iz Beograda u saradnji sa Evropskim pokretom- Kraljevo. O tome šta je do sada ostvareno u pristupnim pregovorima i koji su dalji koraci potrebni za zatvaranje poglavlja, da li je EU spoljnopolitičko ili unutrašnje pitanje Srbije i šta nam govore ekonomski pokazatelji o odnosima sa EU i kakve su perspektive, okupljenima u kraljevačkoj biblioteci govorili su: Suzana Grubješić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, prof. dr Maja Kovačević, sa Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu i dr Vladimir Međak, predsednik Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji. Iako su uvodničari ,u svojim izlaganjima ,prisutne upoznavali sa različitim aspektima našeg ,dugog,puta ka Evropskoj Uniji kao zajednički imenitelj svih tih izlaganja nameće se zabrinjavajući pad demokratskih vrednosti u Srbiji od dvehiljadite godine do danas.U svojim ,inspirativnim,izlaganjima baratajući sublimiranim podatcima koji odslikavaju aktuelno stanje procesa evropskih integracija u Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana, uvodničari su arumentima i razložno branili stav o potrebi , da kažemo i neophodnosti, našeg punog pridruživanja zajednici kakva je Evropska Unija uprkos , nadajmo se trenutnim, trendovima pada demokratskih vrednosti i svojevrsnog ,svakodnevnog, urušavanja institucija i demokratskih procedura kako na državnom tako i na lokalnom nivou političkog i državnog organizovanja.Debata u Kraljevu, je privukla veliki broj posetilaca , posebno mladih iz nekoliko kraljevačkih srednjih škola. Ona je ,inače, jedan od serije događaja koje Evropski pokret u Srbiji i Fakultet političkih nauka organizuju u ukupno 17 gradova Srbije, u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji – Sremska Mitrovica i Evropskim pokretom u Srbiji – Kraljevo. Debate se održavaju u okviru projekta „Evropa za mene“ koji podržava Delegacija Evropske unije, sa idejom da se u javnosti pokrenu razgovori na teme značajne za Srbiju u procesu evropske integracije i građanima pruže proverene i korisne informacije.
Zajedničkom sednicom Štabova za vanredne situacije grada Kraljeva i Raškog upravnog okruga u Kraljevu je danas obeležen 1.mart –Svetski dan civilne zaštite. Ovaj datum je ,kao praznik Civilne zaštite, ustanovljen 1990 godine odlukom Generalne skupštine međunarodne organizacije civilne zaštite ICDO a u Srbiji se obeležava od 2013 godine. Prisustnima su se najpre obratili Nebojša Simović , Načelnik Raškog upravnog okruga i dr.Predrag Terzić , gradonačelnik grada Kraljeva koji rukovode ovim štabovima. Oni su posebno istakli aktivnosti koje se sprovode na širenju mreže poverenika civilne zaštite u mesnim zajednicama u lokalnim samoupravama kao i iskustva grada Kraljeva u organizaciji civilne zaštite u okviru gradske uprave. Gradonačelnik Kraljeva , dr.Predrag Terzić, je istakao i značaj Centra za obuku pripadnika jedinica opšte namene civilne zaštite koji funkcioniše u sklopu Odeljenja za poslove civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva na Rudnu. 
Potom je načelnik Odeljenja za vanredne situacije u Kraljevu Radoica Kočović upoznao prisutne goste sa najvažnijim aktivnostima Odeljenja za vanredne situacije u Kraljevu koje deluje na teritorijama opština Vrnjačka Banja i Raška kao i na teritoriji grada Kraljeva.Na kraju današnje svečanosti kojoj su prisustvovali predstavnici Vojske Srbije , Ministarstva unutrašnjih poslova , Crvenog krsta i opština Vrnjačka Banja i Raška uručene su zahvalnice za dugogodišnju saradnju Goranu Puzoviću direktoru javnog preduzeća „Srbijavode“ i internet platformi Volonter.rs
koja omogućava efikasno povezivanje zainteresovanih volontera i organizacija koje za njihovim angažmanom imaju potrebe a što se pokazalo efikasnim i prilikom sprovedenih preventivnih aktivnosti na rečnim slivovima na teritoriji Raškog upravnog okruga.