Danas je , U Beogradu , u okviru „Nedelje energije“ koju organizuje Centralno evropski forum za razvoj (CEDEF) uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike i Ministarstva zaštite životne sredine organizovana Regulatorna konferencija Nedelje energetike pod nazivom „Energetika i klimatske poromene“. Na konferenciji su predstavljeni Strategija energetike i klimatskih promena Srbije i Evropske unije. Učesnicima konferencije najpre se obratio ministar zaštite životne sredine Goran Trivan istakavši da se , zadnje četri decenije govori i piše o borbi protiv klimatskih promena ali da su ,nažalost, rezultati te brobe jedva vidljivi. Emisije gasova sa efektom staklene bašte se ne smanjuju neophodnom dinamikom a to za posledicu ima ,već i golim okom vidljive, klimatske promene. One pak , za posledicu nam , na ovim prostorima sa , u svetskim razmerama , najbogatijim i najraznovrsnijim biodiverzitetom, ostavljaju elementarne nepogode u vidu velikih poplava ili neuobičajeno dugih sušnih perioda. No, to ne treba da nas obeshrabri i da nas demotiviše za dalju borbu protiv klimatskih promena. U tom kontekstu Trivan je izrazio svoje očekivanje da će naš parlament , do kraja godine , usvojiti Zakon o klimatskim promenama koga, on lično, smatra najvažnijim aktom koga će ovaj saziv parlamenta doneti u svom mandatu. A taj zakon treba da nam donese velike promene izražene kroz promene svih sektorskih politika na nivou države. Govoreći o energetskom sektoru koji je , bez sumnje a i prema raspoloživim podatcima , uz saobraćaj , glavni uzročnik klimatskih promena kako na globalnom tako i na , našem, lokalnom nivou Trivan je rekao kao istih tih četrdesetgodina koliko govorimo i pišemo o klimatskim promenama govorimo i o štetnom uticaju tehnologija zasnovanih na korišćenju uglja kao energenta ali da , nažalost, malo toga u praksi menjamo. No, da ista stvar ima i svoje drugo ,pozitivnije lice , to su, kaže Trivan, podatci po kojima je naša elektro- privreda najveći ulagač i invaestitor u zaštitu životne sredine i da se ta , njena, ulaganja mere stotinama milona evra. Potrebno je hrabrije učiniti neophodan tehnološki zaokret u godinama pred nama. A o tome je , između ostalog, govorio i član saveta Agencije za energetiku dr. Aca Marković, upoznajući prisutne sa potencijalima u korišćenju solarne energije zasnovnim na neverovatnom rastu efikasnosti fotonaponskih panela i baterija ali i na ogromnom padu njihovih cena koji se izražava stotinama puta manjim cenama u odnosu na baznu 1975 godinu kada su ,kod nas, učinjeni pionirski koraci u korišćenju solarnih panela. Ističući decentralizaciju mreže i eleminisanje gubitaka na prenosu kod takve mreže ,kao njenu prednost, Marković je naveo dva primera ,jedan je ispitana mogućnost da se na krovu stadiona „Rajko Mitić“ može da se sagraditi solarna elektrana snage 2,8 Mw u srcu konzumnog područja a drugi primer je mogućnos podsticanja 100.000 domaćinstava u Srbiji da na svojim krovovima montiraju isto toloko solarnih mini elektrana snage od po ,samo , 10 kilovata što bi elektroneregetskom sistemu dalo ,neverovatnih, novih 1000 megavata električne energije.Nedelja energetike u organizaciji Centralno evropskog forum za razvoj (CEDEF) se nastavlja sutra skupom na beogradskom Mašinskom fakultetu na kome će biti predstavljene nove inovativne ideje za korišćenje obnovljivih izvora energije.
Sinoć je , u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu predstavljena knjiga „Konstantinović. Hronika“ autora Radivoja Cvetićanina. Na promociji su , pored autora , učestvovali , prof. dr Aleksandar Jerkov vanredni profesor na katedri za srpsku književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i Vladimir Marović ,profesor filozofije u kraljevačkoj Gimnaziji. Razumljivo ,najviše pažnje na promocijiji Cvetićaninove knjige je posvećeno Konstantinovićevoj „Filosofiji palanke“, delu koje je , prvi put, objavljeno u ediciji Trećeg programa Radio Beograda. Od 1969. do 2008. godine, knjiga je imala sedam izdanja u Beogradu i jedno u Sarajevu. I danas ,pet decenija kasnije, ova knjiga ima buran život izazivajući oštre i ,naizgled, nepomirljive razlike u njenom tumačenju. Baveći se istorijom ovog dela Radivoje Cvetićanin je izabravši za njen naslov pojam Hronika ,obezbedio kako je to jednom primetila Latinka Perović „dovoljno širok okvir za istoriju dela, pa i za druge žanrove: prvi korak u biografiju“. I uvodničari na sinoćnjem , kraljevačkom, predstavljanju knjige „Konstantinović.Hronika“ su pohvalili pažnje vredan trud autora da , na jednom mestu, prikupi gotovo sve relevantne činjenice vezane kako za nastanak dela Radomira Konstantinovića tako i za njega kao autora ali i za bezmalo, petodecenijski život „Filozofije palanke“.Tako je Vladimir Marović ,imeđu ostalog rekao i : „Postojati znači biti otrgnut od zaborava, a zaborav , kako Konstatntinović piše u svojim dnevničkim zabeleškama ,jeste mentalno ubistvo koje je, po nekad , možda, i strašnije od fizičkog ubistva. Zaborav je rasterećenje od neželjenog. Knjiga gospodina Cvetićanina „Konstantinović. Hronika“ jeste , dokaz ne toliko poželjnosti , koliko potrebe postojanja Radomira Konstatinovića.“ Prof. dr Aleksandar Jerkov je govoreći o značaju Cvetićaninove knjige rekao ,između ostalog i : „Kad bih mogao da zamislim raj proučavanja srpske književnosti i kulture,onda bi on izgleda tako da svaki srpski pisac ,svaki mislilac dobije jedno ovako delo posvećeno njemu.To bi bilo fantstično.“ Obrativši se , na kraju promocije publici u kraljevačkoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“,Radivoje Cvetićanin se zahvalio uvodničarima na biranim rečima o njegovom delu i dodao kako ga i ova promocija u Kraljevu uverava da je njegov petogodišnji trud na pisanju knjige biblioteci „Konstantinović.Hronika“ imao punog smisla jer je duh planake , fundiran na ksenofobiji , zatvorenosti i ograničenjima ,postao globalna pojava. On je dodao kao će ,već krajem ove nedelje biti u prilici da o životu i delu Radomira Konstantinovića govori na američkom univerzitetu Stanford koji slovi za jedan od najprestižnijih u svetu , što ga ohrabruje sa stanovišta činjenice da su problemi koji nastaju kao ishod palanačkog mentaliteta, anticiprirani Konstantinovićevim delom, u fokusu pažnje mislilaca širom sveta.A to samo potvrđuje značaj Konstantinovića kao mislioca XX veka i nagoveštava novi život njegovog dela i van ovih prostora što će se ,uskoro, završetkom prevoda „Filozofije palanke“ na engleski.
Protest nezadovoljnih građana Kraljeva u organizaciji dela kraljevačke opozicije , zakazan je za sutra (sreda,16.maj) sa početkom u 19 časova na Trgu Srpskih Ratnika pored spomenika srpskog ratnika koga ,od milošte, nazivaju „Milutin“. Ovo je u najkraćem ishod juče održanog sastanka predstavnika 13 opozicionih stranaka Srpski pokret „Dveri“, Demokratska stranke, Demokratska stranka Srbije, Udruženje Starosedeoci Kraljeva i okoline, Pokret za Kraljevo, Srpska sloga, Socijaldemokratska stranka, Narodna stranka, Pokret za preokret, Nova Srbija, Dosta je bilo, Zdrava Srbija i udruženje „Otpisani 2014. Povoda za ovaj protes je ,kažu, više i , u osnovi, su posledica brojnih odluka aktuelne vlasti u gradu na Ibru koju čini koalicija SNS –a i SPS-a, donetih u proteklim mesecima o raspodeli budžetskih sredstava udruženjima građana, sportskim klubovima i medijima.Inicijalna kapisla je zadnja raspodela sredstava namenjenih za sufinasiranje projekata u oblasti javnog informisanja.Tom odlukom,verifikovanom na sednici Gradskog veća prošle nedelje, gro novca oko 8,7 miliona dinara, od ukupno deljenih 14,5 miliona dodeljeno je,po više osnova, Televiziji Kraljevo koja slovi za mediji blizak kraljevačkim naprednjacima.Organizatori protesta poručuju da za organizaciju ovog skupa imaju i podršku radnika nekadašnjih kraljevačkih preduzeća poput,recimo Fabrike Vagona, Autotransporta, Magnohroma i drugih koji su ostali uskraćeni za deo neisplaćenih zarada i drugih primanja. „Posle sutrašnjeg okupljanja donećemo odluku o daljoj dinamici održavanja protestnih skupova“kaže Ivan Matović šef odborničke grupe „Udruženja Starosedeoci Kraljeva“ u Skupštini grada Kraljeva i dodaje da je ,po njihovom mišljenju, to jedini način da se spreči da zavlada medijski mrak u gradu u kome 70000 građana od ukupno 125000 stanovnika nije glasalo za Srpsku naprednu stranku.U skladu sa vremenom,inicijativa za proteste ,koja je predhodila sastanku kraljevačke opozicije i njihovom dogovoru,pojavila se najpre na društvenim mrežama.Podsećanja radi u Kraljevu su posle dva izborna kruga na lokalnim izborima (3 i 17.novembra 1996 godine) 19 novembra,1996 godine otpočeli protesti koji su,ubrzo, postali masovni i koji su trajali sve do 25 februara 1997 godine,do stupanja na snagu čuvenog „ Lex specialisa“ kojim je priznata izborna volja građana.
Današnjem potpisivanju ugovora o donaciji prisustvovali su i Načelnik Raškog upravnog okruga Nebojša Simović i Marica Mijailović, zamenica gradonačelnika Kraljeva koji su se ,uz podsećanje na sve predhodne donacije, zahvalili Milomiru Glavčiću u ime lokalne samouprave i građana ovog kraja na svemu što je činio i čini za njih obezbeđujući im ,pre svega, kvalitetniju zdravstvenu uslugu.
Danas je,u Beogradu,u organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj(UNDP) održan Sajam ideja i dodela nagrada za inovativnost, u okviru zajedničkog projekta „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“. Upućeni javni poziv fizičkim licima,organizacijama civilnog društva,naučnim institucijama,javnim upravama,privrednim društvima,javno komunalnim preduzećima,je privukao veliko interesovanje što potvrđuje brojka od 111 prispelih prijava.Ovo je,po rečima Gorana Trivana,Ministra za zaštitu životne sredine dobra informacija za Srbiju,potvrda nečeg jako bitnog a to je činjenica da znanja i kreativnosti ima ali nam,po nekad,nedostaje malo samopouzdanja.Odabrano je 25 najinovativnijih rešenja i timova koji će dobiti finansijsku i stručnu podršku za dalje aktivnosti na realizaciji svojih ideja.Pored nagrađenih šansu da koriste resurse “ Klimatskog inkubatora“ dobiće još devet prispelih projekata.Tu će im biti pružena mentorska podrška i pomoć u pronalaženju izvora sufinasiranja,promociji i povezivanju sa zainteredovanim akterima.
Među nagrađenim projektnim idejama dve su iz Kraljeva,projektna ideja magistra Jovana Nešovića „Energetski nezavisno mesto-I faza“ i projektna ideja Gradske uprave grada Kraljeva autora Zdravka Maksimovića.Osnovu nagrađene projektne ideje Jovana Nešovića u konkurenciji fizičkih lica,gde je bila najveća konkurencija, čini uvođenje novog koncepta samoodržive proizvodnje energije u okviru lokalnih zajednica po modelu “energetskih zajednica” koji zahteva učešće različitih lokalnih aktera. Idjea ima visok potencijalza smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Autor projektne ideje “Evergin” sa kojom se takmičila Gradska uprava grada Kraljeva je Zdravko Makimović,rukovodilac Odeljenja za poslove Civilne zaštite koji promoviše inovativni pristup smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte usostavljanjem sistema ranom otkrivanju šumskih požara.