Vesti iz kategorije ‘Vesti’
Vešte đačke ruke
Najmlađi rukotvorci pored svog štanda
Učenici ,svih razreda, od pripremnih pa do osmih , kraljevačke osnovne škole „IV kraljevački bataljon“ upriličili su ,u ove predpraznične dane uspelu manifestaciju u svojim prostorijama.Organizovali su prodajnu izložbu radova koji su delo učeničkih kreativnih aktivnosti na temu novogodišnji suveniri.Izložba je imala za cilj da uspostavi interaktivni odnos između roditelja i učenika u kreiranju ambijenta u kome škola može ,i treba, biti mesto gde se pored svaladavanja obaveznog školskog gradiva potsiče i razvija prduzetnička inicijativa kod učenika.Sudeći prema prepunim školskim holovima i učionicama u tome se uspelo iako je ovakva izložba organizovana po prvi put. Roditelji su svojim odzivom ohrabrili školu da sa ovakvim sadržajima nastavi i ,možda, češće nego jednom godišnje.Sasvim očekivano ,i razumljivo, najviše pažnje izazvali su štandovi sa radovima najmlađih ,učenika pripremnih razreda, koje su ,složno,okupirale tate i mame pojačane sa brojnim bakama i dekama. Prodajom učeničkih eksponata prikupljeno je, za samo par sati trajanja izložbe ,kako su nam rekli iz škole, 118.911 dinara. O tome u koje svrhe će biti utrošena prikupljena sredstva odluku će doneti učenički parlament i Savet roditelja škole.
Dobra poezija uvek ima šta da kaže!
Danas je, u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu, predstavljena nova knjiga pesama Lasla Blaškovića intrigantnog naslova „Prasvršetak“. U programu koga je otvorio magistar Miša Milosavljević ,koji se , od nedavno , nalazi na čelu kraljevačke biblioteke, pored autora učestvovali su i Živorad Nedeljković, pesnik iz Kraljeva i Gojko Božović, pesnik, književni kritičar, osnivač i glavni urednik Arhipelaga iz Beograda.Konstatujući pesničku zrelost i specifičnost proze Lasla Blaškovića Živorad Nedeljković je primetio kako dobra poezija uvek ima šta da kaže pa se ta konsttacija u punom svom značenju može vezivati i za ovu knjigu pesama Lasla Blaškovića.U sličnom tonu o delu Lasla Blaškovića govorio je i Gojko Božović uzazavši na slojevitost i višeznačnost Blaškovićeve proze. Autor je pak pročitavši ,u nekoliko navrata, neke od svojih pesama iz knige „Prasvršetak“ govrio i o početcima svog bavljenja pisanjem ,pre ravno tri decenije, najavivši da će publici ,uskoro, predstaviti knjigu svojih putopisnih beleški pod nazivom „Gle“ . Laslo Blašković,pesnik, romansijer, pripovedač i esejista – rođen je u Novom Sadu 1966. godine. Za roman Svadbeni marš Blašković je dobio Nagradu Društva književnika Vojvodine za knjigu godine, za roman Madonin nakit dobio je Nagradu Fonda „Borislav Pekić“, za roman Adamova jabučica dobio je Nagradu SANU iz Fonda „Branko Ćopić“ za najbolju knjigu godine, a za roman Turnir grbavaca dobio je Nagradu „Stevan Sremac“ za proznu knjigu godine. Proza i poezija Lasla Blaškovića prevedeni su na engleski, francuski, nemački, mađarski, poljski, rumunski, slovački, ukrajinski, makedonski, bugarski i slovenački jezik.Laslo Blašković je upravnik Narodne biblioteke Srbije.
Srbija je „Nojeva barka“ autohtohih sorti šljiva koju treba sačuvati!
Dva mlada profesora sociologije iz Beograda , Zoran Radoman i Ilija Malović autori i urednici bloga „Rakija uglavnom“, koji za sebe kažu da su ambasadori srpske rakije u Srbiji, i Udruženje sa Gledićkih planina „Crvena Ranka“ bili su , danas , domaćini zanimljivog skupa „„Crvena Ranka i rakijski bonton“ održanog u Regionalnoj privrednoj komori u Kraljevu. Poredeći Bibliju i rakiju , što će , mnogima , zvučati kao jeres Zoran i Ilija kažu da je Biblija najprodavanija ali i , verovatno , najmanje čitana knjiga na svetu , dok je rakija , u Srbiji , piće koje se ,verovatno, najviše pije , na koje smo , kao na nacionalni brend svi ponosni , ali o kome se , ipak , malo zna .I u tom prostoru antipoda oni vide ulogu svog bloga i svoju ličnu kao promotera vrednosti rakija, posebno onih proizvedenih od autohtonih , starih sorti šljiva. Među nima je i Crvena Ranka koja je , u osnovi porodica autohtonih sorti šljiva , poznata pod različitim imenima lokalnog karaktera, poput Ranica, u istočnoj Srbiji , Dragačica, Okruglica , u Dragačevskom kraju i niz drugih varijeteta u imenu. U osnovi , radi se o staroj sorti u raznim mutacijam uzrokovanim lokalnim karakteristikama zemljišta i klime od koji se prave rakije približno sličnog organo leptičkog svojstva. Definitivno je , kažu oni , a to su potvrdili i mnogi od učesnika današnjeg skupa , da su te autohtone sorte kapital koga se olako odričemo prihvatajući ,vođeni lukrativnim motivima, strane sortimente šljiva. Otuda i apel upućen sa današnjeg skupa takozvanim donosiocima odluka , na svim nivoima , da različitim multisektorskim i multidisciplinarnim merama podrže očuvanje autohtonih sorti šljiva u Srbij jer to jeste , realni reurs koji nam može osnažiti održivi razvoj ma koliko nam se to ,na prvi pogled, činilo manuje potentim u ekonomskom smislu od , recimo , savremenih tehnologija. Ilija Malović,jedan od moderatora današnjeg ,dobro posećenog, skupa je istakavši da je rakija akcizna roba, apelovao na državu da snažnije zaštiti malobrojne , registrovane , proizvođače rakija. Upotrebivši ,figurativno , da se ta zaštita treba sprovesti „ognjem i mačem“ koji bi se sproveo registracijom svakog kazana za pečenje rakije u Srbiji i zabranom pečenja rakije za sve neregistrovane proizvođače rakije on je posebno ukazao na sektor ugostiteljtva kao slabu kariku u distributivnim lancima jer ,zbog profita , u našim restoranima se , još uvek , prodaje svakojaka rakija. Kao dokaz te prakse i paradoksa fenomena rakije u Srbiji on je naveo Beograd i njegove restorane , u kojima je najviše stranih gostiju, koji nažalost tek u retkim mogu popiti originalnu rakiju proizvedenu od domaćih autohtonih sorti šljiva. Da priča o rakiji i njenom današnjem položaju u Srbiji ne bi bila samo priča pobrinuli su se Dragana i Dejan Veljović ,proizvođači poznate „Rakije iz Rakije“ koji su danas predstavili novine iz svoje produkcije poput limitirane edicije „Black edition RizR“ od samo 100 litara sedmogodišnje rakije od sorte „Crvena Ranka“ i „Kalvadosa iz Gledića“ koji je odležao deset godina u hrastovim buradima a pravljen je od autohtonih sorti jabuka.
Kako iskustva pretočiti u obrazovne programe?
U Beogradu je danas , na Fakultetu organizacionih nauka , organizovan skup sa temom „Prirodne katastrofe u Srbiji“- iskustva ,praksa i obrazovanje. Skup kome su prisustvovali predstavnici Ministarstva odbrane, Kancelarije za javna ulaganja, Stalne konferencije gradova i opština ,UNDP , Svetske banke , grada Kraljeva , Udruženja za podršku volonterizmu, Šumarskog fakulteta i Srbijašuma , otvorio je dr.Ivan Bošnjak ,državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. Skup je protekao u traganju za modelima efikasnog spajanja iskustava sa terena u borbi protiv prirodnih katastrofa i multidisciplinarnih naučnih znanja u jedinstveni edukativni program.Tako koncipirani program bi mogao da se realizuje na različitim nivoima obrazovanja i u različitim obrazovnim ustanovama. Krajnji ciljevi realizacije takvog edukativnog program bili bi stručnjaci osposobljeni za jačanje kapaciteta u borbi protiv elementarnih nepogoda i građani edukovani za postupanje u vanrednim situacijama. Svi učesnici u raspravi su se složili da je jako bitna prevencija koja je , kao aktivnost , stukturno složenija i zahtevnija od mera mitigacije. Posebno je ona bitna u zemljama slabijih materijalnih mogućnosti jer se ulaganja u prevenciju višestruko vraćaju a , često , te aktivnosti u sebe sadrže i komponentu pozitvnog uticaja na održivi razvoj lokalnih zajednica. Pored toga pozitvne ocene i preporuke za dalji rad dobile su aktivnosti umrežavanja resursa lokalnih zajednica u slivove velikih reka. Primeri potpisivanja Protokola o zajedničkom delovanju u slivovima Zapadne Morave i Kolubare , kao i aktivnosti Tima za koordinaciju sliva Zapadne Morave i na ovom skupu isticani su kao nastavak pozitivne prakse delovanja u Srbiji u borbi protiv prirodnih katastrofa započet odmah posle majskih poplava 2014 godine.Takvim aktivnostima,uz podršku EU i Svetske banke Srbija je postala lider na Balkanu uspostavljajući Nacionalni program za upravljanje rizikom od katastrofa stavljajući u fokus budućih multisektorskih i multidisciplanarnih aktivnosti jačanje otpornosti zajednice. Moderator ovog uspešnog skupa bila je profesorka dr.Nataša Petrović,zamenik Predsednika Saveta FON-a a primere dobre prakse grada Kaljeva u borbi sa prirodnim katastrofama je prezentirao Zdravko Maksimović, rukovodilac Odeljenja civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva.
Ima nas ,može nam se….
Kraljevo će , za nekoliko dana dobiti budžet za 2018 godinu. Ovaj političko-ekonomski dokument predstavlja svojevrsno ogledalo aktuelnog stanja i kompetencije menadžmenta svake lokalane samouprave pa i grada Kraljeva . Gradsko veće je već usvojilo Nacrt budžeta i on će se pred članovima gradskog parlamenta naći u forimi Predloga koji , nažalost, pokazuje kontinuitet višegodišnje prakse planiranja i usvajanja budžeta bez ikakve šire društvene , javne rasprave ukoliko se u to ne svrstaju sastanci koji će se ,narednih dana , dešavati u strankama vladajuće kolaicije koji za cilj imaju informisanje , pre svega , odbornika o ovom dokumentu a ređe i stranačkih organa posebno onih većih. Opozicija će , pak , predstojeće dane iskoristiti da se pripremi za ulaganje amandmana na predloženi budžet sa malim izgledima , sudeći prema dosadašnjoj praksi iz rada Skupštine grada, da im se bilo šta usvoji bez obzira na obim i kvalitet argumenata. Bez društvenih i političkih procesa oličenih u vidu uključivanja šire javnosti kroz dijalog koji služi za artikulaciju potreba i realnog sagledavanja resursa i mogućnosti jedne zajednice dobićemo dokument koji će ,još jednom, pokazati što izostajanje kompetencije menadžmenta grada što izostanak vizije u kom pravcu treba da ide Kraljevo. Da li je ovo pitanje inercije u radu i nastavka kretanja utabanim stazama ili pak želje da se kreira ambijent vremenske iznudice u kojoj se budžet mora usvojiti sa ciljem da se prikriju navedeni problemi videćemo u danima koji su pred nama. A do tada pokušajmo da , bar delimičnom analizom , predloženog budžeta ukažemo na njegove više nego očigledne manjkavosti koje su plod netransparentnog utvrđivanja opštih interesa na nivou grada Kraljeva. Pođimo , od planiranih rashoda , koji bi razloženi na budžetske pozicije trebali da budu finansijski izraz definisanih prioriteta za realizaciju javnog , opšteg interesa. Tako posmatrana rashodna strana budžeta je indikator politika razvoja i života uopšte koje zagovara i vodi lokalno rukovodstvo i vladajuća koalicija . Tu se najupečatljivije vidi koliko tako definisane javne politike predstavljaju opšti , javni interes . Zapitajmo se , u ovom kontekstu , kako da , recimo , tumačimo planirana velika izdvajanja u 2018 godini za segment programa komunalinih delatnosti nazvan upravljanje/održavanje javnim osvetljenjem grada u iznosu od 247.036.175 dinara ako je za iste namene u 2017 godini bilo planirano 232.000.000 da bi , a za prvih devet meseci , bilo utrošeno tek 92.043.741,93 dinara . Zapitanost je tim veća ako se ova izdvajanja uporede sa planiranim izdvajanjima za ,recimo lokalni ekonomski razvoj (unapređenje privrednog i investicionog ambijenta,mere aktivne politike zapošljavanja i podrška ekonomskom razvoju i promocji preduzetništva) u iznosu od 24.002.000 dinara. Čak deste puta manje nego za javno osvetljenje! Dodamo li ovome i podatke da je za razvoj turizma planirano tek 21.981.450 dinara a za poljoprivredu i ruralni razvoj 70.500.000 ispada da je za sve delatnosti u kojima je moguće najbrže kreirati nova radna mesta na teritoriji grada Kraljeva planirano tek polovina novca namenjenog za zamenu starih sijalica gradskog osvetljenja novim ,štedljivim , led sijalicama. Ovde treba znati da su te stare sijalice, a bilo ih je u sistemu javnog osvetljenja ,raznih vrsta, negde oko 16000 ,trošile na godišnjem nivou nešto više od 120.000.000 dinara. Bilo bi jako interesantno čuti obrazloženje kreatora budžeta za ovakav redosled poteza i ovakvo planiranje prioriteta a posebno bi bilo interesantno da kažu kad i gde su građani iskazali svoje mišljene o tim prioritetima , jer oni ipak pune taj budžet. A i ta prihodna strana pokazuje , potvrđuje inerciju u koncipiranju budžeta što se najbolje da videti na poziciji naknada za korišćenje prostora i građevinskog zemljišta ,pa je tako za 2018 planiran prihod po ovom osnovu u iznosu od 271.282.690 dinara iako je , od planiranih 284.328.550 dinara za 2017 godinu, za prvih devet meseci naplaćeno tek 16.018.629,48 dinara ili preskromnih 5,63 odsto. Da li je samo nesporna većina u gradskom parlamentu razlog zašto se može desiti dase usvoji ovakav dokumet ,kao i oni njemu slični godinam pre, ili tome , na svoj način , doprinos daje i apatičnosti i nezainteresovanosti građana Kraljeva za društvenim a pre svega političkim angažovanjem ? Razmere te apatičnosti i nezainteresovanosti građana su više nego zabrinjavajuće pa smo svedoci da se to i zlouupotrebljava u cilju prikrivanja nedostaka vizije i nekompetentnosti dela političkih lidera vladajuće koalicije. Bez želje da umanjimo doprinos lokalnih medija ovakvom stanju ipak ne možemo a da ne podsetimo na nastavka prakse njihovog ekonomskog iscprljivanja što se najbolje vidi kroz podatak da je za takozvani javni interes u oblasti javnog informisanja ponovo izdvojeno famoznih 15.000.000 dinara ili 0,45 odsto budžeta što je , malte ne , ravno iznosu uvećanog troška za energente u prvih dvet meseci 2017 godine, i to samo kod onih korisnika koji te obaveze plaćaju preko Odeljenja društvenih delatnosti .Ovakva praksa u Kraljevu , kada je planiranje i usvajanje budžeta u pitanju , prolazi godinama unazaad samo se „opšti interesi i prioriteti“ menjaju… Sada je to javno osvetljenje a bio je to otkup zemljišta za kargo centra kraj aerodroma „Morava“ ili zatvoreni gradski bazen, ili stočna pijaca u Adranima, ili…. A prolazi jer budžet nikada nije „presušio“ a i kako bi kada se ,takođe, godinama unazad , ponavlja praksa zabeležena i u prvih devet meseci ove ,2017 godine, da se glavne budžetske programske pozicije poput recimo urbanizma i prostornog planiranja realizuju sa 3,7 odsto ili od planiranih 407.140.200 dinara utroši samo 69.140.989,30 dinara ili 3,7 odsto planiranog. Slično je i sa programom komunalnih delatnosti gde je od planiranih 414.750.000 dinara utrošeno tek 223.342.419,78 dinara od čega je , rekosmo to već , za javno osvetljenje utrošeno 92.043.741,93. Ostaje nam da se nadamo da će obnovljeno javno osvetljenje grada Kraljeva doprineti i da ,ubuduće, bolje vidimo manjkavosti ispoljavane u procesu kreiranja i usvajanja budžeta grada Kraljeva.
Antfile
Zaduženje za osvetljenje
U tekstu obrazloženja predloga Odluke o imeni Odluke javnom zaduživanju grada Kraljeva za finansiranje kapitalnih investicija,koja će se naći pred odbornicima Skupštine grada kaže se , uz pominjanje mišljenja Uprave za javni dug iz maja 2015 godine da se grad može zadužiti do iznosa od 250.000.000 dinara, i sledeće:„Što se tiče kredita u visini od 120.000.000,00 dinara koji je uzet za obezbeđivanje zemljišta za industrijsku zonu kod aerodroma u Lađevcima, zbog nemogućnosti da se uradi planski osnov za industrijsku zonu u blizini aerodroma Lađevci , jer se plan prostire na dve opštine Kraljevo i Čačak, nije bilo moguće pristupiti obezbeđivanju zemljišta i povući sredstva iz kredita. Smatramo da je opravdano pomenuta sredstva prenameniti za zamenu LED SVETILjKI za čiju realizaciju je grad Kraljevo u 2017-tojgodini utrošio sopstvena sredstva u visini od 120.000.000,00 dinara, i planira da u narednoj godini 2018-toj utroši još 120.000.000,00 dinara do kraja aprila 2018-te, tako da bi kreditom u visini od 100.000.00,00 dinara isplatio planirana sredstva.“ Nije nam baš sve jasno oko iznosa datih u ovom obrazloženju jer ,čini nam se, ne slažu se u potpunosti sa iznosima za ove namene iz budžeta za 2017 ali i za 2018 godinu. No, možda se nismo baš najbolje snašli u tumačenju dokumenata pa nam ostaje da tumačenje čujemo u raspravi na skupštini kada ovi dokumenti budu usvajani.
Hoće li predstavnici grada Kraljeva čestitati Draganu Draškoviću Vukovu nagradu ?
Dragan Drašković je u maju 2017 dobio najveće muzeološko priznanje u Srbiji,nagradu Mihajlo Valtrović
Juče objavljena vest da je ovogodišnji žiri Vukove nagrade u sastavu: kompozitor prof. Svetislav Božić (predsednik) , akademski slikar prof. Momčilo Antonović, književnik prof. Milovan Vitezović, istoričar dr Žarko Dimić , frulaš Bora Dugić , dramska umetnica Rada Đuričin , književnik i književni prevodilac prof. Dragan Mraović i književnik Selimir Radulović odlučio da jedan od laureata ovog prestižnog nacionalnog priznanja,u 2017 godini, bude i muzejski savetnik Dragan Drašković staviće , još jednom , tokom ove godine na muke čelnike našeg grada . Jer ,sigurno im nije baš prijatno da čovek koga su na majskoj sednici razrešili dužnosti direktora muzeja dobije najpre ,u mesecu kad je smenjen , najveće priznanje u muzejskoj delatnosti Srbije- nagradu „Mihailo Valtrović“ a na kraju godine razžalovanja i „Vukovu nagradu“. Podsećanja radi Rešenje o razrešenju Drgana Draškovića direktora Narodnog muzeja Kraljeva donela je Skupština grada Kraljeva u svojstvu osnivača muzeja na svojoj XI sednici. Odluka skupštinske većine da najpre izglasa Rešenje o razrešenju direktoru muzeja zbog prestanka mandata a da , potom, ta ista većina koju su ,tog dana , činila 38 odbornika vladajuće koalicije najpre ostane uzdržana kod usvajanja novog Stauta Narodnog muzeja u Kraljeva a potom i kod , očekivanog ,(re) izbora Dragana Draškovića. Možda je ovo dobra povod da gradski čelnici,upućujući čestitke Draškoviću razmisle o kriterijumima kojima se rukovode prilikom izbora i razrešenja ljudi sa odgovornih dužnosti. Jer , slučaj Dragana Draškovića nije bio usamljen u mandatu ove vladajuće kolalicije koja je , svojevremeno, sa mesta direktora tadašnje Direkcije za planiranje i izgradnju razrešila diplomiranog građevinskog inženjera Nenada Nerića koji je , potom , za manje od petnaestak dana postavljen za državnog sekretara u Ministarstvu odbrane. Ovako im se može desiti da u pamćenju ostanu po svojim kadrovskim gafovima.
Normom urediti udruživanje lokalnih samouprava po rečnim slivovima
Danas je u Užicu održan VI sastanak Tima ta koordinaciju aktivnosti 12 opština i 5 gradova iz sliva Zapadne Morave. Ove lokalne samouprave su se , februara ove godine , udružile u asocijaciju i , u Kraljevu , potpisale Protokol o saradnji u cilju smanjivanja rizika od elementarnih nepogoda i koordiniranog postupanja u vanrednim situacijama posebno u slučaju poplava. Stvaranje asocijacije je , pre svega, posledica iskustava ovih lokalnih samouprava stečenih kroz odbranu od velikih poplava iz maja 2014 godine i aktivnosti na otklanjanju posledica. Ta iskustva su pokazala da postojeći normativni okvir nije , na adekvatni način , prepoznao potrebe i stvorio mogućnosti zajedničkog postupanja lokalnih zajednica posebno u sprovođenju preventivni aktivnosti za otklanjanje i smanjivanje lokalnih uzročnika elementarnih nepogoda.U vremenu kada izrazite klimatske promene snažno deluju na povećani broj prirodnih nepogoda nedopustivo je držati se tradicionalnih formi organizovanja i saradnje lokalnih zajednica a udruživanje opština i gradova u slivu Zapadne Morave je pionirski pokušaj menjanja postojećeg stanja i odnosa. Ovaj potez je , zbog potencijala ideje a i potreba redefinisanja čitavog sistema smanjivanja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, od početka dobio podršku države iskazanu kroz podršku Kancelarije za javna ulaganja i Stalne konferencije gradova . Ova institucija je, podsećanja radi, i nastala iz potrebe da se , posle katastrofalnih majskih poplava 2014 godine u Srbiji uspostavi sistemski pristup otklanjanju posledica. Zahvaljujući tome i brojne međunarodne organizacije zainteresovane za izgradnju efikasnosg sistema za postupanje u vanrednim situacijama u Srbiji, poput EU, UNDP, FAO, Svetske banke su, preko svojih organizacionih jedinica u Srbiji , od samog starta podržale aktivnosti asocijacije opština i gradova iz sliva Zapadne Morave. Za nešto manje od godinu dana rada ostvareni su zapženi rezultati a fokusu aktivnosti asocijacije bile su obuke za porocenu šteta po međunarodnoj PDNA metodologiji ,za procenu šteta u poljoprivredi ali i na davanju sugestija na postojeća normativna rešenja lokalnog i nacionalnog značaja za oblast postupanja u vanrednim situacijama.Tako je ,danas, u Užicu, posle uopznavanaj sa Izveštajem Stalne konferencije gradova i opština o primedbama i predlozima na Nacrt Zakona o smanjenju rizika od katastroffa i upravljanju vanrednim situacijama,datim tokom javne rasprave o ovom dokumentu ,ponovljen predlog da novi zakon treba , obavezno, da stvori normativne predpostavke za širenje ovog modela udruživanja lokalnih samouprava. Ponovo se čula i inicijativa da se , što pre , pristupi izradi Zakona o civilnoj zaštiti kao krovnog akta koji bi sadžajnije , multidisciplinarnim i multisektroskim pristupom, kreirao normativni okvir za integrisanje aktivnost prevencije i mitigacije u jednom širem kontekstu kreiranom što potrebama lokalnih zajednica što sve izraženijim delovanjem klimatskih promena na mnoge aspekte života.Predstavnicima opština i gradova koji su danas prisustvovali sastanku u Užicu Ana Seke iz UNDP za Srbiju predstavila je aktuelni projekat „Lokalne 
zajednice otporne na klimatske“ koji će se,u narednih pet godina,sprovoditi u Srbiji. Fokus ciljeva projekta je na lokalnim aktivnostima usmerenim ka smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Извештај је један од садржаја медијског пројекта „Снагом заједништва и знања против природних непогода“ кога спроводе „КВ Новости-он лине“ а кога је подржало Министарство културе и информисања .Ставови изнети у тексту су искључива одговорност „КВ Новости-он лине“ и ни на који начин непредстављају ставове и мишљења Министарства културе и информисања.
Zašto se, u Kraljevu, ne kreće ka jačanju energetske efikasnosti zgrada?
Podatci o gubitcima energije u zgradarstvu, tačnije energije koja se koristi za zagrevanje energetski neefikasnih , starijih , objekata U Kraljevu su , godinama unazad, zabrinjavajući. Prema istraživanjima koje je svojevremeno , kroz projektnu aktivnost, sprovelo UG „ Novi Put“ iz Kraljeva prosečna potrošnja prema grupi objekata u kWh po metru kvadratnom je šarenolika i kreće se 133,9 kWh u zgradama za stanovanje pa sve do 227kWh u starijim ,neizolovanim, kućama.Kod javnih objekata prosečna potrošnja u proseku iznosi 139,5 kWh a kreće se u rasponu od 80 kwh u najnovijem , energetski efikasnom objektu , zgradi Medicinske škole , pa sve do skoro 300 kWh po m2 u zgradi nekadašnje SDK. Ovi parametri jasno ukazuju na činjenicu da je trošak za energente , uz sve druge negativne uticaje povećane porošnje energenata na životnu sredinu, znatno veći nego većini zemalja Evropske unije. Stoga je jačanje energetske efikasnosti u zgradarstvu , na nivou grada Kraljeva , uslov svih uslova(Condicio sine qua non) za smanjenje enormnih troškova za energente koji se plaćaju iz javnih prihoda. Ako , za trenutak , ostavimo po strani činjenicu da sve novo izgrađene zgrade po propisima moraju da imaju minimu C energetski razred efikasnosti u skladu sa Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada donetim 2011 godine, uz konstatciju da je tih , novih zgrada, izgrađenih posle tog datuma , u Kraljevu , jako malo, jasno je da izostanak snažnije inicijative za jačanje energetske efikasnosti javnih objekata snažno, i nepovoljno, utiče na ekonomski razvoj. Ako je , do usvajanja, Zakona o stanovanju i održavanju zgrada iz 2016 godine i bilo nekakvih nedoumica i normativnih prepreka da se sredstva iz javnih prihoda plasiraju u privatne objekte u vidu kredita ili podsticaja, a zgrade za kolektivno stanovanje to, de fakto, jesu onda te prepreke više nema. No, ova 2017 godina je , za ovakve aktivnosti, propuštena. Nedostatk inicijative i predloga da se lokalna samouprava angažuje na ovim poslovima videla se još decembra 2016 godine kada je usvojen budžet grada Kraljeva. U tom dokumentu nije predviđen ni jedna dinar , za takve aktivnosti. Šansa da se stvar pomeri sa „ mrtve tačke“ bio je rebalans budžeta , oktobra ove godine, ali ni tada ,po ovom pitanju , ništa nije urađeno. Dodamo li tome da je , u Kraljevu , i dalje prisutan paušalni sistem naplate toplotne energije (po kvadratnom metru grejne površine) koji je je ekonomski neprihvatljiv , tehnološki destimulativan i socijalno nepravičan i suštinski sprečava širu primenu mera za poboljšanje energetske efikasnosti i racionalizaciju u potrošnji energije eto još razloga za brigu ali i za kritiku odgovornih. Skromne javne prihode ne usmeravamo ka aktivnostima koje bi , na duži rok , kroz jačanje energetske efikasnosti kreirale novu vrednost i na postojećem obimu javnih finasija. Za razliku od nas Šabac još 2010. godine pokrenuo projekat energetske efikasnosti stambenih zgrada. U zadnje dve godine taj projekat obuhvata i individualna domaćinstva. Tako je za proteklih šest godina, u tom gradu, izlovano 1300 stanova , po čemu Šabac prednjači ne samo u Srbiji već u čitavom regionu.Uskoro će biti usvajan i budžet grada Kraljeva za 2018 godinu pa će se ,iz tog dokumenta, znati ti da li je bilo sluha da se greška sa nečinjenjem u oblasti jačanja energetske efikasnosti zgrada ispravi ili će se stati na već donetoj Odluci o uvođenju sistema energetskog menadžmenta i izboru lica iz gradske uprave koje je , tek nedavno, upućeno da polaže ispite i stekne licencu energetskog menadžera. Kažu da se sa slanjem na polaganje kasnilo jer sredstva od neverovatno malih 40-50 hiljada dinara za tu namenu nisu bila planirana. A da smo , nažalost , spremni da, narodski rečeno, „polovačimo“ kada su aktivnosti oko energetske efikasnosti u pitanju na svoj način svedoči i nedavna odluka Gradskog veća da sa 3.500.000 dinara , iz budžetskih rezervi , pomogne deblokada računa Mašinske tehničke škole u koju je škola upala zbog neplaćanja računa za izvedene radove na krovu zgrade prilikom realizacije projekta jačanja njene energetske efikasnosti vrednog više od pola miliona evra finansiranog od strane Ministarstva prosvete ali i iz sredstva gradaKraljeva. Ko može da razume logiku da za nešto , nesporno , nema par hiljada dinara a za drugo , sporno , imaju milioni razumeće i trenutno stanje u oblasti energetske efikasnosti u gradu Kraljevu.
Ovaj tekst je objavljen uz podršku grada Kraljeva u okviru projekta „Informisani mogu biti i efikasni“.Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu isključiva su odgovornost KV NOVOSTI i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja grada Kraljeva.
Može li se „pelcer“ Raških duhovnih svečanosti preneti i na druge oblasti?
Foto: Josif Raspopović
Naredne, 2018 godine , Raške duhovne svečanosti će proslaviti mali jubilej , četvrt veka svoga postojanja. Put do profilisanja u jednu od najznačajnih kulturnih manifestacija u Srbiji ,na kojoj ,rado, učestvuju najeminentniji stvaraoci , nije bio ni lak ni jednosmeran.U osnovi, taj pređeni put se može podeliti u tri etape koje , neki od aktera nastajanja manifestacije , dele na perod od 1993 do 1998 godine ,zatim od 1998 do 2010 godine i sadašnji. Početna ideja ondašnje Turističke organizacije realizovana 93 i 94 godine kao „Raščanski impulsi kulture i zabave“ prerasta, uključivanjem Centra za kuturu Gradac“, u „Dane preobraženja i Dane kulture“ da bi 1998 godine manifestacija dobila sadašnje ime a uvedena je i funkcija umetničkog direktora. Priznanje manifestacije „Stefan Prvovenčani“ uvedeno je 2000 godine i njegov prvi dobitnik je bio kompozitor Sveta Božić.Od 2oo2 godine sastavni deo svečanosti je i Međunarodna likovna kolonija „Jelena Anžujska“ čiji je međunarodni selektor , u prve dve godine, bio naš poznati slikar Bata Mihailović.Bitnu ulogu u periodu nastanka manifestacije pa i kasnije,tokom njenog profilisanja, imala je grupa istaknutih književnih stvralaca iz Raške kojoj pripadaju Milisav Savić ,Slobodan Rakitić ,Milica Novković ,Tiodor Rosić i Miroljub Joković. Do ustanovljavanja današnjeg profila manifestacije i uvođenja funkcije umetničkog direktora kao lica odgovornog za selekciju mogućih tema, , manifestacija je imala svog domaćina. Prvi domaćin je bio poznati književnik Milisav Savić a potom su to bili i Milica Novković, Slobodan Rakitić i Miroljub Joković. Tiodor Rosić je bio prvi umetnički direktor Raških duhovnih svečanosti i na toj funkciji je ostao od 1998 do 2011 godine. Ovi poznati i priznati književni stvaraoci su svojim iskustvom i kontaktima bitno doprineli da se vrši brižljiva selekcija programa ,sadržaja i autora što je,bez sumnje, uticalo da se Raške duhovne svečanosti izdvoje u nizu kulturnih manifestacija koje se , takođe, u avgustu održavaju i u nekim drugim gradovima u Srbiji. Prisećanje na početk e, razvoj i iskustva jedne od najznаčajnih kulturnih manifestacija u Srbiji pokreće jedno dugo pitanje. Može li se „ recept “ Raških duhovnih svečanosti primeniti i na neke druge društvene segmente pre svega na privredne aktivnosti zarad jačeg ekonomskiog razvoja Raške? A taj jači privredni razvoj , a pre svega poljoprivrede i prateće prehrambene industrije , je potreban , Raški danas , prvenstveno zarad zaustavljanja izrazito negativnih demografskih trendova koji su, decenijam unazad , karakteristični za ovaj kraj. O kom se to „receptu“ iz kulture radi? Pa najjednostavnije rečeno potrebno je naći formu i obim uključenja znamenitih raščana , iz sveta nauke i privrede , koji žive van svog zavičaja bilo u da su u zemlji ili inostranstvu , u projekte koncipiranja planova razvoja ali i u investicione aktivnosti u pomenutim privrednim aktivnostima. Jer , ako su mogli znameniti raščani ,kulturni poslenici , da se organizuju oko projekta Raške duhovne svečanosti i participriraju u njemu sve do stvaranja klime u Raški i kadrova iz same Raške koji garantuju očuvanje, zašto nešto slično nije moguće i u drugim oblastima poput privrede? Čini se da se mogući odgovor na ovo pitanje krije u potrebi ustanovljavanja prakse institucionalne komunikacije sa pojedincima ,dokazanim privrednicima i načnicima a koji su poreklom iz Raške i okoline. Tim pre jer razvoj informatičkih tehnologija i modela umrežavanja i komuniciranja koje one pružaju bi znatno olakšale posao komuninacije. No , presudno u tome jeste intergisanje kadrovskih potencijala Raške iz raznih društvenih segmenata oko takvog cilja – kreiranja koncepta institucionalnih modela komunikacije sa zavičajcima. Da li se i šta po ovom pitanju planira ili već radi u samoj Raški biće predmet nekoliko medijskih sadržaja na ovu temu , na portalu KV Novosti a uokviru II dela projekta „ U srcu je uvek Raška“.
Овај текст је један од садржаја медијског пројекта „У срцу је увек Рашка-II део“ кога спроводе „КВ Новости-он лине“ а кога је подржала општина Рашка.Ставови изнети у тексту су искључива одговорност „КВ Новости-он лине“ и ни на који начин непредстављају ставове и мишљења општине Рашка.