Autor knjige dr.Predrag Petrović-Lole i paroh banjski,prota Ljubinko Kostić na promociji
Kako ,danas, nestvarno zvuči podatak da je, krajem šezdesetih godina prošlog veka,tačnije između 1967 i 1969 godine, u Mataruškoj Banji zabeleženo 200 000 noćenja!!! Mogu li,oni koji su se tih godina rađali , današnji pedsesetogodišnjaci i mlađi od njih, da poveruju u ove podatke ako ih, kojim slučajem, život navede da , ovih dana,obiđu Matrušku Banju? Naravno da je to jako teško , barem onoliko kolika je bila seta matružana koji su ,večeras, ispunili salu kraljevačke biblioteke „Stefan Prvovenčani“ u kojoj je promovisana knjiga „Mataruška Banja-Sećanje i zaborav“.Autor ove , kako se večeras čulo , šeste monografije posvećene ovom nekadašnjem dragulju srpskog turizma je doktor mašinstva Predrag Petrović , koga njegovi mataružani znaju po nadimku Lole. On živi i radi u Beogradu, u Institutu „Kirilo Savić“, ali mu je nemerljiva ljubav prema njegovoj banji „zadala“ i ovaj zadatak koji izlazi iz okvira njegove profesije i struke koja je vezana za motore sa unutrašnjim sagorevanjem. A knjiga , monografija ili još bolje , svojevrsna romasirana biografija banje na obalama Ibra, je , prema onome što se večeras čulo, najobimnija i najsadržajnija od svih njenih predhodnica drugih autora. A čulo se, iz knjige prepričano od strane uvodničara i autora obilje podataka o Mataruškoj Banji počevši od njenog prvog pominjanja , s kraja XV veka, pod imenom Papratnica pa , po prvi put , 1560 godine, pod nazivom Mataruge, preko otkrića termalnih voda posle jedne velike poplave Ibra 1898 godine , pa sve do današnje sumorne stvarnosti tranzicijom razorene banje. Obilje podataka i veliki broj fotografija smeštenih na nešto više od 300 strana ove knjige mogao je ovako umešno da prezentira samo neko ko ima jaku emociju za Matarušku Banju poput dr.Petrovića. Pored toga što je autor tekstova on se potrudio i za vizuelni izgled knjige uradivši sam njen prelom. I zato ćemo se , za kraj ovog kratkog izveštaja , poslužit poređenjem koga je napravio sam autor ističući kvalitet prvog objavljenog prospekta o Mataruškoj Banji daleke 1927 godine u , ondašnjem, časopisu „Vesnik kulture“ .Knjiga „Mataruška Banja-Sećanje i zaborav“ će , bez sumnje, zbog svog kvaliteta biti pominjana još zadugo. Za početak je toplo preporučujemo svima koji se , danas, bave planiranjem razvoja ovoga grada, ako se to uopšte i radi. Posebno je preporučujemo današnjim žiteljima Mataruške Banje jer će , uz njenu pomoć , možda, shvatiti u čemu je bila snaga njihovih predaka koji su Maratušku Banju stvarali i , u jednom vremenu , je doveli na sami vrh banjskih i turističkih mesta u nekadašnjoj državi. Ne dozvolimo zaboravu da nadvlada sećanja poruka je podnaslova ove monografije a svoj doprinos dr.Predrag Petrović-Lole je već dao. Na predstavljanju knjige u tome su mu pomogli i uvodničari: prota Ljubinko Kostić , internista dr. Branko Jovanović ,novinar Dušan Stojić i moderator promocije pesnik Miloš Milišić.
U Kraljevu, već dvanaest godina , radi likovni atelje „Linija“ koga vodi likovni pedagog i slikar Slađana Miljković.Njen koncept u radu ateljea je da okuplja nadarenu i talentovanu decu,uzrasta od sedam do osamnaest godina, sa kojom radi na njihovoj edukaciji i likovnom opismenjavanju.Atelje „Linija“ ,trenutno, ima oko sedamdeset polaznika a , za predhodnih dvanaest godina, kroz atelje je prošlo više od dvestotine dečaka i devojčica od kojih su mnogi ,kasnije, nastavili sa usavršavanjem u srednjim i visokim umetničkim školama u zemlji i inostranstvu ostvarujući zapašene rezultate. Praksa ovog atelje je , da pored učešća na grupnim izložbama i brojnim kulturnim manifestacijama u gradu, organizuje i godišnju smotru stvaralaštva svojih polaznika. Ove godine to se čini po deseti ,jubilarni put pa tako biti i u subotu, 11 juna sa početkom u 19 časova. Tada će posetioci izložbe, koja se održava u Narodnom muzeju u Kraljevu ,biti u prilici da vide najbolje radove ove generacije „linijaša“.Oni koji su imali prilike da vide deo radova odabranih za ovogodišnju izložbu kažu da ,među njima,ima radova kojima bi mogli da se podiče i već afirmisani stvaraoci.Najbolji način da se u to uverite je da posetite ovu izložbu.
Otvaranjem izložbe „ Ruski umetnici u duhovnoj umetnosti Srbije“ sinoć je , u Kraljevu, u organizaciji Kulturnog centra „Ribnica“ , počeo Festival umetnosti „Maglič“. Festival je otvorila gospođa Nadežda Kruščenkova direktorka Ruskog centra za nauku I kulturu u Srbiji. Još prošle godine je Festival umetnosti „Maglič“ redefinisao svoju koncepciju pa je , prošlogodišnjim, predstavljanjem materijalne i nematerijalne kulturne baštine predstavljena Irska.Na taj način je ova ,nekadašnja, smotra domaćeg stvaralaštva i domaće materijalne i nematerijalne kulturne baštine dobila svoju međunarodnu dimenziju pa će ,ubuduće, poput prošle i ove godine , na festivalu biti predstavljene zemlje sa svojom kulturom i svojom duhovnom,materijalnom i nematerijalnom baštinom.Sinoć otvorena izložba je svojevrsni omaž stvaralaštvu ruske emigracije,takozvanih „Belih Rusa“ koje su događaji u njihovoj zemlji uzrokovani revolucijom i građanskim ratom doveli,krajem 1919 godine u Srbiju.Među njima su inženjeri, lekari, građevinci, arhitekte i mnogi umetnici od muzikologa, slikara i vajara do balet majstora.Mnogi od njih a posebno jedan broj arhitekata i slikara iz Rusije su u Srbiji ostavili značajna dela za buduća pokolenja. U danima festivala, do 6 juna,kraljevčani će biti u prilici da čuju i hor Ruskog doma iz Beograda ,da se upoznaju sa tradicionalnom ruskom kuhinjom, odgledaju koncert folklornog ansambla „Suvenir“ iz Voskresenska i da učestvuju u radionici na kojoj će se upoznati sa načinom izrade tradicionalnih ruskih narodnih lutaka.Najmlađe će,pak kroz svet ruskih bajki u Kraljevačkom pozorištu provesti novosadsko pozorište „Suzana Zečić“. Za ljubitelje filma biće prikazana retrospektiva ruskih filmskih stvarlaca koja će se održavati u „Francuskoj kući“ do 2.juna a počeće prikazivanjem filma Nikite Mihalkova „Dvanaest“ urađenog 2007 godine po motivima istoimenog filma iz 1957 goodine. Prezentacija domaće kulture,materijalnog i nematerijalnog stvaralaštva počeće, u sredu 1.juna, otvaranjem izložbe „Refleksije nasleđa“ mladih umetnika Raškog okruga iz kolekcije Kulturnog centra „Ribnica“,koncertima na Trgu srpskih ratnika i to,najpre u petak , orkestra „Camerata Academica” i Svitlane Dekar, operske pevačice, prvakinje Narodnog pozorišta u Novom Sadu a potom „Balkanike“ Sanje Ilića .Pored već pomenutog hora Rskog doma iz Beograda , folklornog ansambla iz Voskrenska u subotu će se ,na trgu,predstaviti i domaći folklorni amsambl „Karanovac“.
Dvanaesta manifestacija „Noć muzeja“ koja se , ove godine, odvija pod zajedničkim nazivom „Muzeji Srbije- deset dana od 10 do 10“ biće , u Kraljevu, upamćena po jedinstvenom događaju. Radi se o otvaranju legata dr Olivere Radojković Čolović koji obuhvata porodičnu kuću u Kraljevu (80 m2) sa dvorištem kao i kolekciju umetničkih dela u koje spada 24 ikona i 120 dela savremene umetnosti. Prvi Oliverin dar Muzeju bila je Zbirka srpskih ikona iz XIX veka, koju je poklonila 1986. sa 13 ulja na platnu i 8 tempera na staklu. Ikone su nastale u Podunavlju i delo su nepoznatih ikonopisaca. U kolekciji savremene umetnosti najbrojnija su dela Mirjane Mihać (34 rada), Mladena Srbinovića (34) i Ksenije Divjak (19), a tu su i dela Petra Dobrovića, Dade Đurića, Miće Popovića, Mila Milunovića, Ljubice Cuce Sokić, Danice Antić, Maria Maskarelija, Mome Kapora. Pored toga, u legatu je i bogata zbirka pokućstva i nameštaja , preko 200 predmeta od stakla, porcelana, keramike i drveta. Narodni muzej Kraljevo je 2010. godine u delu stalne postavke izložio jedan deo legata, kao najavu buduće kompletne postavke u kući koja je tome namenjena.Olivera Radojković Čolović je rođena u Drakčićima 1929. godine u porodici Solunca Žarka Čolovića i majke Milje. Bila je vrhunski stručnjak u oblasti anesteziologije i reanimacije ali i veliki poštovalac kulture i umetnosti. Od studentskih dana počela je da formira svoju kolekciju, zbirka je iz godine u godinu rasla, kao što su rasla i njena prijateljstva sa umetnicima, od kojih su neka bila za ceo život (Mladen Srbinović, Mirjana Mihać Srbinović, Ksenija Divjak i drugi). Dr.Olivera Radojković Čolović je 2007 godine nagrađena Diplomom zaslužnog građanina a preminula je 2010 godine u Beogradu.
Sinoć je u kraljevačkoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ predstavljena knjiga „Golija-Planina i ljudi“autora Boška Veljovića.Knjigu je izdao Centar za kulturu,obrazovanje i informisanje „Gradac“ iz Raške a na izuzetno posećenoj promociji o knjizi su govorili urednik Milojko Milićević, šumarski inžinjer Dragan Vandić i autor, Boško Veljović.Njih trojica su,inače,kako je to sinoć rekao urednik Milićević,često zajedno obilazili Goliju tragajući za svedočanstvima o njenoj prošlosti a posebno beležeći svedočanstva samih Golijaca o ovoj prelepoj planini u kojoju su oni , Golijci ,beskrajno zaljubljeni, bilo da su je odavno napustili poput većine ,bilo da još uvek na njoj žive. O toj neraskidivoj vezi sa planinom koja je zavičaj i mnogim ,današnjim, kraljevčanima upečatljvo je govorila i prepuna sala kraljevačke biblioteke. 
Povodom 23.aprila Svetskog dana knjige biblioteka„Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva, u saradnji sa Narodnom bibliotekom „Petko R. Slavejkov“ iz Velikog Trnova (Bugarska) je organizovala seminar za bibliotekare iz centralne i zapadne Srbije.Pored predstavljanja Velikog Trnova i biblioteke „Petko R. Slavejkov“ iz ovog grada na seminaru se govorilo i o najznačajnijim primerima dobre prakse iz oblasti bibliotečko-informacione delatnosti realizovanim kroz projekte finansirane sredstvima EU.Bibliotekarima iz Srbije o ovome su govorili dr Ivan Aleksandrov, direktor NB „Petko R. Slavejkov“ i Kalina Ivanova, zamenik direktora.
Svečanom akademijom pod nazivom „Imenom ispisana istorija“upriličenom u Kraljevačkom pozorištu danas je obeležena 134 godina od kada je Kraljevo dobilo to ime.19 aprila 1882 godine tadašnji kralj Milan Obrenović je, na molbu građana ondašnjeg Karanovca doneo ukaz i dao mu novo ime Kraljevo.Grad je ,inače, više puta,menjao ime.U prvim pisanim dokumentima iz XV veka spominje se kao Rudo-polje da bi ,kasnije, pod turskom upravom dobio ime Karanovac.U novijoj istoriji ,posle II svetskog rata, u periodu od 1949 do kraja 1954 godine Kraljevo se zvalo Rankovićevo da bi , krajem te godine ponovo dobilo staro ime –Kraljevo. Na ove i niz drugih zanimljivih podataka danas je u svojoj besedi prisutne na akademiji podsetila gospođa Vesna Milojević direktorka kraljevačkog Istorijiskog arhiva.U holu pozorišta upriličena je i izložba fotografija raznih dokumenata vezanih za imendan Kraljeva koju će ,zainteresovani ,moći da razgledaju do kraja nedelje.Obeležavanje imendana Kraljeva je, ove godine ,obeleženo nizom manifestacija različitog sadržaja a koje su upriličile kraljevačke ustanove kulture koje su otpočele prošlog petka predstavljanjem slikara Momčila –Moma Antonovića u okviru serijala „Kraljevčani“ a završavaju se večeras otvaranjem izložbe „Evo mene,eto vas“ u Nrodnom muzeju Kraljeva i susretom horova grada Kraljeva u Domu Vojske Srbije
U sredu 6.aprila ,u prepunoj galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, svečano je otvorena izložba“Jelena velika kraljica“.Radi se o izložbenom projektu Narodnog muzeja Kraljevo, priređenom u oktobru 2014. povodom obeležavanja sedam vekova od smrti Jelene (1314-2014. Ovaj veliki izložbeni projekat ostvaren je u saradnji sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture i manastirom Gradac, čija je ktitorka kraljica Jelena. U toku 2015. godine gostovao je u Raški i Gornjem Milanovcu (Srbija), Kotoru (Crna Gora) i Trebinju (Republika Srpska), a predstavljen je u Francuskoj u Kulturnom centru Srbije u Parizu (2015.) i na Danima frankofonije u Lionu (2016.). Autori izložbe su Tatjana Mihailović, muzejski savetnik arheolog, Suzana Novčić, viši kustos istoričar umetnosti i Emilija Pejović savetnik Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Beogradu, rukovodilac arheoloških istraživanja manastira Gradac.Izložbu u Beogradu su organizovali Srpska akadmija nauka i umetnosti i Narodni muzej Kraljevo a na svečanom otvaranju je govorio akademik Gojko Subotić.Evo šta nam je ,povodom otvaranja beogradske izložbe izjavila Suzana Novčić,jedna od autorki izložbe: „Izložba Jelena velika kraljica izazvala je veliku pažnju i stručne i široke javnosti, jer predstavlja interpretaciju jedne značajne istorijske ličnosti kraljice Jelene, supruge kralja Uroša i majke kraljeva Dragutina i Milutina. Narodni muzej u Kraljevu osmislio je izložbu kao sećanje na ovu znamenitu ženu, suprugu, majku, vladarku i monahinju . Polazna ideja izložbe je da se prikaže životna lična priča kraljice: njeno poreklo, udaja za kralja Uroša I, zatim njena roditeljska uloga kao majke dva velika kralja, potom da se rasvetli istorijski kontekst njenog vremena, svet iz kojeg je došla i za koji je ostala vezana do kraja života, kao i složenost politikih prilika „njene države“ i procvat kulture i umetnosti, sa Manastirom Gradac kao njenom zadužbinom.“
U Kraljev su ,u utorak ,upriličeni „Dani Kanade“ kojima je prisustvovao ambasador Kanade u Srbiji, gospodinFilip Pinington sa saradnicima. Sa njim u pratnji bili su i predstavnici Kanadsko-srpskog poslovnog udruženja Kensi. Na sastanku kod gradonačelnika Kraljeva,Tomislava Ilića , sa njima su se ,najpre, sreli privrednici i predstavnici Regionalne privredne komore Kraljevo. Posle tih razgovora , u izjavama za medije, ambasador Pinington, predsednica Kanadsko srpskog poslovno udruženje „Knesi“ Mirjana Dončić Bitn i predsednik Skupštine Regionalne prviredne komore Petrašin Jakovljević , bili su saglasni u oceni da potencijala za privrednu saradnju ,pre svega u smislu privlačenja kanadskih investitora,ima. Kako je to i sam ambasador Filip Pinington rekao najviše u oblastima inžinjerstva, hidroenergetike i poljoprivrede. Predsednica Kanadsko srpskog poslovno udruženje „Knesi“ Mirjana Dončić Bitn je naglasivši značaj ove asocijacije rekla da , u Kanadi, radi preko sto hiljada naših uspešnih poslovnih ljudi ,od kojih su mnogi zainteresovani da investiraju u Srbiji i da će , prvi konkretni rezultati delovanja ove asocijacije ,biti vidljivi, u Kraljevu do kraja ove godine.Potom je, ambasador Kanade u Narodnom muzeju Kraljeva otvorio izložbu istorijske fotografije pod nazivom „Kanadske medicinske misije u Srbiji 1914.-1918“.Program „Dani Kanade“ u Kraljevu nastavljen je u popodnevnim časovima u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“, gde je upriličen program nazvan „Sa decom na put oko sveta – Kanada“, a u Gradskoj galeriji je otvorena izložba grafika kanadskog umetnika Gi Lanževena pod nazivom „Sumrak anđela“.Dodajmo na kraju da najveće zasluge za uspostavljanje saradnje između Kande i Kraljeva,bez sumnje,pripadaju iseljeniku iz ovih krajeva,Milomiru Glavčiću,koji je ,do sada u Srbiji, na razne načine donirao preko šest miliona dolara.Samo u Kraljevu ovaj dobrotvor i humanista uložio je preko 1,5 miloina dolara za gradnju novog mosta preko Ibra i kupovinu savremene magnetne rezonance najnovije generacije.