Sinoć je u Kraljevu, u prepunim prostorijama Narodnog muzeja Kraljeva, predstavljena knjiga „ Kraljevo od varoši do grada“.Priča o urbanom razvoju grada na  Ibru , smeštena u vremenski okvir od 1832 godine pa do početka II svetskog rata ispričana je na veoma originalan način, hronološki i tematski razvrstanim reprodukcijama starih razglednica i fotografija iz bogatog fundusa Narodnog muzeja Kraljeva. Autor knjige , Dragan Drašković , muzejski savetnik  i direktor Narodnog muzeja u Kraljevu od 1995 godine,  opredelio  se da osvetli ovaj vremenski period u  urbanom  razvoju Kraljeva iz ,kako kaže , dva osnovna razloga. Prvi je činjenica da je Kraljevo drugi grad u Srbiji(posle Donjeg Milanovca) koji je dobio službena planska dokumenta.Reč je o planovima čije se autorstvo vezuje za komisiju knjaza Miloša Obrenovića koju je predvodio Laza Zuban, knjažev sekretar a koja je  te 1832 godine sačinila istovetne planske dokumente za Požegu i Kraljevu koji kao glavnu karakteristiku ima centralni ortogonalni gradski trg od koga se , potom,  međusobno  paralelno račvaju ulice koje se ukrštaju pod pravim uglom. Drugi razlog  koji je autora opredelio da urbani razvoj Kraljeva prikaže u pomenutom vremenskom periodu jesu podatci , činjenice, o izuzetnom ekonomskom i urbanističkom napretku Kraljeva u periodu između dva svetska rata.U tom vremenskom periodu, od 1918 do 1941 godine , u Kraljevu su sagrađene  prve fabrike (Fabrika aviona i Železnička radionica iz koje se, kasnije, razvila Fabrika vagona), pruga normalnog koloseka između Kragujevca i Kraljeva, gvozdeni most na Ibru, savremeni put između Kraljeva i Raške, savremena stambena kolonija („Francuska kolonija“) za smeštaj radnika i sturčnjaka Fabrike aviona (njih više od 200 ,mahom iz Francuske),teniski i drugi sportski tereni,katolička crkva….Sve ovo je učvrstilo , u smislu urbanog razvoja , jasnu granicu prerastanja varoši u savremeni grad.Budući čitaoci knjige imaće prilike da se u ovo uvere posmartajući reprodukcije starih razglednica i fotografija koje prate precizne informacije o godini nastanka, motivima, imenima ličnosti na njima,…Autoru je , zahvaljujući bogatstvu zbirke koja nastaje od 1991 godine, bilo moguće da , posle mukotrpnog rada na selekciji i identifikaciji, odabere baš one primeke koj dočaravaju tu transformaciju jedne ,tipične, srpske varoši u moderan grad  u kome svoje posebno mesto ima pet objekata, koji predstavljaju svojevsno obeležje grada kroz prošla i buduća vremena. To su crkva Svete Trojice, zgrada prve srednje škole(sadašnje zdanje muzeja), zgrada sreskog načelstva (sadašnji Viši sud), gospodar Vasin konak i spomenik Srpskim ratnicima.

Na sinoćnjoj promociji knjige upriličenoj povodom XXV Žičkog duhovnog sabora -Preobraženje 2016  o knjizi su ,pored autora, govorili i Andrej Vujović, muzejski savetnik Istorijskog muzeja Srbije, dr Ljubodrag P. Ristić, viši naučni saradnik Balkanološkog instituta SANU i dr Biljana Sikimić, viši naučni saradnik Balkanološkog instituta SANU.

Antrfile

Tačka na mit o ulozi Jovana Sarića u urbanizaciji grada ?

 Knjiga „Kraljevo od varoši do grada“ predstavlja , pored ostalog , još jedan stručni otklon od svojevrsnog , kraljevačkog , mita o ulozi Jovana Sarića, jednog od  predsednika opštine iz druge polovine XIX veka, i njegovoj ,navodnoj, zasluzi za pravilan raspored ulica u centralnom  gradskom jezgru.Jedno vreme,devedsetih godina prošlog veka, njegova ,navodna,slika je krasila kancelariju predsednika opštine,sve  dok nije utvrđeno da je to portret jednog od njegovih predhodnika . A o tome koliko je taj mit bio jak svedoči i podatak da gradski trg  na kome se nalazi sedište administracije i danas nosi njegovo ime.

Istoričar umetnosti Vuk Nedeljković otvara izložbu „Mozaik praksis“

Kratkom ,prigodnom besedom , u kojoj je , za istrajnost i zalaganje , pohvalio organizatore „Žičkog duhovnog sabora-Preobraženje 2016“ , Književni klub „Kraljevo“, Narodni muzej u Kraljevu i biblioteku „Stefan Prvovenčani“ gradonačelnik Kraljeva dr. Predrag Terić je, sinoć , u Narodnom muzeju u Kraljevu proglasio XXV Žički duhovni sabor otvorenim.

Ova kulturna manifestacija je , za četvrt veka svoga postojanja, postala prepoznatljivi beleg Kraljeva na kulturnoj mapi Srbije jer , uporno i dosledno, afirmiše i populariše poeziju kao vid književnog stvaralaštva.

U okviru XXV Žičkog duhovnog sabora Preobraženje 2016 sinoć je ,u Narodnom muzeju u Kraljevu otvorena  izložba „Mozaik praksis“ – primeri savremene mozaičke prakse u radovima Ivana Pavića , Dragana Vasića i Olivere Gavrić Pavić. Izložbu je otvorio istoričar umetnosti  Vuk Nedeljković dok su u muzičkom programu  „Srpska lira“ učestvovali  instrumentalista Dragan Mlađenović i solo pevačica Marčela Frančesko.

Večeras će  u  biblioteci „Stefan Prvovenčani“  biti upriličen susret-književno veče sa Živoradom Nedeljkovićem ovogodišnjim lauretaom i dobitnikom priznanja „Žička hrisovulja“ koje će mu biti svečano uručeno 19 avgusta, na Preobraženje, u manastiru Žiča.

Sutrašnji dan će proteći u znaku još jednog  skupa posvećenog stvaralaštvu Živorada Nedeljkovića kojim će , u biblioteci „Stefan Prvovenčani“ predsedavati Radivoje Mikić i koji će okupiti desetinu pesnika ,književnika i književnih kritičara . Po tradiciji , zbornik sa tog skupa će biti objavljen iduće godine , u predvečerje XXVI Žičkog duhovnog sabora.

Promocija  knjige „Kraljevo od varoši do grada“ direktora Narodnog muzeja u Kraljevu ,istoričara Dragana Draškovića za koju , u Kraljevu, već  vlada veliko interesovanje zakazana je za sutra u 19 časova u Narodnom muzeju a za kraj dana je predviđeno tradicionalno okupljanje pesnika u dvorištu „Adžića kuće“ pod nazivom „Preobraženje, pesnici“.

XXV Žički duhovni sabor –Preobraženje 2016 završava se u petak , u podne , u manastiru Žiča  uručenjem „Žičke hrisovulje“ i prigodnom besedom laureata Živorada Nedeljkovića.

Od petka uveče pa do nedelje u ponoć na centralnom gradskom trgu, kod popularnog „Milutina“, održaće se serija koncerata u okviru ovogodišnjeg , VI Internacionalnog džez festivala „JazzIbar“. Festival je ,pre šest godina,pokrenuo Kulturni centar „Ribnica“ iz Kraljeva a njegov koncept je postavio i ,do svoje smrti,sprovodio Mihajlo Miša Blam kao umetnički direktor festivala. U trenutku kada se „JazzIbar“, posle Mišine smrti juna 2014 godine, našao na prekretnici za svoj opstanak, njegov započeti kreativni posao oko festivala prihvatio je, u znak pijeteta, Vasil Hadžimanov i tako , sa pozicije umetničkog direktora , doprineo profilisanju festivala kao autetntične smotre međunarodne džez scene.Čast da,danas , otvori ovogodišnji festival pripala je beogradskom kvartetu „Flow Motion“ a potom će nastupiti kraljevački bend „Goodwil“.Pre koncerta, u dvorištu Francuske kuće, biće održana promocija knjige „Isceljujuća moć bluza“ čiji je autor muzičar Tibor Nađ a knjiga i autor biće predstavljeni i publici na trgu pre koncerta grupe „Goodwil“.
Festival se ,sutra , nastavlja nastupima trija Vaska Atanasovskog koji dolazi iz Slovenije , niškog benda „Eyot“ i grupe „Trio Sveti“ koju čine Vasil Hadžimanov,Marko Đorđević i Branko Trijić.
U nedelju,poslednjeg dana festivala, nastupiće Marko Marković Rubikons bend i „David Binney Avenija“koju predvodi saksafonista David Binney koji je nastupao sa najvećim svetskim džez imenima.Festival će ,svirkom, zatvoriti „Carvin Jones Band“.Ovaj bluz rok bend iz Artizone je dobitnik mnogih prestižnih nagrada a njegov vođa,gitarista Carvin Jones,svrstan je među 50 najboljih svetskih gitarista svih vremena.

Autor knjige dr.Predrag Petrović-Lole i paroh banjski,prota Ljubinko Kostić na promociji

Kako ,danas, nestvarno zvuči podatak da je, krajem šezdesetih godina prošlog veka,tačnije između 1967 i 1969 godine, u Mataruškoj Banji zabeleženo 200 000 noćenja!!! Mogu li,oni koji su se tih godina rađali , današnji pedsesetogodišnjaci i mlađi od njih, da poveruju u ove podatke ako ih,  kojim slučajem, život navede da , ovih dana,obiđu Matrušku Banju? Naravno da je to jako teško , barem onoliko kolika je bila seta matružana koji su ,večeras,  ispunili salu kraljevačke biblioteke „Stefan Prvovenčani“ u kojoj je promovisana knjiga „Mataruška Banja-Sećanje i zaborav“.Autor ove , kako se večeras čulo ,  šeste monografije posvećene ovom nekadašnjem dragulju srpskog turizma je doktor mašinstva Predrag Petrović , koga njegovi mataružani znaju po nadimku Lole. On živi i radi u Beogradu, u Institutu „Kirilo Savić“,  ali mu je nemerljiva ljubav prema njegovoj  banji „zadala“ i ovaj zadatak koji izlazi iz okvira njegove profesije i struke koja je vezana za motore sa unutrašnjim sagorevanjem. A knjiga , monografija ili još bolje , svojevrsna romasirana biografija  banje na obalama Ibra, je , prema onome što se večeras čulo, najobimnija i najsadržajnija od svih njenih predhodnica drugih autora. A čulo se, iz knjige prepričano od strane uvodničara i autora  obilje  podataka o Mataruškoj Banji počevši od njenog  prvog pominjanja , s kraja XV veka,  pod imenom Papratnica pa  , po prvi put , 1560 godine, pod nazivom Mataruge, preko otkrića termalnih voda posle jedne velike poplave Ibra 1898 godine , pa sve do današnje sumorne stvarnosti  tranzicijom razorene banje. Obilje podataka i veliki broj fotografija smeštenih na nešto više od 300 strana ove knjige  mogao je ovako umešno da prezentira samo neko ko ima jaku emociju za Matarušku Banju poput dr.Petrovića. Pored toga što je autor tekstova on se potrudio i za vizuelni izgled knjige uradivši sam njen prelom. I zato ćemo se , za kraj ovog kratkog izveštaja , poslužit poređenjem koga je napravio sam autor ističući kvalitet prvog objavljenog prospekta o Mataruškoj Banji daleke 1927 godine u , ondašnjem, časopisu „Vesnik kulture“ .Knjiga „Mataruška Banja-Sećanje i zaborav“  će , bez sumnje,  zbog svog kvaliteta biti pominjana još zadugo. Za početak je toplo preporučujemo svima koji se , danas, bave planiranjem razvoja ovoga grada, ako se to uopšte i radi. Posebno je preporučujemo današnjim žiteljima Mataruške Banje  jer će , uz njenu pomoć , možda,  shvatiti u čemu je bila snaga njihovih predaka koji su Maratušku Banju stvarali i , u jednom vremenu , je doveli na sami vrh banjskih i turističkih mesta u nekadašnjoj državi. Ne dozvolimo zaboravu da nadvlada sećanja poruka je podnaslova ove monografije a svoj doprinos dr.Predrag Petrović-Lole je već dao. Na predstavljanju knjige u tome su mu pomogli i uvodničari: prota Ljubinko Kostić , internista dr. Branko Jovanović ,novinar Dušan Stojić i moderator promocije pesnik Miloš Milišić.

Deo izloženih dečijih radova likovnog ateljea „Linija“

Ni plaha,gotovo letnja, kiša nije bila prepreka da se,sinoć u Narodnom muzeju Kraljeva, na otvaranju desete,jubilarne,izložbe likovnog ateljea „Linija“ ne okupi više od stotinu posetilaca. Naravno ,dominirali su roditelji i prijatelji dečaka i devojčica ,polaznika šklole likovnih veština  ovog ateljea ali i to je svojevrsna potvrda  i priznanje za rad likovnog pedagoga Slađanje Miljković koja je, zajedno sa koleginicom Tanjom Pljakić, pre dvanaest godina započela ovaj pionirski posao u Kraljevu.Otvarajući izložbu  akademska slikarka Dušica-Duca Jovančević je posebno skrenula pažnju na atmosferu koja vlada u likovnom ateljeu „Linija“ tokom savladavanja likovnih veština i tehnika a koja se , pored velike posete izložbama, ogleda i u činjenici da mnoga deca koja  dođu u najranijem uzrastu ostaju verna ateljeu sve do svog punoletstva i odlaska na druge ,ozbiljnije, škole.Zato je ona proglašavajući izložbu otvorenom pozvala prisutne roditelje da nastave da bodre svoju decu uživajući u svakoj njihovoj ,novoj, liniji na životnom putu   odrastanja i buđenja onog najlepšeg i najplemenitijeg u njima  a to je kreativnost.

U Kraljevu, već dvanaest  godina , radi likovni atelje „Linija“ koga vodi likovni pedagog i slikar Slađana Miljković.Njen koncept u radu ateljea je da okuplja nadarenu i talentovanu decu,uzrasta od  sedam do osamnaest godina, sa kojom radi na njihovoj edukaciji i likovnom opismenjavanju.Atelje „Linija“ ,trenutno, ima oko sedamdeset  polaznika a  , za predhodnih dvanaest godina, kroz atelje je prošlo više od dvestotine dečaka i devojčica od kojih su mnogi ,kasnije, nastavili sa usavršavanjem u srednjim i visokim umetničkim školama u zemlji i inostranstvu ostvarujući zapašene rezultate. Praksa ovog atelje je , da pored učešća na grupnim izložbama i brojnim kulturnim manifestacijama u gradu, organizuje i godišnju smotru stvaralaštva svojih polaznika. Ove godine to se čini po deseti ,jubilarni put  pa  tako biti i  u subotu,  11 juna sa početkom u 19 časova. Tada će posetioci izložbe, koja se održava u Narodnom muzeju u Kraljevu ,biti u prilici da vide najbolje radove ove generacije „linijaša“.Oni koji su imali prilike da vide deo radova odabranih za ovogodišnju  izložbu kažu da ,među njima,ima radova kojima bi mogli da se podiče i već afirmisani stvaraoci.Najbolji način da se u to uverite je da posetite ovu izložbu.

Dvanaesta manifestacija „Noć muzeja“ koja se , ove godine, odvija pod zajedničkim nazivom „Muzeji  Srbije- deset dana od 10 do 10“ biće , u Kraljevu, upamćena po jedinstvenom događaju. Radi se o otvaranju legata dr Olivere Radojković Čolović  koji obuhvata porodičnu kuću u Kraljevu (80 m2) sa dvorištem  kao i kolekciju umetničkih dela u koje spada 24 ikona i 120 dela savremene umetnosti. Prvi Oliverin dar Muzeju bila je Zbirka srpskih ikona iz XIX veka, koju je poklonila 1986. sa 13 ulja na platnu i 8 tempera na staklu. Ikone su nastale u Podunavlju i delo su nepoznatih ikonopisaca. U kolekciji savremene umetnosti najbrojnija su dela Mirjane Mihać (34 rada), Mladena Srbinovića (34) i Ksenije Divjak (19), a tu su i dela Petra Dobrovića, Dade Đurića, Miće Popovića, Mila Milunovića, Ljubice Cuce Sokić, Danice Antić, Maria Maskarelija, Mome Kapora. Pored toga, u legatu je i bogata zbirka pokućstva i nameštaja , preko 200 predmeta od stakla, porcelana, keramike i drveta. Narodni muzej Kraljevo je 2010. godine u delu stalne postavke izložio jedan deo legata, kao najavu buduće kompletne postavke u kući koja je tome namenjena.Olivera Radojković Čolović je rođena u Drakčićima 1929. godine u  porodici Solunca Žarka Čolovića i majke Milje. Bila je vrhunski stručnjak u oblasti anesteziologije i reanimacije ali i  veliki poštovalac kulture i umetnosti. Od studentskih dana počela je da formira svoju kolekciju,  zbirka je iz godine u godinu rasla, kao što su rasla i njena prijateljstva sa umetnicima, od kojih su neka bila za ceo život (Mladen Srbinović, Mirjana Mihać Srbinović, Ksenija Divjak i drugi). Dr.Olivera Radojković Čolović je 2007 godine nagrađena Diplomom zaslužnog građanina a preminula je 2010 godine u Beogradu.

.

Povodom 23.aprila Svetskog dana knjige biblioteka„Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva, u saradnji sa Narodnom bibliotekom „Petko R. Slavejkov“ iz Velikog Trnova (Bugarska) je organizovala seminar za bibliotekare iz centralne i zapadne Srbije.Pored predstavljanja Velikog Trnova i biblioteke „Petko R. Slavejkov“ iz ovog grada na seminaru se govorilo  i o najznačajnijim primerima dobre prakse iz oblasti bibliotečko-informacione delatnosti realizovanim kroz projekte finansirane sredstvima EU.Bibliotekarima iz Srbije o ovome su  govorili dr Ivan Aleksandrov, direktor NB „Petko R. Slavejkov“ i  Kalina Ivanova, zamenik direktora.

Na Trgu srpskih ratnika, povodom Svetskog dana knjige, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“ je  organizovala  program „Glasam za knjigu“ u kome su učestvovali učenici kraljevačkih osnovnih i srednjih škola a za osnovnoškolce je , potom, u biblioteci organizovan program„Sa decom oko sveta – Bugarska“ u  kome je  prevodilac Plamen Mateev čitao deci odlomke iz „Zelene bajke plavog neba“. Pored gostiju iz Bugarske, u programu su učestvovali i  učenici etno odseka  Muzičke škole „Stevan Mokranjac“, učenici OŠ „Vuk Karadžić“ i Vesna Milosavljević, bibliotekar.

Do saradnje biblioteka dva grada je,inače,došlo i  zahvaljujući višegodišnjem angažovanju gospodina Plamena Mateeva koji je predhodno , uspešno , poslovno  povezao nekoliko kraljevačkih i bugraskih preduzeća a potom i organizovao izložbu slika kraljevčanke Hadži Milene Kovačević u Sofiji  i kraljevačkog filigrana Gorana Ristovića-Pokimice u Regionalnom muzeju u Velikom Trnovu.Današnjem programu u Kraljevu prisustvovala su i gospoda Julian Kitipov ataše za kulturu ambasade Bugarske u Srbiji,Ognjen Iliev ataše za štampu i konzul Bugarske u Nišu Hristo Hristov.

Recimo, na kraju , da dva grada, Kraljevo i Veliko Trnovo, na izvestan način, svojim životom i delom povezuje i Rastko Nemanjić-Sveti Sava, brat Stefana Prvovenčanog  koga je ,1217 godine, krunisao u Žiči  a koji se upokojio u Velikom Trnovu,na Bogojavljenje 1236 godinei , jedno vreme,  bio sahranjen u Hramu Svetih četrdeset mučenika u Velikom Trnovu, koji je je zapravo velika grobnica bugarskih careva, jer je tu sahranjeno šest vladara.