Sinoć je u Narodnom muzeju u Kraljevu, u  okviru 9.festivala predstava za decu profesionalnih pozorišta Srbije „Mali Joakim“,  koje se održava do 19 novembra u Kraljevu, predstavljen  istraživački rad Mirjane Savić, višeg kustosa-istoričara „ Pozorišni život u Kraljevu od prve  pozorišne predstave 1897 do  prestanka sa radom prvog profesionalnog pozoriša u  Kraljevu 1956 .godine“. Prema podacima , sačuvanim u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije , 1897 godine tadašnju varoš posetilo je putujuće pozorište Fotija Iličića izvevši predstave „Balkanska carica“  autora Nikole Petrovića i „Đido“ delo Janka Veselinovića. U samom Kraljevu   prvo amatersko putujuće pozorište „Sloga“ Antonija Pelagića  je oformljno  tri godine kasnije -1900. U ovom radu  Mirjane Savić prikazan je i rad kraljevačke diletanske družine Budućnost, osnovane 1920, Kulturno umetničke grupe Abrašević osnovane 1926, kao i dinamičan rad brojnih školskih dramskih sekcija, dobrotvornih društava. Tokom Drugog sveskog rata u Kraljevu je od 1943. do 1944. radilo jedno od najboljih okružnih pozorišta u unutrašnjosti, sa značajnim glumačkim i rediteljskim imenima toga doba. Pozorišnu tradiciju nakon oslobođenja, nasledio je KUD Abrašević, iz čijih redova je 1949. formirano prvo profesionalno pozorište u Rankovićevu kako se ,tada, zvalo Kraljevo.Za prvih  sedam pozorišnih sezona profesionalnog pozorišta, kraljevačkom scenom prošla su mnoge znamenite ličnosti, privukavši svojim stvaralaštvom  brojnu publiku.  Amatersko pozorište u Kraljevu nastavlja , 1956, svega nekoliko meseci nakon gašenja profesionalnog pozorišta, sa radom do 1996 kada ponovo dobija status profesionalnog pozorišta koji i danas ima. Recimo , da ovaj rad nije Mirjanino  prvo bavljenje istrorijom pozorišnog života u gradu na Ibru. I pre ovoga ona je ,na ovu temu , objavljivala svoje radove u časopisu „Naša prošlost“ Narodnog muzeja Kraljevo i Istorijskog arhiva Kraljevo . Povodom 150 godina od rođenja Branislava Nušića, objavila je rad  „Nušić na kraljevačkoj sceni“ ,  u časopisu „Teatron“ Muzeja pozorišne umetnosti Srbije. Priredila je , zajedno sa kustosom Jasminom Dražović,  istoimenu izložbu u Kraljevačkom pozorištu Kraljevo 2014. i u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka u Beogradu 2015,  kao i dopunjenu izložbu „Nušić između Kruševca i Kraljeva“ u Narodnom muzeju Kruševac 2015.

Miško Dinulović dodeljuje zahvalnicu Ljubomiru Ljubu Lazareviću.(Foto N.Milenković)

Večeras je u Kraljevu, u foajeu Kraljevačkog pozorišta, otkrivena spomen ploča Miri Trailović rad akademskog vajara i redovnog profesora na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu Slavoljuba Caje Radoičića. Mira Trailović je rođena u Kraljevu 22.januara 1924 godine gde su njeni roditelji ,otac  Andreja Milićević i  majka Radmila (devojačko Simić) radili kao profesori francuskog i latinskog jezika u ondašnjoj kraljevačkoj Gimnaziji. Mira i  njena porodica živeli su u Kraljevu do 1927 godine kada su se preselili u Beograd u kome je njen deda po majci , Milan Simić bio upravik Narodnog pozorišta. Od osnivanja  avangardnog pozorišta „Atelje 212“ , koje je sa radom počelo 1956 godine u zgradi „Borbe“ sa 212 stolica  Mira je najpre bila pomoćnica  Radošu Novakoviću i  Bojanu Stupici a kasnije i njegova upravnica. Pre  pola veka ona je , zajedno sa Jovanom Ćirilovom osnovala BITEF, jedan  od nekolicine najstarijih i najuglednijih  velikih svetskih pozorišnih festivala.

Ideja da se Miri Trailović u njenom rodnom gradu podigne spomen ploča stara je nekoliko godina a njeni uspešni realizatori su bili  kraljevčani okupljeni u beogradskoj podružnici Zavičajnog društva „Kraljevo“. Oni su na predlog svog člana i doajena srpskog  novinarstva  Borka Gvozdenovića otpočeli akciju prikupljanja sredstava za spomen ploču da bi akademski slikar i nekadašnji dekan Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, kraljevčanin Momčilo Moma Antonović predložio da se taj posao poveri vajaru  Slavoljubu Caji Radoičiću. Moma je, po rečima vajara Radoičića , tokom izrade spomen ploče njemu  nesebično pomagao svojim savetima. Posle osam godina od ideje došlo se do njene realizacije pa su ploču večeras svečano otkrili Miodrag Miško Dinulović, upravnik Kraljevačkog pozorišta i Ljubomir  Ljubo Lazarević  podpresednik beogradske podružnice Zavičajnog društva Kraljevo i jedan od donatora za njenu izgradnju.

Zamenica gradonačelnika Marica Mijailović dodeljuje zahvalnicu Borku Gvozdenoviću.(Foto: N. Milenković)

Zahvaljujući se  svima koji su doprineli relaizaciji ove ideje upravnik Kraljevačkog pozorišta Miško Dinulović je  rekao da je ovaj tetar izuzetno počastvovan što će „od večeras aura velike Mire Trailović isijavati  njenu ljubav prema teatru čime će se inspirisati sadašnji i budući članovi pozorišta u Mirinom rodnom gradu“. Pored njega o liku Mire Trailović i njegovom susretu sa njom u Pekingu govorijo je i  Borko Gvozdenović čija je i bila početna ideja da se kraljevčani,  na ovaj način, oduže svojoj znamenitoj sugrađanki.

Antrfile

Tranzicija  odnela „Glavu radnika“

Akademski vajar Slavoljub Caja Radiočić je ,večeras,  prilikom svog obraćanja prisutnim na otvaranju spomen ploče čiji je autor, u jednom trenutku,  izmamio osmehe prisutnih. Naime,govoreći kako mu je ovo treće umetničko delo koje radi u Kraljevu on se prisetio svojih vajarskih početaka i dela „Glava radnika“ ne baš malh dimenzija i težine koje je ,nekada, krasilo hol tada moćnog „Magnohroma“ obavestivši prisutne kako je to delo nestalo u smutnim ,tranzicionim vremenima, uz molbu da ako iko ima saznanja o sudbini tog njegovog  dela ta saznanja  podeli i sa njim,našta je neko iz publike dobacio „i radnike i tu tvoju „Glavu radnika“ odnela je tranzicija“.

Sinoć je u prostorijama Narodnog  muzeja Kraljevo  a povodom predstojećeg  Kraljevdana- Dana grada Kraljeva, upriličena  promocija  dva nova izdanja ove ustanove iz biblioteke „Dokumenti“. Reč je o knjiizi „MIJA“ , koju je priredio slikar i pedagog  Đorđe Simić, posvećena Miodragu Miji Sariću, novinaru i kulturnom radniku, pre svega u oblasti pozorišne umetnosti, koji je obeležio prve godine posleratnog života u Kraljevu i drugom delu,  „PUTOVANjE DANSKIM KRALjEVSKIM VOZOM“ autora  Slavoljuba Maržika, koje je  posvećeno  uspomenama na generaciju kojoj  on  pripada, njeno detinjstvo i mladost u Kraljevu i studentske dane u Beogradu, u koji se stizalo vozom Kraljevo – Beograd – Kraljevo.

Knjiga „Mija“ nastala je iz dela Sarićevih sačuvanih tekstova koje je on objavljvao mahom u „Ibarskim novostima“, kojima su dodata i  sećanja njegovih prijatelja, školskih drugova i kolega.Autor druge sinoć predstavljene knjige, Slavoljub Slavko Maržik ispisao je još jednu knjigu koju je posvetio genaracijama iz dalekih četrdesetih i pedeseti godina minulog veka čije je odrastanje ukorenjeno u kraljevačku kaldrmu i Ibar. U knizi su date priče o  tim generacijama bez školskog i starosnog predznaka ali koje su svi svojim bićem duboko pripadali,i pripadaju Kraljevu,bez obzira gde su pre ili posle toga živeli koje je ,nadsve krasio osećaj privrženosti jednih drugima i Kraljevu pre svega.Pored autora pomenutih knjiga na promociji su o knjigama, ali i o prošlim danima Kraljeva, besedili pesnik i novinar Milomir Kragović, doajen spoljnopolitičkog novinarstva i nekadašnji  urednik  u „Politici“ Borko Gvozdenović a u uloga  moderatora promocija pripala je   Draganu   Bajoviću penzionisanom novinaru „Ibarskih novosti“.

Sinoć je u Domu Vojske Srbije  u Kraljevu otvorena samostalna  izložba karaljevačke slikarke Hadži Milene Marije Magdalene Kovačević pod nazivom „Putovanje kroz vreme“. Ovo je,posle pauze od nekoliko godina,  njena prva samostalna izložba u svom gradu . U međuvremenu je kraljevačka slikarka samostalno, uspešno, izlagala u Sofiji i Beogradu a nisu izostajali ni , uobičajeni događaji  poput  Maskenbala i  Halloween-a, koje ona , godinama unazad , organizuje usvom domu u Kraljevu, okupljajući brojne umetnike i prijatelje.  U osnovi njenog slikarstva je sveprisutno i stalno preplitanje stvarnosti i iliuzija kako na nivou pojedinačnog tako i na nivou opšteg ,kolektivnog doživljaja. Milena  svojim slikama rađenim u raznim slikarskim tehnikama  a posebno izborom žene , zmaja  i maske  kao najčešćih  motiva i medijuma , jasno izražava njen , a i univerzalni , večiti sukob doživljenog-iskustvenog i onog dečijeg duboko potisnutog kod većine nas. Milena je  rođena u Lazarevcu , odrasla je   u Kraljevu a u mladosti je često pohodila Južnu Srbiju postojbinu svoga oca i taj kraj , njegovu mistiku i mitologiju , trajno je urezala u sebe. Sa sedamnaest godina odlazi u Nemačku gde nastavlja školovanje, a želja za usavršavanjem vodi je u Pariz gde završava privatnu umetničku Akademiju „ABC“.Ljubav prema slikarstvu bila je „okidač“ da se, u Nemačkoj,  upusti u posao galeriste otvarajući sopstvenu galeriju a ambijent galerije je bio inspiracija da nastavi druženje sa svetom mode jer je u galeriji otvorila i školu modelinga. Sreće se i druži sa Uri Gelerom, Davidom Koperfildom i drugim svetskim iluzionistima, a to joj otvara vrata mnogih evropskih aristokratskih porodica. Za slikarstvo Milena je uvek nalazila i vremena i snage i inspiracije pa je tako za tridesettri godine aktivnog bavljenja slikarstvom priredila dvadesetak samostalnih humanitarnih izložbi a njena dela se nalaze u preko tridesetak zemalja na svetu.

Sinoć je, u holu svečane sale Skupštine grada, otvorena izložba fotografija čiji su autori polaznici radionice fotografija koju je ,  kao jednu od festivalskih aktivnosti u okviru nedavno održanog  „Street Art“ festivala organizovao Kulturni centar „Ribnica“.  Radionicu je vodio profesor Vladan Marinković koji je , za kratko vreme, polaznicima približio osnove ove umetnosti. Polaznici su imali priliku da zabeleže crtanje grafita, koncerte i celokupnu atmosferu festivala a kako je  profesor Marinković rekao na otvaranju izložbe iako se radi o radovima početnika napravljenih  foto aparatima različitog kvaliteta  on i selekciona komisija su imali zahtevan posao jer su polaznici radionice pokazali zavidan talenat.Profesor Marinković je posebno pohvalio organizatora  festivala i izložbe za turd dodatnog  opremanja fotografija a izložbu  čine  33 najbolja rada, među kojima su i  3 nagrađena i 5 pohvaljenih.

Svoju  šezdesetsedmu sezonu Kraljevačko pozorište počinje, u subotu 10 septembra,  231  premijerom u svojoj istoriji . Na repertoaru je crnohumorna priča „Ručni rad” (Un ouvrage de dames) francuskog pisca Žan Klod Danoa (Jean-Claude Danaud). Režija komada poverena je glumcu i režiseru Radoslavu Raletu Milenkoviću kome je ovo drugo režisersko gostovanje u kraljevačkom teatru. Uloge tri žene koje život spaja u jednoj bizarnoj situaciji na klupi u parku poverene su Biljani Kostantinović, Gorici Dinulović i Kristini Jevtović. Kako se ,na današnjoj konferenciji za medije, čulo od režisera predstave  radi se o jednom delu koji u sebi ima više žanrovskih slojeva a koje nas kroz ritam burleske uvodi u svet promišljanja o nedostatku ljubavi i posledicama te uskraćenosti koje svoje obrise poprimaju u raznim formama pa i u feminizmu.Današnja konferencija za medije bila je prilika da od Miodraga Dinulovića upravnika Kraljevačkog pozorišta čujemo i podatke o ovogodišnjoj pozorišnoj sezoni  koju će,kako je on rekao, obeležiti i deset premijera među kojima je ovo prva.

U organizaciji Kulturnog centara „Ribnica“ iz  Kraljeva i ove godine   organizovan je  šesti po redu  „Street Art“ festival, svojevrsna smotra mladih kretaivnih stvaralaca na kojoj  pored učesnika iz iz Kraljeva, Čačka, Kruševca, Beograda  učestvuju i  gosti iz Berlina. Ovaj festival kako mu i samo ime kaže koncipiran je kao mesto okupljanja mladih stvaralaca-grafitera koji svoja dela stvaraju na javnim mestima i na javnim površinama. Ovaj vid stvarlačkog izražavanja biva, zadnjih godina, širom sveta sve više podržavan od lokalnih vlasti kako bi se kreativnost mladih stvaralaca  usmerila ka osmišljenom ,planskom i estetski oblikovanom oslikavanju  onih delova javnih površina koje,obično, svojim izgledom ruže taj prostor. Na taj način se ,delimično, sprečava i njihovo devastiranje agresivnim i  neumesnim grafitima.Ovaj vid stvaralaštva u Kraljevu ,inače, uživa podršku lokalnih vlasti još od pre desetak godina kada je na inicijativu Dimitrija Jovanovića, tadašnjeg direktora Kulturnog centra „Ribnica“ počelo plansko i organizovano  oslikavanje velikih zapuštenih fasada zgrada u Kraljevu , u čemu su  učestvovali i ,tadašnji, studenti Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu predvođeni docentom Miroslavom Lazovićem. Tako je Kraljevo,tokom godina,  postalo svojevrsna galerija na otvorenom sa više od stotinu oslikanih murala na zgradama i drugim javnim površinama.Grafiteri ,učesnici ovogodišnjeg šesti po redu  „Street Art“ festivala su svoj rad organizovali u dva dela. Njapre su, u periodu od 18 do 20 avgusta  mladi kraljevački stvaraoci oslikali mural u pasažu glavne gradske ulice a program se nastavlja danas kada će novi izgled dobiti delovi mosta na Ibru i to sa ribničke strane u čemu će učestvovati mladi iz već  pomenutih gradova Kraljeva, Čačka, Kruševca, Beograda   i  Berlina. Kao i predhodnih godina festival ima i još nekoliko segmenata  a ove godine je to radionica fotografije koju vodi majstor fotografije Vladimir Marinković kao i niz , pratećih muzičkih sadržaja u kojima pored već afirmisanih grupa poput Atheist Rap i Dece loših muzičara nastupaju i mlađi neafirmisani muzičari  iz Udruženja „Rok Planeta“ iz Kraljeva koje okuplja i obučava mlade rok gitariste. Festival  se završava u subotu nastupom di džejevi iz Kragujevca pod nazivom Sofa Kru.

Sinoć je u Kraljevu, u prepunim prostorijama Narodnog muzeja Kraljeva, predstavljena knjiga „ Kraljevo od varoši do grada“.Priča o urbanom razvoju grada na  Ibru , smeštena u vremenski okvir od 1832 godine pa do početka II svetskog rata ispričana je na veoma originalan način, hronološki i tematski razvrstanim reprodukcijama starih razglednica i fotografija iz bogatog fundusa Narodnog muzeja Kraljeva. Autor knjige , Dragan Drašković , muzejski savetnik  i direktor Narodnog muzeja u Kraljevu od 1995 godine,  opredelio  se da osvetli ovaj vremenski period u  urbanom  razvoju Kraljeva iz ,kako kaže , dva osnovna razloga. Prvi je činjenica da je Kraljevo drugi grad u Srbiji(posle Donjeg Milanovca) koji je dobio službena planska dokumenta.Reč je o planovima čije se autorstvo vezuje za komisiju knjaza Miloša Obrenovića koju je predvodio Laza Zuban, knjažev sekretar a koja je  te 1832 godine sačinila istovetne planske dokumente za Požegu i Kraljevu koji kao glavnu karakteristiku ima centralni ortogonalni gradski trg od koga se , potom,  međusobno  paralelno račvaju ulice koje se ukrštaju pod pravim uglom. Drugi razlog  koji je autora opredelio da urbani razvoj Kraljeva prikaže u pomenutom vremenskom periodu jesu podatci , činjenice, o izuzetnom ekonomskom i urbanističkom napretku Kraljeva u periodu između dva svetska rata.U tom vremenskom periodu, od 1918 do 1941 godine , u Kraljevu su sagrađene  prve fabrike (Fabrika aviona i Železnička radionica iz koje se, kasnije, razvila Fabrika vagona), pruga normalnog koloseka između Kragujevca i Kraljeva, gvozdeni most na Ibru, savremeni put između Kraljeva i Raške, savremena stambena kolonija („Francuska kolonija“) za smeštaj radnika i sturčnjaka Fabrike aviona (njih više od 200 ,mahom iz Francuske),teniski i drugi sportski tereni,katolička crkva….Sve ovo je učvrstilo , u smislu urbanog razvoja , jasnu granicu prerastanja varoši u savremeni grad.Budući čitaoci knjige imaće prilike da se u ovo uvere posmartajući reprodukcije starih razglednica i fotografija koje prate precizne informacije o godini nastanka, motivima, imenima ličnosti na njima,…Autoru je , zahvaljujući bogatstvu zbirke koja nastaje od 1991 godine, bilo moguće da , posle mukotrpnog rada na selekciji i identifikaciji, odabere baš one primeke koj dočaravaju tu transformaciju jedne ,tipične, srpske varoši u moderan grad  u kome svoje posebno mesto ima pet objekata, koji predstavljaju svojevsno obeležje grada kroz prošla i buduća vremena. To su crkva Svete Trojice, zgrada prve srednje škole(sadašnje zdanje muzeja), zgrada sreskog načelstva (sadašnji Viši sud), gospodar Vasin konak i spomenik Srpskim ratnicima.

Na sinoćnjoj promociji knjige upriličenoj povodom XXV Žičkog duhovnog sabora -Preobraženje 2016  o knjizi su ,pored autora, govorili i Andrej Vujović, muzejski savetnik Istorijskog muzeja Srbije, dr Ljubodrag P. Ristić, viši naučni saradnik Balkanološkog instituta SANU i dr Biljana Sikimić, viši naučni saradnik Balkanološkog instituta SANU.

Antrfile

Tačka na mit o ulozi Jovana Sarića u urbanizaciji grada ?

 Knjiga „Kraljevo od varoši do grada“ predstavlja , pored ostalog , još jedan stručni otklon od svojevrsnog , kraljevačkog , mita o ulozi Jovana Sarića, jednog od  predsednika opštine iz druge polovine XIX veka, i njegovoj ,navodnoj, zasluzi za pravilan raspored ulica u centralnom  gradskom jezgru.Jedno vreme,devedsetih godina prošlog veka, njegova ,navodna,slika je krasila kancelariju predsednika opštine,sve  dok nije utvrđeno da je to portret jednog od njegovih predhodnika . A o tome koliko je taj mit bio jak svedoči i podatak da gradski trg  na kome se nalazi sedište administracije i danas nosi njegovo ime.

Istoričar umetnosti Vuk Nedeljković otvara izložbu „Mozaik praksis“

Kratkom ,prigodnom besedom , u kojoj je , za istrajnost i zalaganje , pohvalio organizatore „Žičkog duhovnog sabora-Preobraženje 2016“ , Književni klub „Kraljevo“, Narodni muzej u Kraljevu i biblioteku „Stefan Prvovenčani“ gradonačelnik Kraljeva dr. Predrag Terić je, sinoć , u Narodnom muzeju u Kraljevu proglasio XXV Žički duhovni sabor otvorenim.

Ova kulturna manifestacija je , za četvrt veka svoga postojanja, postala prepoznatljivi beleg Kraljeva na kulturnoj mapi Srbije jer , uporno i dosledno, afirmiše i populariše poeziju kao vid književnog stvaralaštva.

U okviru XXV Žičkog duhovnog sabora Preobraženje 2016 sinoć je ,u Narodnom muzeju u Kraljevu otvorena  izložba „Mozaik praksis“ – primeri savremene mozaičke prakse u radovima Ivana Pavića , Dragana Vasića i Olivere Gavrić Pavić. Izložbu je otvorio istoričar umetnosti  Vuk Nedeljković dok su u muzičkom programu  „Srpska lira“ učestvovali  instrumentalista Dragan Mlađenović i solo pevačica Marčela Frančesko.

Večeras će  u  biblioteci „Stefan Prvovenčani“  biti upriličen susret-književno veče sa Živoradom Nedeljkovićem ovogodišnjim lauretaom i dobitnikom priznanja „Žička hrisovulja“ koje će mu biti svečano uručeno 19 avgusta, na Preobraženje, u manastiru Žiča.

Sutrašnji dan će proteći u znaku još jednog  skupa posvećenog stvaralaštvu Živorada Nedeljkovića kojim će , u biblioteci „Stefan Prvovenčani“ predsedavati Radivoje Mikić i koji će okupiti desetinu pesnika ,književnika i književnih kritičara . Po tradiciji , zbornik sa tog skupa će biti objavljen iduće godine , u predvečerje XXVI Žičkog duhovnog sabora.

Promocija  knjige „Kraljevo od varoši do grada“ direktora Narodnog muzeja u Kraljevu ,istoričara Dragana Draškovića za koju , u Kraljevu, već  vlada veliko interesovanje zakazana je za sutra u 19 časova u Narodnom muzeju a za kraj dana je predviđeno tradicionalno okupljanje pesnika u dvorištu „Adžića kuće“ pod nazivom „Preobraženje, pesnici“.

XXV Žički duhovni sabor –Preobraženje 2016 završava se u petak , u podne , u manastiru Žiča  uručenjem „Žičke hrisovulje“ i prigodnom besedom laureata Živorada Nedeljkovića.

Od petka uveče pa do nedelje u ponoć na centralnom gradskom trgu, kod popularnog „Milutina“, održaće se serija koncerata u okviru ovogodišnjeg , VI Internacionalnog džez festivala „JazzIbar“. Festival je ,pre šest godina,pokrenuo Kulturni centar „Ribnica“ iz Kraljeva a njegov koncept je postavio i ,do svoje smrti,sprovodio Mihajlo Miša Blam kao umetnički direktor festivala. U trenutku kada se „JazzIbar“, posle Mišine smrti juna 2014 godine, našao na prekretnici za svoj opstanak, njegov započeti kreativni posao oko festivala prihvatio je, u znak pijeteta, Vasil Hadžimanov i tako , sa pozicije umetničkog direktora , doprineo profilisanju festivala kao autetntične smotre međunarodne džez scene.Čast da,danas , otvori ovogodišnji festival pripala je beogradskom kvartetu „Flow Motion“ a potom će nastupiti kraljevački bend „Goodwil“.Pre koncerta, u dvorištu Francuske kuće, biće održana promocija knjige „Isceljujuća moć bluza“ čiji je autor muzičar Tibor Nađ a knjiga i autor biće predstavljeni i publici na trgu pre koncerta grupe „Goodwil“.
Festival se ,sutra , nastavlja nastupima trija Vaska Atanasovskog koji dolazi iz Slovenije , niškog benda „Eyot“ i grupe „Trio Sveti“ koju čine Vasil Hadžimanov,Marko Đorđević i Branko Trijić.
U nedelju,poslednjeg dana festivala, nastupiće Marko Marković Rubikons bend i „David Binney Avenija“koju predvodi saksafonista David Binney koji je nastupao sa najvećim svetskim džez imenima.Festival će ,svirkom, zatvoriti „Carvin Jones Band“.Ovaj bluz rok bend iz Artizone je dobitnik mnogih prestižnih nagrada a njegov vođa,gitarista Carvin Jones,svrstan je među 50 najboljih svetskih gitarista svih vremena.