Sa svečanog otvaranja izložbe:Dejan Koturanović i Ignjat Rakitić
Povodom obeležavanja 17.septembra , Dana opštine Raška , Centar za kulturu „Gradac“ od prošle godine, realizuje po jednu izložbu godišnje, sa željom da trajno sačuva od zaborava sve što je vezano za prošlost Raške. Ideju o organizovanju niza izložbi, objedinjenih zajedničkim projektom „Upoznaj naš grad“ inicirala je Galerija Centra za kulturu „Gradac“, 2015. godine, nakon obeležavanja 170 godina od osnivanja varošice Raške. Već 2016. godine, realizovana je izložba „Ulice Raške“, a , 17. septembra ove godine , u prisustvu brojne publike , svečano je otvorena izložba pod nazivom „Arhitektura Raške“. Osim pionirskih doprinosa lokalnih istoriografa, uglavnom istoričara po vokaciji, graditeljsko nasleđe Raške, sa stanovišta arhitekture, do sada nije razmatrano u kontekstu društveno-istorijskih zbivanja.Utoliko je izložba „Arhitektura Raške“, značajnija jer će, prema rečima prof. dr Aleksandra Kadijevića „graditeljski razvoj Raške, nepravedno potisnut na marginu istoriografskih istraživanja, prvi put biti ozbiljno razmatran i predstavljen naučnoj i široj javnosti, čime će se Raška pridružiti gradovima Srbije koji su se formirali u istom periodu i razvijali na sličan način što će omogućiti da se njen graditeljski razvoj razmatra u kontekstu širih razvojnih tokova novije srpske arhitekture.“ Izložbu pored uvaženog istoričara arhitekture Aleksandra Kadijevića, potpisuje i istoričarka umetnosti Sonja Milićević, kustos Galerije Centra za kulturu „Gradac“ koja napominje da je „izložba, zapravo, indikator arhitektonsko-urbanističkog razvoja Raške i da, s jedne strane, predstavlja početne istraživačke napore, sa ciljem da se skrene pažnja na arhitekstonsko nasleđe Raške, a da s druge strane, zahvaljujući vremenskoj distanci, predstavlja uspešno zaokruženu celinu koja pruža uvid u vremenski jasno omeđene periode tokom kojih se, od osnivanja do danas, menjao arhitektonski identitet Raške.“ Izložba je koncipirana kao pregled arhitektonskih objekata na 25 panela, uz simultano korišćenje fotografija starijeg i novijeg datuma, kopija izvornih planova i projekata, fragmentarnih tehničkih crteža, gipsanih odlivaka i crteža arhitektonsko-dekorativne plastike, umetničkih slika, maketa i informativnih panoa i kao takva nedvosmisleno pruža uvid u graditeljski razvoj varošice i krupne civilizacijske pomake tokom četiri istorijska razdoblja: 1835-1918, 1918-1941, 1945-1990 i 1990-2017. Ova nadasve zahtevna i u svakom pogledu vredna izložba okupila je i veliki broj saradnika, pa su za vizuelni identitet izložbe (pored brojnih fotografija koje su zabeležili) odgovorni Milojko Milićević, urednik kulturnog programa u Centru za kulturu „Gradac“ i Miljan Nedeljković, docent na predmetu Fotografija, na Departmanu za primenjene umetnosti Fakulteta umetnosti Univerziteta u Nišu. Pored njih, tu su i Rade Pajović, viši preparator iz Narodnog muzeja Kraljevo koji je za potrebe izložbe uradio odlivke arhitektonsko-dekorativne plastike, dve mlade arhitektice iz Raške, Jelena Čupović i Jovana Ristović, koje su pokazale izuzetno znanje i veštinu prilikom izrade makete crkve u Raški; zatim studenti umetničkih škola i fakulteta, koji su izložbu dopunili crtežima detalja sa fasada, Žarko Petrović i Nada Maričić, lokalni slikari na čijim su delima zabeležene neke od najstarijih kuća – svi članovi Kluba likovnih umetnika „Raška škola“. Posebno mesto na izložbi zauzima i digitalna kopija na platnu slike Slave Bogojevića, „Crkva u Raškoj“, remek delo nastalo 1947. godine, čiju fotografiju je za potrebe izložbe ustupio kolekcionar gospodin Đuro Popović iz Novog Sada, u čijem je vlasništvu ovo umetničko delo. Izložba je realizovana uz finansijsku podršku opštine Raška i biće otvoren do kraja septembra.
Fotografije:Josif Raspopović
U Kraljevu je danas , po 27 put zaredom ,organizovano takmičenje u kuvanju pasulja zvaničnog naziva „Srebrni kazan“ a u narodu poznatije kao „Pasuljijada“ pod pokroviteljstvom grada Kraljeva a u organizaciji Turističke organizacije Kraljevo .Ovogodišnja kulinarska smotra organizovana je, po prvi put, na novoj lokaciji na šetalištu tik kraj Ibra i na travnatom delu gradske plaže.Lepo vreme i brojni posetioci dali su za pravo organizatorima za ovaj potez sa izmeštanjem mesta održavanja „Pasuljijade“ koja je, ranijih godina organizovana najpre na Trgu srpskih ratnika u strogom centru grada što je , od starta, izazivalo brojne kontroverze u javnosti. Takmičenje je potom preseljeno na Gradski kej ali ni ta lokacija nije bila sretan izbor jer je podrazumevala privremeno zatvaranje dela Čika Ljubine ulice pa je i to argument više da je ovo , čini se, pravo mesto da se „Pasuljijada“ skrasi i , najzad, preraste u trodnevni , narodni, vašar što je , uz njenu samoodrživost naglasio predsednik Organizacionog odbora manifestacije Aleksandar Erac na svečanom otvaranju. 27 kulinarsku smotru svečano je otvorio gradonačelnik grada Kraljeva dr.Predrag Terzićpozdravivši takmičare ,goste i posebno mlade članove folklornih društava koji su svojom pesmom i igrom ukrasili kulinarsko slavlje. Prvo takmičenje na novoj lokaciji ostaće zabeleženo i po oborenom broju prijavljenih takmičarskih ekipa, a njih je ,prema rečima organizatora iz Turističke organizacije grada Kraljeva, 55. Takmičari dolaze iz svih krajeva Srbije ali ima ih i iz inostranstva:Makedonije, Rumunije i Crne Gore. Svi oni su se nadmetali za priznanja u tri kategorije: amateri, profesionalci i najlepše uređeni štand a sveukupni pobednik je ekipa Gerontološkog centra iz Matruške Banje. „Pasuljijada“ je , ove godine, upotpunjena i izložbom poljoprivrednih mašina a njen svojevrsni nastavak je u nedelju 24.septembra kada će , na istoj lokaciji, biti organizovano takmičenje u pripremanju ajvara „Izađi mi na teglu“ u organizaciji udruženja „Bašta-mašta“ iz Beograda. Ova manifestacija se , inače , održava s širom Srbije u više od 20 gradova. Ajvar koji bude skuvan tog dana biće plasiran će u humanitarne svrhe, a pobednik iz Kraljeva će se plasirati direktno u finale na nivou Srbije.
Svojevrsni kuriozitet na 27-oj „Pasuljijadi“ bili su štandovi gradskih oodbora dve stranke koje za sebe kažu da su na levom spektru srpske političke scene : Pokreta socijalista i Socijalističke partije Srbije. Nedaleko od njih svoj štand je imala i grupa mladića iz obližnjih Podunavaca koji su , svojim stajlingom i pesmom , jasno stavljali do znanja da su „fanovi đenerala Draže“. Bliski susret levice i desnice protekao je miroljubivo i bez ikakvih incidenta. A i zašto bi ,kad su ,možda baš njihovi predci , u pokušaju oslobađanja Kraljeva oktobra 1941 godine, nastupali zajedno.
Na Rudnu je danas , u objektu Gradske uprave grada Kraljeva, završen trodnevi seminar za obuku kadova iz lokalnih samouprava koje su , februara meseca ove godine , u Kraljevu , potpisale Protokol o saradnji gradova i opština u slivu Zapadne Morave u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice kako bi se prevencijom i edukacijom predupredili i smanjili rizici od elementarnih nepogoda. Na seminaru su se, predstavnici delova javnih uprava iz tih lokalnih samouprava zaduženi za postupanje u vanrednim situacijama , upoznali sa novom metodologijom za procenu šteta od elemetarnih nepogoda po međunarodnoj metodologiji Post-Disaster Needs Assessments ,skraćeno PDNA (Procene potreba za oporavak i obnovu od elementarnih nepogoda). Seminar-trening radionicu su organizovali Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Srbije , Stalna konferencija gradova i opština , Svetska banka , ogranak Ujedinjenih nacija FAO i Odeljenje za poslove civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva. Na ovaj način , izborom mesta i suorganizacijom grada Kraljeva odato je svojevrsno priznanje Kraljevu za sve aktivnosti preduzete ,posle katastrofalnog zemljotresa iz novembra 2010 godine, u zadnjih šest godina, na izgradnji sistema delovanja jedne lokalne samouprave u vanrednim situacijama. Grad Kraljevo se , sve češće , kako u zemlji tako i u inostrastvu , ističe kao primer dobre prakse u izgradnji sistema delovanja lokalne samouprave u vanrednim situacijama , i to pre svega zbog izmeštanja fokusa delovanja Odeljenja za civilnu zaštitu primarno na poslove izrade Procena rizika i Planova preventivnog delovanja u borbi protiv elementarnih nepogoda.Nažalost , zemljotres iz 2010 i katastrofalne majske poplave 2014 godine, su ogolile sve razmere razorenosti ranijeg sistema delovanja u vanrednim situacijama. U turobnim i turbulentnim godinam tranzicije koja u Srbiji , na razne načine, traje evo već tri decenije, sistem delovanja u vanrednim situacijam bio je , slobodno možemo reći , „deveta rupa na svirali“ donosiocima odluka kako na državnom tako i na lokalnom nivou organizovanju vlasti.Sistema za delovanje u vanrednim situacijama , a pre svega potrebe preventivnog delovanja na sprečavanju uzroka vanrednih situacija uključujući i elemetarne nepogode, su se oni ,donosioci odluka , a i mi građani , sećali tek suočivši se sa tim istim elementarnim nepogodama ispoljenim u raznom obliku i obimu. Zato ohrabruju aktivnosti koje su u ovoj oblasti započete u Srbiji , posle 2014, uz pomoć međunarodnih institucija i zahvaljujući njihovim donacijama, a koje preduzimaju Kancelarija za javna ulaganja Vlade Srbije i Stalna konferncija gradova. I seminar-radionica na Rudnu je deo tih aktivnosti jer je kod nas , kada je reč o metodologiji procena šteta od elemetarnih nepogoda , još uvek na snazi propis iz daleke 1987 godine pa se primena međunarodne metodologije, uz predhodno prilagođavanje našim uslovima i potrebama, nameće ,uz poslove izgradnje normativnog i institucionalnog segmenta budućeg sistema postupanja u vanrednim sitaucijama ,kao prioritet. Lokalne samouprave ,opštine i gradovi, treba ovo da imaju u vidu pre sveg kod planiranja i usvajanja svojih budžeta.
Osveštavano je ,zadnjih nekoliko decenija, u Kraljevu sve i svašta od objekata i opreme. I naravno , dok je to lični čin vlasnika objekta i opreme , sasvim je i legitiman . Ali višedecenijska praksa osveštavanja javnih objekata , građenih i finansiranih novcem svih poreskih obveznika od koji , najpre, nisu svi pravoslavni vernici ,a neki su čak i deklarisani ateisti otvar brojna pitanja i dileme. Jer , i ovakvi objekti u formalno-pravnom smislu imaju svog vlasnika bilo da je to država ili lokalna samoprava pa bi ,dakle, odluku o eventualnom osveštavanju iliti osvećenju, ili bilo kom drugom verskom činu, trebalo da doneste taj vlasnik. Ovako je to prepušteno na volju ili ne volju menadžmenta ustanova i institucija koje koriste takve objeke. A menadžment javnih ustanova i preduzeća , da se odmah razumemo, čine direktori i drugi organi upravljanja( Nadzorni i/ili Upravni odbori). Uz to ne manja je i dilema treba li baš u jednom sekularnom društvu kakvo smo ,valjda, zvanično upražnjavati verske obrede ovakvog tipa i u javnim objektima u vlasništvu države , opštine , grada… Ako treba ,ako je to volja većine, onda je treba legitimizovati i formalnom odlukom vlasnika objekta. Ovako prećutna saglasnost tipa „pa to se valjda podrazumeva“ rađa mnoge nedoumice. Možda je jedna, baš takva nedoumica , i bila povod da Vladan Vićentijević istaknuti sportski radnik , predsednik Upravnog odbora Sportskog centra „Ibra“ iz Kraljevu jutros saopšti gradonačelniku Kraljeva dr.Predragu Terziću da podnosi neopozivu ostavku na mesto predsednika a što je , predhodno, javno učinio saopštivši svoju odluku preko društvenih mreža. U svom obraćanju javnosti i gradonačelniku u pismu naslovljenom sa „Neko nije shvatio vreme u kome živimo“ Vladan na početku , između ostalog , kaže: „Odmah na početku, kao predsednika Upravnog odbora Sportskog centra Ibar u Kraljevu niko me nije ni pitao, možda i ne treba, ali ni konsultovao u vezi osveštavanja ovog objekta koji već odavno radi.Bio sam pozvan od direktora SC Ibar gospodina Zorana Kneževića da prisustvujem ovom“svetom činu“, ali se nisam odazvao zbog nekih ličnih obaveza. Inače, verovatno bi zbog funkcije bio prisutan da mi je vreme dozvolilo. Međutim, bog me je i ovde pogledao, jer da sam se odazvao i video ovu sliku „želja posluženja“ verovatno bi odmah posle osveštenja napustio objekat“. Na ovaj način on komentariše , na društvenim mrežama objavljenu, fotografiju prebogate trpeze upriličene posle čina sečenja slavskog kolača na novoustanovljnoj slavi SC Ibar i čina osvećenja Hale sportova. Ova njegova odluka izazvala je veliku pažnju na tim istim društenim mrežama a komentatori i se , uslovno rečeno, svrstvaju u dve kolone: na one koji daju podršku Vladanu za njegov gest i one koji ga kritikuju zbog , navodnog, moralisanja .Svako ,lično, ima pravo na svoje mišljenje pa i pravo da to svoje mišljenje javno saopšti ali zvanični organi države ili lokalne samouprave imaju,kao vlasnici određene imovine, i obavezu da se jednom ,na prikladan način, izjasne o praksi obavljanja verskih obreda u sekularnim, javnim, objektima. Ili je ,možda, neizjašnjavanje istih još jedan dokaz da su centri odlučivanja u ovoj državi vazda bili u strankama a one , ma kakvog ideološkog predznaka bile, izbegavaju da se zameraju crkvi i institucijama drugih religija i za mnogo veće dileme društva o tom odnosu religija -država poput ,recimo, dileme o raznim poreskim olakšicama verskim konfesijama u isto vreme kada im se ,naveliko, vraća njihova ,ranije oduzeta, imovina.Zato sumnjamo da će se i o ovom Vladanovom činu , zvanično , raspravljati među kraljevačkim 
naprednjacima ,koji su ,na funkcije predložili i njega i sadašnjeg direktora Sportskog centra „Ibar“.
Danas je ,na Koponiku u svečanoj Sali hotela Grand, održana svečana sednica Skupštine opštine Raška povodom obeležavanja 17. septembra Dana opštine.Ove godine Raška obeležava svoj 172-i rođendan u znak sećanja na 17 .septembar 1845 godina kada je Knez Aleksandar Karađorđević potpisao ukaz o podizanju varoši Raške.Tako je ovo mesto prvo i jedino dobilo ime prema ranijem nazivu srpske države-Raška. Od tada ,do danas,Raška je što zbog svog položaja ,što zbog opštih događanja u svetu i zemlji često bivala na vetrometini burnih događaja u oba svetska rata a i kasnije tokom raspada bivše Jugoslavije.Tako je ,pre 102 godine, u periodu od 31.oktobra do 12.novembra 1915.godine bila sedište ondašnje Vlade Kraljevine Srbije i vojne Vrhovne komande. Današnja opština Raška se prostire na teritorija površine66.641 hektar, nalazi se u jugozapadnom delu Srbije, 250 kilometara od Beograda, i deli se na kotlinski(baseni reka Ibar,Raška i njihovih pritoka) i brdsko planinski deo(ogranci Kopaonika,Željina,Golije i Rogozne). Na ovom prostoru smeštena su tri gradska naselja (Raška,Baljevac i Jošanička Banja),tri prigradska naselja (Supnje,Varevo i Mislopolje ) i 55 seoskih naselja. U njima je ,prema rezultatima popisa iz 2011.godine, živelo 25500 stanovnika. Raška ima veoma povoljan geostrateški položaj i povezana je kako regionalnim, i lokalnim saobraćajnicama sa ostatkom državne teritorije.Prirodni potencijali daju realnu osnovu za razvoj turizma,poljoprivrede i rudarstva pa ovo i jesu dominantne privredne delatnosti u opštini. U zadnjih nekoliko godina angažovanjem rukovdstva lokalne samouprave intenzivno se radi u Jošaničkoj Banji kako bi se zasutavilo njeno višedecenijsko propadanje u senci Kopaonika. Samo u ovoj godini je, zahvaljujući podršci Ministrstva trgovine, turizma i telekomunikacija u iznosu od 10 miliona dinara ,uz dva miliona sredstava opštine i Turističke organizacije Raška, rekonstruisnao takozvano „Novo kupatilo“ (sagrađenog još 1935 godine).
Ali kako danas reče predsednik opštine Ignjat Rakitić pozdravljajući mnogobrojne goste među kojima je bila i delegacija Hrastnika iz Slovenije predvođena županom Miranom Jeričem „ono što je najbitnije nisu samo privredni, komunalni i infrastrukturni objekti koje smo izgradili i koje upravo gradimo već je to,pre svega činjenica je da smo se održali kao ljudi poznati i prepoznati po ljubavi za svoj kraj ali i po nesebičnom gostoprimstvu koje pružamo dobronamernim gostima“. O tome da su ljudi pravo blago ovog kraja na svoj nači svedoči i niz znamenitih ličnosti koje potiču iz ovih krajeva poput književnika i pesnika, Slobodana Rakitića ,Milisava Savića, Milice Novković,Tiodora Rosića, , prof. dr Miroljub Jokovic, teoreticar književnosti, pisca i i hroničara Tihomira D. Djordjevića, pesnika Dušana Karanovića ,Nebojše Gajtanovića,filmskog kritičara Nebojša Popovića… inžinjera Dobrivoja Božića,izumitelja vazdušne kočnice za železničke vagone,prof. dr Radan Džodić, onkologa…,Milorada Miloševića-Brevica,etnologa,prirodnjaka i istraživača,Patrijarha srpskog Germana, Milunke Savić, heroine i najodlikovanije žene Velikog rata..Na današnjoj sednici uručena su i ovogodišnja opštinska priznanja a dobitnici su: Milisav Galjk, doktor medicine – specijalisti medicine rada, koji je za dugogodišnji stručni, odgovorni, požrtvovani i humani rad u Domu zdravlja Raška dobio priznaje počasnog građanina. Povelja koja se dodeljuje uspešnim preduzećima i ustanovama dodeljena je kompaniji „Planinsko blago“ d.o.o. za izuzetan doprinos razvoju i promociji opštine Raška. Zahvalnice su dodeljene:Predragu Dudiću, reprezentativcu Srbije i višegodišnjem prvaku Srbije u paraglajdingu, za promociju opštine Raška. Profesoru Dragutinu Maslovariću, za dugogodišnji uspešan rad u prosveti, posvećenost odgovornom pozivu i obrazovanju i vaspitanju brojnih generacija,Marku Marinkoviću, predsedniku Mesne organizacije penzionera Baljevca, za dugogodišnju aktivnost od opšteg značaja za poboljšanje uslova života meštana Baljevca,Mariji Mišović, službeniku Ministarstva omladine i sporta RS, za nesebičnu pomoć i podršku opštini Raška u realizaciji projekata od značaja za omladinu i sport naše opštine,Radanu Anisijeviću, vlasniku Turističko ugostiteljskog kompleksa „Semeteška bajka“, za izuzetan doprinos razvoju turističke ponude našeg kraja.Tri novčane nagrade od po 50.000,00 dinara dobili su :učenik Jovan Džigurski , za osvojeno treće mesto na republičkom takmičenju iz predmeta tehničko i informatičko obrazovanje u disciplini vazdušno modelarstvo,student Janko Pašajlić, za osvojeno treće mesto na republičkom takmičenju iz matematike i učenik Mihajlo Arsović, za osvojeno prvo mesto na republičkom takmičenju u karateu.
Juče su se u Raški , po četvrti put , okupili kordinatori gradova i opština sliva Zapadne Morave.Radi se o radnom telu koga čine predstavnici 12 opština i 5 gradova koji su , 10 februara ove godine, u Kraljevu, potpisali Protokol o saradnji gradova i opština u slivu Zapadne Morave u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice kako bi se prevencijom i edukacijom predupredili i smanjili rizici od elementarnih nepogoda. Sliv Zapadne Morave, inače, obuhvata površinu od 11.081 kvadratnih kilometara na kojoj živi 838.791 stanovnika i na njemu su ,kao u čitavoj Srbiji, katastrofalne majske poplave u 2014 godini ,ostavile posledice od kojih se i dan danas oporavljamo. Tada su ,prisetimo se , u poplavama čije razmere nisu zabeležene u poslednjih 120 godina, bili ugroženi životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi (22 procenta ukupnog stanovništva) u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji. O razmerama te katastrofe najbolje govore podatci da je ,tada, prema rezultatima izvršene procene, ukupna šteta od poplava iznela 1,7 milijardi evra ili više od 4 procenta BDP. Razumljivo je ,onda, da je ovakva prirodna katastorfa značajno uticala da se intezivira rad, na nivou čitave države, na redefinisanju postojećeg koncepta organizovanja za borbu protiv elementarnih nepogoda.Poseban akcenat i težište aktivnosti u narednom periodu biće usmeren na prevenciju ,na preventivne aktivnosti jedinica loklanih samouprava u borbi protiv klimatskih promena kao uzročnika elementarnih nepogoda i na osposobljavnje stanovništva za preventivno delovanje i efikasno uključivanje u sistem odbrane od elementarnih nepogoda. Prema trenutno važećoj regulativi nadležnosti u borbi protiv elementarnih nepogoda su , izdeljene na različite nivoe vlasti i različita ministarstva što ,često, dovodi do kolizije propisa, nejasnoća u njihovoj primen, preplitanja nadležnosti…Dodamo li tome i nedovoljne kapacitete javnih uprava jedinica lokalnih samouprava od kojih mnoge , nažalost nemaju u okviru svojih uprava , ni jedan organizacioni oblik čija je isključiva nadležnost bavljenje procenama rizika od elementarnih nepogoda, prevencijom i samnjivanjima rizika od elementarnih nepogoda jasno je da su aktvnosti radnih tela poput Tima kordinatora gradova i opština sliva Zapadne Morave sve značajnije. Značaj tih aktivnosti su ,za sada, prepoznali pojedinci i delovi javnih uprava u većin lokalnih samouprava u ovim gradovima i za to su dobili snažnu podršku Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima , Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) i Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) , koji su inače, i podržali potpisivanje Protokola u Kraljevu. Nažalost, čulo se ,doduše stidljivo, ali ipak se čulo na sastanku u Raški, da neki čelnici lokalnih samouprava a i ostali donosioci odluka na tom nivou organizovanja ne shvataju značaj prevencije u borbi protiv klimatskih promena i elementarnih nepogoda pa ne pružaju adekavtnu podršku onim pojedincima i delovima loklanih uprava koji rade ,ili žele da rade na ovim poslovima.Takav njihov stav bazira se na ,nažalost neatraktivnosti ovih pitanja građanima, posebno u u izbornim procesima. I u Raški je , kao pozitivan primer , istaknut grad Kraljevo koji je formiranjem Odeljenja za poslove civilne zaštite kao dela gradske uprave značajno unapredio procedure u preventivnom delovanju protiv elementarnih nepogoda, pa se ,često, koristi kao primer dobre prakse na skupovima ,u zemlji i inostranstvu, na kojima se razgovara o ovim temama . Kraljevo je , nažalost, pretrpelo katastrofalan zemljotres, novembra 2010 godine , pa se , kroz aktivnosti na otklanjanju njegovih posledica paralelno radilo i na razvoju sopstvenog sistema za postupanje u vanrednim situacijama da bi ,vremenom, težište tih aktivnosti bivalo izmešteno na prevenciju protiv elementarnih nepogoda. Proces je zaokružen preimenovanjem Odeljenje za otklanjanje posledica zemljotresa i vanredne situacije u Odeljenje za poslove civilne zaštite a sve će , prema najavama , biti dodatno osnaženo i formiranjem posebnog budžetskog fonda na nivou grada Kraljeva u 2018 godini. Zato je i logično da ovaj deo uprave grada Kraljeva bude nosilac kompletnih logističkih aktivnosti na primeni Protokola o saradnji gradova i opština u slivu Zapadne Morave .Na skupu u Raški najviše pažnje prisutnih privukla prezentacija projekta „See urban ( Izgradnja urbane otpornosti u Jugoistočnoj Evropi) koji za cilj ima prilagođavanje i primenu dobre prakse smanjenja rizika od katastrofa kako bi se umanjile posljedice i zaštitili ljudi, okolina i imovina od prirodnih nepogoda u jedinicama lokalne samouprave. Projekat je putem video konferanse predstavio Miroslav Tadić , portfolio menadžer u UNDP u Srbiji .Recimo, na kraju ovog izveštaja, da su se kordinatori gradova i opština sliva Zapadne Morave upoznali i sa pripremama za obeležavanje Međunarodnog dana smanjenja rizika od prirodnih katastrofa (13.oktobar ) za kada je planirana akcija „Sto kao jedan“ tokom čijeg izvođenja bi se ,pored drugih aktivnosti, čistila priobalja reka u slivu Zapadne Morave.
U Kraljevu će se , tokom čitave naredne nedelje, realizovati niz kulturnih manifestacija i međunarodni naučni skup istoričara „Srpska kraljevstva u srednjem veku“, posvećeni obeležavanju osamstote godišnjice od krunisanja Stefana Prvovenčanog 1217 godine u manastiru Žiča. Prema nekim istorijskim izvorima ovaj značajan čin u istoriji srpskog naroda desio se , pre osamstotina godina na Spasovdan , kada je Rastko Nemanjić (monaški Sava ) krunisao, po vizantijskom krunidbenom obredu, svog brata Stefana za prvog srpskog kralja krunom zatraženom od rimskog pape još 1204 godine a dobijene , tek te 1217 godine, od pape Honorija III.Taj čin i dve godine kasnije stečena samostalnost Srpske crkve temelji su međaši srpske srednjovekovne državnosti. Organizacijom sedmodnevnog programa pod nazivom „ Kralj Stefan Prvovenčani- Osam vekova“ grad Kraljevo, na inicijativu Društva istoričara Raškog okruga, pokreće niz aktivnosti čiji bi krajnji ishod trebalo da bude uvrštavanje 7. Oktobra – Kraljevada ( crkveni praznik Sveti Simon monah) u red državnih praznika a što bi , po mišljenu inicijatora , trebalo da se desi 2019 godine kada se bude obeležavalo i osam vekova crkvene samostalnosti . Na današnjoj konferenciji za štampu gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić je istakao da je , još 12 jula , Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prihvatio da bude pokrovitelj ovogodišnje manifestacije „ Kralj Stefan Prvovenčani-Osam vekova“ dok su njeno održavanje svojim donacijama omogućili „Aerodrom Beograd“ i „NIS“ Novi Sad pa tako njena realizacija neće opteretiti gradski budžet. Prva , u nizu manifestacija je koncert „Svečanica-pesmarica za Stefana Prvovenčanog“ koga će prirediti profesori i učenici Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ iz Kraljeva u ponedeljak 11.septembra a poslednji u nizu biće koncert folklornih ansambala iz Kraljeva , u nedelju 17 septembra, na Trgu srpskih ratnika sa početkom u 13 časova. Dvodnevni međunarodni naučni skup istoričara „Srpska kraljevstva u srednjem veku“ počinje u petak 15.septembra a njegovi organizatori , pored grada Kraljeva su i Odeljenje za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Odsek za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Centar za istorijsku geografiju i istorijsku demografijuFilozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Centar za vizantijsko-slovenske studije Univerziteta u Nišu.Te večeri u Narodnom muzeju u Kraljevu ,u okviru ovog simpozijuma, biće organizovana i promocija knjige „Srbija 1217. nastanak kraljevine“ čiji su autori Radivoj Radić ,Siniša Mišić i Dragiša Bojović.Recimo na ,kraju ,da će tokom trajanja ove manifestacije, u četvrtak 14.septembra u 19 časova,u kraljevačkoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ biti prestavljena još jedna knjiga a reč je divot- izdanju „Sabranih dela“ Stefana Prvovenčanog. O knjizi će ,posle otvarnja izložbe pod nazivom „Stefan Prvovenčani u književnosti i istoriografiji“ govriti prof. dr Ljiljana Juhas Georgievska, prof. dr Tomislav Jovanović,dr Dragan Hamović i Dragan Lakićević.
Na danas održanoj konferenciji za štampu nije bilo reče o eventualnom dolasku Aleksandra Vučića , pokrovitelja manifestacije, u Kraljevo iako se ,već danima , u kraljevačkim političkim kuolarima špekuliše sa tom mogućnošću a kao mogući datum njegove posete pominje se četvrtak 14.septembar.
Danas je, i na teritoriji grada Kraljeva, počela nova školska godina u 23 osnovne i 10 srednjih škola. Počela je u skladu sa očekivanjima : radovanjem đaka ,posebno onih najmlađih , i zebnjom prosvetnih radnika i roditelja. Prvaci , a njih je , nažalost , na teritoriji grada Kraljeva za dva odeljenja manje nego predhodne godine , su bili najsrećniji što stupaju u novi životni period , dok su oni nešto stariji ,poput petaka ,recimo, bili su brižni zbog novih predmeta koji im se uvode. Zabrinutiji od njih su prosvetni radnici koji su , današnji dan, obeležili i nizom protestnih aktivnosti poput okupljanja ,njih oko stopedeset, ispred zgrade gradske uprave dok se štrajk skraćivanjem časova realizovao u još 21 školi na teritoriji grada a dve su se opredelile za jednosatni štrajk upozorenja. Osnovni razlozi zbog kojih protestvuju prosvetni radnici ,od kojih većina njih u Srbiji od čak 70 odsto ima fakultetsko obrazovanje,su niske zarade koje su niže od republičkog proseka ali i najavljene izmene Zakona o javnim službenicima koje će omogućiti da se lakše otpuštaju tehnološki viškovi u prosveti kojih je, nažalost, sve više zbog izrazito negativnih demografskih kretanja koja se ogledju u smanjivanju đaka i njihovoj koncentraciji u većim sredinama. Roditelji su pak zabrinuti zbog toga što je , većini od njih , izdvajanje za školovanje dece sve teže i teže na jednoj strani zbog niskih primanja a na drugoj zbog raznih ,često i vrlo upitnih zahteva , koje im ispostavljaju realizatori nastavnog procesa i uprave škola.Troškovi , osiguranja učenika , nabavke udžbenika i školskog pribora ,užine , produženog boravka, ekskurzija ,vanškolskih aktivnosti i još koje čega već jesu značajna stavka u istanjenim porodičnim budžetima kraljevčana. Tako je , eto, protekao početak ove školske godine u Kraljevu ali radost najmlađih i njihovi osmesi uspeli su da ,bar na čas, odagnaju setu i brigu i nastavnika i roditelja. Šta će biti kasnije videćemo,na đacima je da se potrude i uče a na starijima je da se zapitaju mora li baš ovako da počinju školske godine u Srbiji ?
Obeležavajući četvrt veka svog postojanja i rada „Roma Company“ iz Beograda, realizuje projekat „Ko kreči, kuću leči“ u okviru kojeg je do sada u Beogradu, Novom Sadu i Kraljevu ukupno donirano 1.800.000 dinara. Tako je za nabavku i ugradnju klima uređaja za Predškolsku ustanovu „Olga Jovičić-Rita“ u Kraljevu, izdvojeno 600.000 dinara a danas je , na skromnos svečanosti u ovoj ustanovi, direktor Roma Company Nemanja Romandić uručio klima uređaje potrebne za klimatizaciju 8 pedagoških jedinica. On je, tom prilikom,između ostalog rekao i: „Opredeljenje kompanije je da ulažemo u lokalnu zajednicu u kojoj poslujemo i da kroz svoje poslovanje pomognemo tamo gde je to neophodno. Nadam se da će ovaj naš mali doprinos pomoći da se deca u toplim letnjim danima osećaju prijatnije u klimatizovanim prostorijama.“Zahvalivši se na uručenom poklonu gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić je rekao i : „Radi se o jakom dobrom primeru društveno odgovornog ponašanja firme, koja nije iskoristila novac da napravi neku grandioznu proslavu, već je odlučila da 25 godina proslavi tako što će uveseliti decu u Kraljevu, ali uraditi i druge projekte u Beogradu, Novom Sadu i Nišu“. Na poklonu su se , na svoj način, zahvalila i deca iz Predškolske ustanove „Olga Jovičić-Rita“ izvevši prigodan program.
