Podatci o gubitcima energije u zgradarstvu, tačnije energije koja se koristi za zagrevanje energetski neefikasnih , starijih , objekata U Kraljevu su , godinama unazad, zabrinjavajući. Prema istraživanjima koje je svojevremeno , kroz projektnu aktivnost, sprovelo UG „ Novi Put“ iz Kraljeva prosečna potrošnja prema grupi objekata u kWh po metru kvadratnom je šarenolika i kreće se 133,9 kWh u zgradama za stanovanje pa sve do 227kWh u starijim ,neizolovanim, kućama.Kod javnih objekata prosečna potrošnja u proseku iznosi 139,5 kWh a kreće se u rasponu od 80 kwh u najnovijem , energetski efikasnom objektu , zgradi Medicinske škole , pa sve do skoro 300 kWh po m2 u zgradi nekadašnje SDK. Ovi parametri jasno ukazuju na činjenicu da je trošak za energente , uz sve druge negativne uticaje povećane porošnje energenata na životnu sredinu, znatno veći nego većini zemalja Evropske unije. Stoga je jačanje energetske efikasnosti u zgradarstvu , na nivou grada Kraljeva , uslov svih uslova(Condicio sine qua non) za smanjenje enormnih troškova za energente koji se plaćaju iz javnih prihoda. Ako , za trenutak , ostavimo po strani činjenicu da sve novo izgrađene zgrade po propisima moraju da imaju minimu C energetski razred efikasnosti u skladu sa Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada donetim 2011 godine, uz konstatciju da je tih , novih zgrada, izgrađenih posle tog datuma , u Kraljevu , jako malo, jasno je da izostanak snažnije inicijative za jačanje energetske efikasnosti javnih objekata snažno, i nepovoljno, utiče na ekonomski razvoj. Ako je , do usvajanja, Zakona o stanovanju i održavanju zgrada iz 2016 godine i bilo nekakvih nedoumica i normativnih prepreka da se sredstva iz javnih prihoda plasiraju u privatne objekte u vidu kredita ili podsticaja, a zgrade za kolektivno stanovanje to, de fakto, jesu onda te prepreke više nema. No, ova 2017 godina je , za ovakve aktivnosti, propuštena. Nedostatk inicijative i predloga da se lokalna samouprava angažuje na ovim poslovima videla se još decembra 2016 godine kada je usvojen budžet grada Kraljeva. U tom dokumentu nije predviđen ni jedna dinar , za takve aktivnosti. Šansa da se stvar pomeri sa „ mrtve tačke“ bio je rebalans budžeta , oktobra ove godine, ali ni tada ,po ovom pitanju , ništa nije urađeno. Dodamo li tome da je , u Kraljevu , i dalje prisutan paušalni sistem naplate toplotne energije (po kvadratnom metru grejne površine) koji je je ekonomski neprihvatljiv , tehnološki destimulativan i socijalno nepravičan i suštinski sprečava širu primenu mera za poboljšanje energetske efikasnosti i racionalizaciju u potrošnji energije eto još razloga za brigu ali i za kritiku odgovornih. Skromne javne prihode ne usmeravamo ka aktivnostima koje bi , na duži rok , kroz jačanje energetske efikasnosti kreirale novu vrednost i na postojećem obimu javnih finasija. Za razliku od nas Šabac još 2010. godine pokrenuo projekat energetske efikasnosti stambenih zgrada. U zadnje dve godine taj projekat obuhvata i individualna domaćinstva. Tako je za proteklih šest godina, u tom gradu, izlovano 1300 stanova , po čemu Šabac prednjači ne samo u Srbiji već u čitavom regionu.Uskoro će biti usvajan i budžet grada Kraljeva za 2018 godinu pa će se ,iz tog dokumenta, znati ti da li je bilo sluha da se greška sa nečinjenjem u oblasti jačanja energetske efikasnosti zgrada ispravi ili će se stati na već donetoj Odluci o uvođenju sistema energetskog menadžmenta i izboru lica iz gradske uprave koje je , tek nedavno, upućeno da polaže ispite i stekne licencu energetskog menadžera. Kažu da se sa slanjem na polaganje kasnilo jer sredstva od neverovatno malih 40-50 hiljada dinara za tu namenu nisu bila planirana. A da smo , nažalost , spremni da, narodski rečeno, „polovačimo“ kada su aktivnosti oko energetske efikasnosti u pitanju na svoj način svedoči i nedavna odluka Gradskog veća da sa 3.500.000 dinara , iz budžetskih rezervi , pomogne deblokada računa Mašinske tehničke škole u koju je škola upala zbog neplaćanja računa za izvedene radove na krovu zgrade prilikom realizacije projekta jačanja njene energetske efikasnosti vrednog više od pola miliona evra finansiranog od strane Ministarstva prosvete ali i iz sredstva gradaKraljeva. Ko može da razume logiku da za nešto , nesporno , nema par hiljada dinara a za drugo , sporno , imaju milioni razumeće i trenutno stanje u oblasti energetske efikasnosti u gradu Kraljevu.
Ovaj tekst je objavljen uz podršku grada Kraljeva u okviru projekta „Informisani mogu biti i efikasni“.Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu isključiva su odgovornost KV NOVOSTI i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja grada Kraljeva.
Na današnjem sastanku organizovanom od strane Nebojše Simovića , Načelnika Raškog upravnog okruga , predsednici opština i gradonačelnici iz pet lokalnih samouprava koje pripadaju ovom okrugu upoznati su , između ostalog , i sa aktivnostima koje je sproveo prortal KV novosti realizujući medijski projekat „Snagom zajedništva i znanja u borbi protiv elementarnih nepogoda“ koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja. Projektnim aktivnostima bile su , primarno , obuhvaćene aktivnosti delova javnih uprava u 12 opština i 5 gradova iz sliva Zapadne Morave u oblasti preventivnog delovanja u borbi protiv elementarnih nepogoda , kao i aktivnosti civilnog sektora i drugih subjekata društva . U tom kontekstu centralna uloga , moderatora i inicijatora udruživanja lokalnih samouprava u cilju jačanja kapaciteta za borbu protiv elementarnih nepogoda , s pravom je pripala gradu Kraljevu , tačnije delu njegove javne uprave koji je organizovan kao Odeljenje za civilnu zaštitu , što je konstatovano i na današnjem sastanku. Upravo sa te adrese , a posle iskustva sa zemljotresom koji je zadesio Kraljevo novembra 2010 i velikih poplava delova teritorije grada u maju 2014 i 2016 godine , potekla je inicijativa za udruživanjem -umrežavanjem oskudnih resursa javnih uprava opština i gradova u cilju jačanja otpornosti na posledice elementarnih nepogoda. Ova inicijativa je pošla od logične predpostavke da su granice lokalnih samouprava ozbiljna prepreka prilikom postupanja u pojedinim vanrednim situacijama i potrebe delovanja na širem frontu. Ovde reč granice treba posmatrati u kontekstu nemogućnosti da nacionalna a posebno lokalna normativa često kreira sistem koji nije efikasan u suoačavanju sa elementarnim nepogodama. A njh je , zbog izrazitih klimatskih promena , sve više , sa sve snažnijim efektima i sve većim štetnim posledicama i za ljude i za materijalna dobra. Originalna ideja udruživanja u organizacije koje obuhvataju lokalne samouprave slivova velikih reka u Srbiji , poznatih po svojim poplavnim karatkeristikama ,poput , recimo , Zapadne Morave i Kolubare pretočena je u stvarnost februara ove godine potpisivanjem Protokola o saradnji opština i gradova u slivu baš ove dve reke. Sliv Zapadne Morave , inače, obuhvata površinu od 11.081 kvadratnih kilometara na kojoj živi 838.791 stanovnika i na njemu su , kao u čitavoj Srbiji , katastrofalne majske poplave u 2014 godini , ostavile posledice od kojih se i dan danas oporavljamo.Potencijale ideje i predloženog modela udruživanja lokalnih samouprava u slivove u samom startu prepoznala je Kancelarija za javna ulaganja Vlade Republike Srbije koja je , inače , i formirana da uspostavi sistem u otklanjanju posledica velikih majskih poplava 2014 godine u kojima je Srbija pretrpela štetu nezabeleženu u poslednjih 120 godina.Tada su bili ugroženi životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi (22 procenta ukupnog stanovništva) u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji. O razmerama te katastrofe najbolje govore podatci da je ,tada, prema rezultatima izvršene procene, ukupna šteta od poplava iznela 1,7 milijardi evra ili više od 4 procenta BDP. Ovo Vladino radno telo je , zbog potencijala ideje i predloženog modela udruživanja lokalnih samouprava u slivove reka , dobilo , za njenu implementaciju , podršku UNDP za Srbiju , ogranka Svetske banke za Srbiju , FAO za Srbiju i niza drugih relavantnih strukovnih asocijacija iz zemlje i inostranstva. Zahvaljujući sinergiji svih tih pozitivnih uticaja došlo je 17.februara.2017 godine , u Kraljevu , do potpisivanja Protokola o udrživanje u slivove Zapadne Morave i Kolubare. Malo je ideja ,sa ovih prostor a, koje su za tako kratko vreme opredmećene a i prepoznate na širem regionalnom prostoru Zapadnog Balkana i Evropske unije a to , udruživanje lokalnih samouprava u rečne slivove, svakako jeste konstantovano je , sa zadovoljstvom , na današnjem sastanku u Raškom upravnom okrugu. U tom kontekstu i sam medijski projekat koji je ,u osnovi pratio razvoj i implementaciju ove ideje je ,r ečeno je na današnjem skupu , doprineo kvalitetnijoj komunikaciji sa zainteresovnim javnostima pa samim tim i efikasnijem ustanovljavanju jedinstvenih metodologija i procedura postupanja lokalnih samouprava u vanrednim situacijama što se najbolje može videti kroz prizmu činjenica da su predlozi i ideje opština i gradova okupljenih u slivu Zapadne Morave, preko Stalne konferencije opština i gradova , snažno uticale i na normativnu delatnost u vezi vanrednih situacija kako na nacionalnom , tako i na širem , regionalnom , prostoru.
Doneta Odluka o uspostavljanju Sistema energetskog menadžmenta u gradu Kraljevu jeste potez koji ,uprkos kašnjenju, ohrabruje. No ako tu odluku posmatramo kao krovni lokalni normativni akt za ovu oblast onda je sasvim jasno da je to , kako smo već pisali , samo prvi učinjeni korak. Da bi se došlo do krajnjih efekata- smanjenja izdvajanja sredstava iz javnih prihoda za energente neophodno je ispuniti mnogo (pred)uslova. Ovom prilikom želimo da naglasimo ulogu lokalne političke elite koja se , u godinama za nama, pitanjima zaštite životne sredine a posebno energetike i energetske efikasnosti bavila sporadično i na mahove. Uglavnom kroz ispunjavanje upućenih zahteva sa vrha države ili pak posle nekakvog ekcesa sa vidljivijim posledicama . A da bi se stvari menjale u poželjnom smeru i potrebnom brzinom neophodno je da se , najpre, menjaju navike te , lokalne , političko-upravljačke elite koja , za početak , treba da uspostavi procedure a da potom pristupi definsanju ciljeva, praćenju napredovanja ,davanju povrtnih informacija ,podsticanju samoinicijative, i što je najvažnije,kontinuitetom u bavljenju temama iz oblasti energetike i energetske efikasnosti. No već sama sednica Skupštine grada Kraljeva , decemra 2016 godine , na kojo je doneta Odluka o uspostavljanju sistema energetskog menadžmenta dala je i povoda za razmišljanje da li se ovom poslu pristupilo iskreno ili pak samo da bi se zadovoljila puka forma. Od mnoštva razloga za brigu (sumnju) u namere uprave grada pozabavićemo se ,ovoga puta, samo sa tri činjenice. Jedna je da je ,prilikom usvajanja odluke izostala bilo kakava rasprava od strane odbornika o samoj odluci ali i adekvatno objašnjenje pruženo javnosti i odbornicima od člana Gradskog veća resorno zaduženog za pitanja energetike o ciljevima koji se žele postići uspostavljanjem energetskog menadžmenta na nivou grada. Druga, indikativnija, činjenica nalazi se u budžetu grada za 2017 godinu usvojenom na istoj sednici a tiče se podatka da tada usvojeni budžet nema planiran ni jedan dinar za programske aktivnosti u oblasti energetske efikasnosti. Doduše u budžetu su , pored ostalog , predviđena i značajna sredstva od 232.000.00 dinara za upravljanje/održavanje javne rasete koja , prema podatcima , troši više od milion evra , na godišnjem nivou , za električnu energiju što jasno ukazuje na njenu energetsku neefikasnost . To nije jasno naznačeno kao projektna aktivnost u budžetskom programu energetske efikasnosti ,čak ni rebalansom budžeta iz oktobra 2017 godine kojim je , u programu komunalne delatnosti pozicija upravljanje/održavanje javnim osvetljenjem , uvećana za dodatnih 51.400.000 dinara. U tom dokumentu na to i mnoga druga otvorene pitanja, a pre svega (ne)postojanje Projekta rekonstrukcije javnog osvetljenja , koje je , pre zamene svetiljki , imalo preko 16 000 instalisani svetiljki od kojih je polovna živinih, a ostatk natrijumovih i nešto malo led svetiljki. Ovaj broj živinih svetiljki je prepolovljen zamenom vršenom od 2004 godine. Izostaje , u dužem vremenskom periodu , Izveštaj tome ima li i koliko potrošača priključenih na sistem javnog osvetljenja grada Kraljeva , u vremenima drugačijih društveno-ekonomskih odnosa i postojanja duštvene svojine, pa i to jača navedene sumnje. Zamena starih štedljivim led sijalicam tako ostaje samo parcijalna mera koja će svakako doprineti smanjivanju troškova za električnu energiju , ali koliko i u kom vremenskom periodu javnosti nije poznato, kao što nije poznato ni ko će sve , osim grada uživati benefite ostvarenih ušteda i po kom osnovu. Javnosti nisu predočeni kriterijum na osnovu kojih su birane led sijalice koje se ugrađuju i da li su , prilikom tog izbora i u kojoj meri ,uvažavani Zaključci Srpskog društva za osvetljenje usvojeni na okruglom stolu održanom 27.10.2016 godine povodom , kako se to u preambuli tih Zaključaka kaže:„ preplavljenosti tržišta u Srbiji nekvalitetnim i neodgovarajućim led proizvodima ,kao i nekvalitetnim realizacijama unutrašnjeg i spoljašnjeg osvetljenja primenom LED tehnologije….“ i preporuke date u jednoj od devet napisanih „ preporučuje se izvođenje jednog pilot projekta uličnog osvetljenja sa LED svetiljkama kako bi se ustanovile želje građana u vezi sa bojom svetlosti…,pošto brojna iskustva u gradovima širom sveta pokazuju da su LED čipovi hladne boje neadekvatni“. Naravno , da izostajanje mišljenja građana Kraljeva neće , u ovom slučaju , izazvati posledice kao što su one izazvane izostajanjem javne rasprave o Odluci o Naknadi za zaštitu životne sredine u 2016 godini koja je ukinuta odlukom Ustavnog suda . I ovo je , još jedna primer , zaobilaženja građana iz procesa odlučivanja na lokalnom nivou , u Kraljevu , jer se smatra da je dovoljno njihovo izjašnjavanje na izborima , što je,naravno , pogrešno i u suprotnosti sa osnovnim principima demokratije. Treća činjenica koja traži odgovor jeste podatak da , još uvek, a prošla je evo godina dana , od usvajanja Odluke o uspostavljanju sistema energetskog menadžmenta a da gradonačelnik , još uvek , nije imenovao Saveta za energetsku efikasnost iako je članom 9 (prelazne i završne odredbe) pomenute Odluke za to dat rok od 60 dana . Onda ne treba da čudi što ni Program energetske efikasnosti za tekuću budžetsku godinu nije donet iako je rok predviđen Odlukom o uspostavljanju sistema energetskog menadžmenta 120 dana od dana stupanja na snagu , a to je početak januara 2017 godine. 
Zato recimo , na kraju, da je političkim rečnikom rečeno , za efikasnje sprovođenje mera energetske efikasnosti u gradu presudna famozna politčka volja. A tako će biti sve dok građani , na lokalnim izborima , ne budu počeli da kažnjavaju svoje predstavnike što se , češće, ne bave pitanjima jačanja energetske efikasnosti. Nažalost , čini se, da je do toga ,barem u Kraljevu , još uvek , mnogo daleko.
Pisali smo , već , da je odluka Skupštine grada Kraljeva iz decembra 2016 o uspostavljanju sistema energetskog menadžmenta „ novi početak “ u jačanju energetske efikasnosti . Tim potezom , pored ispunjenja dela obaveza iz Zakona o efikasnom korišćenju energije , koji je na snazi već četri godine, lokalna samouprava kreće i u izgradnju normativnih , organizacionih , kadrovskih i finansijsksih predpostavki , na lokalnom nivou , za ostvarivanje osnovnih ciljeva tog zakona. To su , pre svega, kreiranje značajnih ušteda u javnim finasijama a zatim i značajan doprinos održivom razvoju lokalne zajednice kroz jačanje kvaliteta života njenih članova u mnogim aspektima .Sada , godinu dana kasnije , možemo konstatovati da se na taj put krenulo ali da je , kao i u mnogim drugim oblastima , to kretanje nedopustivo sporo . Podatak da je , recimo, samo u jednom Odeljenju gradske uprave , za društvene delatnosti , registrovano povećanje troškova za 12,2 % za nabavku energenata (drva,pelet,lož ulje, električna energija) u prvih devet meseci ove godine u odnosu na isti period prošle ,2016 godine, na svoj način ukazuje na potrebu jačanja energetske efikasnosti. Za ove namene utrošeno je , u pomenutom periodu 2017 godine , za sve korisnike za koje ,u budžetskom smislu , odgovara ovo odeljenje 108.636.983,02 dinara za razliku od prošlogodišnjih 96.892.358,34 dinara. O koliko je sumi reč najbolje možemo shvatiti da je tih , više potrošenih 11.744.624,68 dinara , bezmalo jednako sumi od 11.993.000,00 utrošenoj za prvih devet meseci za podršku merama aktivnog zapošljavanja na tritoriji grada. Pošto nema jedinstvene evidencije za troškove energenata koji se podmiruju iz gradskog budžeta možemo samo nagađati koliko je ,ukupno, više dato za energente u 2017 zbog toga što se gradska vlast ne bavi ozbiljno ovim problemom. I da se razumemo tu pre svega mislimo na funkcionere i odbornike lokalne samouprave. Jer bez obzira na oko 290 zaposlenih u javnoj upravi teško da bi se iz raznoraznih razloga od njih moglo tražiti , i očekivati , da budu kreatori javnih politika koje se sprovde na teritoriji bilo koje lokalne samouprave . A kako se suštinski na ove poslove , bar trenutno , gleda u Kraljevu od strane donosioca odluka najbolje svedoči Budžet grada Kraljeva. Još 2015 godine Vlada Srbije je usvojla dokumenta za primenu procesa programskog budžetiranja. Ovaj koncept upravljanja javnim finasijama akcenat stavlja na dve grupe ciljeva: prva grupa je utvrđivanje prioriteta u lokalnoj samoupravi a druga grupa ciljeva je optimizacija potrošnje javnih prihoda u cilju podsticanja rasta privrede uz istovremeno zadržavanje i unapređivanje kvaliteta i obima usluga javne uprave. Ove reforme u javnim finasijama donele su ,između ostalog, i do promena u programskoj strukturi budžeta opština i gradova pa je tako povećan broj programa koji se finasiraju iz budžeta sa 15 na 17. Jedan od tih ,uslovno , novih programa koji se finasiraju iz budžeta lokalnih samouprava je i Program Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije. Na ovoj budžetskoj poziciji za 2017 godinu u budžetu grada Kraljeva nije planiran ni jedan dinar. Šta više ni rebalansom budžeta iz oktobra ove godine se to nije promenilo iako su , pre toga , u ovoj godini , započete i sprovode se aktivnosti na zameni starih sijalica gradske javne rasvete štedljivim led sijalicama što se može podvesti pod programski cilj smanivanje potrošnje energije. A da je tako urađeno videlo bi se bi se, kroz indikatore rashoda za nabaku električne energije, ima li tih efekata i koliki su. Umesto takvog koordiniranog multisektorskog planiranja kako prioriteta tako i optimizacije potrošnje javnih prihoda svedoci smo kontraverznih i velovima tajne zaodenutih aktivnosti dela gradske uprave, što na radovima na rekonstrukciji gradske javne rasvete , zašta je rebalansom obezbe đeno dodatnih 51.400.000 dinara , što na procesima nejasno objašnjenog prekrajanja nedavno rebalansiranog budžeta uvećavanjem pozicije budžetske rezerve potrebe za plaćanja duga za troškova električne energije javne rasvete u iznosu od 31.000.000 dinara .Ali ,o tome drugom prilikom.
Na Zlatiboru je , danas, posetom Zlakusama , selu koje se , često, ističe kao primer dobre prakse u oživljavanju ruralnih krajeva završena dvodnevana radionica na temu „Aktivne lokalne teritorije za ekonomski razvoj ruralnih područja“ koja je okupila predstavnike medija i organizacija civilnog društva iz gotovo svih krajeva Srbije. Ovo je , inače, deo regionalnog projekta „Alter“ koji se sprovodi na teritoriji Zapadnog Balkana , Albanije i Turske. Na teritoriji Srbije projekat sprovodi asocijacija „Mreža za ruralni razvoj Srbije“. Mreža za ruralni razvoj Srbije (MRRS) je osnovana 2010.godine kao krovna asocijacija udruženja aktivnih u ruralnom razvoju Srbije. Od 2011.godine MRRS je punopravni član evropske ruralne mreže PREPARE, a od 2013.godine je osnivač i član Balkanske mreže za ruralni razvoj i na taj način učestvuje u procesima planiranja EU politika, razmeni ideja i znanja sa mrežama iz regiona i EU. Mreža za ruralni razvoj Srbije trenutno ima 16 članica sa čitave teritorije Srbije. U fokusu projekta koji je prezentovan učesnicima radionice na Zlatiboru je prezentacija mogućnosti „Leader“ pristupa u rešavanju problema snaženja održivog razvoja ruralnih krajeva na prostorima Zapadnog Balkana. Prema iskustvima iz zemalja EU „Leader“ metodologija koja postoji i dograđuje se već četvrt veka je snažan alat koji pospešuje decentralizaciju i efikasnije pokretanje i upravljanje razvojem lokalnih i regionalnih zajednica. Učesnicima radionice predstavljene su mogućnosti koje pred poljoprivrednicima Srbije , pa i onim iz ruralnih područja , stoje početkom realizacije IPARD II programa Evropske Unije kao instrumenta za predpristupnu pomoć u periodu do 2020 godine.Nažalost sa realizacijom ovog projekta se kasni , u Srbiji, nedopustivo dugo zbog propusta učinjenih od strane države koja nije uspela ,evo već tri godine, da kreira i implementira mehanizme za prihvatanje podrške Evropske Unije. Ono što je ,bez sumnje, obeležilo prvi dan ove radionice jesu tužni primeri, mallte ne iz skoro svih krajeva Srbije , koje su iznosili i medijski poslenici i predstavnici organizacija civilnog društva, o pogubnim demografskim trendovima i pražnjenju ne samo sela već i čitavih regija poput , recimo, Južne Srbije.Nažalost,čulo se na Zlatiboru, ni situacija n u Vojvodini iako su iskustva sa infrastrukturnom opremljenošću naselja u ruralnim delovima sasvim drugačija od juga Srbije nije mnogo bolja.Svi učesnici u raspravi istakli su značaj aktivnosti koje doprinose jačanju razvoja ruralnih krajeva pa i ovakvih skupova čiji je cilj prvenstveno edukacija novinara kako bi mogli da efikasnije i sa više kompetencija prate stanje, na lokalnom nivou , vezano za sve ono što se (ne) čini zarad podsticanja ruralnog razvoja.
Sve ono što nas je zadesilo u katastrofalnim poplavama 2014 i 2016 godine ostavilo je, itekako, velikog traga na naš ukupan život. Pre svega u usporenom oporavku i razvoju naše ekonomije u kojoj je udeo poljoprivrede značajan. Prisetimo se , u poplavama čije razmere nisu zabeležene u poslednjih 120 godina ,te 2014 godine bili su ugroženi životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi (22 procenta ukupnog stanovništva) u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji. O razmerama te katastrofe najbolje govore podatci da je ,tada, prema rezultatima izvršene procene, ukupna šteta od poplava iznela 1,7 milijardi evra ili više od 4 procenta BDP. Sliv Zapadne Morave obuhvata površinu od 11.081 kvadratnih kilometara na kojoj živi 838.791 stanovnika od kojih se više od polovine bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Udeo poljoprivrede, zajedno sa prehrambenom industrijom u BDP-u države, prošle godine bio je 13,5% a prema poslednjim raspoloživim podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u drugom kvartalu 2017. godine, u odnosu na isti period prošle godine, je iznosio 1,3 odsto. Procenjeno je da je 11.943 hektara zemljišta bilo neupotrebljivo za poljoprivrednu proizvodnju tokom jedne sezone, dok je površina od 4.815hektara zahtevala uklanjanje otpada. Direktna šteta je procenjena na oko 81 milion evra. Proizvodni gubici su bili najvidljiviji u ratarstvu, gde su procenjeni na preko 117 miliona evra. Ovih nekoliko podataka jasno ukazuju da smo više nego upućeni da krajnje ozbiljno shvatimo svu pogubnost klimatskih promena kao glavnog uzročnika elementarnih nepogoda čija je poljoprivreda redovna i , možda ,dugoročno , najveća žrtva. Posmatrano kroz prizmu iznetih podataka na značaju dobija podatak o još jednoj uspešno sprovedenoj obuci sprovedenoj na Rudnu u Centru za obuku gradske uprave grada Kraljeva. U organizaciji Odeljenja za poslove civilne zaštite i Tima za koordinaciju aktivnosti na realizaciji Protokola u slivu Zapadne Morave , uz svesrdnu pomoć organizacije FAO za Srbiju , realizovana je radionica na temu „Procena štete u poljoprivredi po međunarodnoj PDNA metodologiji “. Kao rezultat radionice izrađeni su , posle trideset godina, novi obrasci za lakše ,brže i preciznije procene štete ali i gubitaka i potreba u poljoprivredi nakon prirodnih katastrofa.Tridesetak učesnika iz lokalnih samouprava koje su potpisnice Protokola u slivu Zapadne Morave su iznošenjem iskustava iz svojih sredina značajno doprineli da se dođe do dokumenata koji će , u budućnosti, olakšati važan posao efikasne procene štata od elemetarnih nepogoda u poljoprivredi. Jer , bez dobre i brzo urađene procene štete izostaje i , u tim trenutcima , neophodna reakcija i pomoć zajednice . A da će takvih potreba biti i u budućnosti govore podatci da će klimatske promene na poljoprivredu uticati preko smanjenja prinosa i kvaliteta polodova zbog povećanih suša i temperature, smanivanja plodnosti zemljišta, povećanja opasnosti od bolesti i štetočina i pojava novih…Jer ,kako rekoše, klima određenog područja ,teritorije, više ne postoji. Postoje samo trendovi njenih promena!
Kragujevac domaćin rasprave o novim zakonskim rešenjima u oblasti smanjenja rizika i upravljanja vanrednom situacijom
I uvodničar, prof. Bogoljub Milosavljević sa pravnog fakulteta univerziteta Union iz Beograda ali i desetak učesnika u diskusiji su pohvalili dobru ideju predlagača Zakona, Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova, da se načelu prevencije da zapaženije normativno mesto. No, predloženi Nacrt ne daje prava rešenja za operacionalizacinu tog načela sa aspekta uvažavanja stvarnih resursa lokalnih samouprava. Opštinama i gradovima se olako nameću nove, pre svega materijalne obaveze, bez ikakvog uvažavanja čitavog niza drugih potpuno kontradiktornih normi kako u oblasti finansiranja tako i u oblasti kadrovskih mogućnosti lokala. Drugo pohvaljeno načelo zastupljeno u Nacrtu zakona je multisektorsko delovanje ali i pri razradi principa tog načela napravljene se brojne greške od strane predlagača stav je većine učesnika današnje rasprave.
Zajednički imenitelj većine primedbi izrečenih od predstavnika lokalnih samouprava na predloženi Nacrt zakona o smanjivanju rizika i upravljanja vanrednim situacijama, na današnjem skupu u Kragujevcu, može se sažeti u jednom: Nedostaje nam Zakon o civilnoj zaštiti kao krovni akt za integrisanje svih preventivnih aktivnosti države, lokalnih samouprava, naučnih i obrazovnih ustanova, privrede, udruženja građana i medija u oblasti smanjivanja rizika i upravljanja vanrednim situacijama. A taj zakon treba, kako to reče jedan od brojnih učesnika u raspravi, da bude oslobođen policijsko-vojne doktrine iz sistema civilne zaštite a posebno preventivne komponente tog sistema.
Sinoć je , u prostorijama beogradske podružnice Zavičajnog društva „Kraljevo“, predstavljena knjiga dr.Milana Matijevića „Spomenar kraljevačkog boksa“ kojom je ovaj nadasve vredni hroničar Kraljeva sačuvao od zaborava sedamdestogodišnju istoriju boksa u gradu na Ibru. Interesovanje za ovaj sport započelo je daleke 1936 godine kada je Kraljevo bilo industrijski centar u koga su , zbog Fabrike aviona i Železničke radionice (kasnije Fabrike vagona) došli radnici iz svih krajeva ondašnje kraljevine ali i iz inostranstva , mahom Francuzi i nešto Čeha i Nemaca. Kraljevčani su boks voleli do te mere da su mečevi , u periodu krajem pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka , organizovani na gradskom fudbalskom stadionu. Tih godina su uspostvaljene i sportske bokserske veze sa susednim Kragujevcom čiji je boks klub Radnički bio višestruki prvak države i koji je dao mnoge istaknute majstore plemenite veštine. Ta činjenica a i činjenica da se kraljevačani i kragujevčani okupljaju zajedno svakog četvrtaka u Beogradu , u prostorijama koje pripadaju gradu Kragujevcu koje su ustupljene njihovim zavičajcima , bile su presudne da se i sinoć o Matijevićevoj knjizi i istorijatu boksa u ova dva grada razgovara u tom , mešovitom, kraljevačko-kragujevačkom sastavu .Veče priče o boksu na momente protkano i stihovima svojim prisustvom upotpunili su i proslavljeni asovi ovog sporta Dragomir Vujković, Mirko Puzović, Milivoje Labudović i Dušan Mileusnić . Svi oni , osim Dragomira Vujkovića , nosili su dres Radničkog iz Kragujevca a kako su rekli , na momenat su prekinuli žiriranje na boks reviji „Zlatan rukavica“ koja se održavau beogradskoj „ Kombank areni “, da bi učestvovali na ovom događaju i ukazali počast svom učitelju Slavku Sorgiću Cobriju koji je , iako u dobrim devedesetim godinama , sinoć bio sa svojim kragujevčanima i kraljevčanima. Ljubiteljima boksa Sorgić je poznat kao dvostruki prvak države u srednjoj kategoriji 1955. i 1956. godine , kragujevčanima i kao bokserski pedagog ali i kao svestrani intelektualac i pisac poezije . Pre nego što je sam govorio svoju pesmu „Zemlja belih breza“ Slavko Sorgić je otkrio i neke druge malo poznate detalje iz svoje biografije poput onih da ga je Rezolucija Infombiroa 1948 godine zatekla u Moskvi ,kao oficira na školovanju , da ga je to koštalo trogodišnjeg surovog robijanja na Golom otoku ali da ga je sve to , na neki način , ojačalo i uputilo na dokazivanje kroz sport a potom i kroz školovanje na fakultetu i stvaralaštvo u poeziji.O njegovoj svestranoj ličnosti anegdotom je posvedočio i dr. Milan Matijević koji se,čitavog života bavio atletikom , ispričavši kako je , tih pedesetih godina Sorgić , iako bokser , došao na jedan atletski miting u Kraljevu i pobedio sve atletičare.Tokom sinoćnje večeri u Beogradu i priča o boksu pomenut je i nedavno preminuli Vojislav Janićijević-Janez , nekadašnji bokser kraljevačkog „ Metalca “ koji se , kasnije , kao sportski radnik i predsednik boks-kluba,više od dve decenije borio i na razne načine dovijao da boks preživi izrazito teška vremena za sport u gradu na Ibru.Kako je Janez drugovao sa svim sinoć prisutnim bokserskim legendama oni su zdušno podržali inicijativu da se ime ovog kraljevačkog sportiste i sportskog radnika sačuva od zaborava organizovanjem jedne memorijalne bokserske revije u Kraljevu sa njegovim imenom.Recimo na kraju da je sinoć ,pre predstavljanja knjige, prikazan desetominutni tv prikaz knjige dr .Milana 
Matijevića koga je snimio Radoslav- Rade Živković a u kome je tekst čitao Dragan-Džaro Blagojević.
Danas je, u Beogradu, nastavljena dvodnevna rasprava na kojoj okupljeni predstavnici državnih i lokalnih organa, organizacija civilnog društva i stručnjaka iz zemalja Zapadnog Balkana (Makedonije, Albanije,Crne Gore, Hrvatske, BiH i Srbije) razmenjujući svoja iskustva u otklanjanju posledica elementarnih nepogoda tragaju i za rešenjima budućeg delovanja. Sa njima su i predstavnici UNDP, Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima i Beogradskog centra za političku izuzetnost koji su i organizatori ovog skupa.