Danas je,u Kragujevcu,počeo dvodnevni seminar za novinare i urednike medija iz centralne Srbije,Šumadije i Pomoravlja na temu „Sloboda izražavanja,pravo na privatnost i medijska etika“. Seminar organizuju Savet Evrope i Savet za štampu a cilj je upoznavanje medijskih poslenika sa praksom i iskustvima Evropskog suda za ljudska prava kao i sa iskustvima iz. rada Saveta za štampu.O ovim temama polaznicima seminara danas su govorile Bolgarka Benko,pravnica iz Evropskog suda za ljudska prava,Gordana Novaković generalni sekretar Saveta za štampu i Tamara Skrozza,članica Komisije za žalbe Saveta za štampu.Seminar sutra nastavlja rad i predviđeno je da se polaznici upoznaju sa slobodom izražavanja u onlajn sferi kroz slučajeve Evropskog suda za ljudska prava.
Vesti iz kategorije ‘Društvo’
Države su dužne da kreiraju bezbedne pravne sisteme za novinare
Završeno još jedno, lepo, druženje kraljevčana u Beogradu
Juče je ,u Beogradu, održan VIII tradicionalni skup kraljevčana u organizaciji beogradske podružnice Zavičajnog društva „Kraljevo“. Ni kiša koja je padala uoči susreta , ni oblaci koji su se ,tokom prepodneva, nadvili nad Beogradom nisu pokolebali stotinak kraljevčana da se ,u dobrom raspoloženju i uz prigodan program, druže na tradicionalnom „ Kajmak –balu“. Njihovo druženje igrom i pesmom ulepšali su najmlađi članovi KUD „Moravac“ iz Adrana , KUD „Ratina“ i deca iz etno odseka Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ Kraljevo. Pored Milana Novakovića,predsednika beogradske podružnice Zavičajnog društva „Kraljevo“,koji je ,prema opštem mišljenju svih ,najzaslužniji za održavanje ovih susreta ,prisutne kraljevčane pozdravili su i Nenad Nerić državni sekretar u Ministarstvu za rad,boračka i socijalna pitanja, Sreten Jovanović pomoćnik gradonačelnika grada Kraljeva i Igor Tešić iz Turističke organizacije Kraljevo. Svi oni su istakli aktivnosti kraljevčana okupljenih oko njihove brogradske podružnice koja je,prošle godine, nagrađena i priznanjem grada Kraljeva „Zaslužna orrganizacija“.Podrška i pomoć grada nije izostala ni prilikom organizovanja ovih,osmih susreta.
Topčider i Skadarlija domaćini VIII susreta kraljevčana u Beogradu
Sa prošlogodišnjeg nastupa najmlađih kraljevčana u Skadarliji
U Topčidreskom parku , kraj poznatog restorana Milošev konak,okupiće se sutra(subota 16.jun)u 11 časova, na poziv beogradske podružnice Zavičajnog društva Kraljevo , po osmi put za redom , kraljevčani koji žive i rade u Beogradu.
Već poznati festival dobrog raspoloženja „dece Ibra i Morave skućene na obalama Dunava i Save“ nazvan po nadaleko čuvenom proizvodu iz njihovog zavičaja „Kajmak-bal“ imaće , i ove godine, dva dela. Prepodnevni, u Topčiderskom parku , proteći će u svojevrsnoj smotri dečijieg pevačkog umeća i ,naravno, u igri i uživanju u specijalitetu rodnog kraja- kajmaku sa lepinjom. Nastupiće deca iz KUD „Moravac“ iz Adrana , KUD Ratina, OŠ „Vuk Karadžić“ iz Ribnice, OŠ „Živan Maričić“ iz Žiče, deca iz etno odseka Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ Kraljevo, a njima će se pridružiti i njihovi vršnjaci iz beogradske OŠ “Branko Ćopić“.Popodnevni deo druženja kraljevčana počinje u 19 časova ,u Skadarliji, kaj kuće „Đure Jakšića“ gde će beograđanima , a i drugim gostima Skadarlije ,biti predstavljene zabavne, turističko-sportske i kulturne manifestacije poput „Veselog spusta“, „JazzIbar-a“, „Srebrnog kazana“, Pasuljijade“, „Maglič fest“, „Narcisima u pohode“, „Dana Jelene Anžujske“ zbog kojih ,pored nezaobilaznih znamenitosti Žiče, Studenice i drevnog Mačliča, valja poseti grad smešten na ušću Ibra u Zapadnu Moravu. Organizator ove manifestacije je beogradska podružnica Zavičajnog društva Kraljevo uz podršku grada Kraljeva.
„1968-Traženje nemogućeg “
Sinoć je biblioteka „Stefan Prvovenčani iz Kraljeva bila domaćin tribine „ 1968-Traženje nemogućeg“. O burnim danima sa početka juna 1968 godine govorili su prof. dr Nada Sekulić, sociolog , prof. dr Đokica Jovanović, sociolog , doc. dr Jovo Bakić, sociolog , mr Vladimir Marović, filozof i Vojkan Trifunović, istoričar iz Kraljeva koji je uspešno moderirao tribinom. Protesti studenata šezdesetih godina prošlog veka oličeni u hipi pokretu u Americi i nizom studentskih pobuna na univerzitetima širom sveta kulminirali su u leto 1968 godine. Zajednična nit svih tih pokreta jeste svojevrsno traganje za identitetom jedne generacije koja je stupilana na društvenu scenu preispitujući ulogu svojih roditelja tokom surovog II svetskog rata koji će ostati upamćen po stvaičnim žrtvama fašizma ali i pružajući otpor tadašnjoj američkoj spoljnoj politici oličenoj ratom u Vijetnamu. Društveni kontekst koji je predhodio studentskim protestima na univerzitetima u Beogradu i Zagrebu stvoren je neuspehom privrednih reformi iz 65-te ,pojavom socijalnog raslojavanja u većem obimu , i povlačenjem klasnog pred nadirućim etatističkim principima kao osnovam za razrešavanje društvenih konflikata . Neposredni povod za izbijanje sukoba između policije i studenata u Beogradu bila je priredba održana 2. juna 1968 , u sali Radničkog univerziteta u blizini Studentskog grada i sukob grupe studenata sa organizatorima priredbe za učesnike ORA Novi Beograd. Sutradan je policija brutalnim nasiljem nad studentima onemogućavala organizovanje demonstracija, što je bio jedan od glavnih razloga za izbijanje blokade fakulteta.Policijska intervencija je demistifikovala liberalnu fasadu ondašnjeg režima, pa je i to uticalo na omasovljavanje pokreta i radikalizaciju studentskog otpora. Protesti su okončani čuvenim Tiovim obraćanjem studentima putem tv-a u kome im je on , u prvi mah dao , za pravo kada su u pitanju uzroci njihovog nezdovoljstva da bi ,kasnije , suštinski mnogi od učesnika bili izloženi različitim vidovima represije. Sinoćna tribina u kraljevačkoj biblioteci više se bavila širim društvenim kontekstom koji je bio osnova geneze studenskog pokreta pa je , tako sociolog prof. dr Đokica Jovanović izneo stav da su šezedestosmaši svedoci sloma utopije , potiskivanja klasnog pred etničkim ali uz konstaciju o nužnosti utopije kao pokretača progresa jer ,kako je on konstatovao „nema ničega što predhodno nije bilo utopija“. Otuda , možda, i njegova konstatcija da je vreme revolucija prošlo i da ih za dugo neće ni biti. 
Njegov kolega doc. dr Jovo Bakić ,sociolog je praveći paralelu između ondašnjeg i sadašnjeg društvenog trenutka govorio o vrednostima solidarnosti koje su baštinili pripadnici studentske , ali i drugih društvenih grupa, šezdesetih godina prošlog veka za razliku od , danas „atomizovanih egoista“ koji nisu u stanju da anticipiraju značaj solidarnosti te ,zbog toga, nisu u stanju ni da se organizuju u efikasne društvene mreže koje bi nužno zagovarale promene na drugačiji vrednosnim osnovama od danas dominantnih. I prof. dr Nada Sekulić, sociolog , je konstatovala, kroz primere aktuelne prakse sa beogradskog univerziteta, da živimo u vremenu u kome je forma nadvaladala suštinu te da tako nešto ,logično, generiše društvene strukture koje nisu društvena podloga za razvoj ideja a posebno ne za razvoj ideje solidarnosti.
Srbija uskoro dobija „Nitratnu deklaraciju“
Danas je, u Vrnjačkoj Banji, završen trodnevni, regionalni, okrugli sto „Zelena ekonomija u funkciji lokalnog razvoja“. Ovo je jedna od projektnih aktivnosti koju sprovodi Asocijacija za razvoj Ibarske doline(IDA) sa konzorcijumom partnerskih organizacija iz Brodareva, Beograda, Kraljeva i Ivanjice u okviru CSOnect programa koji realizuje Regionalni centar za životnu sredinu(REC).
Na skupu koji je okupio dvadesetak predstavnika organizacija civilnog društva i javnog sektora iz lokalnih samouprava širom Srbije govorilo se o sektoru poljoprivrede kao mogućem izvoru zagađenja životne sredine.
Učesnici su upoznati sa aktuelnim poslovima vezanim za izradu takozvane „Nitratne direktive“ koje, u ovom trenutku, sprovode Uprava za zemljište i Uprava za vode Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.
Na taj način Srbija se priprema za sprovođenje zakonodavstva Evropske unije u oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine, dok je sama unija to odradila, još devedesetih godina prošlog veka, propisujući norme-nivoe zagađenja otpadnih voda nitratima koji nastaju kao nus produkt nekih aktivnosti u sektoru poljoprivrede (u stočarstvu, ratarstvu..).
U Srbiji, na žalost, rečeno je na skupu u Vrnjačkoj Banji izraženiji je problem zasićenosti komunalnih otpadnih voda nitratnim i drugim štetnim jedinjenima zbog činjenice da raspolažemo malim brojem postrojenja za njihovo prečišćavanje.
Na prste jedne ruke mogu izbrojati postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda koja funkcionišu po EU standardima a procene su dan nam, treba preko 300 takvih postrojenja za čiju gradnju treba između 4 i 5 milijardi evra.
Da li je, samo, javni sektor Kraljeva obeležio Dan zaštite životne sredine ?
Danas se obeležava svetski Dan zaštite životne sredine u znak sećanja na prvu Konferenciju Ujedinjenih nacija o zaštiti životne sredine održanu u Stokholmu 1972. godine. Tada je 113 okupljenih zemalja usvojilo zajedničku izjavu o potrebi međunarodne ,globalne, saradnje u cilju očuvanja životne sredine. Zbog toga je Genaralna Skupština UN odredila ovaj dan želeći da se , bar tada, širom planete govori o sve većim problemima u očuvanju životne sredine koja je sve ugroženija klimatskim promenama uzrokovanim destruktivnim delovanjem čoveka u besomučnoj trci za profitom. I u Kraljevu je , danas , zajedničkom akcijom Javno komunalnog preduzeća „Čistoća“ i Odeljenja za zaštitu životne sredine gradske uprave grada Kraljeva pod nazivom „Pet flaša za PET torbu“ obeležen ovaj dan. Na centralnom gradskom trgu postavljen je štand na kome su zainteresovanim građanima deljeni flajeri sa porukama o reciklaži i sa podsećanjem na njihovu zakonsku obavezu da na pravilan način odvajaju otpad ,ali i pet torbe za predatih pet plastičnih boca za reciklažu. U akciji na trgu su učetvovali i osnovci i srednjoškolci iz nekoliko kraljevačkih škola a građanima je deljen i jedan broj cvetnog rasada.Upadljivo je ,ali delom i razumljivo, odsustvo lokalnih organizacija civilnog društva u ovogodišnjem obeležavanju Dana zaštite životne sredine jer se njihov , ionako jedva čujan , kritički glas na stanje u oblasti zaštite životne sredine na lokalnom nivou nedovoljno uvažava od strane donosilaca odluka.Tako je ,primera radi i usvajanje „Programa korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada Kraljeva za 2018 godinu“ prošlo bez predhodnog dijaloga sa organizacijama civilnog društva. Doduše ove godine je ,za razliku od predhodne, organizovana kakava takva javna rasprava čime je izbegnuto da nam se ponovi situacija iz 2017 kada je , Odlukom Ustavnog suda Srbije, bilo onemogućeno prihodovanje po osnovu naplate gradske naknade za zaštitu životne sredine,baš zbog izostajanja javne rasprave. Tako su predstavnici civilnog sektora zastupljeni u Savetu za zaštitu životne sredine Gradskog veća grada Kraljeva bili u prilici da se sa Programom korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine upoznaju tek po njegovom usvajanju na Skupštini grada.
Otuda , verovatno, i njihovo odsustvo sa manifestacija ovog tipa ,jer kad ih donosioci odluka ne uključuju , u pravoj meri , i u skladu sa principima iz dokumenta Vlade Srbije pod nazivom „Smernice za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa“ u postupak kreiranja , planiranja,sprovođenja i praćenja javnih politika u oblasti zaštite životne sredine , zašto bi se „slikali“ na manifestacijama koje ,ipak, ne utiču bitno na te politike.
Kraljevo, opet, među nagrađenim gradovima
Zdravko Makimović, vođa nagrađenog tima Odeljenja za poslove civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva
Danas su , u beogradskom hotelu Crowne Plaza , svečano uručena priznanja lokalnim samoupravama iz Srbije koje su učestvovale u delu projekta „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“ nazvan „Izazov otvorenih podataka“. I ovaj segment pomenutog projekta ,kao i predhodni „Izazov za inovativna rešenja“ realizovali su Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) a njihov zajednički cilj je jačanje kapaciteta lokalnih samouprava za borbu protiv klimatskih promena uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF). Partneri na Projektu su Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, Vlada Kraljevine Švedske, Vlada Švajcarske i nacionalni partneri poput Fonda za inovacionu delatnost i Stalne konferencije gradova i opština. Na konkursu za „Izazov otvorenih podataka“ mogle su da učestvuju lokalne samouprave sa preko 20.000 stanovnika ali i organizacije civilnog društva, grupe građana, privredna društva, i naučno-istraživačke organizacije kao partneri tih lokalnih samouprava. Danas su predstavljena rešenja osam najboljih lokalnih samouprava a među njima je predstavljen i projekat „Keep in touch“ (Ostati u vezi) grada Kraljeva. Ovo je , posle priznanja dobijenog u delu projekta „ Izazov za inovativna rešenja“, drugo priznaje za grad Kraljevo na ovom pprojektu a valja istaći da je autor i ovog nagrađenog projekta tim Odeljenja za poslove civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva predvođen rukovodiocem odeljenja , dipl. inž.rudarstva Zdravkom Maksimovićem. Osnova nagrađene projektne ideje je ustanovanjavanje metodologija za proces identifikovanja i registrovanja potencijalnih izvorišta geo termalne energije na teritoriji grada Kraljeva i njihova prezentacija u okviru postojećeg sistema GIS-a grada Kraljeva. Na taj način se stvaraju realne predpostavke , kako za potencijalne investitore tako i za samu lokalnu samoupravu, da gde god je to moguće zamene fosilna goriva kao energent geotermalnim izvorima energije i na taj način značajno dopinesu smanjivanju emisije CO 2 i drugih gasova sa efektom staklene bašte koji jesu glavni uzročnici klimatskih promena.Današnjoj svečanostio prisustvovali su i nagrađenim opštinama i gradovima čestitali Goran Trivan, Ministar zaštite životne sredine , Mihajlo Jovanović ,v.d. direktora Kancelarije za informativne tehnologije i elektronsku upravu i Steliana Nedera ,zamenica predsednika UNDP za Srbiju.
Žarko Petrović,direktor u UNDP za Srbiju kraj prezentacije grada Kraljeva
Protestanti u Kraljevu „prepustili“ Trg solunskih ratnika maturantima
Večerašnji , treći po redu, protesti u Kraljevu imali su po malo neuobičajeni tok i dinamiku. Obzirom da su , krajem maja, u jeku proslave matura u Kraljevu se svršeni srednjoškolci , a i osnovci, po tradiciji okupljaju i slave u hotelu „Turist“ smeštenom u centru grada , to je Ivan Matović šef odborničke grupe „Starosedeoca Kraljeva“ u gradskom parlamentu i jedan od lidera ,evo, već tronedeljnih protesta, odmah na početku pozvao okupljene da krenu u šetnju gradskim ulicama do Autobuske stanice najavivši obraćanja za tamo. Oko dvestotine pedest demonstranata koliko ih se okupilo ove , treće srede, krenulo je do Autobuske stanice noseći razglas , duvajući u pištaljke i pozivajući ,u prolazu, sugrađane da im se pridruže. Posle šetnje kroz perone stanice i bez zadržavanja na njima protestant su se okupili na obližnjem parkigu gde im se , večeras, obratio samo jedan govornik. Bio je to Vladeta Despotović bivši radnik kraljevačkog „Autotransporta“ koji zastupa te nezadovoljne radnike u Organizacionom odboru ovih protesta. I on je ,bio kratak u svom obraćanju, pokazavši okupljenima da se na stanici odvijaju uobičajene aktivnosti i da , kako je one rekao „neko“, ubire naknade koje plaćaju putnici i prevoznici a da ,oni, bivši radnici „Autotransporta“ i dalje imaju velika nenaplaćena potraživanja po osnovu neisplaćenih zarada iz stečajne mase. On je te , „neke“, upozorio da će ovoga puta sve proći ovako ali da će, naredni put, ne rekavši i kada, nezadovoljni radnici blokirati stanicu. „ Autotransport“ je , inače, posle neuspele privatizacije iz 2007 godine , od 2010 radilo nekoliko godina u restruktuiranju, pod svojevrsnim patronatom grada da bi, početkom 2016 bio oglašen stečaj. Prodaja imovene je ,odlukom stečajnog upravnika, od februara 2018 obavljana u delovima, prodajom kroz takozvane četri celine a jednu od njih,najveću, auto-bazu i upravne zgrade kupila je Turska Tai Group. Autobuska stanica je , pak, jedno vreme predmetom spornih tansakcija ,bila data jednom beogradskom preduzeću za , navodni, dug da bi kasnije , a i sada, sudskim i odlukama stečajnog upravnika bila predmetom prodaje iz stečajnog postupka.
Antrfile
Raspodela novca medijima je bila „okidač“ za proteste u Kraljevu
Povod za početak protesta u Kraljevu bila je odluka Gradskog veća o raspodeli novca za sufinasiranje medijskih projekata kojom je,Televizija Kraljevo, koja slovi za mediji blizak kraljevačkim naprednjacima ,dato blizu devet milona dinara od ukupno 14,5 milona dinara namenjenih medijama.Istom odlukom Gradskog veća, koje uzgred budi rečeno ,i ne bi trebalo da učestvuje u procesu raspodele sredstava medijima, druge dve lokalne televizije ,KaTV i televizija „Melos“, dobile su po sto hiljada dinara.Kao organizatori protesta ,na prvom i drugom okupljanju navedena je grupa od trinaest opozicionih stranaka Srpski pokret Dveri, Demokratska stranka, Demokratska strankaSrbije , Udruženje Starosedeoci Kraljeva i okoline ,Pokret za Kraljevo, Srpska sloga ,Socijaldemokratska stranka, Narodna stranka ,Pokret za preokret , Nova Srbija, Dosta je bilo, Zdrava Srbija i udruženje Otpisani 2014 , uz podršku dela kraljevačkih medija i predstavnika nezadovoljnih radnika nekadašnjih kraljevačkih preduzeća koja su nestala u tranzicionim vremenima ostavivši hiljade radnika bez isplaćenih zarada i povezanog radnog staža.
Veliki dana za zaštitu životne sredine u Srbiji !
Sa današnje svečanosti u Rvatima:Ignjat Rakitić,Sem Fabrici i Goran Trivan
Danas je u selu Rvati ,kraj Raške, svečano obeležen početak radova na izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za naselje Raška.To je nastavak, ranije započetih, radova na unapređenju i izgradnji vodovodne i kanalizacione infrastrukture u opštini Raška . Svečanosti u Rvatima prisustvovali su šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Sem Fabrici i ministar zaštite životne sredine Goran Trivan. Njih je,u ime opštine Raška pozdravio i na pruženoj pomoći zahvalio Ignjat Rakitić ,predsednik opštine Raška. Početak izgradnje jednog ovakvog postrojenja veliki je dan za zaštitu životne sredine ,posebno vodotokova, u Srbiji jer od desetak postrojenja ,nažalost,na prste jedne ruke mogu izbrojati ona koja normalno funkcionišu poput onih u Subotici, Somboru i Šapcu.Ministar Goran Trivan je izjavio da su poslovi na tretmanu otpadnih voda jedan od prioriteta delovanja Ministarstva zaštite životne sredine ,po čijim procenama, u Srbiji u narednih deset godina treba uložiti bezmalo pet milijardi evra za izgradnju 300 postrojenja za tretman otpadnih voda,jer se, trenutno tretira tek 8% svih otpadnih voda. Radi se o sumi koju Srbija ,svakako, nema za te namene pa je tim više pomoć i podrška Evropske unije za rešavanje nagomilanih problema u ovoj oblasti značajnija. Ovo je posebno važno jer će se puštanjem ovog postrojenja u rad popraviti kvalitet vode u Ibru a potom i u Zapadnoj Moravi , nizvodno od Kraljeva. 
Projekat vodosnabdevanja, prikupljanja i prečišćavanja otpadnih voda za opštinu Raška realizuje se u saradnji sa delegacijom Evropske unije u Republici Srbiji, sa ciljem unapređenja javne vodovodne i kanalizacione infrastrukture u opštini Raška. Krajnji cilj ovog projekta je prikupljanje i tretiranje svih otpadnih voda u opštini Raška u novom postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda, u selu Rvati. Vrednost projekta vodosnabdevanja, prikupljanja i prečišćavanja otpadnih voda za opštinu Raška je 6.258.931 evra , od čega je za radove izdvojeno 5.678.531 evra, a za tehničku pomoć: 580.400 evra.
Udruživanje opština i gradova jača njihovu otpornost na vanredne događaje!
Kragujevac je, danas, bio domaćin prvog regionalnog okruglog stola prekograničnog projekta „See Urban – Izgradnja akcione mreže urbane otpornosti u Jugoistočnoj Evropi”, finansiranog od strane Evropske Unije i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Učesnike skupa u Kragujevcu, pozdravili su Sandra Nedeljković v.d. zamenika direktora Kancelarije za javna ulaganja i Bojan Tomić, pomoćnik načelnika Sektora za vanredne situacije MUP-a.
Cilj projekta je izuzetno aktuelan i odnosi se na mogućnosti akcionog udruživanja lokalnih samouprava na širem, regionalnom,prostoru u funkciji njihovog efikasnijeg postupanja radi smanjenja rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća u zemljama Jugoistočne Evrope.
Februara ove godine udruživanjem lokalnih samouprava u slivove Velike Morave i sliv gornjeg Dunava-Banatski tokovi nastavljena je praksa započeta u Kraljevu februara 2017. godine kada su potpisivanjem Protokola o saradnji stvorene dve prve asocijacije lokalnih samouprava tog tipa,sliv Zapdne Morave koji je okupio 17 lokalnih samouprava i sliv Kolubare sa 9 članica.
O aktuelnosti teme na svoj način svedoči i činjenica da, na usvajanje u Narodnoj skupštini čekaju izmene Zakona o lokalnoj samoupravi i izmene i dopune Zakona o državnoj upravi, što je posebno važno za efikasnije postupanje lokalnih samouprava u vanrednim situacijama.
Učesnicima okruglog stola u Kragujevcu o primerima dobre prakse na udruživanju i povezivanju lokalnih samouprava u Federaciji Bosne i Hercegovine govorila je Zlata Turkić, predstavnica Saveza općina i gradova(SOGFBiH) a sa perspektivama prekogranične saradnje u ovoj oblasti prisutne je upoznala Ana Mitić-Radulović iz UNDP za Srbiju. Drugi, okrugli sto na ovu temu biće održan u 31.maja u Zrenjaninu.