Vesti iz kategorije ‘Društvo’
Evropski projekat donosi podršku selima Kraljeva: održiva poljoprivreda i „zelena energija“ u fokusu
U Vrnjačkoj Banji je održan skup organizacija civilnog društva iz više gradova Srbije, posvećen razvoju ruralnih sredina, održivoj poljoprivredi i zaštiti životne sredine. Skup je organizovala Asocijacija za razvoj Ibarske doline (IDA) iz Kraljeva, u okviru aktivnosti Mreže za ruralni razvoj Srbije.
Događaj je realizovan u okviru projekta Fond Akademije „Od polja do stola“ za zeleni Zapadni Balkan, koji se sprovodi uz podršku Evropske unije. Projekat obuhvata više zemalja regiona, a u Srbiji ga implementira Mreža za ruralni razvoj Srbije.
Sredstva Evropske unije kroz ovaj fond dodeljuju se organizacijama civilnog društva, koje zatim realizuju projekte u oblastima održive poljoprivrede i poljoprivrednih praksi, ruralnog razvoja i proizvodnje hrane, zaštite životne sredine, očuvanja biodiverziteta, kao i ublažavanja i prilagođavanja klimatskim promenama.
Za Kraljevo je posebno značajno što su među podržanim organizacijama i Fenomena i Kraljevački razvojni centar, čije će se aktivnosti sprovoditi u ruralnim delovima grada.
Fenomena će raditi sa ženama-poljoprivrednicama na unapređenju proizvodnje, primeni isplativijih praksi i lakšem plasmanu domaćih proizvoda na lokalnom tržištu, dok Kraljevački razvojni centar realizuje projekat čiji je cilj osnaživanje sela u oblasti energetske održivosti. Projekat KRC-a ima za cilj da osposobi ruralne zajednice u Kraljevu za korišćenje „zelene energije“, kroz edukaciju građana i povezivanje lokalnih institucija u zajedničkom delovanju.
Ovakvi projekti doprinose približavanju praksama Evropske unije, gde se posebna pažnja posvećuje ravnomernom razvoju i podršci ruralnim područjima, uz očuvanje prirodnih resursa i razvoj aktivnosti koje ne ugrožavaju životnu sredinu.
„Bio je čovek među ljudima“
Rečenica koju smo pozajmili za naslov samo je jedna od bezbroj sličnih poruka kojima se kraljevčani danas, putem društvenih mreža i medija, opraštaju od svog omiljenog lekara – dr Milivoja Pavlovića, hirurga–endokrinologa, koji je preminuo u prepodnevnim satima u bolnici u Beogradu, posle kraće i teške bolesti, u 52. godini života.
Dr Milivoje Pavlović otišao je u naponu svoje profesionalne i ljudske snage, ostavljajući za sobom neizbrisiv trag lekara kakav se retko sreće. Bio je lekar koji je pacijente primao pre svega kao ljude i sugrađane, sa iskrenom željom da razume njihovu muku i učini sve što je u njegovoj moći da im olakša tegobe – ne samo vrhunskim stručnim znanjem, već i toplom rečju, pažnjom i nesebičnom posvećenošću.
Njegova neposrednost, skromnost i ljudskost učinile su ga izuzetno omiljenim među pacijentima, ali i među kolegama i saradnicima. Važio je za lekara koji ne broji sate, ne pravi razliku među ljudima i nikada ne okreće glavu od tuđe patnje. Upravo zato, za mnoge je bio mnogo više od doktora – bio je oslonac, sagovornik i nada.
Kao hirurg–endokrinolog, svojim znanjem i profesionalnim zalaganjem pomerio je granice struke i svrstao se među najbolje. Ipak, ono po čemu će ostati posebno upamćen jeste činjenica da je u svakom trenutku ostajao – čovek među ljudima. Zbog toga će njegovo ime zasigurno biti upisano u anale kraljevačkog zdravstva, među lekarske i ljudske legende koje i danas žive u sećanjima građana Kraljeva.
Njegov esnaf, ali i šira javnost, pamtiće ga i po snažnim i iskrenim rečima koje je izgovorio 2014. godine, na komemoraciji povodom smrti svog mentora, hirurga dr Slobodana Daneta Lukića, kada je javno postavio pitanje koje i danas odzvanja:„Morali bismo da se, kao društvo, zapitamo gde idemo ako je neko sposoban da potegne oružje na čoveka kakav je bio Dane Lukić.“
Tim rečima, kao i celokupnim svojim životom i radom, dr Milivoje Pavlović pokazao je da je medicina poziv, ali i odgovornost prema društvu i čoveku.
Njegova smrt predstavlja nenadoknadiv gubitak kako za njegovu porodicu tako i za Opštu bolnicu „Studenica“, za građane Kraljeva i za srpsko zdravstvo u celini. Iza njega ostaju tuga, praznina i tišina koju je teško ispuniti, ali i duboko poštovanje, zahvalnost i uspomena koje neće izbledeti.
Vreme i mesto održavanja komemorativne sednice i sahrane biće naknadno objavljeni.
Kad deca pišu Deda Mrazu, društvo ostaje bez izgovora
Jedna koverta iz ribničke biblioteke i mnogo pitanja za Kraljevo.Šta nam (raz)otkrivaju dečije želje?
Beleška s povodom
Povodom Dana bibliotekara Srbije, uoči Nove godine, u biblioteci Kulturnog centra Ribnica u Kraljevu održan je susret koji je, naizgled, imao sve odlike toplog i vedrog prazničnog događaja: razgovor o knjigama, čitanju i mašti, druženje dece iz prigradske Osnovne škole „Vuk Karadžić” sa svojom učiteljicom i poklon-knjige koje su obogatile zavičajni fond biblioteke. Ipak, iza tog lepog povoda ostao je trag koji zaslužuje mnogo ozbiljniju pažnju – sadržaj dečijih novogodišnjih želja.
Deca uzrasta četvrtog razreda nalaze se u godinama kada još ne umeju ili ne žele da prikriju stvarnost u kojoj odrastaju. Njihova pisma Deda Mrazu zato deluju kao svojevrsni društveni dokument. U jednoj istoj koverti našle su se želje za knjigom poezije, za dresom omiljenog kluba ili lutkom, ali i molbe da „završimo kuću”, da dobiju „rukavice da mi više ne bude zima”, ili da samo mogu da prespavaju kod brata. Upravo u tom rasponu – od simboličnih do egzistencijalnih želja – jasno se ogledaju rastuće razlike u materijalnom položaju porodica, razlike koje stoje u oštrom kontrastu sa zvaničnim narativom o stabilnosti i blagostanju u savremenoj Srbiji.
Ovaj mali, lokalni događaj iz ribničke biblioteke tako postaje polazna tačka za šire pitanje: kakvo društvo čitamo iz dečijih želja? Ako neka deca maštaju o knjigama i hobijima, a druga o osnovnim uslovima topline i sigurnosti, onda je jasno da socijalne nejednakosti nisu apstraktna statistika, već deo svakodnevice koji se prenosi već u detinjstvu.
Drugi sloj koji se iz ovog susreta može iščitati tiče se demografskih trendova. Grad Kraljevo je između 2011. i 2022. godine izgubio više od 15.000 stanovnika, a procene za naredne godine govore o daljem padu. Stanovništvo stari, prosečna starost prelazi 43 godine, dok se broj dece i mladih smanjuje. U tom kontekstu, svako odeljenje iz prigradske škole koje dođe u biblioteku nije samo pedagoški događaj, već i podsetnik da je dece sve manje, naročito van gradskog jezgra. Njihove želje time dobijaju dodatnu težinu: one dolaze iz generacije koja je malobrojnija, ali na koju se polažu najveća očekivanja.
Treći problem koji ovaj povod otvara jesu javna izdvajanja za podršku mladima i porodicama. Iako Grad Kraljevo formalno ima programe stipendiranja, omladinske projekte i jednokratnu pomoć porodicama sa troje i više dece, realni efekti tih mera ostaju ograničeni. Pomoć od 12.000 dinara godišnje teško da može suštinski da promeni položaj mnogočlanih porodica, a još teže da utiče na odluku mladih da ostanu, zasnuju porodicu ili imaju više dece. Slično je i na nacionalnom nivou, gde se demografska politika često svodi na simbolične ili kratkoročne mere, bez sistemske podrške koja bi obuhvatila stanovanje, stabilno zapošljavanje i dostupne javne usluge.
Za razliku od toga, primeri dobre prakse iz pojedinih evropskih zemalja pokazuju drugačiji pristup. U Francuskoj, na primer, porodična politika decenijama se zasniva na univerzalnim dečijim dodacima, poreskim olakšicama za porodice sa više dece, razvijenoj mreži javnih vrtića i snažnoj podršci zaposlenim roditeljima. Takav sistem ne oslanja se na jednokratne isplate, već na dugoročno smanjenje troškova roditeljstva i povećanje sigurnosti mladih porodica. Rezultat je stabilnija stopa nataliteta u odnosu na zemlje koje se oslanjaju isključivo na simbolične mere.
Na kraju, ovaj naizgled mali događaj u ribničkoj biblioteci pokazao je koliko neposredna komunikacija može da otkrije više od brojnih javnih objava i kampanja na društvenim mrežama koje se deklarativno bave položajem mladih. Dok se onlajn prostor puni porukama, heštegovima i pažljivo biranim narativima, stvarni život dece i mladih ostaje izvan fokusa – tih, nefiltriran i često nevidljiv.
Jedna koverta dečijih pisama, nastala u direktnom razgovoru i bez ikakve medijske kalkulacije, razotkrila je socijalne razlike i potrebe jasnije nego mnoge „angažovane“ digitalne inicijative. Upravo zato je ovaj model rada – susret u lokalnoj instituciji kulture, razgovor licem u lice i slušanje bez posrednika – primer dobre prakse koji bi lokalne institucije morale ozbiljno da uvaže.
Ako Kraljevo želi da razvija politike za mlade koje imaju smisla, odgovor neće pronaći na društvenim mrežama, već u učionicama, bibliotekama i razgovorima sa decom i njihovim porodicama – tamo gde se stvarnost ne može ulepšati objavom.
Šta ,u vezi deponije, građani konkretno traže od grada Kraljeva ?
Sanacija deponije, nova lokacija i važeći Lokalni plan upravljanja otpadom
Nakon višemesečnih upozorenja na alarmantno stanje nesanitarne deponije „Kulagića ada“, čestih požara i zagađenja vazduha, u Gradskoj upravi Kraljeva 16. decembra 2025. godine održan je sastanak predstavnika građana i zamenika gradonačelnika, na kojem su zvanično uručeni Predlozi prioriteta za unapređenje lokalnih javnih politika u oblasti upravljanja komunalnim otpadom i brošura „Analiza normativnog okvira i maping aktera procesa upravljanja komunalnim otpadom u gradu Kraljevu“ koju možete preuzeti OVDE
Predlog prioriteta za unapređenje lokalnih javnih politika u oblasti upravljanja komunalnim otpadom
Dokument je rezultat rada udruženja građana Kraljevački razvojni centar, realizovanog u okviru projekta „Metla znanja za našu čistiju zajednicu“, i predstavlja sistematizovan odgovor na problem sa kojim se Kraljevčani suočavaju više od pola veka
U fokusu predloga nalazi se zaštita zdravlja stanovništva, kao apsolutni prioritet. Naglašena je potreba za hitnom sanacijom deponije „Kulagića ada“, unapređenjem svakodnevnog održavanja, sprečavanjem požara, kao i uvođenjem kontinuiranog, nezavisnog monitoringa kvaliteta vazduha, čiji bi rezultati bili javno dostupni građanima.
Posebno je istaknuta neophodnost da Grad Kraljevo započne izradu Plana sanacije i zatvaranja deponije, kao prelaznog rešenja do uspostavljanja funkcionalnog regionalnog sistema upravljanja otpadom
Novi plan, nova lokacija, novi početak
Jedan od ključnih zahteva odnosi se i na pokretanje novog postupka izbora lokacije za regionalni centar za upravljanje komunalnim otpadom, umesto dosadašnjih spornih rešenja. Istovremeno, ukazano je da Kraljevo trenutno nema važeći Lokalni plan upravljanja otpadom, što dodatno produbljuje probleme u praksi.
Predloženo je da novi plan obuhvati jasne rokove, izvore finansiranja, proširenje obuhvata sakupljanja otpada i primarne selekcije, kao i precizno definisane nosioce odgovornosti.
Na sastanku sa zamenikom gradonačelnika Kraljeva Vladimir Mimović prisustvovala je delegacija udruženja građana Kraljevački razvojni centar, koju su činili dr Dragiša Kostić i Rade Vranić, kao predstavnici Inicijativnog odbora za sprovođenje Građanske inicijative, kao i Dragan Mitrović i Zoran Nikolić, članovi Tima za realizaciju projekta „Metla znanja za našu čistiju zajednicu“.
Građani ne ćute – preko 1.000 potpisa podrške
Snažan legitimitet ovim zahtevima daje i Građanska inicijativa „SPASIMO Kraljevo – STOP otrovu sa deponije Kulagića ada!“, koju je do sada podržalo oko 1.000 građana. Potpisi će biti predati Skupštini grada Kraljeva, kao najvišem organu lokalne vlasti nadležnom za donošenje odluka u ovoj oblasti
Podrška Gradskog veća, ali i dalje na oprezu
Ohrabrujuća vest je da su pojedini predlozi, uključujući pojačanu inspekcijsku kontrolu deponije, postavljanje stalne merne stanice i izradu novog lokalnog plana, dobili podršku Gradskog veća. Ipak, predstavnici građana poručuju da će nastaviti da prate postupanje nadležnih i obaveštavaju javnost o svakom koraku.
„Vreme je za hrabre, sistemske i odgovorne odluke. Zdravlje ljudi mora biti iznad svega“, poručeno je nakon sastanka.
Znanje koje spašava – osnovci Kraljeva na takmičenju o zaštiti od požara
Danas je Dobrovoljno vatrogasno društvo Kraljevo, u saradnji sa KUD „Abrašević“, organizovalo takmičenje u vatrogasnom kvizu znanja. Na događaj su pozvani predstavnici svih osnovnih škola sa teritorije opštine Kraljevo, a okupilo se preko stotinu učenika i njihovih mentora.
Kviz je osmišljen da mladima pruži priliku da provere i prošire svoje znanje iz oblasti zaštite od požara i ekologije. Učesnici su kroz pitanja i praktične primere učili kako požari nastaju, kako se pravilno gase i koje mere prevencije mogu da se primene u svakodnevnom životu, na radnom mestu ili u prirodi.
Zašto je ovo važno?
Blagovremena edukacija dece i mladih o opasnostima požara i načinima reagovanja ključna je za stvaranje bezbednijeg društva. Znanje stečeno u školskim danima ne ostaje samo teorija – ono se prenosi u porodicu, zajednicu i buduće radno okruženje. Na taj način mladi postaju nosioci kulture bezbednosti i odgovornog odnosa prema prirodi.
Predsednik DVD Kraljevo, Dimitrije Jovičić, podsetio je da društvo, osnovano još 1931. godine, neguje dugu tradiciju organizovanja opštinskog takmičenja u kvizu znanja iz oblasti protivpožarne zaštite za učenike osnovnih škola. „Pored redovnog kviza znanja na lokalnom nivou, najbolje školske ekipe se obučavaju i uz podršku našeg društva učestvuju na međuopštinskim i republičkim takmičenjima,“ istakao je Jovičić.
Organizatori naglašavaju da ovakvi događaji ne samo da podstiču takmičarski duh i timski rad, već i razvijaju svest o značaju ekologije i očuvanja životne sredine.
Veliki odziv građana Vrnjačke Banje iscrpeo budžet namenjen za mere energetske efikasnosti
Vrnjačka Banja: Javni poziv za energetsku sanaciju zatvoren ranije — šta je dovelo do naglog iscrpljenja sredstava?
Vrnjačka Banja Javni poziv za sufinansiranje mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova, objavljen 21. novembra 2025. u okviru nacionalnog projekta „Čista energija i energetska efikasnost za građane“, trebalo je da traje od 1. decembra do 5. januara 2026. ili do utroška sredstava. Već posle devet dana prijavljivanja Komisija za realizaciju i nadzor mera energetske tranzicije opštine saopštila je da su sredstva iscrpljena i privremeno obustavila prijave — odluka koja je izazvala iznenađenje i nezadovoljstvo među građanima koji nisu stigli da konkurišu.
Info dani kao okidač za rekordno interesovanje
Jedan od ključnih faktora koji je doprineo talasu prijava bila je novouvedena obaveza lokalnih samouprava da organizuju Info dan pre otvaranja poziva. Cilj ove mere bio je da građanima pruži jasne informacije o uslovima, potrebnoj dokumentaciji i proceduri prijavljivanja. U praksi, Info dani su doveli do toga da veliki broj građana dođe pripremljen — preuzme obrasce, prikupi dokumenta i odmah po otvaranju poziva podnese prijavu. U Vrnjačkoj Banji, prema izveštajima sa terena, interesovanje je bilo izuzetno veliko i stvorilo je „talas“ prijava već prvog dana.
Rastuća svest o energetskoj efikasnosti
Pored formalne obaveze Info dana, dugoročni trendovi su dodatno pojačali interes. Nacionalne i lokalne kampanje, medijski izveštaji i pozitivna iskustva ranijih korisnika podigli su svest o benefitima zamene stolarije, izolacije i ugradnje obnovljivih izvora energije. Podaci Ministarstva pokazuju da je 2024. oko 12.000 domaćinstava iskoristilo slične subvencije, a očekivanja su da će program obuhvatiti znatno više domaćinstava do 2027. — trend koji je verovatno podstakao i brz odziv u Vrnjačkoj Banji.
Nedovoljna sredstva u odnosu na potražnju
Drugi važan uzrok je ograničenost budžeta. Kombinacija sredstava opredeljenih od strane Ministarstva rudarstva i energetike i lokalnog učešća opštine očigledno nije bila dovoljna da pokrije nagli priliv prijava. Kada se veliki broj spremnih i informisanih građana istovremeno prijavi, čak i solidno planiran budžet od 6,4 miliona dinara može brzo da se iscrpi — naročito ako su iznosi po projektu relativno visoki ili su kriterijumi za sufinansiranje široko primenjeni.
Kašnjenje u raspisivanju poziva i administrativni pritisak
Treći faktor je kašnjenje sa raspisivanjem Javnog poziva za 2025. godinu. Svako odlaganje u objavi poziva skraćuje vreme za pripremu i može koncentrisati prijave u kraći period. U kombinaciji sa obaveznim Info danima, kašnjenje je dovelo do toga da su mnogi građani bili spremni da konkurišu odmah po otvaranju, stvarajući administrativni pritisak na opštinske službe i ubrzavajući tempo utroška sredstava.
Izmene kriterijuma za socijalno ugrožene kategorije
Četvrti element koji je doprineo brzom iscrpljivanju sredstava odnosi se na izmenjene kriterijume za kategoriju socijalno ugroženih građana. Proširenje prava i olakšice za ovu grupu, iako društveno opravdano, povećalo je broj korisnika koji ispunjavaju uslove za veću stopu sufinansiranja. To je dodatno opteretilo raspoloživi fond i ubrzalo njegovu potrošnju.
-Moguće posledice za građane
– Nezadovoljstvo i osećaj nepravde kod onih koji nisu stigli da podnesu prijavu; rizik od pritužbi i zahteva za pojašnjenjem kriterijuma.
– Odlaganje planiranih radova na energetskoj sanaciji za domaćinstva koja su računala na subvenciju, što može povećati troškove i produžiti period energetske neefikasnosti.
– Povećan pritisak na naredne pozive — građani će očekivati brže i transparentnije obaveštavanje o novim rundama finansiranja.
Moguće posledice za lokalnu samoupravu
– Politički i reputacioni rizik zbog percepcije lošeg planiranja ili nedovoljne transparentnosti.
– Potreba za hitnim rebalansom budžeta ili traženjem dodatnih sredstava od Ministarstva kako bi se pokrile dodatne prijave.
– Povećan administrativni teret u procesu verifikacije i eventualnog organizovanja dodatnih krugova sufinansiranja ili liste čekanja.
Šta dalje?
Stručnjaci i lokalni zvaničnici imaju nekoliko opcija za ublažavanje posledica: uvođenje liste čekanja i transparentnog reda prioriteta, traženje dodatnih sredstava od Ministarstva, raspisivanje nove runde sa jasnijim rokovima ili preraspodela sredstava unutar opštinskog budžeta. Takođe je važno da opština jasno komunicira razloge privremene obustave i planove za naredne korake kako bi se smanjilo nezadovoljstvo građana.
Rani kraj javnog poziva u Vrnjačkoj Banji rezultat je kombinacije faktora: uspešne informisanosti građana kroz Info dane, rasta svesti o benefitima energetske efikasnosti, ograničenih budžetskih sredstava, kašnjenja u raspisivanju poziva i promena kriterijuma za socijalno ugrožene. Sledi izazov za lokalnu upravu da brzo i transparentno odgovori na posledice i obezbedi da naredne runde budu pravednije i bolje usklađene sa stvarnom potražnjom.
Da li će usvajanje budžeta za 2026. biti prekretnica ka neophodnoj reformi upravljanja otpadom u Kraljevu?
Na današnjoj javnoj sednici kojom je završena sedmodnevna javna rasprava o Nacrtu budžeta grada Kraljeva za 2026. godinu, Kraljevački razvojni centar (KRC) je predao pismene primedbe i konkretne predloge za preusmeravanje sredstava ka kapitalnim radovima na gradskoj deponiji i pripremi novog pozajmišta pokrivke.Cilj: sistemsko smanjenje rizika po zdravlje i početak trajnog rešavanja problema deponije u ataru Kulagića ada.
Šta predlaže Kraljevački razvojni centar : pametna relokacija i jasni koraci
- Relokacija sredstava: Preusmeravanje dodatnih 6.000.000 dinara iz stalne budžetske rezerve (90.000.000) na kapitalnu poziciju „Radovi na sanaciji gradske deponije i radovi na pripremi novog pozajmišta pokrivke“.
- Operativno posipanje: 15.000.000 dinara tokom godine za inertni materijal (pre svega zemlja) kao svakodnevnu pokrivku tela deponije jer posipanje tela nesanitarne deponije inertnim materijalom smanjuje rizike po javno zdravlje.
- Paket za bezbednost i monitoring (7.872.000 dinara):
- Eksterna inspekcija i fizička zaštita: sprečavanje namernih paljevina.
- Lokalna merna stanica: kontinuirano merenje PM10, PM2.5, H₂S i CH₄ ,za početak uz privremenu mobilnu opremu Agencije ZZŠ i javnu objavu podataka.
- Lokalni plan upravljanja otpadom: definisanje projektnog zadatka i sprovođenje javne nabavke za izradu plana, usklađenog sa nacionalnim Programom upravljanja otpadom 2022–2031.
Zašto je ovo hitno: Zdravlje nema cenu
- Blizina osetljivih grupa: deponija je ~1.000–1.500 m vazdušne linije od tri osnovne škole, četiri srednje škole i jednog fakulteta — oko 5.000 dece i mladih je dnevno u zoni uticaja.
- Ne samo požari: opasne koncentracije zagađenja pri požarima, ali i kontinuirano ispuštanje štetnih supstanci (gasovi, teški metali, mikroplastika, organski toksini) usled raspadanja ~140 tona neselektovanog otpada dnevno.
- Dugoročne posledice: povećani rizici za astmu, bronhitis, alergije, poremećaje imuniteta, moguće hormonske i neurološke posledice.
Dr.Dragiša Kostić:„Niko drugi neće rešiti ovaj problem umesto nas“
Dr Dragiša Kostić, predsednik Inicijativnog odbora za prikupljanje potpisa podrške Građanskoj inicijativi – Peticiji „SPASIMO Kraljevo – STOP otrovu sa deponije Kulagića ada!“ poručio je da su u protekla četiri meseca obavili preko stotinu razgovora sa sugrađanima i da je zabrinutost zajednice realna i opravdana. „Zdravlje nema cenu i nemamo vremena za odlaganje. Deca koja danas udišu ovaj vazduh imaće posledice koje nijedan budžet u budućnosti neće moći da ispravi. Vreme je za hrabre, sistemske i odgovorne korake“, istakao je Kostić.
Sledeći potezi: institucionalna odgovornost i javna transparentnost
- Prioriteti u budžetu: jačanje kapitalne pozicije za sanaciju deponije i operativno posipanje inertnim materijalom.
- Merenje i objava podataka: lokalna stanica za merenje zagađenja i uključivanje rezultata u gradski monitoring, sa javnom dostupnošću.
- Plan i nabavka: definisanje zadatka, pokretanje javne nabavke i izrada Lokalnog plana upravljanja otpadom, uz usklađenost sa nacionalnim dokumentima.
- Podrška zajednice: KRC poziva gradske vlasti da krenu ovim putem uz podršku građana Kraljeva.
Lokalna vlast ima priliku da odgovori merama, budžetskim pozicijama i konkretnim planom koji štiti zajednicu
Predstavnici Kraljevačkog razvojnog centra će za koji dan zvanično predati predsedniku Skupštine grada Kraljeva oko 1.000 potpisa građana prikupljenih kao podrška Građanskoj inicijativi – Peticiji „SPASIMO Kraljevo – STOP otrovu sa deponije Kulagića ada!“. Podrška građana i izričita zabrinutost zdravstvenih radnika jasno pokazuju da tema upravljanja otpadom više nije marginalna — to je pitanje zdravlja, bezbednosti i budućnosti grada.Zato ,ukoliko i vi želite da se pridružite potpisnicima ove peticije to možete uraditi i klikom na link OVDE
Javna vlast sada ima priliku da odgovori merama, budžetskim pozicijama i konkretnim planom koji štiti zajednicu.
„Deca su prva na udaru: intervju sa dr Dragišom Kostićem o zdravstvenim opasnostima deponije Kulagića ada i građanskoj borbi za čistije Kraljevo“
Do trenutka objavljivanja ovog teksta, skoro 800 građana Kraljeva podržalo je peticiju kojom se od lokalne samouprave zahteva hitno rešavanje problema gradske deponije Kulagića ada. Sa dr Dragišom Kostićem,predsednikom Inicijativnog odbora Građanske inicijative „SPASIMO Kraljevo – STOP otrovu sa deponije Kulagića ada!“ razgovaramo o tome šta ovaj problem znači za zdravlje ljudi, posebno dece, i zašto građani Kraljeva ne žele više da čekaju.
„Požari su alarm – ali pravi problem je to što deponija svakoga dana truje građane“
–Dr Kostiću, peticija koju predvodite izazvala je veliku pažnju javnosti i brzo je dobila blizu hiljadu potpisa. Šta je bio okidač da se pokrene ovakva inicijativa?
Glavni okidač su bili učestali požari na deponiji tokom 2024. i 2025. godine. Poslednji veliki požar naneo je takve koncentracije zagađujućih materija da je vazduh dostigao ekstremne vrednosti opasne po zdravlje ljudi. Međutim, ono što ističem svakog dana jeste da požari nisu jedini, a možda ni najveći problem — štetne supstance se oslobađaju i kada deponija ne gori. Svakodnevno se na nju dovozi oko 140 tona neselektovanog otpada, a raspadanjem tog otpada oslobađaju se gasovi, teški metali, mikroplastika i različiti organski toksini. To je konstantan, tihi izvor zagađenja.
–U svojim obraćanjima javnosti posebno naglašavate rizik po decu. Zašto?
„Zato što se gradska deponija nalazi na oko 1.000 metara vazdušne udaljenosti od nekoliko obrazovnih ustanova – tri osnovne škole, četiri srednje škole i jednog fakulteta. To znači da se svakoga dana oko 5.000 dece i mladih nalazi u zoni direktnog uticaja. Njihov respiratorni sistem je osetljiviji, brže reaguju na toksine, a posledice izlaganja mogu biti dugoročne. Govorimo o astmi, bronhitisu, alergijama, poremećajima imuniteta, ali i mogućim hormonskim i neurološkim posledicama kojima mališani mogu biti izloženi godinama.
–Šta je ono što građani najčešće ne znaju o efektima deponija na zdravlje?
„Najčešća zabluda je da je problem prisutan samo kada vidiš dim. Zapravo, raspadanje organskog otpada podstiče oslobađanje metana, sumpornih jedinjenja, amonijaka, kao i brojnih nevidljivih čestica koje ulaze u pluća i krvotok.
Tokom toplih meseci, te supstance se lakše šire kroz vazduh i dostižu stambena naselja, škole i vrtiće.
Kada to povežete sa činjenicom da je deponija nesanitarna, bez sistema za preradu, odvodnjavanje i hvatanje gasova — jasno je da ovo nije samo komunalni, već pre svega zdravstveni problem.
–Peticija je dobila veliki odjek. Šta su građani poručili svojim potpisima?
„Poručili su da žele da se prekine praksa ad-hoc gašenja požara i kratkoročnih intervencija. Peticija traži:
- hitnu izradu i sprovođenje Plana sanacije deponije,
- smanjenje dovoženja neselektovanog otpada,
- razvoj sistema selekcije otpada u gradu,
- zdravstveni monitoring u školama najbližim deponiji,
- dugoročno plansko rešavanje lokacije deponije koje neće ugrožavati decu i građane.
Građani su shvatili da bez pritiska nema pomaka, i ja im se zahvaljujem na masovnoj podršci.
-Uskoro će Kraljevački razvojni centar predstaviti pet prioriteta za unapređenje lokalnih politika upravljanja otpadom. Kako ova inicijativa građana utiče na taj proces?
„Naše delovanje se dopunjuje. Dok Kraljevački razvojni centar daje stručno utemeljene predloge reformi, naša peticija daje demokratski legitimitet tim zahtevima.To znači da predlozi neće biti samo tehnička dokumenta — već glas skoro hiljadu građana koji traže promene.I što je posebno važno: ti prioriteti biće dostavljeni gradu upravo u završnoj fazi kreiranja Nacrta budžeta za 2026. godinu.To je trenutak kada se može obezbediti novac za sanaciju deponije, preventivne mere, monitoring i modernizaciju komunalne službe.Dakle, sad je pravo vreme.
-Šta poručujete građanima Kraljeva, ali i donosiocima odluka?
„Građanima Kraljeva poručujem da je njihova podrška ključna. I ovom prilikom pozivam sve one koji još uvek nisu potpisali Građansku peticiju „SPASIMO Kraljevo – STOP otrovu sa deponije Kulagića ada!“ a koji budu čitali ovaj tekst da to urade odmah dajući svoju podršku preko interneta,klikom na link OVDE.
Niko drugi neće rešiti ovaj problem umesto nas.
Donosiocima odluka šaljem jasnu poruku: zdravlje nema cenu i nema odlaganja.
Deca koja danas udišu ovaj vazduh imaće posledice koje nijedan budžet u budućnosti neće moći da ispravi.
Vreme je za hrabre, sistemske i odgovorne korake.“
Predstavljena jedinstvena brošura o upravljanju komunalnim otpadom u Kraljevu
U Domu tehnike je ,juče, održan Forum za za odgovornost:Upravljanje otpadom u Kraljevu – Stop otrovu sa deponije Kulagića ada; šta sledeće radimo? u formatu proširene konferencije za štampu.Forum je organizovan u okviru projekta „Metla znanja za našu čistiju zajednicu“ a glavna aktivnost na forumu bila je predstavljanje brošure „Analiza normativnog okvira i maping aktera procesa upravljanja komunalnim otpadom u gradu Kraljevu“, koju je, u saradnji sa agencijom “Avila” pripremio Kraljevački razvojni centar.
Indikativno je da i na ovaj drugi sastanak na temu upravljanja komunalnim otpadom u Kraljevu, organizovan od strane udruženja građana Kraljevački razvojni centar ,nije došao niko od predstavnika donosilaca odluka u lokalnoj samoupravi, Gradskoj upravi, Javno komunalnom preduzeću „Čistoća“ iako su uredno pozivani. Skupštinu grada Kraljeva reprezentovala su samo dva odbornika iz redova opozicije a za čuđenje i i izostajanje predsednika Komisije za ekologiju, zaštitu i unapređenje životne sredine Skupštine grada ,koji takođe pripada opoziconom odborničkom bloku. Izgleda ,sudeći po iskazanom interesovanju za ovu temu bilo kroz prisustvo na dosadašnjim sastancima, bilo kroz potpisivanje Građanske peticije „SPASIMO Kraljevo – STOP otrovu sa deponije Kulagića ada!“ (do sada ju je ,što lično što preko interneta,potpisalo preko 600 građana sa pravom glasa ) da je ostvareno „puno jednistvo“ između vladajuće koalicije i većeg dela opozicionih odbornika u (ne)viđenju problema upravljanja komunalnim otpadom.
Stručni osvrt
Prof. dr Sunčica Vještica, vanredni profesor na Fakultetu za inženjerski menadžment Univerziteta „Union“, istakla je da je brošura „za sada jedinstveni materijal ove vrste u Srbiji, u kome su na jednom mestu dati svi propisi jedne lokalne samouprave koji regulišu upravljanje otpadom, a komunalnim posebno“. Kao posebno vredan i efektan deo brošure naglasila je grafik koji prikazuje hijerarhiju odgovornih za upravljanje otpadom u lokalnoj samoupravi.
Građanska inicijativa i zdravstveni aspekt
Dr Dragiša Kostić, ortoped u penziji i predsednik Odbora za sprovođenje građanske inicijative, u fokus svog izlaganja stavio je zdravstvene aspekte postojeće gradske deponije „Kulagića ada“. „Deponija je i bez učestalih požara ozbiljan zdravstveni problem, jer i u ‘mirnom stadijumu’ emituje sijaset štetnih sastojaka – u vazduh, vodu i zemljište,“ rekao je Kostić. On je upozorio da je u nekoliko osnovnih i srednjih škola, kao i na fakultetu, svakodnevno oko pet hiljada učenika i studenata izloženo negativnim nus-proizvodima neadekvatnog odlaganja neselektovanog komunalnog otpada.
Ključne preporuke iz brošure
U brošuri su izdvojene preporuke koje su vremenski struktuirane:
Kratkoročno (u narednih godinu dana):
Usvajanje novog Lokalnog plana upravljanja otpadom;Usvajanje Plana detaljne regulacije za Regionalni centar upravljanja otpadom i Proširenje obuhvata primarne selekcije otpada
Srednjoročno (u naredne 2–5 godine):
Uspostavljanje funkcionalnog sistema primarne selekcije na širem području;Jačanje kapaciteta JKP „Čistoća“ i lokalnih službi za kontrolu i nadzor i Intenziviranje sanacije postojeće gradske deponije i divljih deponija
Dugoročno (u narednih 5–10 godina):
Usvajanje Regionalnog plana upravljanja otpadom; Izgradnja Regionalnog centra za upravljanje otpadom i Proširenje obuhvata usluge sakupljanja otpada na najmanje 75% domaćinstava
Diskusija i zahtevi
Događaj je završen diskusijom i formulisanjem ključnih zahteva za hitne i dugoročne intervencije u sistemu upravljanja otpadom, nakon čega je usledilo neformalno umrežavanje učesnika.
Celokupan program je prenošen uživo preko naloga UG Kraljevački razvojni centar na Fejsbuku, a snimak je dostupan na linku.