Danas je ,u Kraljevu, otpočela dvodnevna, 41. Međunarodna konferencija „Vodovod i kanalizacija `20“ na kojoj učestvuje više od četrdeset učesnika iz zemlje i regiona koji će,kroz osam panela, razmeniti svoja teorijska i praktična znanja iz oblasti snabdevanja vodom i gradnje sistema otpadnih voda i kanalizacije.

Učesnike skupa je pozdravio Ministar zaštite životne sredine  u Vladi Republike Srbije Goran Trivan, podsetivši ih,najpre,na značenje datuma i meseca u kome se skup održava jersu to,kako je rekao, dani kada se u Kraljevu, Kragujevcu ali i u drugim gradovima širom Srbije sećamo masovnih, krvavih stradanja  iz oktobra 1941 godine.

Istakavši da je počastvovan pozivom i prilkom da se obrati stručnjacima iz ove oblasti Trivan ih je podsetio na činjenice da je Srbija najsiromašnija zemlja Balkana autohtonim površinskim vodama te je tim veći značaj njihovog  rada na racionalnom korišćenju rečnih vodotokova  i drugih izvorišta za snabdevanje stanovništva pijaćom vodom a posebno na prečišćavanju otpadnih voda.On je,pored ostalog,rekao i: „Stanje u ovoj oblasti je daleko od dobrog, bolje rečeno bliže je katastrofalnom.Treba nam, 350 prečišćivača otpadnih voda, imamo ih manje od 10% .Sve i da imamo milijarde evra „na gomili“, a nemao ih, nemamo dovoljno projektno-tehničke dokumentacije. Pre tri godine dolaskom u Ministarstvo, moj tim i ja, nismo zatekli ni jedan gotovi projekat, uspeli smo , u  Sektoru za otpad i otpadne vode, uprkos skromim materijalnim i kadrovskim resursima da ,zajedno sa 29 lokalnih samouprava uradimo 40 kompletnih projekata za tretman otpadnih  voda i još 11 projekata za upravljanje otpadom. To, uz  izrečene ocene  Evropske unije o kvalitetu dokumenta Pregovarčka pozicija  Srbije za Poglavlje 27 smatram većim uspesima ministarstva ostvarenim u ,realno, kratkom periodu.

Pozivam vas inženjere i druge stručnjake da stvarate multidisciplinarne timove na svim nvoima,da sarađujete sa fakultetima ,institutima i drugim stručnim institucijama u zemlji i inostranstvu, da se  dodatno angažujete na poslovima izrade projektno tehničke dokumentacije,jer sredstava za te investicije će ,u narednom periodu, biti. Srbiji treba najmanje 15 milijardi evra za rešavanje problema otpadnih voda. Novca,koga mi ,naravno,nemao ali koji se može pribaviti, korišćenjem osmišnjenih strategija finansiranja a  tu pre svega, iako levičar po ubeđenju, mislim na javno-privatna partnerstva ali tako da resursi,pa i resursi komunalnog otpada ostaju pod ,isključivo, našom kontrolom.“

Učesnici 41. Međunarodne konferencije „Vodovod i kanalizacija `20“ bili su u prilici da ,danas, u uvodnom delu čuju još  dva izuzetno inspirativan i nadahnuta obraćanja od  strane dvojice eminentnih stručnjaka iz različitih oblasti. Najpre je dr. Ratko Ristić dekan Šumarskog fakuteta u Beogradu u svom predavanju naslovljnom „Male hidroelektrane derivacionog tipa- Beznačajna energetska korist i nemerljiva ekološka šteta“ podsetio prisutne stručnjake na nerazumno ponašanje  državnih organa i delova struke, koji su u svom postupanju prilikom davanja određenih dozvola i stručnih mišljena često, u preriodu od 2011 do danas, nastupali kao eksponeti povlašćenih investitora a ne zaštitnici javnog dobra i opšteg interesa.

Doktor Milanko Šekler,virusolog i viši naučni savetnik iz Veterinarskog instituta u Kraljevu je govoreći o „Vodovod i kanalizacija u okruženju virusa COVID -19“ uspeo da na vrlo efektan način objasni osnovne karakteristike  i mehanizme ponašanja virusa  SARS-CoV-2 koji ,u određenim situacijama, izaziva teške akutne respiratorne probleme kod ljudi. Vredi istaći da je dr.Šekler  gotovo apsolutno isključio mogućnosti širenja ovog virusa pijaćom i otpadnim vodama.

Skup u Kraljevu se nastavlja i sutra a njegov organizator ,uz podršku  Ministarstva prosvete, nauke i tehloškog razvoja Republike Srbije,   je Saveza inženjera i tehničara Srbije,dok je domaćin JKP „Vodovod“ iz Kraljeva, čiji je v.d.direktor Saša Protić,danas, uputio poziv učesnicma Međunarodne konferencije da obiđu  izvorišta pijaće vode i postrojenja za tretman otpadnih voda  kraljevačkog vodovoda .

Danas je ,u Kraljevu, komemorativnom sednicom Skupštine grada i parastosom održanim na Groblju streljanih, obeležen 14.Oktobar , Dan sećanja na tragične događaje iz oktobra 1941.godine.

 Tada su u periodu od 15. do 20.oktobra pripadnici regularnih snaga nemačkog Vermahta , svrstani u 717 rezervnu , Posadnu pešadisku diviziju  ,sačinjenu mahom od austrijanaca  „trećepozivaca“, streljali  , kako se , za  sada, pouzdano zna , 2255 ljudi , mahom kraljevčana, radnika Fabrike vagona ,Fabrike aviona  i ondašnje Državne železničke radionice.

Do ovih , preciznijih podataka , došla je , posle višegodišnjeg rada , istoričarka Silvija Krejaković i objavila ih je 2013 godine u svojoj knjizi „Identiteti“ u izdanju Muzeja žrtava genocida.

 Valja reći da se temom kraljevačkog oktobra , zadnih godina , iz različitih uglova bave i drugi istorčari mlađe generacije kako oni iz Narodnog muzeja Kraljeva tako i drugi ,angažovani van ove institucije, poput dr. Dragoljuba Danilovića, Vojkana i  Nemanje Trifunovića.Svi oni su , na svoj način , doprineli da se višegodišnje licitiranje brojem nevino stradalih zarad dnevno političkih potreba vlasti prekine i da se fokus stavi na personalizaciju , utvrđivanje imena i prezimena stradalih a samim tim i tačnog broja streljanih.

Jer , razlozi njihovog stradanja su jednako besmisleni bez obzira da li ih je , kako se to dobre prve  četri posleratne decenije govorilo , streljano 6000 hiljada ili više od 2255.

Koreni tog zla  tiču se ideologije fašizma omeđene normom Rasnih zakona iz 1935 godine a ,u konkretnom slučaju „materijalizovanog“ naredbama glavešina Trećeg rajha , Hitlera , Vilhema Lista i vojnog zapovednika Jugoistoka generala Franca Bemea koji je , svojim potčinjnim vojnicima u Srbiji poručio : „Vaš je zadatak da prokrstarite zemljom u kojoj se 1914. potocima lila nemačka krv usled podmuklosti Srba, muškaraca i žena. Vi ste osvetnici tih mrtvih. Za celu Srbiju ima se stvoriti zastrašujući primer koji mora pogoditi celokupno stanovništvo.“

To su radili sprovodeći odmazde drakonskih razmera: 50 streljanih Srba za jednog ranjenog nemačkog vojnika i 100 streljanih za jednog ubijenog nemačkog vojnika! Počeli su sa tim svojim krvavim pirom septembra 1941 godine u Mačvi , nastavili oktobra iste godine u Kraljevu i Kragujevcu a sličnih stratišta nastalih kao plod jedne tako opake ideologije kakav je fašizam, bilo je još ,po čitavoj Srbiji tokom svih godina II svetskog rata.

Posle komemorativne sednice Skupštine grada na kojoj je govorio istoričar iz Kraljeva Nemanja Trifunović ,  članovi Vatrogasnog orkestra „27. septembar“ su ,na Groblju streljanih  izveli  himnu Srbije „Bože pravde“, da bi potom vojnici Druge brigade Kopnene vojske,  ispalili počasni plotun, a sveštenici eparhije Žičke služili parastos. Zvaničnici grada  su položili vence na humke stradalih, a potom se gradonačelnik  Kraljeva dr Predrag Terzić obratio prisutnima i rekao: „ Čini mi se da oktobara poput ovog imali nismo.Sabirali smo se na zemlji vašom krvlju natopljenoj, zbog vas, na vašem i našem Lagerskom groblju, da nas uvek bude više, a danas… zarad onih posle nas, zbog pošasti nazvane virus korona, sabismo svoje redove. Nema dečje graje. Inače bismo svoje naslednike utišavali, a danas nam nedostaje da nas nadglasaju – kazao je Terzić nakon pomena kojem ove godine, zbog epidemiološke situacije, nije prisustvovalo više ljudi.

Kraljevo će ,od sutra,biti domaćin dvodnevne, 41. Međunarodne konferencije „Vodovod i kanalizacija `20“.

Biće to prilika, kako saopštava  organizator skupa, Saveza inženjera i tehničara Srbije da se ,kroz osam različitih sesija,  razmotre aktuelna istraživačko razvojna, tehničko – tehnološka, ekonomska, zakonska i druga pitanja iz oblasti snabdevanja vodom i kanalizacije.

Konferencja,koja se održava u hotelu „Turist“ u Kraljevu počinje ,u sredu 14 oktobra u 10 časova, a posle svečanog otvaranja biće održana dva uvodna predavanja, prvo na temu „Male hidroelektrane derivacionog tipa- Beznačajna energetska korist i nemerljiva ekološka šteta“ a drugo,uvodno, predavanje kao temu ima  „Vodovod i kanalizacija u okruženju virusa COVID -19“.

Za grad domaćin posebno će biti interesantne prezentacije „Vodosnabdevanje grada Kraljeva sa posebnim osvrtom na matematički model“ koga će održati, Zoran Dimitrijević dip.građ.inženjer i rukovodilac službe u „Vodovod“ Kraljevo kao i prezentacija grupe autora „Kvalitet vode alternativnih izvora grada Kraljeva u 2018-2019“, a dr.Marina Petrović će, takođe prvoga dana Konferencije, govoriti o „Fizičko-hemijskim i balneološkim parametrima  termomineralne vode Mataruške Banje“.

Organizatoru skupa, Savezu inženjera i tehničara Srbije pomoći će ,kao suorganizatori KonferencijeInstitut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina, Prirodno matematički fakultet iz Novog Sada, Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine, Tehnološko metalurški fakultet iz Beograda, Katedra za neorgansku hemijsku tehnologiju, Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, Inženjerska akademija Srbije i  Institut za primjenjenu geologiju i vodoinženjering iz Bijeljine.

Konferencija se odvija pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehloškog razvoja Republike Srbije, a domaćin je JKP „Vodovod“ iz Kraljeva.

Danas je, u organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine, Nacionalnog parka „Đerdap“, Zavoda za zaštitu prirode i Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu organizovan Četvrti međunarodni „Dan predela“ u Srbiji.

Ovogodišnja tema Dana predela posvećena je primeni Evropske Konvencije o predelu u sektorskim politikama

Svečanost u Donjem Milnovcu je otpočela uvodnim rečima Lazara Mitrovića,direktora Ncionalnog parka „Đerdap“ i Biljane Đušić Filipović Đušić, pomoćnice Ministra zaštite životne sredine za međunarodnu saradnju i integracije i predstavnice Republike Srbije za Evropsku konvenciju o predelima.

Učesnicima skupa pismom se obratila gospođa Magelon Dežan-Pon ,izvršna sekretarka Saveta Evrope i predsedavajuće Evropske konvencije o predelima koja je pohvalila napore obrazovnih i strukovnih institucija koje su se ,u prednhodnom periodu,angažovale na aktivnostima implementacije Evropske konvencije o predelima u Srbiji.

• 

• 

Današnji skup je protekao u prezentaciji dostignutog u planiranju i uređenju predela u Srbiji sa akcentom na integraciji tih aktivnosti u prostono plansku dokumentaciju i različite sektorske strategije i javne politike o čemu su govorili Mila Ristić ispred Zavoda za zaštitu prirode, dr.Nevena Vasiljevićispred Šumarskog fakulteta, ……ispred Saveta Evrope i Sanja Đokić ispred NP „Đerdap“.

Svečanost u Donjem Milanovcu je nastavljena obilaskom vidkovca „Kovilovo“ sa koga se pruža vidik na Donjomilanovačku kotlinu od Grebena do Golubinja, dužine preko 25 km i sve tri lokacije Donjeg Milanovca. Ovde je Dunav širok 2km a na suprotnoj obali se vidi Svinjica, srpsko selo u Rumuniji.

Savet Evrope je , pre osamnaset godina , 20.oktobra , na zasedanju u Firenci , usvojio Konvenciju o predelu (European Landscape Convention). Srbija je ,ovaj dokument , potpisala 2007 godine a ratifikovala 2011 godine.Od 2017 godine „Odlukom iz Brna“ Saveta Evrope uvedeno je obeležavanje Dana predela a u Srbiji je to ,prvo, obeležavanje Dana predela učinjeno na Šumarskom fakultetu nizom dešavanja sa „krovnom“ temom „Predeo i obrazovanje“.

• 

• 

Zaštita prirodnih dobara u Srbiji se zasniva na istraživanjima i valorizaciji određenog područja da bi se ,potom ,po izradi studija, definisale kategorije , mere i režimi zaštite određenog područja Trenutno je, u Srbij 7,66% njene teritorije , ili 677.950 hektara u 474 područja obuhvaćeno različitim nivoima i vidovima zaštite , dok je evropski standard 10% od ukupne teritorije obuhvaćen zaštitom predela.

Multidisciplinarne i multisektorske aktivnosti proglašenja nekog dela teritorije za zaštićeni predeo planira i njima koordinira Zavod za zaštitu prirode Srbije, ustanova osnovana pre sedamdesetdve godine.

Tekst i fotografije: Z.Nikolić

Dodelom nagrada i priznanja zaslužnim pojedincima i organizacijama na svečanoj sedici Skupštine grada,danas je u Kraljevu,po  dvdeset drugi put, svečano obeležen Kraljevdan, Dan grada.

Kao što je ,tokom  postojanja, menjao svoje ime ,od Rudopolja, preko Kranovca, Kraljeva, Rankovićeva pa opet Kraljeva, tako je, gradu na Ibru, menjao i datum kada se slavi,obeležava, Dan grada kao njegov praznik.

7.oktobar iliti Kraljevdan je proglašen za Dan grada 1998 godine.Ondašnje gradsko rukovodstvo, koga su činili predstavnici stranaka koji su, posle donošenja Miloševićevog „lex specijalisa“,u februaru 1997 preuzeli vlast osvojenu na izbora  iz novembra  1996 godine,je želeleći da napravi diskontinuitet sa , kako se  to govorilo „komunističkom vlašću koja u Kraljevu traje od 1945 godine“,  to  i iskazalo izborom novih heraldičkih obeležaja i novog datuma Dana grada.

7.oktobra, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave, u znak sećanja na Stefana Nemanjića , poznatijeg , posle krunisanja u obližnjem manastiru Žiča kao  Prvovenčani , čak četri svoja svetca Svetu prvomučenicu Teklu , prep. Simona , sv. Kralja Vladislava i prep. Davida i nazivaju ga Kraljevdan.To je,1998 godine, poslužilo kao motiv za izbor novog Dana grada Kraljeva.

Danas su dodeljena najveća  priznanja grada Kraljeva:Diploma zaslužnog građanina , Diploma zaslužne organizacije,Oktobarska nagrada grada Kraljeva , specijalna nagrada „Milomir Glavčić“ koja se dodeljuje za podsticanje humanosti a  Zvanje počasnog građanina grada Kraljeva ove godine nije dodeljeno.

Diplome zaslužnih građana grada Kraljeva dobili su: dr Zorica Kostić, infektolog, Zoran Stanković, generalni direktor preduzeža „Elektromontaža“ d.o.o. Kraljevo, Zoran Stanojević,pripadnik specijalne antiterorističke jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

Diploma zaslužne organizacije-ustanove dodeljena je: Zavodu za javno zdravlje Kraljevo i Elektro-saobraćajno tehničkoj školi „Nikola Tesla“ a udruženje „Prijateljstvo za nova vremena“ je progašeno zaslužnim „za doprinos razvoju i afirmaciji grada Kraljeva“. Vaterpol plivački klubu „Kraljevo“  je nagrađen priznanjem zaslužne sportske organizacije grada Kraljeva.

Oktobarskom nagradom  grada u 2020 godini nagrađen je dr.Radovan Čekanac,penzionisani pukovnik VMA, za svoju nesebičnu pomoću i napore učenjene na sprečavanje širenja Covida -19 na teritoriji grada Kraljeva.

Ovaj ,epidemiolog, rođeni kraljevčanin,obratio se prilikom prijema priznanja svoga grada,emotivnom porkukom  prisutnima i javnosti zahvališi se kako na priznanju tako i na pomoći i  podršci  tokom njegovog neprekidnog, angažovanja u Kraljevu,od marta ove godine,rekavši da mu je  priznanje draže  „ nego da je unapređen u generalski  čin koga svaki oficir priželjkuje kao krunu svoje vojne službe“.

Andrea Ćirić,studentkinjaElektrotehničkog fakulteta u Beogradu, je ovogodišnja dobitnica  Specijalne nagrade za podsticaj humanosti „Milomir Gllavčić“ jer je  svoju  rođendansku žurku pretvorila u humanitarni događaj, pa  je ,od dobijenih darova, kupila aparat za intravensku primenu lekova i poklonila ga Opštoj bolnici „Sudenica“.

Pored ovih priznanja dodeljene su i Zahvalnice grada a dobili su ih: Opšta bolnica „Studenica“, Veterinarsko-specijalistički institut Kraljevo, jedinice civilne zaštite Kraljevo, Opštinska organizacija Crvenog krsta , 210. inženjerijski bataljon Druge brigade Kopnene vojske, Policijska uprava Kraljevo, i Ženski košarkaški klub „Kraljevo“.