U organizaciji Kulturnog centara „Ribnica“ iz Kraljeva i ove godine organizovan je šesti po redu „Street Art“ festival, svojevrsna smotra mladih kretaivnih stvaralaca na kojoj pored učesnika iz iz Kraljeva, Čačka, Kruševca, Beograda učestvuju i gosti iz Berlina. Ovaj festival kako mu i samo ime kaže koncipiran je kao mesto okupljanja mladih stvaralaca-grafitera koji svoja dela stvaraju na javnim mestima i na javnim površinama. Ovaj vid stvarlačkog izražavanja biva, zadnjih godina, širom sveta sve više podržavan od lokalnih vlasti kako bi se kreativnost mladih stvaralaca usmerila ka osmišljenom ,planskom i estetski oblikovanom oslikavanju onih delova javnih površina koje,obično, svojim izgledom ruže taj prostor. Na taj način se ,delimično, sprečava i njihovo devastiranje agresivnim i neumesnim grafitima.Ovaj vid stvaralaštva u Kraljevu ,inače, uživa podršku lokalnih vlasti još od pre desetak godina kada je na inicijativu Dimitrija Jovanovića, tadašnjeg direktora Kulturnog centra „Ribnica“ počelo plansko i organizovano oslikavanje velikih zapuštenih fasada zgrada u Kraljevu , u čemu su učestvovali i ,tadašnji, studenti Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu predvođeni docentom Miroslavom Lazovićem. Tako je Kraljevo,tokom godina, postalo svojevrsna galerija na otvorenom sa više od stotinu oslikanih murala na zgradama i drugim javnim površinama.Grafiteri ,učesnici ovogodišnjeg šesti po redu „Street Art“ festivala su svoj rad organizovali u dva dela. Njapre su, u periodu od 18 do 20 avgusta mladi kraljevački stvaraoci oslikali mural u pasažu glavne gradske ulice a program se nastavlja danas kada će novi izgled dobiti delovi mosta na Ibru i to sa ribničke strane u čemu će učestvovati mladi iz već pomenutih gradova Kraljeva, Čačka, Kruševca, Beograda i Berlina. Kao i predhodnih godina festival ima i još nekoliko segmenata a ove godine je to radionica fotografije koju vodi majstor fotografije Vladimir Marinković kao i niz , pratećih muzičkih sadržaja u kojima pored već afirmisanih grupa poput Atheist Rap i Dece loših muzičara nastupaju i mlađi neafirmisani muzičari iz Udruženja „Rok Planeta“ iz Kraljeva koje okuplja i obučava mlade rok gitariste. Festival se završava u subotu nastupom di džejevi iz Kragujevca pod nazivom Sofa Kru.
Author Archive
Finale šestog „Street Art“ festivala u Kraljevu
Predstavljena knjiga „ Kraljevo od varoši do grada“ autora Dragana Draškovića
Sinoć je u Kraljevu, u prepunim prostorijama Narodnog muzeja Kraljeva, predstavljena knjiga „ Kraljevo od varoši do grada“.Priča o urbanom razvoju grada na Ibru , smeštena u vremenski okvir od 1832 godine pa do početka II svetskog rata ispričana je na veoma originalan način, hronološki i tematski razvrstanim reprodukcijama starih razglednica i fotografija iz bogatog fundusa Narodnog muzeja Kraljeva. Autor knjige , Dragan Drašković , muzejski savetnik i direktor Narodnog muzeja u Kraljevu od 1995 godine, opredelio se da osvetli ovaj vremenski period u urbanom razvoju Kraljeva iz ,kako kaže , dva osnovna razloga. Prvi je činjenica da je Kraljevo drugi grad u Srbiji(posle Donjeg Milanovca) koji je dobio službena planska dokumenta.Reč je o planovima čije se autorstvo vezuje za komisiju knjaza Miloša Obrenovića koju je predvodio Laza Zuban, knjažev sekretar a koja je te 1832 godine sačinila istovetne planske dokumente za Požegu i Kraljevu koji kao glavnu karakteristiku ima centralni ortogonalni gradski trg od koga se , potom, međusobno paralelno račvaju ulice koje se ukrštaju pod pravim uglom. Drugi razlog koji je autora opredelio da urbani razvoj Kraljeva prikaže u pomenutom vremenskom periodu jesu podatci , činjenice, o izuzetnom ekonomskom i urbanističkom napretku Kraljeva u periodu između dva svetska rata.U tom vremenskom periodu, od 1918 do 1941 godine , u Kraljevu su sagrađene prve fabrike (Fabrika aviona i Železnička radionica iz koje se, kasnije, razvila Fabrika vagona), pruga normalnog koloseka između Kragujevca i Kraljeva, gvozdeni most na Ibru, savremeni put između Kraljeva i Raške, savremena stambena kolonija („Francuska kolonija“) za smeštaj radnika i sturčnjaka Fabrike aviona (njih više od 200 ,mahom iz Francuske),teniski i drugi sportski tereni,katolička crkva….Sve ovo je učvrstilo , u smislu urbanog razvoja , jasnu granicu prerastanja varoši u savremeni grad.Budući čitaoci knjige imaće prilike da se u ovo uvere posmartajući reprodukcije starih razglednica i fotografija koje prate precizne informacije o godini nastanka, motivima, imenima ličnosti na njima,…Autoru je , zahvaljujući bogatstvu zbirke koja nastaje od 1991 godine, bilo moguće da , posle mukotrpnog rada na selekciji i identifikaciji, odabere baš one primeke koj dočaravaju tu transformaciju jedne ,tipične, srpske varoši u moderan grad u kome svoje posebno mesto ima pet objekata, koji predstavljaju svojevsno obeležje grada kroz prošla i buduća vremena. To su crkva Svete Trojice, zgrada prve srednje škole(sadašnje zdanje muzeja), zgrada sreskog načelstva (sadašnji Viši sud), gospodar Vasin konak i spomenik Srpskim ratnicima.
Na sinoćnjoj promociji knjige upriličenoj povodom XXV Žičkog duhovnog sabora -Preobraženje 2016 o knjizi su ,pored autora, govorili i Andrej Vujović, muzejski savetnik Istorijskog muzeja Srbije, dr Ljubodrag P. Ristić, viši naučni saradnik Balkanološkog instituta SANU i dr Biljana Sikimić, viši naučni saradnik Balkanološkog instituta SANU.
Antrfile
Tačka na mit o ulozi Jovana Sarića u urbanizaciji grada ?
Knjiga „Kraljevo od varoši do grada“ predstavlja , pored ostalog , još jedan stručni otklon od svojevrsnog , kraljevačkog , mita o ulozi Jovana Sarića, jednog od predsednika opštine iz druge polovine XIX veka, i njegovoj ,navodnoj, zasluzi za pravilan raspored ulica u centralnom gradskom jezgru.Jedno vreme,devedsetih godina prošlog veka, njegova ,navodna,slika je krasila kancelariju predsednika opštine,sve dok nije utvrđeno da je to portret jednog od njegovih predhodnika . A o tome koliko je taj mit bio jak svedoči i podatak da gradski trg na kome se nalazi sedište administracije i danas nosi njegovo ime.
Počeo XXV Žički duhovni sabor-Preobraženje 2016
Istoričar umetnosti Vuk Nedeljković otvara izložbu „Mozaik praksis“
Kratkom ,prigodnom besedom , u kojoj je , za istrajnost i zalaganje , pohvalio organizatore „Žičkog duhovnog sabora-Preobraženje 2016“ , Književni klub „Kraljevo“, Narodni muzej u Kraljevu i biblioteku „Stefan Prvovenčani“ gradonačelnik Kraljeva dr. Predrag Terić je, sinoć , u Narodnom muzeju u Kraljevu proglasio XXV Žički duhovni sabor otvorenim.
Ova kulturna manifestacija je , za četvrt veka svoga postojanja, postala prepoznatljivi beleg Kraljeva na kulturnoj mapi Srbije jer , uporno i dosledno, afirmiše i populariše poeziju kao vid književnog stvaralaštva.
U okviru XXV Žičkog duhovnog sabora Preobraženje 2016 sinoć je ,u Narodnom muzeju u Kraljevu otvorena izložba „Mozaik praksis“ – primeri savremene mozaičke prakse u radovima Ivana Pavića , Dragana Vasića i Olivere Gavrić Pavić. Izložbu je otvorio istoričar umetnosti Vuk Nedeljković dok su u muzičkom programu „Srpska lira“ učestvovali instrumentalista Dragan Mlađenović i solo pevačica Marčela Frančesko.
Večeras će u biblioteci „Stefan Prvovenčani“ biti upriličen susret-književno veče sa Živoradom Nedeljkovićem ovogodišnjim lauretaom i dobitnikom priznanja „Žička hrisovulja“ koje će mu biti svečano uručeno 19 avgusta, na Preobraženje, u manastiru Žiča.
Sutrašnji dan će proteći u znaku još jednog skupa posvećenog stvaralaštvu Živorada Nedeljkovića kojim će , u biblioteci „Stefan Prvovenčani“ predsedavati Radivoje Mikić i koji će okupiti desetinu pesnika ,književnika i književnih kritičara . Po tradiciji , zbornik sa tog skupa će biti objavljen iduće godine , u predvečerje XXVI Žičkog duhovnog sabora.
Promocija knjige „Kraljevo od varoši do grada“ direktora Narodnog muzeja u Kraljevu ,istoričara Dragana Draškovića za koju , u Kraljevu, već vlada veliko interesovanje zakazana je za sutra u 19 časova u Narodnom muzeju a za kraj dana je predviđeno tradicionalno okupljanje pesnika u dvorištu „Adžića kuće“ pod nazivom „Preobraženje, pesnici“.
XXV Žički duhovni sabor –Preobraženje 2016 završava se u petak , u podne , u manastiru Žiča uručenjem „Žičke hrisovulje“ i prigodnom besedom laureata Živorada Nedeljkovića.
Karate u funkciji spoznaje sopstvenih mogućnosti
Šta je to što može , danas , da , na jednom mestu , okupi univerzitetskog profesora , poreskog policajca , direktora pravnog sektora u velikom javnom preduzeću , penzionisanog policajca iz Londona, profesoku iz Švedske, aktivnog oficira Vojske Srbije iz elitne 63 padobranske, vaspitača, ,uspešnog stomatologa i mnoge druge …?
Povod za okupljanje jednog ovako šarenolikog sastava, ljudi već afirmisanih u svojim profesijama, u Vrnjačkoj Banji, u danima održavanja Love festa , nije bila muzika već njihova višegodišnja , a kod većine, bogami , višedecenijska ljubav za karate i isto toliko dugo vežbanje.
Integrišući faktor kod svih je bila njihova želja da svoja saznanja o ovoj istočnjačkoj borilačkoj veštini prošire i nadograde koristeći jedinstvenu priliku da uče od Velibora Dimitrijevića-Veba , nosioca majstorskog karate zvanja crni pojas 7 dan, autentičnog majstora ovog sporta koji u sebi spaja ne samo veštinu karatea kao sporta nego i karatea kao stava- životne filozofije zasnovane na stalnom usavršavanju koje se ostvaruje kroz jednovremeni razvoj fizičkih i duhovnih potencijala ličnosti.
Ovaj šezdesttrogodišnji diplomirani mašinski inžinjer iz Kraljeva, u kome je sa šesnaest godina obukao kimono , se , već četrdesetsedam godina aktivno bavi karateom, pri čemu je zadnjih decenija veštinu karatea učio i usavršavao kod počivšeg , neprevaziđenog majstora karatea Taiđi Kazea.Vebo, koji inače živi u Atini, i vodi trenige u klubovima u brojnim evropskim zemljama ( Švedska, Norveška,Finska,Engleska, Portugal,Španija,Švajcarska ), je jedan od retkih majstora karatea evropskog porekla kome je počivši Kaze tokom višedecenijskog zajedničkog treniranja preneo i u njega usadio principe budo karate do-a zasnovane na transformaciji karaktera i svesti pojedinca i uspostavljanju „razmevanja“ sa protivnikom što je rezultat četvorodecenijskog Vebovog treniranja , jer su vežbanje i sazrevanje neodvojivi na putu budo karate-do -a.
U današnjem , ubrzanom , vremenu informatičkih tehnologija samo retki među nama i to , najpre, oni ostvareni u svojim profesijama uspevaju da shvate značaj posvećenosti i spremnosti da se vežbom (čitaj radom) pomeraju granice mogućeg na ličnom i profesionalnom planu. Oni , kroz bavljenje karateom koga promoviše i prikazuje Velibor Dimitrijević-Vebo , na ovaj način ispravno shvataju da je „protivnik“ u nama našim navikama , stavovima ali i u našoj spremnosti da se radom – vežbanjem menjamo i unapređujemo sebe.
Baš ta komponeta u učenju budo karate do-a koju uspešno predstavlja i prenosi Velibor Dimitrijević –Vebo je ono što okuplja ljubitelje ove veštine u okviru Kase Ha Shotokan Ryu Karate-Do Akademije Srbije kojoj pripadaju brojni klubovi među kojima i klub „Monah“ iz Kraljeva koji je bio organizator petodnevnog ,uspešnog, karate seminara u Vrnjačkoj Banji.
Obnovimo Gočku prugu !
Pre nekoliko godina Udruženje građana „Gočka pruga“ je , promocijom filma „Gočka pruga“ autora Radoslava Živkovića i promocijom istoimene knjige hroničara kraljevačkog kraja dr.Milana Matijevića, podsetilo javnost na nekadašnju prugu uskog koloseka koja je povezivala planinu Goč i Kraljevo. Vojska austro-ugarske monarhije je, 1916 godine, sagradila 24 kilometra pruge dekoviljskog koloseka širine 600 milimetara. Pruga je imala trasu Kraljevo-Kamenica-Sokolja i njena osnovna namena je bila prevoz drvenih trupaca ali ,kasnije i prevoz radnika i lokalnog stanovništva.Pruga je bila u funkciji sve do 8 aprila 1959 godine kada je njom prošao poslednji voz a nešto kasnije je počela i njena demontaža.Između dva rata , a naročito posle II svetskog rata pruga je intezivnije korišćena i za prevoz građana koji su njom odlazili na vikende na Goč. Kao takva ostala je u sećanju genaracijama kraljevčana i meštana sela duž njene trase. Od pruge je,posle demotaže šina, ostala zgrada stanice u selu Kamenica(danas prostorije Mesne zajednice i mali,improvizovani, muzej posvećen Gočkoj ili popularno nazivanoj „Rižinoj“ pruzi. Ovo je ,inače, jedna od četri pruge koje su ,nekada postojale na Goču između dva svetska rata a to su još i : Goč – Vrnjci, Kamenički Lager – Sastavci i Podunavci – Ljuti breg u Gračacu. Među organizacijama civilnog društva iz Kraljeva koje pokušavaju i delom uspevaju da od zaborava otrgnu sećanje na ovaj infrastrukturni objekat ali i da promovišu ideju, njene revitalizacije u pojedinim segmentima, u funkciji razvoja turizma u ovoj regiji kojoj pripadaju Vrnjačka Banja i Kraljevo je i Udruženje građana „Novi Put“ . Organizacije civilnog društva nemaju dovoljno kapaciteta da same ozbiljnije pristupe realizaciji ove ideje a skromana i povremena sredstav koja dobijaju kroz projektno finasiranje od lokalne zajednice i ,zadnje godine, Vlade Srbije su taman dovoljna da ne zamre ova ideja.Tako je, već pomenutoj organizacija „Novi Put“ Ministarstvo građevinarstva,saobraćaja i infrastrukture ,ove godine, kroz prihvaćeni projekat odobrilo oko 400 000 dinara za delimičnu sanaciju zgrade nekadašnje železničke stanice u Kamenici u kojoj je smešten improvizovani muzej za čiji nastanak je zaslužan Živomir –Žiko Milašinović, jedan od osnivača UG „Gočka pruga“. Odobrena sredstva su iskorišćena za sanaciju zidova ,krečenje i opremanje objekta nameštajem (konferencijski stolovi i stolice) i panoima na kojima je prikazan nastanak i istorijat Gočke pruge. Za dalje ,ozbiljnije aktivnosti na izradi master plana i studije izvodljivosti projekta revitalizacije Gočke pruge čime bi se utvrdii potencijali ove ideje i njen doprinos ekonomskom razvoju ove regije kroz razvoj i unapređenje turistuičkih potencijala neophodno je da se pored nevladinog sektora,aktivnije uključe i lokalne samouprave Kraljeva i Vrnjačke Banje kako bi se obezbedila i podrška zemalja članica Evropske unije u realizaciji ovog projekta.
„Silom“ u Evropsku uniju !
Danas se ,sa kraljevačkog sportskog aerodroma, put šest zemalja Evropske unije uputilla eskadrila od 5 sportskih aviona , od kojih su 4 ultralake letilice tipa „Sila 450“ proizvedenih u kraljevačkoj fabrici aviona „Aero East“ koja , na neki način , nastavlja tradiciju aviogradnje u gradu na Ibru započetu u fabrici aviona „Brege“ između dva svetska rata. Ovaj neobičan poduhvat i način prezentacije jednog domaćeg proizvoda , a ultralaka letilica „Sila 450“ to , bez sumnje, jeste, zajednički je projekat fabrike aviona „Aero East“ i novosadske produkcijske „Scorpion productions“ poznate tve gledaocima po nizu svojih ostvarenja a naročito po serijalu „Kuhinjica“ i istoimenom časopisu.
Sinergijom dva uspešna domaća brenda i uz pomoć škole letenja iz Novog Sada realizuje se davnašnja ideja beogradskog režisera Miodraga Kolarića i Milorada Matića-Maga pilota i vlasnika kraljevačke fabrike aviona „Aero East“ da se obiđe više značajnih evropskih vazduhoplovnih centara i u njima predstavi domaći ultra laki avion.Nijhov obilazak biće iskorišćen i za snimanje tv serijala o gastronomskim specijalitetima tih mesta. Čitava ekspedicija će biti snimana najsavremenijom video opremom u 4 G rezoluciji a na malim ekranima će se,najverovatnije,naći krajem ove godine.
No, glavna uloga u planiranoj ekspediciji a i u budućem tv serijalu pripašće svakao ultralakoj letilici „Sila 450“ koji se proizvodi od 2012 godine.To je prva domaća letilica koja je uspela da obezbedi sertifikaciju u registar Evropske agencije za bezbednost aviosaobraćaja. Tokom 2012. godine „SILA 450 C“ testiran je u Nemačkoj nakon čega je izdata dozvola za letenje, avion je upisan u registar a započet je i proces dobijanja nemačkog LTF-UL standarda. Radi se o letilici koja je prazna teška svega 290 kilograma, koja ostvaruje prosečnu brzinu od 190 km/h a za to vreme potroši max 15 l bezolovnog goriva.Ona je plod saradnje Mašinskog fakulteta iz Beograda i fabrike „Aero East“ iz Kraljeva.
U flotili koja je krenula na put nalaze se i dva aviona koja će biti isporučena kupcima u evrpskim zemljama.
Iako ima proizvod koji je svojim kvalitetima i performansama izazvao značajnu tražnju na stranim tržištima kraljevačka fabrika „Aero East“ ,kako to kod nas ,nažalost, uobičajeno biva, muku muči sa obezbeđivanjem bankarskih garancija i povoljnih kredita i ne uspeva da poveća obim proizvodnje i broj zaposlenih. Bilo je,naravno, brojnih obećanja što lokalnih što političara sa državnog nivoa da će im se pomoći u rešavanju tih problema ali to su,barem za sada, ostala samo predizborna obećanja.No ,o tom nekom drugom prilikom ukoliko vlasnik koji se vratio iz Italije ,u međuvremenu, ne preseli kompletnu proizvodnju negde van naših granica jer takvih ponuda,odavno, ima.
Gde će sve sleteti „Sila 450“
Prvo odredište ekspedicije je Bjelovar (Hrvatska) . Odatle se leti za Sinj a iz Sinja se leti preleće se preko Portoroža u Italiju kod Frančeska Berataza kolekcionara vazduhoplovnih oldtajmera. Petog dana se ide za Trento i obilazi vazduhopovni muzej i lokalna škola helikoptera .U Francusku se stiže osmog dana i obilaze se razni zanimljivi aerodromi. Potom se ide do Lileštada u Holandiji gde se nalazi jedan od najlepših evropskih vazduhoplovnih muzeja. Odatle se ide u vazduhoplovnu „meku“ Fridrišhafen, obilazi se i Diamond u Austriji a povratak u Srbiju je planiran do 20. Avgusta.
Gradonačelnik Kraljeva u poseti domaćinstvima koji se bave seoskim turizmom
Obilaskom seoskih domaćinstva koja se bave seoskim turizmom gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić je počeo sa realizacijom nekih od zadataka koje u svom izbornom ekspozeu naveo kao prioritetne.Pre tačno mesec dana , obraćajući se odbornicima Skupštine grada dr.Terzić je , kao jedan od prioritetnih zadataka lokalne samouprave i njega kao gradonačelnika, naveo i pospešivanje razvoja seoskog turizma na teritoriji grada Kraljeva. Tada , a i u petak 29.jula, prilikom obilaska seoskih domaćinstava koja bave se seoskim turizmom na teritoriji Rudna , Lopatnice i Bogutovačke Banje on je podsetio da je ovogodišnjim budžetom grada Kraljeva opredeljeno 8 miliona dinara za pomoć tim domaćinstvima. Inače, na teritoriji grada Kraljeva koja je, po površini, najveća od svih lokalnih samouparva u Srbiji, za poslove seoskog turizma registrovano je , samo , 13 seoskih domaćinstava. Brojni su razlozi zašto je tako mali broj domaćinstva registrovanih za bavljenje ovim poslovima na teritoriji grada Kraljeva koja obiluje izuzetnim kulturno- istoriskim spomenicima i predelima sa netaknutom prirodom ali jedan se , bez sumnje, i zdvaja.To je , pre svega, putna infrastruktura čije je stanje daleko od zadovoljavajućeg. I kako , malte ne ,u glas ponoviše svi obiđeni domaćini na Rudnu,u Lopatnici i Bogutovcu , ne traže oni da im se putevi asfaltiraju ali da se bar kvalitetno podaspu, povaljaju i urednije održavaju.A da je ta putna infrastruktura u lošem stanju gradonačelnik je imao prilike da se uveri i koji dan ranije kada je , drugim povodom, obišao seosko domaćinstvo porodice Veljović u Glediću koje je , za sada, jedino seosko domaćinstvo registrovano za bavljenje seoskim turizmom u tom, Gledićkom, kraju.Istine radi, teško je i očekivati da mreža lokalnih(opštinskih) puteva dužine 326,19 km (izvor:Strategija razvoja grada Kraljeva) i može biti bolja u situaciji kada,decenijam unazad, beležimo ekonomsku stagnaciju pa , samim tim, i manje javne prihode.No , da se mora, i treba , voditi drugačija politika raspodele ionako skromnih sredstava sasvim je očigledno. Ako je rečeno na izbornoj Skupštini i ponovljeno prilikom obilaska seoskih gazdinastava koja se bave turizmom nagoveštaj te , drugačije, politike raspodele sredstava namenjenih za putnu i komunalnu infrastrukturu , onda ima nade i za povećanje broja seoskih domaćinstava koja će se registrovati i za bavljenje seoskim turizmom na teritoriji grada Kraljeva.
Dragana Lj.
Dama na čelu Rotari kluba Kraljevo
Po već ustaljenoj praksi ,svake godine u julu , vrši se smena predsedavajućih u Rotari klubovima širom sveta , a njih je , danas , više od 33 000 u kojima je aktivno oko 1,3 miliona članova. Vođeni motom , koji glasi Service Above Self („Služba iznad interesa“)- biti u službi zajednici – na radnom mestu i širom sveta rotarijanci , između ostalog , deluju i kroz humanitarne aktivnosti pa je tako , zahvaljujući nima i u Kraljevu organizovano niz humanitarnih akcija pre i posle zemljotresa novembra 2010 godine , a gradu su , do sada , darivali i dva javna objekta- česme u parku Pljakin šanac i u Čika Ljubinoj ulici. Smenu svojih predsednika Rotari klub Kraljevo , već drugu godinu zaredom , obavlja na seoskom gazdinstvu porodice Veljović u zaseoku „Rakija“ u Glediću koja , inače , proizvodi poznatu „Rakiju iz Rakije“. Tako je bilo i ove godine kada je na dužnost predsednika Rotari kluba „Kraljevo“ stupila Tatijana Premović ,diplomirani ekonomista, zaposlena u „Telekomu –Srbija“. Njoj je lenta predsedavajućeg uručena u prisustvu predstavnika Rotari kubova iz Užica , Beograda (RC Dedinje) , Kruševca i Kragujevca. Gost na ceremoniji i druženju rotarijanaca bio je i dr. Predrag Terzić gradonačelnik grada Kraljeva. On je , pozdravljajući prisutne , zahvalio rotarijancima , u ime grada , na dosadašnjim humanitarnim akcijama i pozvao ih da nastave da daju svoj doprinos zajednici kao na planu humanitarnih aktivnosti tako i na planu drugih aktivnosti kojima će se , u narednom periodu, unapređivati privredna i opšte društvena klima u Kraljevu.
Inače , prvi rotari klub u Srbiji osnovan je 1928. godine u Beogradu. Osnivač je bio Vojislav Kujundžić, a prvi predsednik Ferdinand Gromberg, vlasnik Smederevske železare Obnova rotarijanstva u Srbiji započeta je 1989. godine, kada je u Beogradu formiran Inicijativni odbor za reosnivanje Rotari kluba Beograd, čiji je predsednik bio Dragan Brajer. Rotari klub Beograd primljen je međunarodnu organizaciju rotarija 8. maja 1992. godine. Rotari klub Kraljevo je osnovan 2002 godine a prvi predsednik kluba je bio arhitekta Milorad-Mirko Miladinović.
Jošanička Banja između mogućnosti i želja (I )
Umesto da greje energija banjske vode odlazi u etar !
Jošanička Banja -Savremeni welnes i spa centar je opšti cilj definisan dokumentom Strategija održivog razvoja opštine Raška 2009-2019 – Akcioni plan za period 2012-2016. Dokument je napravljen 2012 godine uz finansijsku pomoć Evropske unije a podržali su ga Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Stalna konferencija gradova i opština i Nemačka razvojna agencija (GIZ).On je inkorporiran u viziju opštine Raška kao moderne turističke opštine sa očuvanom životnom sredinom, kulturnim nasleđem i zadovoljnim ljudima. Dakle, kao i u mnogim drugim slučajevima u Srbiji, u dokumentima su prilično jasno definisani ciljevi barem sa stanovišta potreba-želja donosioca .Koliko su oni kao takvi u korelaciji sa stvarnošću-mogućnostima drugo je pitanje. No sa stanovišta vizije dobro je , za početak, da postoje tako ,opšte, definisani ciljevi. Mogu ,i treba, da služe za merenje uspešnosti , po fazama, aktivnosti koju sprovodi jedna organizacija , u ovom slučaju opština Raška, kao jedinica lokalne samouprave. No ,možda, nije loše razjasniti malo bilže pojmove welnnes i spa centar jer , nažalost, to u ovom dokumentu, iz nama nepoznatih razloga , nije urađeno a trebalo je. Ne zbog redefinsanja postavljenih opštih ciljeva ili pak vizije već zbog potrebnog pojašnjenja akterima u aktivnostima realizacije planiranog.
Svedoci smo da se , u svakodnevnom životu , sve češće srećemo sa obe reči , welnes i spa, pa nam se ,na mah, može učiniti da i znamo njihovo značenje. Posebno jer ih , zbog dela već realizovanih sadržaja tog tipa, odmah vezujemo sa pojmom banja. Barem u onom ,opštem, značenju koje je dominantno kod nas i koje podrazumeva mesto bogato lekovitom vodom ili blatom u mestu očuvane prirode. Zabunu unosi pojava welnes centara u velikim , urbanim, sredinama koje nemaju napred pomenute prirodne resurse a u kojima se praktikuje i sprovodi wellnes koncept .
Pa , o čemu je , onda,reč? Wellness je engleska reč koja je došla iz Amerike i sastavljena je iz wel-being (dobro se osećati) i fitness (biti u formi). Doktor Halbert Dunn je krajem pedesetih godina prošlog veka prvi prvi pisao o posebnim stanjima zdravlja koja podrazumevaju osećaj dobrog stanja gde se čovek posmatra kao jedinstvo tela , duše i uma, zavisno od svoje okoline. Među , neki bi , s pravom ili ne , rekli retkim dobrim stranama globalizma je i sve jača svest o značaju zaštite i očuvanja životne sredine, iz čega proističe i potreba zadovoljenja življenja u netaknutoj prirodi, odnosno zadovoljenja potreba za čistom vodom, hranom i vazduhom. Dakle pravi ambijent za sprovođenje wellnes koncepta je priroda posebno ona netaknuta i koja , poput Jošaničke Banje, raspolaže retkim , dodatnim , prirodnim sadržajima. U ovom slučaju reč je o , retkim , hipertermalnim vodama sa određenim balneološkim svojstvima.
Sanus per aqua (lat. vodom do zdravlja), ili skraćeno spa što je, vremenom zbog belgijskog gradića Spa , mesta sa brojnim termalnim izvorima i lečilištima postalo sinomim za sve banje.
Zato, u kontekstu definisanja postojećeg stanja u kome se nalazi Jošanička Banja i potreba njegovog menjanja na putu ka ostvarenju kako pomenutog opšteg cilja tako i razvojne vizije opštine Raška, treba ,za početak, evidentirati šta je sve to što je , do sada ugrožavalo, a i sada ugrožava prirodni ambijent a samim tim i sprovođene wellnes koncepta sa vodom kao sredstvom na putu do zdravlja.
To su ,nažalost, ljudi , pre svih meštani Jošaničke Banje , sa svojim navikama i običajima u odnosu prema pridodnom bogatstvu koga ne primećuju i prema kome se , manje- više, neodgovorno ponašaju. Ili, pogrešno smatraju da im , samo, novac fali da realizuju ciljeve i ispune viziju bez potrebe da bilo šta menjaju u svom odnosu prema bogatstvu koje im je povereno i koga su dužni da sačuvaju i za svoje potomke.
Počeo VI Internacionalni džez festival „JazzIbar“
Beogradski džez kvartet Flow Motion
Sinoć je u dvorištu Francuske kuće nastupom modernog beogradskog džez kvarteta Flow Motion počeo VI Internacionalni džez festival „jazzIbar Flow Motion na repertoaru ima tradicionalne džez standarde u inovativnim aranžmanima, ali i aktuelne žanrove. Muzika koju stvara Flow Motion nalazi inspiraciju i u delimaTelonijusa Monka i Džona Koltrejna, koji su najveći uzori ovog kvarteta. Program otvaranja festivala je upotpunjen predstavljanjem knjige „Isceljujuća moć bluza“ autora Tibora Nađa.Ovaj poznati novosadski bluz muzičar je više od 15 godina radio na ovoj nesvakidašnjoj i detaljnoj biografiji bluz muzike, izvoru svih savremenih žanrova. Knjiga obuhvata period kada je bluz nastao, od samih početaka – pesama koje su afrički robovi u SAD-u pevali uz rad, pa do kraja šezdesetih i sedamdesetih godina, kada je ovaj žanr doživljavao sam vrhunac svoje popularnosti. Publika na otvaranju je imala prilike i da uživa o muzičkim bravurama Tibora Nađa kada je on, u jednom trenutku, zamenio popularnog Tomketa i sa „Goodwill“-om otpevao i odsvirao nekoliko bluz standarda. Kao druga grupa na otvaranju festivala sinoć je nastupio kraljevački bend Goodwill koji postoji od 2010. godine i svira isključivo bluz i rok muziku. Na repertoaru su hitovi poznatih svetskih izvođača, kao što su: BB King, Eric Clapton, Johnny Winter, Muddy Waters,Stevie Ray Vaughan.Festival se nastavlja večeras svirkom na centralnom gradskom trgu koji je sinoć bio zauzet koncerom beogradske grupe „Zana“ koja je nastupila u okviru otvaranja manifestacije „Veseli spust“.