Danas je u Kraljevu održana šesnaesta , redovna , sednica Gradskog veća a prva u novoj 2017 godini. Na dnevnom redu našle su se 34 tačke dnevnog reda, među njima su dominirale teme vezane za programe rada i finansijske planove ustanova čiji je osnivač grad Kraljevo . Veće je donelo odluke o raspodeli sredstava za osnovno i srednje obrazovanje , za tekuće i kapitalne transfere kao i sredstava za zdravstvenu i socijalnu zaštitu .Veće je usvojilo i predlog Programa uređivanja građevinskog zemljišta u 2017 godini za šta će se utrošiti trećina gradskog budžeta ili 1.199.600.000 dinara . Polovina ovog iznosa, tačnije 531.500.000 dinara biće utrošeno za pozicije stalni troškovi i tekuće popravke i održavanje. Od toga za troškove čišćenja javnih površina na teritoriji grada Kraljeva i troškove javne rasvete biće utrošeno 165.000.000 dinara a čak 366.500.000 dinara za ovu drugu poziciju. Veće je donelo i Rešenje po kome će „politički subjekti“ (čitaj političke stranke koje imaju odbornike u Skupštini grada) u 2017 godini podeliti, u mesečnim iznosima, srazmerno broju osvojenih glasova aprila 2016 godine , ukupno 1.932.000 dinara. U 2017 godini Fond za zaštitu životne sredine grada Kraljeva raspolagaće sa 25.000.000 dinara stoji u danas usvojenom Prelogu Programa korišćenja sredstava Fonda za zaštitu životne sredine grada u 2017 što je jedva 8 odsto ukupnog iznosa budžeta planiranog na iznos od 3.437.164.750,00 dinara. Izmenama Zakona o budžetskom sistemu , iz decembra 2015 godine, izvršeno je svojevrsno „obezličavanje“ pojedinih budžetskih prihoda poput, recimo, naknade za zaštitu životne sredine pa tako u budžetu grada za 2017 godinu , na prihodnoj strani, nije moguće videti koliko se sredstava ubere po tom osnovu ali neke procene govore da se radi o iznosu od oko 40.000.000 dinara pa se i iz toga vidi da se ovoj oblasti ne pridaje tretman kakv bi trebalo da ima kako po , već, ispoljenim problemima vezanim pre svega za kvalitet vazduha u gradu i kvalitet voda na seoskom području tako sa energetskom efikasnošću pojedinih javnih objekata. Iz ovo malo iznetih podataka već na početku godine uočava se nastavak tendencija ispoljenih i prilikom koncipriranja budžeta za 2017 godinu da se o važnim pitanjima za razvoj grada odluke donose voluntaristički u ,uskom krugu, takozvane gradske političke elite. Na to je , na izvesan način, ukazano i u Izjašnjenju na nacrt Programa uređenja građevinskog zemljišta u 2017 godini od strane Odeljenja za privredu i finansije Gradske uprave koje je ukazalo da „ je trebalo Program uređenja građevinskog zemljišta u 2017 godini uraditi prema programskim klasifikacijama i aktivnostima u skladu sa Odlukom o budžetu za 2017 godinu, tim pre što je potrebno za navedene aktivnosti definisati pre svega željene ciljeve u njihovom sprovođenju, kao i pokazatelje učinka za praćenje navedenih ciljeva…“ Imajući u vidu iskustva iz dosadašnjeg rada ovog saziva Skupštine grada mala je verovatnoća da će gradski odbornici ,posebno pripadnici stranaka vladajuće koalicije , smoći snage da se suprotstave praksi kreiranja važnih odluka za razvoj grada u uskom krugu stranačkih čelnika vladajuće koalicije.
Author Archive
U Kraljevu održana prva sednica Gradskog veća u 2017 godini
U Kraljevu obeležen Svetski dan obrazovanja o zaštiti životne sredine
prof.dr.Zlatko Dragosavljević
Pre četrdesetpet godina , u Stoholmu , je održana Konferencija Ujedinjenih nacija o čovekovoj okolini na kojoj je usvojena Deklaracija kojom se , između ostalog, naglašava potreba obrazovanja o zaštiti životne sredine .Ta konferencija je okupila industrijalizovane i zemlje u razvoju kako bi se učinio pokušaj definisanja prava ljudi na zdravu životnu sredinu na globalnom nivou. Zbog toga se 26 januar obeležava širom sveta kao Svetski dan obrazovanja o zaštiti životne sredine (World Environmental Education Day). U Kraljevu je danas , tim povodom , u organizaciji Fakultet za primenjenu ekologiju Futura , beogradskog Univerzitet Singidunum , za učenike nekoliko kraljevačkih srednjih škola , organizovana prezentacija zelenih zanimanja u Srbiji i karijernog upravljanja , kao preduslova za uspešno pronalaženje posla u brzorastućoj eko-industriji. Govoreći na tu temu dr Zlatko Dragosavljevic , profesor za naučnu oblast zaštite životne sredine Fakultet za primenjenu ekologiju Futura je izneo niz zanimljivih podataka o tome kakve su perspektive za zaopošljavanje u ovoj oblasti. Tako , recimo , u Evropi ,trenutno , oko 4,2 milona ljudi angažovanih u „ eko-industriji “ stvori na godišnjem nivou oko 700 milijardi evra prihoda dok u Srbiji 1,6 miliona ukupno zaposlenih stvori tri puta manji bdp. Zato su „zelena zanimanja“ evropska stvarnost a u Srbiji ,nažalost, još uvek, samo budućnost. No otvaranjem pregovaračkih poglavlja 15 (Energetika) i 27 (Zaštita životne sredine) i kod nas će se , na postojećoj privrednoj osnovi, kreirati hiljade novih radnih mesta u eko idnustriji jer , danas , zaštita životne sredine zadire u svaku oblast privređivanja. Profesor Dragosavljević je pobudio izuzetnu pažnju učenika iznoseći im sumorne i poražavajuće podatke o tome kako su se , u procesu tranzicije u Srbiji , olako i neodgovorno prodavala prirodna bogatstva što je po njemu svojevrstan zločin generacija koje su u tome učestvovale prema budućim naraštajima. U tom kontekstu on je izneo i podatake da privatizovane cementare danas u Srbiji plaćaju rudnu rentu od samo 0,17 odsto sopstvenih prihoda ili pak da smo mi tek sredinom prošle godine doneli Uredbu i regulisali prava korišćenja pepele iz termoelektrana u Srbij za proizvodnju građevinskog materijala ,u situaciji kada taj pepeo za čak 25 odsto smanjuje potrošnju cementa u proizvodnji građevinskih materijala i kad ga , recimo, samo na lageru-pepelištu TE Obrenovac ima oko 200 milona tona. Nasuprot tome u termoleketranama u zemljma EU gotovo da nema više tih pepelišta jer se on, godinama unazad koristi za proizvodnju građevinskih materijala. Slični sumorni podatci su i za olako ustupljene rezerve nafte prilikom prodaje NIS-a koje se , po rečima dr Dragosavljevića procenjuju na oko 8 milijardi evra a za čiju eksplotaciju NIS , do 2020 godine, plaća rentu u iznosu od 3 posto ili četri puta manju nego u svojoj domicilnoj državi Rusiji. Zato nam se i dešava da se tek posle privatizacije ostvaruje rekordna proizvodnja od 1,6 miliona tona nafte na godišnjem nivou u situaciji kada je barel nafte na svetskom tržištu na istorijskom minimumu. On je izneo i primer iz Kraljeva koje rasplaže sa oko 48 odsto teritorije pod šumom,da se godišnje na toj teritoriji poseče šume u vrednosti od oko 6 miliona evra a da se u gradski budžet ,indirektno, kao deo ubrane naknade za posečenu šumu vrati tek oko šezdesethiljada evra ili samo 1 odsto vrednosti posečene šume. Profesor Dragosavljević je ukazao na značaj obrazovanja učenika koje će ih osposobiti da, preuzevši društvenu odgovornost, najpre shvate značaj očuvanja životne sredine u funkciji održivog ekonomskog razvoja a potom se suprostave pogubnom ponašanju generacija njihovih roditelja u nekontrolisanom rasparčavanuju prirodnih resursa koji su kapital svih genaracija i zaloga održivog života na planeti Zemlji.
Gradi se novi bazen u Jošaničkoj Banji između dva kupatila
Nelegalni priključci ugrozili funkcionisanje kupatila
Već smo pisali da će , u 2017 godini, početi radovi na izgradnji novog bazena u Jošaničkoj Banji dimenzija priblizno 6 x 9 m , sa dodatkom kružnog bazena sa mlaznicama za hidromasažu. Po rečima gospodina Radenka Cvetića direktora Turističke organizacije Raška novi bazen biće mešovitog tipa , tačnije biće namenjen i rekreativcima ali i gostima banje koji imaju potrebe da deo svojih terapija sprovedu u bazenu ,u letnjim mesecima, na otvorenom.Voda za taj bazen biće mineralana a obezbediće se njeno rashlađivanje do temperature pogodne za kupanje u bazenu. Kako je za rekonstrukciju „Novog kupatila“ bilo obezbeđeno učešće Ministarstva trgovine,turizma i telekomunikacija u iznosu od 10 miliona dinara to se očekuje da ono podrži i izgradnju novog bazena a izvesni dogovori u tom pravcu su već postignuti. Ono što već sada predstavlja problem a što je konstantovano prilkom završetka rekonstrukcije Novog kupatila jesu količine termomineralne vode. Naravno ,ne radi se o smanjenju izdašnosti postojećih izvorišta u blizini dva kupatila već o samovlasnom,bespravnom korišćenju tople, mineralne vode od strane meštana koji je koriste za zagevanje svoji objekata za stanovanje a koje su pak ,u većini slučajeva, podigli kraj same reke ,bez potrebnih dozvola.Ovo je delom posledica preplitanja nadležnosti između različitih nivoa vlasti kada su u pitanju istražna i eksploataciona prava za korišćenje prirodnih dobara pa dakle i mineralnih voda.Po sadašnjm zakonskim rešenjima to su prava koja odobrava resorno ministarstvo koji bi trebalo i da organizuje inspekcijski nadzor a nadležnosti loklane samouprave u tom delu ne postoje. Višedecenijsku zbrku zbog „ukrštenih“ normi iskoristili su mnogi meštani za nedozvoljenu eksploataciju tolpe, mineralne vode bez plaćanja naknade. Inače, po sadašnim zakonskim rešenjima naknade za korišćenje prirodnih bogatstava, pa dakle i tople vode u Jošaničkoj Banji jesu prihod republičkog budžeta i to, izmenama Zakona o budžetskom sistemu s kraja 2015 godine, obezličene-nenamenski raspoređene. Zato je važno da lokalne samouprave preko svojih asocijacija poput Stalne konferencije gradova ili Naleda pokrenu pitanje redefinisanja politika resursnih renti i prihoda ostvarenih po tom osnovu. Jer, da je to nadležnost lokalne samouprave teško je da bi se dozvolilo stanje kakavo je danas u Jošaničkoj Banji
Ambiciozni planovi Jošaničke Banje za 2017 godinu
Dejan Koturanović,predsednik MZ Jošanička Banja
Već smo govorili o sredstvima , u iznosu od preko 8 miliona dinara, planiranim budžetom opštine Raška u 2017 godini koja su,kao učešće opštine, namenjena poboljšanju komunalne infrastrukture u Jošaničkoj Banji . Pre toga valja podsetiti da je , u 2016 godini , realizovan projekat rekonstrukcije Novog kupatila za šta je Ministarstvo turizma i telekomunikacija izdvojilo 10.000.000 dinara a opština Raška 5.000.000. Planiranim , novim , ulaganjima u 2017 godini u ovaj objekat biće stvoreni uslovi da , posle višedecenijiske pauze, ponovo proradi odeljenje fizijatrije što znači novi povratak Jošaničke Banje na mapu zdravstvenog turizma u Srbiji. Prošlogodišnji radovi na Novom kupatilu izvedeni su pod nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva jer se objekat , od 1997 godine , nalazi pod zaštitom države kao kulturno dobro a tako će biti i u nastavku radova tokom 2017 godine . Evo šta o planovima za 2017 godinu kaže Dejan Koturanović predsednik Mesne zajednice „Jošanička Banja“ : „ Mladi ljudi i porodice sa malom decom su ,nažalost, retkost u Jošaničkoj Banji. Zato smo mi , koji smo ostali , odlučili da sudbinu i razvoj banje uzmemo u svoje ruke pre svega proaktivnim stavom u društvenim i političkim aktivnostima na teritoriji Raške.Takav naš odnos prema banji rezultirao je podrškom meštana ali i rukovodstva opštine Raška za naše ideje. A one su , pre svega vezane za poboljšanje infrastrukture i kroz to kreiranje povoljnijeg ambijenta investitorima spremnim da ulažu u našu banju . Neke aktivnosti vezane za te naše planove ,poput pregovora na državnom nivou između Fonda PIO, kao vlasnika objekta „Stacionar“ započetog pre četrdeset godina , i opštine Raška, u vezi stavljanja u funkciju tog objekta , su objektivno van našeg direktnog uticaja ali mi imamo puno poverenje u opštinsko rukovodstvo da će se izboriti za rešenje koje najviše odgovara interesima banje . Što se tiče ostalih planova oni su uglavnom vezena za unapređenje infrastrukture pa smo ,tako, za 2017 godinu, planirrali, početak radova na uređenju rečnog korita na rekama Jošanica i Samokovka. Opština Raška je planirala 10.000.000 dinara za sufinansiranje projekta regulaciije rečnih korita na pomenutim rekama uz očekivanje značajnijeg ulaganja od strane JVP Srbijavode. Pored rečnog korita planirano je 10.000.000 dinara za izgradnju kanalizacione mreže na potezu koji pokriva uređenje rečnog korita a koje svakako mora da prethodi izgradnji i regulaciji rečnih korita.Mesna zajednica Jošanička Banja je uradila projekat rekonstrukcije Starog kupatila u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva. Realizacija ovog projekta je planirana u 2017. godini. Ukupno je planirano 3.500.000 dinara, 1.500.000 iz budžeta opštine i 2.000.000 dinara sa viših nivoa vlasti .U toku je izrada projekta za detaljno uređenje parka u Jošaničkoj Banji koje obuhvata i izgradnju manjeg otvorenog bazena između Starog i Novog kupatila. Za realizaciju je potrebno 16.000.000 dinara od čega je 6.000.000 planirano iz budžeta opštine Raška a ostatak se očekuje sa viših nivoa vlasti. Kako bismo upotpunili turističku ponudu Jošaničke Banje u letnjem periodu , urađen je projekat pešačke/biciklističke staze u najlepšem predelu Jošaničke Banje, kroz banjsko borje. Ova staza će se naći na zvaničnoj mapi pešačkih i biciklističkih staza Turističke organizacije Srbije. Za realizaciju ovog projekta planirano je 300.000 dinara. Krajem 2016. godine započeta je procedura oko obezbeđivanja zemljišta za izgradnju Turističko-inforrmativnog centra . U 2017. godini će se nastaviti na ovom planu a očekujemo i izradu projektne dokumentacije za info centar“. Na naše pitanje o sudbini manifestacije „ Dani Milunke Savić “ koja je ,prošle godine, organizovana , po prvi put , Dejan Koturanović nam je rekao: „ Naravno da nastavljamo ovu manifestaciju započetu oktobra 2016 godine a cilj nam je da promovišemo lik i delo naše zemljakinje, najveće heroine Velikog rata , kao i da , kroz ovu manifestaciju , zaživi kompleks njene rodne kuće u selu Koprivnici koja je obnovljena od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu sredstvima Ministarstva kulture i informisanja tokom 2015 i 2016 godine. U 2017. godini je planirana obnova puta do njene rodne kuće za šta očekujemo podršku Ministarstva odbrane Republike Srbije“.
Kraljevački Savet za bezbednost u saobraćaju prednjači u Srbiji
Nenad Marković
Za nama je 2016 godina koja će , u Kraljevu , ostati zabeležena i kao , još jedna , uspešna godina rada Saveta za bezbednost u saobraćaju grada Kraljeva. Ostvarenim rezultatima kraljevački Savet je zadržao lidersku poziciju među Savetima za bezbednost u saobraćaju lokalnih samouprava u Srbiji. To je bio povod da zamolimo gospodina Nenada Markovića , dipl. inženjera u saobraćaju i predsednika Saveta da nam odgovori na nekoliko pitanja.
KVN- Možete li nam ,u najkraćem, oceniti rad Saveta za bezbednost u saobraćaju grada Kraljeva u 2016 godini?
Nenad Marković – Nije zahvalno ocenjivati rad Saveta za bezbednost saobraćaja, posebno ako učestvujete u njegovom radu. S druge strane, ne treba biti skroman i ne reći da smo i dalje ( po procenama drugih – Agencije za bezbednost saobraćaja, Saobraćajnog fakulteta,celokupne stručne javnosti u Srbiji) lideri u Srbiji i primer drugim lokalnim samoupravama. Istina je da u svim segmentima rada kraljevački savet je korak ispred svih drugih, pa i same Agencije za bezbednost saobraćaja, naravno u delokrugu rada Agencije sa lokalnim savetima. Sve u svemu , koncept rada smo definisali 2013. godine, i već ove godine smo vrlo blizu ostvarenja cilja iz Nacionalne strategije bezbednosti saobraćaja, gde je reperna godina 2012, u pogledu broja poginulih i poginule dece na teritorije grada.
KVN- Koje su aktivnosti Saveta za bezbednost u saobraćaju grada Kraljeva koje su obeležile ovu godinu ?
Nenad Marković– Gotovo sve aktivnosti Saveta predviđene programom rada Saveta za 2016. godinu su realizovane. Najznačajniji projekti koji su realizovani sredstvima Saveta za 2016. godinu su : Postavljanje semafora na raskrsnici ulica Karađorđeva i Olge Milutinović, Izrada pešačke staze u ulici Makedonskoj, Nabavka simulatora za pojas tipa „Kosa ravan“ i „Ražanj“, Završeni su projekti zona škola koji su nam nedostajali, kurs za motocikliste, Pažljivkova pravila, Akcija „I dalje voziti“ (u dva navrata), Plan kampanje Saveta.
KVN- Da li i na koje sve načine ovaj organ lokalne samouprave zadužen za koordinaciju poslova vezanih za bezbednost saobraćaja na njenim putevima prati i primenjuje nova stručna , i međunarodna , dostignuća i iskustva u ovoj oblasti ?
Nenad Marković – Ove godine Savet je bio organizator i domaćin najvećeg stručnog saveta u oblasti bezbednosti saobraćaja održanog aprila meseca u Vrnjačkoj Banji. Na njemu su prezentovani najnoviji radovi iz ove oblasti.
U toku je izrada jednog projekta koji će biti osnov za punjenje baze podataka za teritoriju grada Kraljeva, kako sa aspekta analize saobraćajnih nezgoda, tako i za indikatore bezbednosti koji će biti sastavni deo ove baze U sklopu tog projekta je inspekcija 50 km puta na teritoriji grada po ceni daleko nižoj od tržišne. Završetak tog projekta očekuje se u 2017. godini.
Naročito smo ponosni na simulatore koje pored Kraljeva poseduje još samo „Navak“ i Agencija za bezbednost saobraćaja. Cilj njihove nabavke je da svaki kandidat za vozača iz auto škola sa teritorije grada, pre nego što počne praktičnu obuku, uveri se i isproba dejstvo pojasa i shvati zašto je neophodno koristiti ih.
KVN- Šta će, po vama , biti težište aktivnosti Saveta za bezbednost u saobraćaju grada Kraljeva u 2017 godini ?
Nenad Marković -Program za narednu godinu ćemo usvojiti krajem januara 2017. godine i ne želim da prejudiciram njegov izgled, ali siguran sam da će biti na nivou prethodnih godina.
Prepoznaje li se javni interes u budžetu grada Kraljeva?
Kraljevo je sa 1529 km2.,po teritoriji, najveća jedinica lokalne samouprave u Srbiji . Već ova činjenica ukazuje na složenost ,brojnost i veličinu komunalnih i drugih problema kojima se izabrani predstavnici građana trebaju baviti . Uzmimo ,recimo samo jedan primer-veličinu putne infrastrukture (326,19 km opštinskih puteva) za koju se , prema važećim normama iako se u njima za nadležnosti (obaveze) najčešće koriste opisni pojmovi tipa „stara se“ ili „podstiče i pomaže“ , grad Kraljevo mora brinuti samostalno i sopstvenim sredstvima pa će nam odmah biti jasno koliko je složen i odgovoran posao zadovoljena javnih (opštih) potreba građana Kraljeva. Šta ,tek, onda reći za društvene i političke procese kojima se artikulišu i definišu tako složene i brojne javne(opšte)potrebe građana osim da je to još veći i odgovorniji posao koji , prvenstveno, pripada izabranim predstavnicima građana ali ne abolira i same građane i njihova udruženja za te procese. Naprotiv, normativa društvenog i političkog sistema jasno ukazuje da svi pobrojani akteri tog procesa imaju i svoju ulogu i svoju odgovornost za neophodni društveni konsenzus oko artikulisanja javnih potreba ali i mogućnosti javnih finasija grada Kraljeva. Teorijiski a i normativno stvari stoje tako ali u praksi je to sasvim drugačije što se , nažalost , videlo i prilikom usvajanja ovogodišnjeg budžeta grada Kraljeva,najvažnijeg pravnog ali i političkog akta ako pod pojmom politički akt razmotrimo rashodnu stranu budžeta iz koje bi trebalo da se vidi kakvu politiku zagovara i vodi lokalno rukovodstvo i vladajuća koalicija i koliko tako definisana politika predstavlja opšti , javni interes . I zaista šta se to da videti kroz planirane rashode za 2017 godinu u budžetu grada Kraljeva? No, pre nego se pozabavimo traganjem za budžetski definisanim politikama-ciljevima vladajuće koalicije i lokalnog rukovodstva ne možemo a da ne primetimo neke pozicije na prihodnoj strani budžeta ,na onoj strani koja treba da obezbedi sredstva za realizaciju tako definisanih ciljeva-politika a koje su , po svom karakteru i obimu zabrinjavajuće u smislu stvaranja realnih predpostavki za realizaciju planiranog. To su pre svega dva podatka o planiranim prihodima a prvi se tiče prihoda od naknade za korišćenje prostora i građevinskog zemljišta u iznosu od 284.328.550 dinara a drugi se odnosi na tekuće transfere drugih nivoa vlasti u inosu od 752.438.000 dinara.Plan prihoda od prostora i građevinskog zemljišta čini se nerealnim ako se zna da je u prošlogodišnjem budžetu po tom osnovu bilo planirano 261.734.776 dinara a da je za prvih devet meseci 2016 godine ostvareno samo 24.537.672,69 dinara ili 9,38 odsto. Što se tiče planiranih transfernih sredstava ona su , reklo bi se, realno planirana za 2017 godinu ako se zna da je ostvarenje u prvih devet meseci 2016 iznosilo 606.403.915,95 ili 77,98 odsto od plana. No zabrinjavajuće je da budžet grada Kraljeva u tako visokom procent od čak četvrtine planiranog budžeta zavisi od tog izvora prihoda. Jeste da su naše državne finasije , trenutno, stabilne ali su i one itekako zavisne od negativnih spoljnih uticaja pa se to očas posla može preliti na visinu planiranih (čitaj obećanih) transfernih sredstava. Vratimo se , uz predpostavku da će se planirani prihodi budžeta grada Kraljeva ostvariti (a sva je prilika da neće), ipak osnovnom pitanju koga smo pokrenuli a to je kakvu politiku zagovara i vodi lokalno rukovodstvo i vladajuća koalicija i koliko tako definisana politika ,zaista, predstavlja opšti , javni interes . Prvo što pada u oči jesu podatci da je za tri bitna programa izdvojeno jako malo sredstava : lokalni ekonomski razvoj 19.000.000 miliona dinara , razvoj turizma 17.981.250 dinara i poljoprivreda i ruralni razvoj 70.500.000 dinara ili , zbirno , 3,1 odsto budžeta dok je za samo jednu programsku aktivnost ,upravljanje građevinskim zemljištem, u okviru programa urbanizma i prostornog planiranja predviđeno čak 335.400.000 dinara ili 11 odsto ukupnog budžeta. Ovako visok iznos sredstava predviđen je , između ostalog , i za navodnu kupovinu zemljišta (125.000.000 dinara) za gradnju budućeg kargo centra u blizini budućeg aerodroma „Morava“ koga , razne političke garniture, otvaraju evo bezmalo čitavu deceniju a najčešće pred neke izbore. Poslužimo se , primereno rečenom , sintagmom da se , u ovom slučaju „iz aviona“ vidi da je ovo primer, odsustva kompetetivnosti kao pokretača ekonomskog razvoja i nepoznavanja raspoloživih resursa čime se ograničeni finansijski resursi grada , drugu godinu zaredom, usmeravaju ka nekom , najblaže rečeno , nepoznatom cilju itekao udaljenom od realnog javnog interesa i potrebe za novim radnim mestima do kojih je ,sigurno, lakše i sa manje ulaganja moguće doći u poljoprivredi i turizmu snažnije podržanim iz javnih prihoda. Bilo bi više nego interesantno da nam donosioci ovakvih odluka saopšte na koji način , gde su, kada i kako uočili potrebe i interese građana koji pune budžet grada da , baš sada, treba kupovati zemlju za budući kargo centar? Zar im , primera radi , ne bode oči činjenica da još uvek nema nikakvih efekata po javne finansije grada od desetine hiljada hektra zemljišta u posedu tog istog grada . Razmere apatičnosti i nezainteresovanosti građana Kraljeva za društvenim a pre svega političkim angažovanjem su više nego zabrinjavajuće pa smo svedoci da se to zloupotrebljava i u cilju prikrivanja nedostaka vizije, nekompetentnosti i nerada dela političkih lidera vladajuće koalicije . U tom kontekstu treba gledati i 0,5 odsto izdvojenih sredstava iz budžeta grada za javno informisanje jer informisani građani očas postanu aktivni u političkim procesima a to , čini se , nije baš poželjno.
„Rekvijem“ za lokalne medije ili … ?
Kako i koliko sarađuju lokalni mediji u gradu Kraljevu i uprava grada Kraljeva u realizaciji ciljeva u oblasti javnog informisanja definisanih Zakonom ali i potrebama građana? Jesu li do sada izdvajana i sredstva planirana Predlogom budžeta za 2017 godinu dovoljna za ostvarivanje ciljeva uprave grada u oblasti javnog informisanja ali i potreba građana da aktivniju učestvuju u procesima političkog odlučivanja a posebno o trošenju sredstava koje čine javni prihod grada Kraljeva ? Ova a i brojna druga pitanja vezana za funkcionisanje i rad lokalnih medija u Kraljevu bila su tema okruglog stola koga su danas , u Multimedijalnom centru „Kvart“, organizovali Kraljevačka televizija i portal KV Novosti .Skupu je , pored predstavnika medija registrovanih u Registru medija APR a a koji rade u Kraljevu, prisustovao i predsednik Skupštine grada Nenad Marković, predstavnici odborničkih grupa, udruženja građana ,privrede…. U radu okruglog stola učestvovao je ,putem video linka , i Nino Brajović , državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja. Trogodišnje iskustvo kraljevačkih lokalnih medija sa projektnim finansiranjem nije ni bolje ni gore nego u većini opština i gradova u Srbiji i obeleženo je skromnim izdvajanjima iz gradskog budžeta za zadovoljenje potreba građana za javnim informisanjem. Ta izdvajanja se , zadnjih godina , kreću do iznosa od 0,5% budžeta grada ili u nominalnom iznosu oko 15 miliona dinara i tri i više puta su manja od novca koji je , nekada, izdvajan iz budžeta za finasiranje „Ibarskih novosti“ dok su imale status javnog preduzeća. U međuvremenu se broj medija u Kraljevu povećao tako da danas funkcionišu 4 televizije , 4 radio stanice,1 štampani nedeljnik i desetak on lajn portala registrovanih kao mediji. Bez sumnje veliki broj medija na relativno malom tržištu a da , pri tom, među njima nije izvršena jasnija žanrovska , tržišna ili neka druga segmentacija što za poslediicu ima obaranje kvaliteta sadržaja kako u tehničkom tako i u sadržajnom smislu. Sve ovo dodatno je osnažilo ucenjivački potencijal lokalne izvršne vlasti a manifestacije toga su se , ranijih godina , videle kako u skromnim sredstvima izdvojenim za zadovoljnje potreba građana za javnim informisanjem,tako i u nejasnom artikulisanju tih potreba i ciljeva javnog informisanja. Dodamo li tome i marifetluke oko izbora nekompetentnih članova komisija koje su se bavile ocenama medijskih projekata samo ćemo upotpuniti neveselu sliku i još sumornije perspektive lokalnih medija ne samo u Kraljevu. Da bi se stvari pokrenule neophodno je ,za početak, čulo se danas na skupu u Kraljevu , hitno menjati Zakon o javnom informisanju jasnim definisanjem minimalnog iznosa novca za finasiranje javnog interesa u oblasti javnog informisanja u opštinama i gradovima predhodno razvrstanih prema kriterijumu brojnost i veličine teritorije. Ovaj i drugi predlozi biće zvanično dostavljeni Skupštini grada, novinskim i medijskim udruženjima i Ministarstvu kulture i informisanja a sami kraljevački mediji bi trebalo da se bolje organizuju i ,ubuduće, nastupaju jedinstvenije u zaštiti svojih interesa i prava.
Dvoje ministara na otvaranju rekonstruisane sportske sale u Kraljevu
Da jedan događaj poput otvaranja rekonstruisane sportske sale može zavredeti prisustvo čak dvoje članova vlade uverili smo se ,danas , u Kraljevu prilikom predaje na korišćenje rekonstuisane sportske sale koju , već četri decenije unazad, zajednički koriste osnovna škola „IV kraljevčki bataljon“ i Sportsko društvo „Partizan „iz Kraljeva. Ministar pravde Nela Kuburović i ministar prosvete Mladen Šarčević su , pored gradskih čelnika , svojim prisustvom uveličali ovaj događaj uklopljen u svečanost organizovanu povodom dana škole . Ovo su , kako se danas čulo , prvi radovi na rekonstukciji objekta izgrađenog pre četrdeset godina na mestu nekadašnjeg Sokolskog doma, koga su , takođe zajedničk i, koristile škola i Sportsko društvo „Partizan“ još od 1952 godine . Vrednost izvedenih radova je oko 8,5 miliona dinara a većinu sredstava , u iznosu od 8,2 miliona dinara , obezbedilo je Ministarstvo pravde iz fonda koji nastaje primenom takozvanog oportuniteta uvedenog izmenama Zakona o krivičnom postupku iz 2014 godine. Te izmene Zakona stvaraju pravnu mogućnost da neko lice postigne sporazum sa tužilaštvom da se protiv njega ne vodi krivični postupak a da mu tužilaštvo odredi koliku će sumu , po osnovu oportuniteta, uplatiti u humanitarne svrhe. Na taj način prikupljeno je 351.509.000 dinara ili oko 2,8 miliona evra za koje se , na konkurs , javilo oko 1200 zainteresovanih a odobreno su projekti 67 korisnika među kojima su i tri projekta iz Kraljeva za koje je izdvojene 14.817.040 dinara. To su dva projekta iz oblasti zdravstva (Opšte bolnice „Studenica“ i Doma zdravlja „Kraljevo“) kao i projekat rekonstrukcije sportske sale koja je danas predata na korišćenje. Što se rekonstrukcije sportske sale tiče odrađena je sanacija krovnog pokrivača , zamenjena je stolarija i dotrajali parket a delimično su odrađeni keramičarski radovi i zamena grejnih tela. Prava šteta, što grad koji je , inače , u katastru uknjižio sportsku salu kao svoju imovinu, nije smogao snage da sa još stotinak hiljada dinara izfinansira i neophodne radove u svlačionicama i mini teretani čime bi ovaj objekat zablistao u punom sjaju a što je bilo logično uraditi u vreme izvođenja obimnijih i zahtevnijih radova na objektu koji su trajali dva meseca.
Ideja kraljevačkog Saveta za bezbednost saobraćaja pretočena u praksu
Juče je , je u Elektrosaobraćajnoj tehničkoj školi „Nikola Tesla“, u organizaciji Saveta za bezbednost saobraćaja grada Kraljeva i Agencije za bezbednost saobraćaja održan jedan od sedam seminar o bezbednosti u saobraćaju akreditovan od strane Ministarstva prosvete . Ovaj seminar je namenjen učiteljima osnovnih škola sa teritorije grada Kraljeva i na njemu su oni upoznati sa novinama u oblasti bezbednosti u saobraćaju sa posebnim akcentom na važnost stalne obuke najmlađih učenika kao posebno ranjive populacije među učesnicima u saobraćaju. Poseban problem u saobraćaju na teritoriji grada Kraljeva predstavljaju školski objekti smešteni u blizini frekventnijih putnih pravaca (Konarevo, Beranovca, Ratina, Vrba..) kao i činjenica da je veliki broj đaka tih škola prinuđen da se kreće delom tih saobraćajnica koje nisu opremljene pešačkim trotoarima. Savet za bezbednos saobraćaja grada Kraljeva je ,inače , izgradio poligon za obuku u dvorištu osnovne škole „Vuk Karadžić“ u Ribnici pa će učitelji- polaznici akreditovanog seminara biti prvi koji će na njemu izvoditi praktičnu obuku sa učenicima. Od predsednika Saveta Nenada Markovića čuli smo da je, inače i sama ideja organizovanja akreditovanih seminara o bezbednosti u saobraćaju potekla od kraljevačkog Saveta za bezbednost saobraćaja a da je Agencija za bezbednost saobraćaja prihvatila i podržala tu ideju u saradnji sa Ministarstvom prosvete.
Kreativnost i energija pokreću i preduzetništvo
Sinoć održana modna revija u kraljevačkom Domu vojske biće , bez sumnje, događaj koji će se duže pamtiti u gradu na Ibru. Jedan sadržaj ,naizgled, samo zabavnog karaktera pokrenuo je mnoga pitanja i podstakao nadu da se i u teškim ekonomskim uslovima stvari vezane za razvoj preduzetništva mogu pokrenuti u pozitivnom smeru. A da bi se to desilo potrebno je da se oko jedne ideje okupi više mladih kreativnih i energičnih ljudi kakvi su , bez sumnje, bili organizatori ovog događaja. Nešto što je ,na početku, bila samo zajednička ideja- želja Vladimira Rakovića člana gradskog saveta za mlade i Bojane Dolamić, likovnog pedagoga i modnog dizajnera preraslo je, zahvaljujući njihovom entuzijazmu i energiji , u projekat koji je poprimio širi kontekst i koji je oko sebe okupio niz partnera.Njihova ideja da se organizuje modna revija kao događaj na kome će priliku da pokažu svoje umeće dobiti mladi ,neafirmisani modni dizajneri sa teritorije Raškog okruga ali i kao prilika da se demonstriraju potencijali preduzetnika koji posluju u tekstilnoj industriji na ovoj teritoriji podržana je od grada Kraljeva ,Saveta za rodnu ravnopravnost i niza preduzetnika poput frizera,kozmetičara, dekoratera…pa sve do plesnih grupa. Udruženi i umreženi oko jednog projekta mladi stvaraoci su,priredili događaj koji je okupio toliko publike da je velika sala Doma vojske u Kraljevu, u koju može da stane oko 500 posetilaca, bila premala pa su mnogi ostali uskraćeni da proprate ovaj događaj iako je nekoliko desetina najupornijh stajalo unutar dvorane. Na modnoj reviji prikazane su kreacije Kraljevčanki Bojane Dolamić, Danke Karović, brenda „Dasha fashion“, „Suknja ti & ja“, „Brik“, „Libuel“, „Prik“, „Rita“ a predstavljeni su i radovi Nataše Župac i Nataše Đorđević iz Vrnjačke Banje, kao i Mire Pendić iz Raške.I kao što smo na početku teksta već rekli jedna ,nizgled, obična modna revija pokrenula je mnoga pitanja a delom i ponudila moguće metode aktivnost kojima treba podržati razvoj preduzetničkog duha kod najmlađih.Mladi dizajneri okupljeni oko projekta modne revije u Kraljevu za sebe kažu da dizajnirajući svoje snove stvarju modu a mi bi smo predložili da donosioci odluka „ dizajniraju“ svoje ponašanje slušajući više ,i češće , glas kreativnih i energičnih mladih ljudi kojih ima i u manjim mestima.