U sredu , 3. novembra 2010 godine u 01,56 časova, Kraljevo je pogodio razorni zemljotres snage 5,4 stepena po Rihterovoj skali (7-8 stepenipo Merkalijevoj skali). Republički seizmološki zavod je u periodu do 13 časova 09.11.2010. registrovao je 258 zemljotresa u istom epicentralnom području. Epicentar prvog , najjačeg ,zemljotresa bio je u okolini Vitanovca dok , u Kraljevu , sve posećeniji sajt European-Mediterranean Centre kaže da je epicentar najjačeg potresa bio bliže gradu – u Grdici. I jedna i druga institucija se slažu da je epicentar bio na maloj dubini (od 2 do 10 km) što je ostavilo teže posledice po objekte u blizini. Zemljotres je, nažalost, odneo i dve žrtve ,bračni par Nataliju i Sinišu Stašić, koji su poginuli usvojoj porodičnoj kući u Grdici .Lekarsku pomoć zatražiloje, u prvom trenutku, blizu stotinu građana. Od zemljotresa je, prema prvim prijavama , manje ili više oštećeno preko 12.000 objekata. Do ponedeljka, 8. novembra, pregledano je 4.846 objekata, a njih 900 nije za upotrebu. Dva sata posle zemljotresa u Kraljevo je prvi stigao ministar policije Ivica Dačić, a sutradan su Kraljevo posetili i predsednik Tadić i premijer Cvetković kao i malte ne svi ministri u Vladi. Do prve godišnjice od zemljotresa u Kraljevu je pregledano 8262 stana a 6894 vlasnika je dobilo novčanu pomoć za šta je utrošeno 75.499.090 dinara. U istom vremenskom periodu utvrđeno je da je na 15.333 individualna objeka zabeležena šteta manjeg ili većeg obima ,izgrađene su 463 montažne kuće, od kojih je 229 površine do 40 metara kvadratnih , 172 do 60 metra kvadratnih , a 62 novosagrađene kuće imaju 80 metara kvadratnih. Prosečna cena novosagrađenih kuća iznosila je oko 340 evra po metru kvadratnom. Građanima čije su kuće razvrstane u IV i V kategoriju oštećena isplaćeno je ,u prvoj godini od zemljotresa , 189.630.000 dinara a onima iz tri najniže kategorije 319.628.010. Ono što iz današanje perspektive gledano na ovaj tragičan dan možemo reći jeste da je novembarski zemljotres iz 2010 za Kraljevo bio ono što su majske poplave iz 2014 za Srbiju a to je spoznaja da smo u vremenima tranzicjije , zaboravili i zapostavili sistem za delovanje u vanrednim situacijama. Istine radi kraljevački gradski Štab za vanredne situacije se tada više nego dobro snalazio ako se zna da su njegove nadležnosti bile potpuno normativno nejasne a materijalni reursi za postupanje u vanrednim situacijama malte ne nepostojeći.Možda je baš ta spoznaja da nemamo adekvatan sistem za delovanje u vanrednim situacijama uticala na državne organe i nosioce najviših državnih funkcija da pruže veliku , ad hoc, pomoć Kraljevu da se ,kojim slučajem, ne bi razotkrile sistemske manjkavosti u ovoj oblasti.
U Kraljevu je to ,na sreću, shvaćeno pa je neposredno posle zemljotresa formirano Odeljenje za otklanjanje posledica od zemljotresa kao segment gradske uprave jer se shvatilo da postojeća uprava nema kapaciteta da se ,uz redovne poslove, na duži rok bavi i otklanjanjem posledica od zemljotresa i servisiranjem rada Štaba za vanredne situacije. Sedam godina kasnije taj segment gradske uprave,koji je u međuvremenu preimenovan u Odeljenje za poslove civilne zaštite, postao je primer dobre prakse i za druge lokalne samouprave u Srbiji ali i inicijator i pokretač sistemski promena i rešenja na državnom nivou u oblasti preventivnog delovanja na otklanjanju uzroka potencijalnih vanrednih situacija.Njegova osposobljenost ali i sposobnost gradskog Štaba za vanredne situacije provererena je , i dokazana , u poplavama iz 2014 i 2016 godine.
Author Archive
Prošlo je sedam godina od razornog zemljotresa u Kraljevu
Održivi razvoj je odgovor na neracionalno korišćenje prirodnih resursa!
Sa jedne od radionica na Međunarodnoj konferenciji „Održivi razvoj-Agenda 2030“
Danas je ,na Zlatiboru završena trodnevna međunarodna konferencija „Održivi razvoj-Agenda 2030“ koju je u okviru Institucionalnog granta koji se finansira sa sredstvima CSOnnect programa realizovao Regionalni centar za životnu sredinu (REC), a finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA. Na konferenciji je učestvovalo 48 učesnika iz Srbije, Rumunije, Bugarske, Makedonije, Crne Gore, Albanije i Bosne i Hercegovine iz poslovnog, javnog i civilnog sektora. Na skupu je posebna pažnja posvećena inovativnim pristupima koji su vezani za upravljanje otpadom i organsku proizvodnju.Primerima iz pakse predstavile su se nekolike firme pa je tako Dogma doo iz Zrenjanina predstavila svoj inovativni pristup u proizvodnji višenamneskih stubova od recikliranih materijla i reciklirane ispune. Firme Superior doo iz Velike Plane i Floriva doo su predstavile svoje programe proizvodnje organskog sadnog materijala, dok je Floriva prezentovala i svoj kooperantski model saradnje sa proizvođačima jagodičastog voća.Međunarodna konferencija je bila prilika da se učesnici informišu o dostignućima predstavnika civilnog sektora u oblasti zelene ekonomije, organske proizvodnje, edukacije mladih za bavljenjem biznisom i sovijlanom preduzetništvu. Deo vremena učesnici su iskoristili i za upoznavanje sa primerima dobre prakse iz ove regije pa su tako posetili nekoliko poljoprivrednih proizvođača iz opština Arilje, Čajetina,Ivanjica i grada Užica. Sa organskom proizvodnjom maline upoznali su se u domaćinstvu Radojka i Mire Luković iz Arilja, proizvodnju sadnog materijala su upoznali u firmi Floriva doo iz Ivanice, o održivom turizmu se govrilo prilkom poste Etno parku „Terzića avlija“ u Zlakusi,o proizvodnji peleta se razgovaralo prilokom obilaska preduzeća „Gorštak“ iz Braneškog polja (Čajetina)a mlekara „Zlatka“ u Čajetini, im je predstavljena kao primer javno privatnog partnerstva.Etno selo Sirogojno, je poslužilo kao pravi primer kako se tradicijas koristi u turističkoj ponudi.Glavne poruke trodnevne,danas završene ,međunarodne konferencije na Zlatiboru sažete su u usvojenim zaključcima u kojima su,između ostalog ,iznete i glavne poruke : da održivi razvoj treba prilagoditi realnim potrebama i potencijalima lokalnih zajednica, da je potrebno unaprediti saradnju na svim nivoima od regionalnog, nacionalnog, pa dao lokalnog, a da ključni aspekti razvoja treba da doprinesu očuvanju planete Zemlje, unapređenju socialnih elementa svake zajednice i aktivne ekonomije.
?
U svim tim segemntima treba voditi računa o primerima dobre prakse, jer oni značajno doprinose prenosu znanja i podspešuju saradnju i inovativnost što je realizaciom ove konferencije i demonstrirano
Neizvesna budućnost brownfield lokacija u Srbiji !
dr.Svetozar Krstić:Ekonomija „presuđuje“ o sudbini brownfild lokacije
Kraljevo je , juče , bilo domaćin vrlo intesantnog skupa upriličenog u Regionalnoj privrednoj komori Moravičkog i Raškog upravnog okruga. Na okruglom stolu u organizaciji Fakultet za primenjenu ekologiju „Futura“ iz Beograda, a u saradnji sa Institutom za bioekonomiju, održivu poljoprivredu i primenjenu ekologiju i Evropskim pokretom za Srbiju, Kraljevo, razgovaralo se o „Brownfield investicionim lokacijama , modelima njihov ekoremedijacije i ekonomske valorizacije“. Radi se , u suštini, o traganju za načinima i modelima ponovnog korišćenja lokacija koje su ranije korišćene za različite privredne ili vojne delatnosti a koje su ,trenutno, napuštene i prepuštene raubovanju što od ćudi prirode što od različitih oblika huliganskog ponašanja ljudi iz njihovog neposrednog okruženja. A da problem bude što veći radi se , uglavnom, o lokacijama koje se nalaze u centralnim gradskim zonama ili tik na obodima gradova. I dok neki vole da kažu da je nastanak takvih lokacija posledica „deindustrijalizacije“ koje se, pored toga što su već ekonomski problem , vremenom,pretvaraju u sve veći i veći ekološki problem sa neistraženim i nesagledivim posledicama po najbliže okruženje ,juče na skupu u Kraljevu čulo se i mišljenje docenta na fakultetu Futura, dr. Zlatka Dragosavljevića, koji je nastanak tih brownfields ili ti po naški braon polja ili , još preciznije ,smeće lokacija rekao da su to posledice,i spomenici, nesposobnosti generacija kojima je „zapalo“ da sprovedu procese tranzicije a koje to ,očigledno je, nisu znale . Šta god da je po sredi radi se o problemu koga treba što pre rešavati a za koji ,kako se juče čulo na skupu u Kraljevu , naše društvo nema dovoljno ni famozne političke volje ni stručnih ,organizacionih i finansijskih kapaciteta. Iako razni problemi na tim ,takozvanim, „braon poljima“ bujaju iz dana u dan poput korova koji ih već prekriva oni ,nažalost, nisu prioritetni politički ciljevi osim što, povremeno,najčešće u predizborno doba ,postaju predmetom spinovanja raznih neverovatnih obećanja o njihovom oživljavanju uz pomoć ,nezaobilaznih, stranih investitora sa egzotičnih i manje egzotičnih destinacija. Kraljevo kao grad domaćin skupa dobar je primer za ovu temu jer, kako se juče čulo, raspolaže sa šest takvih lokacija(Mataruška Banja, Bogutovačka Banja, „Termoplastika“ u Čibukovcu, Konarevo, Fabrika Vagona i Magnohrom) mada bi , mišljenja smo , ovom spsiku mogle da se pridodaju i još neke lokacije. Iako je činjenica da su i dve banje na ovom spisku brownfeld lokacija više za Riplija, a i krunski dokaz pogubno sprovedene tranzicije, fokus ,ipak, treba usmeriti na lokaciju Fabrike Vagona koja svojom veličinom a i lokacijom malte ne u centru grada ,traži hitnu , ozbilju multidisciplinarnu i multisektorsku akciju svih nivoa vlasti. Pre svega u sprovođenju ozbiljnih eko remediconalnih aktivnosti .Ništa manji problem nije ni lokacija Magnohroma koja je ,nešto manja i nešto dalja od centra grada, ali koja ,samo na jednom mestu površine šest hektara, ima deponiju materijala korišćenog u proizvodnji vatrostalnih opeka. Kraljevo je dobar primer za ovu temu i još po nečemu. Na primerima njegovih brownfield lokacija najbolje se uočava sva apsurdnost postojećeg zakonskog okvira i isto takvog ponašanja dobrog dela nosilaca javnih ovlašćenja-funkcija , posebno na državnom nivou. U praksi lokalna vlast koja je nešto preuzimala,i preduzima, da makar evidentira probleme poput ,recimo, opasnog i neopasnog otpada na tim lokacija je ,zbog postojećeg zakonskog okvira , realno nemoćna da takve brownfield lokacije nudi potencijalnim investitroima,ili da ih pak ,po određenim uslovima, ustupa građanima i njihovim organizacijama što je svetsko iskustvo, jer su one vlasništvo države i odluke te vrste su u nadležnosti centralne vlasti. Apsurdno ali istinito, građani na lokalu mogu ,barem za sada, samo da gledaju bujanje eko i ekonomskih problema na brownfild lokacijama a malo toga ,realnog, je u njihovoj moći.Predlozi i inicijative koje , mahom dolaze iz organizacija civilnog društva ostaju „zaglavljene“ u lavirintima političke birokratije, dok je nezabeležen slučaj da je neka skupština lokalne samouprave tražila aktivnije anagažovanje centralne vlasti na rešavanju statusa ovih lokacija ili pak problema koje one uzrokuju. Proklamavana politička kompatibilnost lokala i centralnih vlasti i na ovom primeru pokazuje svoju apsurnost i nefunkiconalnost u rešavanju životnih problema na lokalu. No, bez obzira na ovu sumornu sliku inicijativa organizatora da se na ovu temu razgovara van Beograda,pre svih Fakulteta za primenjenu ekologiju „Futura“, je za svaku pohvalu. 
Jer,učesnici okruglog stola su bili u prilici da čuju nova i kreativna razmišljanja na teme korišćenja GIS-a(geoprostorni informacioni sistem) i njegovih baza kao moćnog alata za neophodna merenja raznih parametara ovih lokacija,zatim moguće modele eko remedijacije brownfild lokacija a i metode i modelenjihove ekonomske valorizacije.
Priznanje Kraljevu na međunarodnom skupu u Opatiji
Danas je , u Opatiji, u organizaciji UNDP, počeo dvodnevni , međunarodni skup skup civilne zaštite pod nazivom „South East Europe Urban Resilience Building Action Network“ (SEE Urban). Radi se o projektu izgradnje urbane otpornosti na području jugoistočne Evrope (Hrvatske, BiH, Srbije, Makedonije, Kosova, Crne Gore i Albanije) koji u svoje aktivnosti uključuje niz organizacija i udruženja iz ovog dela Evrope. Cilj SEE URBAN projekta je primena i prilagođavanje primera dobre prakse udruživanja jedinica lokalne samouprave radi smanjenja rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća u zemljama Jugoistočne Evrope, kako bi se umanjile posledice ovih događaja i zaštitili ljudi, životna sredina i imovina.Zato i ne čudi što su iskustva i primeri dobre prakse grada Kraljeva naišli i u Opatiji na dobar prijem i zaslužena priznanja. Jer, podsetimo se Kraljevo je 10 februara ove godine bilo domaćin potpisivanja Protokola o saradnji gradova i opština u slivu Zapadne Morave na smanjivanju posledica dejstva elementarnih nepogoda a u fokusu aktivnosti Odeljenja za poslove civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva našle su se brojne preventivne aktivnosti koje značajno doprinose jačanju otpornosti lokalne zajednice na klimatske promene. Ovaj segment gradske uprave je bio i ključni akter stvaranja preduslova za potpisivanje pomenutog protokola. Zdravko Maksimović, Načelnik Odeljenja za poslove civilne zaštite gradske uprave Kraljeva je, kao član delegacije Srbije, imao zapaženo izlaganje u Opatiji a zbog aktivnosti Kraljeva Srbija je,za inkluzivnost u procesima smanjivanja i upravljanja rizicima , nagrađena slikom.U delegaciji Srbije bili su i Ivan Bošnjak , državni sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu , Sandra Nedeljković,zamenica direktora Kancelarije za javna ulaganja ,Darko Drndić predstavnik Stalne konferencije gradova i opština i predstavnici 6 opština i gradova nedavno nagrađenih, u Kruševcu, prilikom obeležavanja 13.oktobra- Međunarodnog dana smanjenja rizika od prirodnih katastrofa. Skup u Opatiji se nastavlja sutra kada će u bivšem vojnom kompleksu Šapljane kod Rijeke biti izvedena pokazna vežba civilne zaštite.
Humanista i dobrotvor iz Kanade poklanja Kraljevu obdanište
Danas je u Kraljevu , u Skupštini grada, potpisan Ugovor o zajedničkoj gradnji obdaništa na Beranovcu.Ugovor su potpisali gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić i Miroljub – Miša Dugalić, dopisnik „Politike“ iz Kraljeva koji je to uradio kao opunomoćeni predstavnik Milomra Glavčića , našeg iseljenika iz Kanade .Gradnju ovog objekta Miša Dugalić je ,zvanično , najavio na svečanoj sednici Skupštine grada Kraljeva na Kraljevdan 7. Oktobra , kada je , po prvi put, dodeljena novoustanovljena nagrada grada Kraljeva za humanost koja nosi ime Milomira Glavčića a koju su , prvi dobili , mladi aktivisti gradske organizacije „Crvenog Krsta“ iz Kraljeva. Tada je najavljeno a današnjim potpisivanjem i ozvaničena gradnja dečijeg obdaništa površine 809 metara kvadratnih na Beranovcu.Obdanište će ,kako se danas čulo, biti arhitektonski savremeno ,moderno i energetski efikasno zdanje koje će služiti na ponos ne samo meštanima Beranovca i okolnih mesta gde ,kako je rečeno , živi oko 600 mališana u uzrasnom periodu koji ima potrebu za ovakvom ustanovom. Dobrotvor i donator Milomir Glavčić će sa 200.000 evra pomoći gradnju ovog objekta, što je dovoljno za građevinske radove, dok je grad obezbedio potrebno zemljište i neophodnu infrastrukturu a daće i sredstva potrebna za dovršetak u iznosu od oko 85.000 evra. Procenjuje se da vrednost opremljenog zemljišta na kome će se graditi vrtić i opreme kojom će se on opremiti iznosi još oko 200.000 evra što znači da će kompletan objekat koštati oko 490.000 evra. Očekuje se da će gradnja vrtića na Beranovcu početi do kraja ove nedelje a predviđeno je da sama gradnja traje 90 radnih dana što znači da će vrtić početi sa radom na proleće 2018 godine. Govoreći u ime izabranog izvođača radova ,preduzeća „Tehnomag“ iz Kraljeva , tehnički direktor Simo Milićević je , izazivši osećanje ponosa što su odabrani da učestvuju u, još jednoj, humanoj aktivnosti Milomira Glavčića ,obećao efikasnu i kvalitetnu gradnju uz poštovanje rokova na čemu ,inače, donator uvek insistira.
Antrfile
Ležem zadovoljan i srećan znajući da sam pomogao kad je trebalo !
Rečenicom iz naslova Milomir Glavčić je odgovrio na pitanje o motivima zbog kojih pomaže svom zavičaju (kraj oko Jošaničke Banje) a i drugim mestima poput Raške i Kraljeva kome je, u zadnje tri godine pomogao sa blizu dva milona evra. To je , pak, samo deo od preko 6 miliona evra donacija ovog našeg iseljenika a koje je on učinio za razne objekte u Srbiji, pre svega u njegovom rodnom podkopaoničkom kraju koga je napustio još ,daleke, 1949 godine.
Najpre je septembra 2014 pušten u saobraćaj novi most preko Ibra za koji je Glavčić donirao milon kanadskih dolara,zatim je na Kraljevdan 2015 počela sa radom mangnetna rezonaca u Opštoj bolnici „Studenica“ za čiju kupovinu i troškove transporta je donirao 547.000 evra a evo sada i donacije od još 200.000 evra za novi vrtić koji bi ,s’pravom trebalo da se nazove „Milomir“.Danas je Miroljub Miša Dugalić govreći o svom prijatelju Milomiru prepričao i njegov odgovor na pitanje Zašto pomaže baš Kraljevu?
U najkraćem radi se o njegovom sećanju na Kraljevo u kome se obreo aprila 1941 godine povlačeći se iz bombadovanog Beograda ,gde je učio zanat, ka svojim rodnim Popama kod Jošaničke Banje. Bez novca i hrane na stanici u Beogradu prihatio ga je nepoznati saputnik iz Kraljeva koji ga je potom ,obzirom da je pruga od Kraljeva ka Raški bila oštećena , poveo na konak u Ribnicu kod svog prijatelja gde su mu osim smeštaja dali i hranu. Milomir ,kaže, nikada to nije zaboravio iako ni tada a ni danas ne zna ime tog čoveka ali zato od tada veruje da pomoć uvek dođe sa neke strane kada je najpotrebnija. A on , eto, smatra da je Kraljevu danas pomoć najpotrebnija.
A zahvaljujući njemu Kraljevo je 26 oktobra 2015 godine potpisalo Povelju prijateljstva sa Nijagara Fols-om , u kome živi Milomir Glavčić ,što je prva, institucionalna dimenziju u saradnji dva grada iz Kanade i Srbije. Na početku tog dokumenta se ističe „vekovima staro prisustvo pripadnika radno vredne srpske zajednice u Nijagara Folsu gde je1916. osnovana Srpska nacionalna odbrana, najstarija srpska organizacija u Kanadi koja je i danas aktivna“.
Kraljevo se seća stradanja iz oktobra 1941 godine
Danas je u kraljevačkom Spomen parku upriličen Dan sećanja na nevino stradale žrtve u oktobru 1941 godine. Ovome je predhodila komemorativna sednica Skupštine grada Kraljeva a u okviru pomena na nevino stradale , u Spomen parku , su glumci Kraljevačkog pozorišta izveli inscenaciju poeme „Smrt u kući“ kraljevačkog pesnika , i nekadašnjeg urednika kulturne rubrike u „Borbi“, Bogdana Mrvoša , u režiji Aleksandre Kovačević . Decenijam unazad Kraljevo obeležava i seća se dana iz oktobra 1941 godine kada su pripadnici 717 rezervne pešadijske divizije 749 puka nemačkog Vermahta ,pod komandom majora Ota Deša, , čiji su pripadnici mahom bili austrijanci i prusi , sprovodeći naredbu generala nemačke pešadije u Srbiji Franca Bemea , izdatu 10.oktobra 1941 godine , o streljanju 100 zarobljenika ili talaca za svakog ubijenog nemačkog vojnika.Tada je , u Kraljevu, u periodu od 15 do 20 oktobra streljano 2190 nevinih talaca , mahom žitelja grada na Ibru ali nekoliko desetina izbeglica iz Slovenije i sa Kosova koji su se tih burnih dan našli u Kraljevu. Dugo se u javnosti operisalo sa znatno većim brojem nevino stradalih ali je zahvaljujući naporu Narodnog muzeja iz Kraljeva ali pre svega višeg kustosa Silvije Krejaković ,tokom sedmogodišnje realizacije projekta „Popis žrtava II svetskog rata u Kraljevu“, u periodu 2002 do 2009 godine utvrđen ovaj broj streljanih imenom i prezimenom. Koncept sećanja na ove tragične dan menjan je više puta tokom svih predhodnih 76 godina, od plahata iz 1942 godine kojim je najavljen Godišnji parastos, preko Svečanog šestogodišnjeg pomena iz 1948 godine ,zatim Oktobarskih svečanosti ,Kraljevačkog oktobra , dočekivanja „Voza bratstva i jedinstva“ pa sve do izvođenja avangardnih pozorišnih i muzičkih performansa krajem sedamdesetih i osamdestetih godina prošlog veka , da bi se stiglo do današnjeg načina obeležavanja . On , u jednom delu , podrazumeva parastos nevino stradalim kao verski obered a u drugom delu polaganje venaca ,uz predhodni počasni plotun a potom i izvođenje prigodnog programa primerenog sadržaja nekog od , primarno lokalnih, kulturnih stvaralaca. Uprkos protoku vremena projekat kraljevačkog „Spomen parka“, izabran kao prvonagrađeni na opštejugoslovenskom konkursu iz 1971 godine, autora Spasoja – Paje Krunića ,beogradskog arhitekte, nije dovršen ali je dobio neke nove sadržaje, poput Spomen kapele , istog autor čija gradnja traje zadnje četri godine , i koja , nažalost , takođe nije završena kao što ni sam Spomen park nije kompletno ograđen pa često ,tokom godine , biva žrtvom različitih vidova vandalskog ponašanja pojedinaca.Ovogodišnjem Danu sećanja prisustvovalo je, uprkos lepom vremenu, manje od hiljadu prisutnih pa i to ,na svoj način, kazuje da se ,i sadašnji koncept obeležavanja, valja preispitati i , ako treba, osavremeniti sadržajima primerenim senzibilitetu novih naraštaja koji treba da neguju sećanje na te tragične dane kako je to ,između ostalog, danas poručio, u svom obraćanju na Spomen parku i gradonačelnik Kraljeva dr. Predrag Terzić. 
Prevencija u fokusu aktivnosti sistema delovanja u vanrednim situacijama
Kruševac je ,danas, bio domaćin centralne ,republičke , manifestacije „Dome, sigurni dome“ kojom je , po prvi put u Srbiji, na takvom nivou , obeležen 13 oktobar – Međunarodni dan smanjenja rizika od prirodnih katastrofa. Organizatori skupa bili su Sektor za Vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova i Kancelarija za javna ulaganja u ime Vlade Republike Srbije , UNDP za Srbiju, Stalna konferencija gradova i opština i grad Kruševac , a prisustvovalo mu je oko stotinu predstavnika gradova i opština iz čitave Republike kao i Ivan Bošnjak , državni sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu , Velimir Stanojević državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede , Predrag Marić,pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i Načelnik sektora za vanredne situacije u tom ministarstvu , Đorđe Staničić , generalni sekretar SKGO i Miroslav Tadić menadžer projekataUNDP za Srbiju . U ime grada domaćina pozdravio ih je gradonačelnik Kruševca Dragi Nestorović koji ih je upoznao sa aktivnostima koje se u ovom gradu preduzimaju na planu izgradnje sistema delovanja u vanrednim situacijama i prevenciji u otklanjanju uzroka klimatskih promena. Fokus ovogodišnjih aktivnosti na planu smanjenja rizika od prirodnih katastrofa u Srbiji je na prevenciji u borbi protiv elementarnih nepogoda i usklađen je sa globalnom Sendai kampanjom koja se vodi pod nazivom „7 ciljeva za 7 godina“. Na svečanosti su prezentirana najbolja rešenja opština i gradova u oblasti smanjenja rizika a zahvalnice za postignute rezultate dobili su Beograd, Čačak, Novi Pazar i Kruševac dok je Ub , za dobro urađenu procenu rizika na nivou opštine ,dobio dron, kao poklon Karitasa za Srbiju koji , kako je danas rečeno, godinama unazad, na razne načine, podržava kako otklanjanje posledica elemetarnih nepogoda u Srbiji tako i brojne preventivne aktivnosti usmerene na smanjivanje posledica dejstva elementarnih nepogoda. Čast da najboljima podeli nagrade pripala je Zdravku Maksimoviću, Načelniku Odseka civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva, čime su i na ovom skupu istaknuti rezultati koje grad Kraljevo ostvaruje u izgradnji efikasnog sistema za prevenciju i delovanje u vanrednim situacijama, ali i lični doprinos Maksimovića koji , rečeno je danas u Kruševcu,čini mnoge pionirske korake u širenju svesti o neophodnosti zajedničkog multidisciplinarnog i multisektorskog delovanja kako državnih organa i privrednih subjekata tako i građana u preventivnim aktivnostima kojima se umanjuju posledice elementarnih nepogoda na području opština i gradova u slivu Zapadne Morave.Jedna od njegovih inicijativa je i juče sprovedena eko akcija čišćenja priobalja i delova korita reka II i III kategorije u slivu Zapadne Morave na kojoj je ,kako je to saopšteno u Kruševcu, učestvovalo oko 1000 volontera u osam opština i gradova.
Akcija „Sto kao jedna“ okupila hiljadu volontera u osam gradova
I u Kraljevu je , danas, na nekoliko lokacija realizovana akcija čišćenja rečnih korita reka II i III kategorije koje su deo sliva Zapadne Morave čime je dat doprinos akciji „Sto kao jedan“ kojom se obeležava Međunarodni dan smanjenja rizika od prirodnih katastrofa (13.oktobar). Oko 200 volontera organizovanih u 12 timova čistilo je probalje Žičke reke, Ribnice i Ibra. Oni su , tako, bili deo velikog tima od oko 1000 volontera koji su , danas, sproveli iste akcije u Čačku ,Kruševcu, Požegi, Raški , Ivanjici, Kosjeriću i Vrnjačkoj Banji. Caritas Srbije se potrudio i volontere opremio zaštitnim rukavicama, majcama i kapama a u Kraljevu su ,uz pomoć Stalne konferencije gradova i opština i Odeljenja Civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva , u škola u Vrdilima , Roćevićima i Dedevcima, postavljeni plahati sa praktičnim uputstvima za ponašanje u vanrednim situacijama. Akcija „Sto kao jedan“ je zamišljena kao deo preventivnih aktivnosti u borbi sa posledicama klimatskih promena koje je moguće, i treba češće, organizovati na lokalnom nivou. Ova masovna akcija je lep uvod i najava sutrašnjeg skupa u Kruševcu gde će se organizovati centralna manifestacija na nivou republike , kojom će se, po prvi put u Srbiji, obeležiti Međunarodni dan smanjenja rizika od prirodnih katastrofa pod nazivom„Dome sigurni dome“. Organizatori skupa u Kruševcu su Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Srbije , Stalna konferencija gradova i opština, UNDP za Srbiju i grad Kruševac kao domaćin.
Poljoprivreda je prva na udaru klimatskih promena !
Danas je, u Kraljevu, u okviru nedelje obeležavanja Međunarodnog dana smanjenja rizika od prirodnih katastrofa , u Poljoprivredno-hemijskoj školi „dr.Đorđe Radić“, održana panel- diskusija na temu „Klimatske promene i uticaji na poljoprivredu. Organizatori panela, Odeljenje za poslove civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva , FAO (Orgnizacija za hranu i poljoprivrednu Ujedinjenih nacija) za Srbiju i Poljoprivredno-hemijska škola „dr. Đorđe Radić “, su , pored učenika završnih razreda škole domaćina , pozvali i predstavnike Poljoprivredno savetodavne stručne službe „Ibar“, Saveta za poljoprivredu grada Kraljeva i jedan broj poljoprivrednih proizvođača. Na panelu se , od više učesnika u raspravi čulo niz relevantnih i zabrinjavajućih podataka o brojnim , negativnim promenama , u sektoru poljoprivrede , u ovom delu Srbije , koje su direktno uzrokovane klimatskim promenama. Proces degradacije poljoprivrednog zemljišta pod uticajem klimatskih promena se ispoljava u nekoliko pojavnih oblika a njihov zajednički imenitelj jeste smanjivanje površina obradivog zemljišta, što uz izražene trendove depopulacije sela u Srbiji za rezultat ima na jednoj strani sve veće troškove poljoprivredne proizvodnje a na drugoj sve neizvesnije konačne ishode u vidu obima i kvaliteta poljoprivrednih proizvoda. Dodamo li tome , kako je danas na panelu rečeno, i nedostatak adekvatnih organizacija poljoprivrednika eto razloga više za zaključak da je poljoprivreda najugroženija privredna aktivnost u Srbiji dejstvom klimatskih promena. Otklanjanje uzroka a to je bez sumnje borba protiv klimatskih promena na svim nivoima, a pre svega na lokalnom, iziskuje dobru organizovanost svih društvenih činilaca, multidisciplinarni i multisektorski set mera i aktivnosti. Katastrofalne poplave iz 2014 godine u kojima su bili ugroženi životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi (22 procenta ukupnog stanovništva) u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji , o čijim razmerama najbolje govore podatci da je ukupna šteta od poplava iznela 1,7 milijardi evra ili više od 4 procenta BDP, su otkrili i osnovni problem našeg društva a to je nepostojanje adekvatnog sistema bilo za prevenciju bilo za sanaciju posledica elementarnih nepogoda uzrokovanih klimatskim promenama.Nizom sistemskih mera organizacionog , normativnog i finansijskog karaktera uz pomoć više međunarodnih organizacija poput EU , FAO, UNDP, Svetske banke inicrane su mnoge promene kojim započinje izgradnja efikasnog i funkcionalnog sistema za borbu protiv klimatskih promena. Akcenat je prebačen na aktivnosti preventivnog karaktera među koje ,svakako, spadaju i razni oblici edukacije svih segmenata društva a posebno mladih u cilju jačanja njihovih sposbnosti percepcije uzročnika klimatskih promena na lokalnom nivou i njihovog uključivanja u preventivne aktivnosti raznog formata koje treba da smanje uzročnike klimatskih promena. No, reč je o dugoročnom, vrlo zahtevnom i kompleksnom poslu koji zahteva više zajedništva kako reče jedan od učesnika citirajući afričku poslovicu : Ako hoćeš brzo-Idi sam ali ako hoćeš daleko-Idi zajedno sa drugima.Jer, snaga za borbu protiv klimatskih promena se mora tražiti isključivo u znanju, organizovanosti i zajedništvu jedan je od zaključaka danas održanog panela u Kraljevu.
Izveštaj je jedan od sadržaja medijskog projekta „Snagom zajedništva i znanja protiv prirodnih nepogoda“ koga sprovode „KV Novosti-on line“ a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja .
Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.
Radno obeležavanje Dana smanjenja rizika od prirodnih katastrofa
Zdravko Maksimović, Načelnik Odeljenja Civilne zaštite gradske uprave grrada Kraljeva
Međunarodni dan smanjenja rizika od prirodnih katastrofa (13.oktobar) biće ove godine , između ostalog, obeležen i akcijom „Sto kao jedan“ “ tokom čijeg izvođenja bi se čistila priobalja reka u slivu Zapadne Morave. Ova odluka je doneta danas u Kraljevu a namera organizatora, a to je Tim za kordinaciju aktivnosti potpisnica Protokol o saradnji gradova i opština u slivu Zapadne Morave, je da se , dan uoči jubileja , 12 oktobra na sto lokacija , na rekama I i II reda u slivu Zapadne Morave , organizuje istovremeno čišćenje njihovih priobalja. Cilj zajedničkog rada jedinica lokalnih samouprava u slivu Zapadne Morave jeste stvaranje otpornije zajednice kako bi se prevencijom i edukacijom predupredili i smanjili rizici od elementarnih nepogoda, pa je samim tim jedna ovakva aktivnost u potpunosti posvećena realizaciji jednog važnog segmenta na putu do ostvarenja tog cilja. Preko društvenih mreža i web aplikacije volonter.rs uz aktivno uključenje Kancelarija za mlade u svim opštinama i gradovima potpisnicam Protokol o saradnji gradova i opština u slivu Zapadne Morave, biće obezbeđen i adekvatno opremljen dovoljan broj volontera kako bi se ostvarili što veći efekti u čišćenju. Svoj doprinos uspehu i masovnosti ove akcije daće i javno-komunalana preduzeća kao i druge javne ustanove i institucije poput Crvenog krsta, domova zdravlja, policije. Pored ove , bez sumnje najvažnije aktivnosti , Međunarodni dan smanjenja rizika od prirodnih katastrofa biće obeležavan, tokom čitave naredne nedelje , nizom edukativnih aktivnosti u koje će se, prvenstveno, uključivati školska populacija. U Kraljevu se sa ovim aktivnostima otpočelo i ranije pa je tako, prošle nedelje , oko 500 učenika nižih razreda , iz osam osnovnih škola sa teritorije grada Kraljeva bilo uključeno u akciju „Mala škola civilne zaštite“ koju je kao aktivnost istoimenog projekta sprovelo Odeljenje za poslove civilne zaštite Gradske uprave grada Kraljeva. Za sredu je najavljeno održavanje panel diskusije na temu „Klimatske promene i efekti na poljoprivredu“ a učesnici će biti stručnjaci za poljoprivredu sa teritorije grada Kraljeva , predstavnici organizacije FAO programa UN za Srbiju, poljoprivrednici, profesori i učenici poljoprivrene škole dr. Đorđe Radić iz Kraljeva koja će biti domaćin panela. Centralna manifestacija na nivou republike , kojom će se obeležiti Međunarodni dan smanjenja rizika od prirodnih katastrofa, biće održana u Kruševcu 13 oktobra a organizatori su Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Srbije , Stalna konferencija gradova i opština, UNDP za Srbiju i grad Kruševac kao domaćin.