Dva mlada profesora sociologije iz Beograda , Zoran Radoman i Ilija Malović  autori  i urednici bloga „Rakija uglavnom“, koji za sebe kažu da su  ambasadori srpske rakije u Srbiji,  i  Udruženje sa Gledićkih planina  „Crvena Ranka“  bili su , danas , domaćini zanimljivog skupa „„Crvena Ranka i rakijski bonton“ održanog u Regionalnoj privrednoj komori u Kraljevu. Poredeći Bibliju i rakiju , što će , mnogima , zvučati kao jeres Zoran i Ilija kažu da je Biblija najprodavanija ali i , verovatno , najmanje čitana knjiga na svetu , dok je rakija , u Srbiji , piće koje se ,verovatno, najviše pije , na koje smo , kao na nacionalni brend svi ponosni , ali o kome se , ipak , malo zna .I u tom prostoru antipoda oni vide ulogu svog bloga i svoju ličnu kao promotera vrednosti rakija, posebno onih proizvedenih od autohtonih , starih sorti šljiva. Među nima je i  Crvena Ranka koja je , u osnovi porodica autohtonih sorti šljiva , poznata pod različitim imenima lokalnog  karaktera,  poput Ranica, u istočnoj Srbiji , Dragačica, Okruglica , u Dragačevskom kraju i niz drugih  varijeteta u imenu. U osnovi , radi se o staroj sorti  u raznim mutacijam uzrokovanim lokalnim karakteristikama zemljišta i klime od koji se prave rakije  približno sličnog organo leptičkog  svojstva. Definitivno je , kažu oni , a to su potvrdili i mnogi od učesnika današnjeg skupa , da su te autohtone sorte kapital koga se olako odričemo  prihvatajući ,vođeni lukrativnim motivima, strane sortimente šljiva. Otuda i apel upućen sa današnjeg skupa takozvanim donosiocima odluka , na svim nivoima , da  različitim multisektorskim i multidisciplinarnim merama podrže očuvanje autohtonih sorti šljiva u Srbij jer to jeste , realni reurs koji nam može osnažiti održivi razvoj ma koliko nam se to ,na prvi pogled, činilo manuje potentim u ekonomskom smislu od , recimo , savremenih tehnologija. Ilija Malović,jedan od moderatora današnjeg ,dobro posećenog, skupa je istakavši da je rakija akcizna roba,  apelovao na državu da snažnije zaštiti malobrojne , registrovane , proizvođače rakija. Upotrebivši ,figurativno , da se ta zaštita treba sprovesti „ognjem i mačem“ koji bi se sproveo registracijom svakog kazana za pečenje rakije u Srbiji i zabranom pečenja rakije za sve neregistrovane proizvođače rakije on je posebno ukazao na sektor ugostiteljtva kao slabu kariku u distributivnim lancima jer ,zbog profita , u našim restoranima se , još uvek , prodaje svakojaka rakija. Kao dokaz te prakse i paradoksa fenomena rakije u Srbiji on je naveo  Beograd i njegove restorane , u kojima je najviše stranih gostiju, koji nažalost tek u retkim mogu popiti originalnu rakiju proizvedenu od domaćih autohtonih sorti šljiva. Da priča o rakiji i njenom  današnjem položaju u Srbiji ne bi bila samo priča pobrinuli su se Dragana i Dejan Veljović ,proizvođači  poznate „Rakije iz Rakije“ koji su danas predstavili novine iz svoje produkcije poput limitirane edicije „Black edition RizR“ od samo 100 litara sedmogodišnje rakije od sorte „Crvena Ranka“ i „Kalvadosa iz Gledića“ koji je odležao deset  godina u hrastovim buradima a  pravljen je od  autohtonih sorti jabuka.