U kraljevačkom hotelu „Turist“ održana je javna debata pod nazivom „Rad i prilike u Kraljevu: iskustva zaposlenih, mogućnosti za mlade i uloga lokalne zajednice“, koju je organizovala Fondacija Centar za demokratiju (FCD). Skup, organizovan u okviru projekta „Crno na belo“, ogolio je surovu istinu: dosadašnji model ekonomskog razvoja, zasnovan na jeftinoj radnoj snazi i izdašnim državnim podsticajima, udario je u zid, ostavljajući iza sebe radnike u stanju duboke egzistencijalne nesigurnosti i sistemskog beznađa.

Izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju, Nataša Vučković, naglasila je da je cilj organizovanja serije ovakvih panela širom Srbije prikupljanje autentičnih podataka o stvarnom položaju radnika, dok je u završnom rezimeu zaključila da je globalna slika radnih prava i perspektiva sveta rada podjednako sumorna kao i naša.

Učesnici su kroz argumentovanu diskusiju na panelu kojim je moderirao Ivan Kuzmanović iz  Centar za demokratiju ,identifikovali ključne barijere koje danas stoje na putu dostojanstvenog rada u Kraljevu:

Zorica Lešević (RPK Kraljevo) istakla je da se privreda suočava sa strukturnim problemima koji onemogućavaju održivo zapošljavanje bez stalne spoljne podrške.

Aleksandar Ilić (predsednik Gradskog odbora Saveza samostalnih sindikata Srbije u Kraljevu) upozorio je da su radnička prava u praksi svedena na minimum. On je naglasio da se radnici sve češće tretiraju kao potrošna snaga bez stvarne pravne i socijalne sigurnosti, što nameće imperativ jačanja sindikalne borbe i hitnu promenu zastarelog zakonskog okvira.

Jovan Nešović (udruženje „Novi put“) ukazao je na hronični izostanak suštinske saradnje između javnog, poslovnog i civilnog sektora. Prema njegovim rečima, bez tog trougla nemoguće je kreirati realne i efikasne lokalne politike zapošljavanja.

Dragojla Vujović (Crveni krst Kraljevo) podelila je potresna iskustva najranjivijih grupa, ističući da se sugrađani koji godinama bezuspešno traže posao suočavaju sa barijerama koje direktno vode u apatiju, izolaciju i potpuno gubljenje vere u institucije.

Zoran Nikolić (Kraljevački razvojni centar) oštro je kritikovao „zid medijskog ćutanja“ i rigidnu praksu poslodavaca koji zloupotrebljavaju institut „poslovne tajne“ kako bi prikrili kršenja radnih prava.On je zatražio donošenje novog Zakona o radu, ali i insistiranje na izmenjenim pravilima i smernicama u procesima budžetskog sufinansiranja, kojima bi se lokalni mediji dodatno podstakli da se bave temama iz oblasti rada, sa posebnim fokusom na prava zaposlenih.

Vladimir Beočanin (advokat)  je ukazao na zabrinjavajuće pravosudne prakse i  sukcesivnu pojavu grupnih tužbi radnika , takozvanih „masovki“, ističući da preopterećenost sudskih odeljenja i  loš materijalni položaj radnika deluju obeshrabrujuće na one koji koji pokušavaju da sudskim putem zaštite svoja uskraćena prava.

O krahu jednog modela najrečitije govori statistika: dok je u periodu od 2015. do 2023. godine, snažno podstaknut subvencijama, u Srbiji godišnje otvarano u proseku 40.000 radnih mesta, taj broj je u 2024. godini strmoglavo pao na tek nešto više od 8.000. Ovaj drastičan pad jasno signalizira da je era intenzivnog rasta zaposlenosti po starom receptu nepovratno završena.

Stanje u sektoru rada se dramatično pogoršava, što je posledica kumulativnih efekata kraha neoliberalnog ekonomskog koncepta. Enormna koncentracija kapitala u rukama nekolicine dovela je do toga da svet rada više ne predstavlja primarni faktor u stvaranju nove vrednosti, već se na njega gleda kao na trošak koji treba radikalno srezati. Uz to, ubrzani razvoj IT sektora i veštačke inteligencije, uprkos očiglednim benefitima, dodatno smanjuje potrebu za ljudskim kapitalom.

U takvom globalnom i nacionalnom vrtlogu, Kraljevo se ubrzano depopulizuje, stari i osiromašuje. Posebno zabrinjava činjenica da su donosioci odluka u lokalnoj samoupravi u ovoj situaciji samo nemi posmatrači. Očigledno je da lokalna vlast nema ni stručnih kapaciteta, a ni političke volje da otvori najširi društveni dijalog koji bi ponudio alternative kroz set konkretnih lokalnih mera.

Umesto proaktivne politike, suočavamo se sa sumornom prognozom: grad će se uskoro suočiti sa prestankom rada preduzeća čiji su vlasnici ovde došli isključivo tragajući za jeftinom radnom snagom uz državne stimulanse. Da je beznađe već tu, upečatljivo govore podaci o rastućem broju građana koji ubrzano upadaju u stanje socijalne potrebe. O tome svedoče sve duži spiskovi korisnika usluga Centra za socijalni rad, kao i broj onih kojima je jedini siguran dnevni topli obrok onaj u kuhinji Crvenog krsta. Kraljevo, nažalost, postaje grad u kojem radnici, kao najveće žrtve tranzicije, ostaju prepušteni sami sebi u vremenima koja neumoljivo dolaze.