„Ivan Rajović bio je čovek kojeg ste morali da razumete da biste voleli njegovu dušu. Ona je bila čista, ali je on to voleo da sakrije – iza ironije, grubosti, ponekad i distance. Nije tražio sažaljenje. Tražio je smisao.Mnogi Ivana Rajovića nisu razumeli. Oni koji jesu znali su da iza tvrdog glasa i nesklonosti kompromisu stoje ta čista duša i doslednost koja su ga skupo koštale, ali nikada nisu bile na prodaju.“

Ove reči novinarke  Marine Miljković Dabić izgovorene na današnjoj komemoraciji upriličenoj povodom smrti Ivana Rajović pesnika, novinara, urednika i jednog od najupečatljivijih kulturnih glasova ovoga grada najsažetije iskazuju suštinu njegove ličnosti.

Govoreći o njegovom stvaralaštvu Marina  je ,između ostalog kazala: „Ivan je autor koji je u književnosti i javnom životu Kraljeva ostavio dubok trag. Pisao je poeziju, prozu, knjige za decu i dokumentarističke zapise, bio novinar i urednik „Ibarskih novosti“ i RTV Kraljevo.

Njegove pesme prevođene su na beloruski, nemački, engleski, kineski i slovenački jezik. Dobitnik je nagrade „Stražilovo“ za najbolju pesničku knjigu 1990. godine, kao i Oktobarske i Novembarske nagrade grada Kraljeva. Kao jedini pesnik iz Srbije bio je zastupljen u međunarodnoj zbirci Mostovi prijateljstva, objavljenoj pod pokroviteljstvom Evropske unije.

Njegova prva zbirka, Psi će vladati svetom (1982), najavila je autora koji ne traži saglasnost već istinu. U knjigama Pakt, Muzej voštanih figura, Velika predstava i Bioskop u provinciji Rajović je gradio svet malih gradova, provincijske teskobe i unutrašnjih pobuna. Njegova poezija bila je ogoljena, bez ukrasa, često ironična, ali u suštini duboko moralna.

Kasnije zbirke – Šapat sa ivice sveta, Sludnji dan Kraljeva, Iza brane pesme – svedoče o autoru koji se vraća sopstvenom gradu, ne da bi ga mitologizovao, već da bi ga suočio sa stvarnošću. Pisao je i za decu, u knjigama Strašljivi lisac i Vitez slinavog nosa, pokazujući nežniju, razigranu stranu svog talenta, a oni koji su ga pažljivo slušali znali su da je u njemu postojala čista, gotovo dečačka potreba za pravdom i dostojanstvom.

Pre Marine Miljkovć Dabić na današnjoj komemoraciji održanoj u Sali Skupštine grada Kraljeva govorio je Rade Velizarov Erac,pisac istakavši da,“ma koliko to danas zvučalo pretenciozno,dolazi vreme u komeće se Kraljevo prepoznavati i po Ivanu Rajoviću“.

Od Rajovića se, na kraju komemoracije, oprostio i njegov mlađi drug  Ivan Damjanović, istakavši da ,njemu lično ,ali mnogim drugim pripadnicima njegove generacije, Ivanova hrabrost i buntovništvo ostaju uzor u borbi za pravednije društvo zasnovano na načelima vladavine prava i veće socijalne pravde.

Sahrana Ivana Rajovića obavljena je danas,u 12 časova, na Novom groblju u krugu porodice i prijatelja.