Kraljevo je juče izgubilo Ivana Rajovića (rođen u Ušću, 14. septembra 1956. – preminuo 1. marta 2026), pesnika, novinara, urednika i jednog od najupečatljivijih kulturnih glasova ovog grada.

Bio je pesnik snažne slike i nemirnog duha, autor koji je u književnosti i javnom životu Kraljeva ostavio dubok trag. Pisao je poeziju, prozu, knjige za decu i dokumentarističke zapise, bio novinar i urednik „Ibarskih novosti“ i RTV Kraljevo.

Njegove pesme prevođene su na beloruski, nemački, engleski, kineski i slovenački jezik. Dobitnik je nagrade „Stražilovo“ za najbolju pesničku knjigu 1990. godine, kao i Oktobarske i Novembarske nagrade grada Kraljeva. Kao jedini pesnik iz Srbije bio je zastupljen u međunarodnoj zbirci Mostovi prijateljstva, objavljenoj pod pokroviteljstvom Evropske unije.

Njegova prva zbirka, Psi će vladati svetom (1982), najavila je autora koji ne traži saglasnost već istinu. U knjigama Pakt, Muzej voštanih figura, Velika predstava i Bioskop u provinciji Rajović je gradio svet malih gradova, provincijske teskobe i unutrašnjih pobuna. Njegova poezija bila je ogoljena, bez ukrasa, često ironična, ali u suštini duboko moralna.

Kasnije zbirke – Šapat sa ivice sveta, Sludnji dan Kraljeva, Iza brane pesme – svedoče o autoru koji se vraća sopstvenom gradu, ne da bi ga mitologizovao, već da bi ga suočio sa stvarnošću. Pisao je i za decu, u knjigama Strašljivi lisac i Vitez slinavog nosa, pokazujući nežniju, razigranu stranu svog talenta, a oni koji su ga pažljivo slušali znali su da je u njemu postojala čista, gotovo dečačka potreba za pravdom i dostojanstvom.

Roman Uzgajalište klonova potvrdio je njegovu trajnu opsesiju pitanjima identiteta, slobode i manipulacije.

Kao novinar i urednik RTV Kraljevo i „Ibarskih novosti“, ostavio je hiljade tekstova. Bio je deo generacije koja je verovala da reč ima težinu i da novinarstvo nije zanat, već pozicija odgovornosti.

Rajović nije bio samo književnik. Bio je jedan od ljudi koji su nosili kulturne i društvene promene u Kraljevu. Devedesetih i kasnije, u trenucima kada je bilo lakše ćutati, on je birao da govori. Bio je među pokretačima kulturnog uzdizanja grada, ali i jedno od zaštitnih lica Koalicije Zajedno i građanskih okupljanja i protesta 1997. godine. Sto dana je svake večeri stajao na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu, po kiši i hladnoći, noseći reč kao jedino oružje.

Njegov lični život bio je obeležen teškim godinama: ostao je bez posla nakon privatizacije „Ibarskih novosti“ i godinama sa porodicom živeo bez osnovnih uslova za život, ali ni tada nije odustajao od pisanja ni od javne reči. U tome je bila njegova doslednost.

Ivan Rajović bio je čovek kojeg ste morali da razumete da biste voleli njegovu dušu. Ona je bila čista, ali je on to voleo da sakrije – iza ironije, grubosti, ponekad i distance. Nije tražio sažaljenje. Tražio je smisao.

Njegovo delo ostaće kao zapis jednog vremena i kao podsetnik da promena počinje onda kada neko odbije da ćuti.

„Ja uvek pišem ono što mislim i nikada nisam imao razloga, niti imam, da se bilo kome dopadnem ili da laskam. Znaš ti to dobro. Tužno bi bilo da ja nekim slučajem „odem”, pu, daleko bilo, a da ne popijemo to piće, jer vremena su takva da svaka takva svečanost može biti poslednja, a ne bih voleo da te posle grize savest zbog jedne tako banalne stvari koja može da bude i prava svečanost. Jer, popiti piće sa nekim ko ti je drag i koga poštuješ, postalo je nešto što samo retki srećnici mogu sebi da priušte, a meni je čast što spadam u jednog od takvih, a i ti takođe…”, napisao mi je u jednoj od poslednjih prepiski koje smo imali.

Ne želim da se izvinjavam što je ovaj oproštaj, možda, previše ličan. Neke ljude ne možete ispratiti samo faktima, bibliografijom i nagradama. Neke ljude morate ispratiti srcem.

Mnogi Ivana Rajovića nisu razumeli. Oni koji jesu znali su da iza tvrdog glasa i nesklonosti kompromisu stoje ta čista duša i doslednost koja su ga skupo koštale, ali nikada nisu bile na prodaju.

A one su, zar ne, jedino što na kraju ostaje. Putuj, Ivane i neka su Ti čisti bar nebeski putevi kad zemaljski nisu bili. Redakcija portala Krug izražava najdublje saučešće Ivanovoj porodici.

O mestu i datumu sahrane naknadno ćemo izvestiti.

Marina Miljković Dabić,urednica Portala Krug