Rečenica koju smo pozajmili za naslov samo je jedna od bezbroj sličnih poruka kojima se kraljevčani danas, putem društvenih mreža i medija, opraštaju od svog omiljenog lekara – dr Milivoja Pavlovića, hirurga–endokrinologa, koji je preminuo u prepodnevnim satima u bolnici u Beogradu, posle kraće i teške bolesti, u 52. godini života.

Dr Milivoje Pavlović otišao je u naponu svoje profesionalne i ljudske snage, ostavljajući za sobom neizbrisiv trag lekara kakav se retko sreće. Bio je lekar koji je pacijente primao pre svega kao ljude i sugrađane, sa iskrenom željom da razume njihovu muku i učini sve što je u njegovoj moći da im olakša tegobe – ne samo vrhunskim stručnim znanjem, već i toplom rečju, pažnjom i nesebičnom posvećenošću.

Njegova neposrednost, skromnost i ljudskost učinile su ga izuzetno omiljenim među pacijentima, ali i među kolegama i saradnicima. Važio je za lekara koji ne broji sate, ne pravi razliku među ljudima i nikada ne okreće glavu od tuđe patnje. Upravo zato, za mnoge je bio mnogo više od doktora – bio je oslonac, sagovornik i nada.

Kao hirurg–endokrinolog, svojim znanjem i profesionalnim zalaganjem pomerio je granice struke i svrstao se među najbolje. Ipak, ono po čemu će ostati posebno upamćen jeste činjenica da je u svakom trenutku ostajao – čovek među ljudima. Zbog toga će njegovo ime zasigurno biti upisano u anale kraljevačkog zdravstva, među lekarske i ljudske legende koje i danas žive u sećanjima građana Kraljeva.

Njegov esnaf, ali i šira javnost, pamtiće ga i po snažnim i iskrenim rečima koje je izgovorio 2014. godine, na komemoraciji povodom smrti svog mentora, hirurga dr Slobodana Daneta Lukića, kada je javno postavio pitanje koje i danas odzvanja:„Morali bismo da se, kao društvo, zapitamo gde idemo ako je neko sposoban da potegne oružje na čoveka kakav je bio Dane Lukić.“

Tim rečima, kao i celokupnim svojim životom i radom, dr Milivoje Pavlović pokazao je da je medicina poziv, ali i odgovornost prema društvu i čoveku.

Njegova smrt predstavlja nenadoknadiv gubitak kako za njegovu porodicu tako i  za Opštu bolnicu „Studenica“, za građane Kraljeva i za srpsko zdravstvo u celini. Iza njega ostaju tuga, praznina i tišina koju je teško ispuniti, ali i duboko poštovanje, zahvalnost i uspomena koje neće izbledeti.

Vreme i mesto održavanja komemorativne sednice i sahrane biće naknadno objavljeni.