Monday, 06. February 2023.

Posts Tagged ‘vanredne situacije’

Ibar se ,polako,povlači u  svoje  korito

Objavljeno: 20.01.2023. | autor: KV Novosti -on line

U prilici smo, zahvaljujući grupi koja se bavi elementarnim nepogodama i prevencijom  u okviru  Odeljenja za poslove civilne zaštite Gradske uprave grada Kraljeva da vam pokažemo eksluzivne snimke reke Ibar snimljene u Kraljevu  dana posle podne. Na snimcima se vidi da se reka polako povlači u svoje korito.

Na zvaničnom sajtu grada Kraljeva objavljena je informacija o poseti Jelene Tanasković,ministarke poljoprivrede u Vladi Srbije Ušću gde je, u društvu gradonačelnika Kraljeva dr.Pregraga Terzića,obišla poplavljene pogone fabrike „Odmenska voda“

Snaga opština i gradova je u njihovom zajedništvu!

Objavljeno: 05.10.2018. | autor: KV Novosti -on line

Saša Mogić i Darko Drndić

Danas su u Beogradu završene dve , međunarodne ,  specijalizovane sajamske manifestacije .To su 15-ti Međunarodni sajam zaštite životne sredine i prirodnih resursa , „ EcoFair “,  i 41 Međunarodni sajam prevencije i reagovanja u vanrednim situacijama i bezbednosti i zdravlja na radu , „112 EXPO“.

U okviru konferncijskog bloka „ Prevencija i reagovanje u vanrednim situacijama “ govorilo se o pripremi i reagovanju lokalnih samouprava na vanredne situacije , mestu i ulozi privrednih društava i drugih pravnih lica u sistemu zaštite i spasavanja , zbrinjavanju u vanrednim sitaucijama i novinama koje su donele , nedavno usvojene izmene Zakona o lokalnoj samoupravi kroz prezentaciju modela međuopštinske saradnje „Sliv“ u zajedničkom upravljanju rizicima od strane gradova i opština.

Kako je ,u uvodnim napomenama , istakao Darko Drndić menadžer  Savetodavnog centra SKGO, brojne su aktivnosti gradova i opština , pre svih onih okupljenih u Asocijacije slivova Zapadne Morave i Kolubare , u oblasti prevencije i upravljanja vanrednim situacijama koje su se dešavale pre donošenja novog Zakona o lokalnoj samoupravi.Te aktivnosti , prepoznate i podržavane od strane Kancelarije za javna ulaganja Vlade Srbije , Stalne konferencije gradova i opština , UNDP za Srbiju i  FAO za Srbiju , u mnogom su uticale i doprinele da Narodna Skupština Republike Srbije  20. juna 2018. godine usvoji Zakon o izmenama i dopunama zakona o lokalnoj samoupravi i time stvori normativne predpostavke za efikasnije udruživanje lokalnih samouprava. Učestvujući u raspravi pomoćnik ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Saša Mogić je  naglasio da novi pravni okvir predstavlja veliku šansu za udruživanje kapaciteta i resursa lokalnih samouprava što je , po njegovim rečima , posebno važno za manje, ekonomski slabije opštine ali i za sve druge lokalne samouprave , posebno u  aktivnostima preventivnog delovanja i upravljanja vanrednim situacijama uzrokovanim elementarnim nepogodama, bez obzira na njihovu veličinu. Jer , rekao je Mogić, nova pravila udruživanja opština i gradova , sa fokusom na udruživanju kapaciteta kako u izvršavanju njihovih  izvornih tako i poverenih nadležnosti, će omogućiti smanjivanje negativnih efekata dva paralelna procesa koji se , zadnjih godina,  odvijaju u Srbiji a to su proces racionalizacije javnih uprava lokalnih samouprava i proces ustrojavanja  novih budžetskih pravila oličenih u programskoj strukturi lokalnih budžeta.

Klima utiče na sve

Obrazlažući podršku koju , godinama unazad, Program Ujedinjenih Nacija za Srbiju pruža  lokalnim samoupravama  u njihovim aktivnostima usmerenim na upravljanje vanrednim sitaucijama uzrokovanim elementarnim nepogodama , Miroslav Tadić portfolio menadžer UNDP-a u Srbiji je naglasio značaj činjenice da je svest o uticaju klimatskih promena na pojave vanrednih situacija sve prisutnija u aktivnostima lokalnih samouprava u Srbiji.To je , rekao je on , preduslov  i za njihovo snažnije angažovanje na otklanjanju uzroka nastajanja klimatskih promena na tom , lokalnom , nivou. Nova zakonska rešenja koja će zajedničke aktivnosti lokalnih samouprava  učiniti efikasnijim doprinose i toj ,efikasnijoj, borbi protiv klimatskih promena

Zajedništvo kao preduslov za efikasniju borbu protiv elementarnih nepogoda

Održan VII sastanak koordinatora sliva Zapadne Morave

Objavljeno: 24.01.2018. | autor: KV Novosti -on line

Prisustvo državnog sekretara Ministarstva za zaštitu životne sredine dr.Branislava Blažića sedmom sastanku koordinator sliva Zapadne Morave održanom danas u Kosjeriću je,bez sumnje, vest koja će obeležiti ovaj skup uprkos sadržajnom dnevnom redu. Mišljenje svih učesnika je da je tek ovim činom prepoznavanja aktivnosti asocijacije gradova i opština udruženih u sliv Zapadne Morave od strane Ministarstva za zaštitu životne sredine njima,  a i javnosti, poslata poruka da će , u narednom periodu, prevencija uzroka klimatskih promena organizovana na lokalnom nivou biti prioritet multidisciplinarnih i multisektorskih aktivnosti koordiniranih sa državnog nivoa.Jer ,ovaj globalni problem ima, itekako , snažne lokalne uzročnike a i problemi se primarno vide na tom nivou.I upravo ti problemi ,pre svih poplave, erozije i drugi oblici degradacije poljoprivrenog zemljišta i šuma ,su isplivali na površinu u punom kapacitetu tek majskim poplavama 2014 i 2016 godine i doveli do toga da inicijativa pokrenuta odozdo rezultirala stvaranjem ove asocijacije.Tu činjenicu,autohtonosti i pionirstva asocijacije slivova Zapdne Morave i Kolubare, istakao je ,u svom obraćanju i dr.Blažić naglasivši da će Ministarstvo za zaštitu životne sredine dati svoju podršku i pomoć da se normativno i institucionalno urede poslovi prevencije u borbi protiv elementarnih nepogoda jer je to par ekselans pitanje jačanja kvaliteta životne sredine.I druge dve teme iskristalisane kroz raspravu o programu rada asocijacije za 2018 godinu su vredne pažnje šire javnosti.Reč je pre svega o informaciji Stalne konferencije gradova i opština da će ,kroz svoje aktivnosti,podržati inicijativu iz Kraljeva da, do izrade budžeta lokalnih samourava za 2019 godinu,ova asocijacija jedinica lokalnih samouprava, koristeći neku vrstu svojih javnih ovlašćenja predloži Ministarstvu finansija izmene sipiska uniformnih programa i programskih aktivnosti lokalnih samouprava.Uočena je potreba da se izmenama postojećih programskih budžetskih linija obezbedi adekvatniji materijalni tretman aktivnostima prevencije protiv uzroka i postupalju u vanrednim situacijama od strane  lokalnih samouprava.Druga tema vezana je za sektor poljoprivrede koji je,po rečima Aleksandra Mentova programskog menadžera FAO za Srbiju,posle energetike,najizloženiji posledicama klimatskih promena pa i elementarnim nepogodama uzrokovanih tim promenama.On je najavio skori početak primene novog softvera koji će biti dostupan gradovima i opštinama a koji će proces procene šteta nastalih u poljoprivredi dejstvom elementarnih nepogoda učiniti znatno efikasnijim.FAO je ,inače,i u predhodnoj,prvoj godini rada asocijacija slivova Zapadne Morave i Kolubare,pružio podršku sprovođenjem radionica  na kojima se radilo na metodologijama procena šteta u poljoprivredi a i inicijativom prema pojedinim lokalnim samoupravama  da urade svoje procene ugroženosti poljoprivrede od klimatskih promena.Učesnike sastanka u Kosjeriću pozdravio je i predsednik opštine Kosjerić Žarko Đokić.

Normom urediti udruživanje lokalnih samouprava po rečnim slivovima

U Užicu je održan VI sastanak Tima za koordinaciju aktivnosti gradova i opština iz sliva Zapadne Morave

Objavljeno: 18.12.2017. | autor: KV Novosti -on line

Danas je u Užicu održan VI sastanak Tima ta koordinaciju aktivnosti 12 opština i 5 gradova iz sliva Zapadne Morave. Ove lokalne samouprave su se , februara ove godine , udružile u asocijaciju i ,  u Kraljevu , potpisale Protokol o saradnji u cilju smanjivanja rizika od elementarnih nepogoda i  koordiniranog postupanja u vanrednim situacijama posebno u slučaju poplava. Stvaranje asocijacije  je , pre svega, posledica iskustava ovih lokalnih samouprava stečenih kroz odbranu od velikih poplava iz maja 2014 godine i aktivnosti na otklanjanju posledica. Ta iskustva su pokazala da postojeći normativni okvir nije , na adekvatni način ,  prepoznao potrebe i stvorio mogućnosti zajedničkog postupanja lokalnih zajednica posebno u sprovođenju preventivni aktivnosti za otklanjanje i smanjivanje lokalnih uzročnika elementarnih nepogoda.U vremenu kada  izrazite klimatske promene snažno deluju na povećani broj prirodnih nepogoda nedopustivo je držati se tradicionalnih formi organizovanja  i saradnje lokalnih zajednica a udruživanje opština i gradova u slivu Zapadne Morave je pionirski pokušaj menjanja postojećeg stanja i odnosa. Ovaj potez je , zbog potencijala ideje  a i potreba redefinisanja čitavog sistema smanjivanja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, od početka dobio podršku države iskazanu kroz podršku Kancelarije za javna ulaganja i Stalne konferencije gradova . Ova institucija je, podsećanja radi, i nastala iz potrebe da se , posle katastrofalnih majskih poplava 2014 godine u Srbiji  uspostavi sistemski pristup otklanjanju posledica. Zahvaljujući tome i brojne međunarodne organizacije zainteresovane za izgradnju efikasnosg sistema za postupanje u vanrednim situacijama u Srbiji, poput EU, UNDP, FAO, Svetske banke su, preko svojih organizacionih jedinica u Srbiji , od samog starta podržale aktivnosti asocijacije opština i gradova iz sliva Zapadne Morave. Za nešto manje od godinu dana rada ostvareni su zapženi rezultati a fokusu aktivnosti asocijacije bile su  obuke za porocenu šteta po međunarodnoj PDNA metodologiji ,za procenu šteta u poljoprivredi ali i na davanju sugestija na postojeća normativna rešenja lokalnog i nacionalnog značaja za oblast postupanja u vanrednim situacijama.Tako je ,danas, u Užicu, posle uopznavanaj sa Izveštajem Stalne konferencije gradova i opština o primedbama i predlozima na Nacrt Zakona o smanjenju rizika od katastroffa i upravljanju vanrednim situacijama,datim tokom javne rasprave o ovom dokumentu ,ponovljen predlog da novi zakon treba , obavezno, da stvori normativne predpostavke za širenje ovog modela udruživanja lokalnih samouprava. Ponovo se čula i inicijativa da se , što pre , pristupi izradi Zakona o civilnoj zaštiti kao krovnog akta koji bi  sadžajnije , multidisciplinarnim i multisektroskim pristupom, kreirao normativni okvir za integrisanje aktivnost  prevencije i mitigacije u jednom širem kontekstu  kreiranom što potrebama lokalnih zajednica što sve izraženijim delovanjem klimatskih promena na mnoge aspekte života.Predstavnicima opština i gradova koji su danas prisustvovali sastanku  u Užicu Ana Seke iz UNDP za Srbiju  predstavila je aktuelni projekat „Lokalne zajednice otporne na klimatske“ koji će se,u narednih pet godina,sprovoditi u Srbiji. Fokus ciljeva projekta je na lokalnim aktivnostima usmerenim ka smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Извештај је један од садржаја медијског пројекта „Снагом заједништва и знања против природних непогода“ кога спроводе „КВ Новости-он лине“ а кога је подржало Министарство културе и информисања .Ставови изнети у тексту су искључива одговорност „КВ Новости-он лине“ и ни на који начин непредстављају ставове и мишљења Министарства културе и информисања.

Čelnici lokalnih samouprava su za jačanje sistema delovanja u vanrednim situacijama

Gradonačelnici i predsednici opština Raškog upravnog okruga će nastaviti da podržavaju rad Tima za koordinaciju aktivnosti Protokola o saradnji u slivu Zapadne Morave.

Objavljeno: 15.12.2017. | autor: KV Novosti -on line

Na današnjem sastanku organizovanom od strane Nebojše Simovića ,  Načelnika Raškog upravnog okruga , predsednici opština i gradonačelnici iz pet lokalnih samouprava koje pripadaju ovom okrugu upoznati su , između ostalog ,  i sa aktivnostima koje je sproveo prortal KV novosti realizujući  medijski projekat „Snagom zajedništva i znanja u borbi protiv elementarnih nepogoda“  koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja. Projektnim aktivnostima bile su , primarno ,  obuhvaćene aktivnosti  delova javnih uprava u 12 opština i 5 gradova iz sliva Zapadne Morave u oblasti preventivnog delovanja u borbi protiv elementarnih nepogoda , kao i aktivnosti civilnog sektora i drugih subjekata društva . U tom kontekstu centralna uloga , moderatora i inicijatora  udruživanja lokalnih samouprava u cilju jačanja kapaciteta  za borbu protiv elementarnih nepogoda , s pravom je pripala gradu Kraljevu , tačnije delu njegove javne uprave koji je organizovan kao Odeljenje za civilnu zaštitu , što je konstatovano i na današnjem sastanku. Upravo  sa te adrese , a posle iskustva sa zemljotresom koji je zadesio Kraljevo novembra 2010 i velikih poplava delova teritorije grada u maju 2014 i 2016 godine , potekla je inicijativa za udruživanjem -umrežavanjem oskudnih resursa javnih uprava opština i gradova u cilju jačanja otpornosti na posledice elementarnih nepogoda. Ova inicijativa je pošla od logične predpostavke da su  granice  lokalnih samouprava  ozbiljna prepreka prilikom postupanja u pojedinim vanrednim situacijama i potrebe delovanja na širem frontu. Ovde reč granice treba posmatrati u kontekstu nemogućnosti da nacionalna a posebno lokalna normativa često kreira sistem koji nije efikasan u suoačavanju sa elementarnim nepogodama. A njh je , zbog izrazitih klimatskih promena , sve više , sa sve snažnijim  efektima i sve većim  štetnim posledicama  i za ljude i za materijalna dobra. Originalna ideja  udruživanja  u  organizacije koje obuhvataju lokalne samouprave slivova velikih reka u Srbiji , poznatih po svojim poplavnim karatkeristikama ,poput , recimo , Zapadne Morave i Kolubare  pretočena je u stvarnost februara ove godine potpisivanjem Protokola o saradnji  opština i gradova u slivu baš ove dve reke. Sliv Zapadne Morave , inače,  obuhvata površinu od 11.081 kvadratnih kilometara na kojoj živi 838.791 stanovnika i na njemu su , kao u čitavoj Srbiji , katastrofalne majske poplave u 2014 godini , ostavile posledice od kojih se i dan danas oporavljamo.Potencijale ideje i predloženog modela  udruživanja lokalnih samouprava u slivove u samom startu prepoznala je Kancelarija za javna ulaganja Vlade Republike Srbije koja je , inače , i formirana da uspostavi sistem u otklanjanju posledica velikih majskih poplava 2014 godine u kojima je Srbija pretrpela štetu nezabeleženu  u poslednjih 120 godina.Tada su bili ugroženi  životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi (22 procenta ukupnog stanovništva) u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji. O razmerama te katastrofe najbolje govore podatci da je ,tada, prema rezultatima izvršene procene, ukupna šteta od  poplava iznela  1,7 milijardi evra  ili više od 4 procenta BDP. Ovo Vladino radno telo je , zbog potencijala ideje i predloženog modela  udruživanja lokalnih samouprava u slivove reka , dobilo , za njenu implementaciju , podršku UNDP za Srbiju , ogranka Svetske banke za Srbiju , FAO za Srbiju i niza drugih relavantnih strukovnih asocijacija iz zemlje i inostranstva. Zahvaljujući sinergiji svih tih pozitivnih uticaja došlo je 17.februara.2017 godine , u Kraljevu ,  do potpisivanja Protokola o udrživanje u slivove Zapadne Morave i Kolubare. Malo je ideja ,sa ovih prostor a, koje su za tako kratko vreme opredmećene  a i prepoznate na širem regionalnom prostoru Zapadnog Balkana  i Evropske unije a to , udruživanje lokalnih samouprava  u rečne slivove, svakako jeste konstantovano je , sa zadovoljstvom , na današnjem sastanku u Raškom upravnom okrugu. U tom kontekstu i sam medijski projekat koji je ,u osnovi pratio  razvoj i implementaciju ove ideje je ,r ečeno je na današnjem skupu , doprineo kvalitetnijoj komunikaciji sa zainteresovnim javnostima pa samim tim i efikasnijem ustanovljavanju  jedinstvenih metodologija i procedura postupanja lokalnih samouprava u vanrednim situacijama što se najbolje može videti kroz prizmu činjenica da su predlozi i ideje opština i gradova okupljenih u slivu Zapadne Morave, preko Stalne konferencije opština i gradova , snažno uticale i na normativnu delatnost u vezi vanrednih situacija kako na nacionalnom , tako i na širem , regionalnom , prostoru.

Извештај је један од садржаја медијског пројекта „Снагом заједништва и знања против природних непогода“ кога спроводе „КВ Новости-он лине“ а кога је подржало Министарство културе и информисања .Ставови изнети у тексту су искључива одговорност „КВ Новости-он лине“ и ни на који начин непредстављају ставове и мишљења Министарства културе и информисања.

 

Prošlo je sedam godina od razornog zemljotresa u Kraljevu

Pouke iz iskustva sa zemljotresom

Objavljeno: 03.11.2017. | autor: KV Novosti -on line

U sredu , 3. novembra 2010 godine  u 01,56 časova, Kraljevo je pogodio razorni zemljotres snage 5,4 stepena po Rihterovoj skali (7-8 stepenipo Merkalijevoj skali). Republički seizmološki zavod je u periodu do 13 časova 09.11.2010. registrovao je 258 zemljotresa u istom epicentralnom području. Epicentar prvog , najjačeg ,zemljotresa bio je u okolini Vitanovca dok , u Kraljevu , sve posećeniji sajt European-Mediterranean Centre kaže da je epicentar najjačeg potresa bio bliže gradu – u Grdici. I jedna i druga institucija se slažu da je epicentar bio na maloj dubini (od 2 do 10 km) što je ostavilo teže posledice po objekte u blizini. Zemljotres je, nažalost, odneo i dve žrtve ,bračni par Nataliju i Sinišu Stašić, koji su poginuli usvojoj porodičnoj kući u Grdici .Lekarsku pomoć zatražiloje, u prvom trenutku, blizu stotinu građana. Od zemljotresa je, prema prvim  prijavama , manje ili više oštećeno preko 12.000 objekata. Do ponedeljka, 8. novembra, pregledano je 4.846 objekata, a njih 900 nije za upotrebu. Dva sata posle zemljotresa u Kraljevo je prvi stigao ministar policije Ivica Dačić, a sutradan su Kraljevo posetili i predsednik Tadić i premijer Cvetković kao i malte ne svi ministri u Vladi.  Do prve godišnjice od zemljotresa u Kraljevu je  pregledano 8262 stana a 6894 vlasnika je dobilo novčanu pomoć  za šta je utrošeno 75.499.090 dinara. U istom vremenskom periodu utvrđeno je da je  na 15.333 individualna objeka zabeležena šteta manjeg ili većeg obima ,izgrađene su 463 montažne kuće, od kojih je 229 površine do 40 metara kvadratnih , 172 do 60 metra kvadratnih , a 62 novosagrađene kuće imaju 80 metara kvadratnih. Prosečna cena novosagrađenih kuća iznosila je oko 340 evra po metru kvadratnom. Građanima čije su kuće razvrstane u IV i V kategoriju oštećena isplaćeno je ,u prvoj godini od zemljotresa , 189.630.000 dinara a onima iz tri najniže kategorije 319.628.010. Ono što iz današanje perspektive gledano na ovaj tragičan dan možemo reći jeste da je novembarski zemljotres iz 2010   za Kraljevo bio ono što su majske poplave iz 2014 za Srbiju a to je spoznaja da smo u vremenima tranzicjije , zaboravili i zapostavili sistem za delovanje u vanrednim situacijama. Istine radi  kraljevački gradski Štab za vanredne situacije se tada više nego dobro snalazio ako se zna da su njegove nadležnosti bile potpuno normativno nejasne a materijalni reursi za postupanje u vanrednim situacijama malte ne  nepostojeći.Možda je baš ta spoznaja da nemamo adekvatan sistem za delovanje u vanrednim situacijama uticala na državne organe  i nosioce najviših državnih  funkcija da pruže veliku , ad hoc,  pomoć Kraljevu da se ,kojim slučajem, ne bi  razotkrile sistemske manjkavosti u ovoj oblasti. U Kraljevu je to ,na sreću, shvaćeno pa je neposredno posle zemljotresa formirano Odeljenje za otklanjanje posledica od zemljotresa kao segment gradske uprave jer se shvatilo da postojeća uprava nema kapaciteta da se ,uz redovne poslove, na duži rok bavi i otklanjanjem posledica od zemljotresa i servisiranjem rada Štaba za vanredne  situacije. Sedam godina kasnije taj segment gradske uprave,koji je  u međuvremenu preimenovan u Odeljenje za poslove civilne zaštite,  postao je  primer dobre prakse i za druge lokalne samouprave u Srbiji  ali  i inicijator i pokretač sistemski promena i rešenja na državnom nivou  u oblasti preventivnog delovanja na otklanjanju uzroka potencijalnih vanrednih situacija.Njegova osposobljenost  ali i sposobnost gradskog Štaba za vanredne situacije provererena je , i dokazana , u poplavama iz 2014 i 2016 godine.

Dragocenost međunarodnih iskustava u proceni šteta od elementarnih nepogoda

Na Rudnu završen trodnevi seminar za obuku kadova iz lokalnih samouprava

Objavljeno: 22.09.2017. | autor: KV Novosti -on line

Na Rudnu je danas , u objektu Gradske uprave grada Kraljeva,  završen  trodnevi seminar za obuku kadova iz lokalnih samouprava koje su , februara meseca ove godine , u Kraljevu , potpisale Protokol  o saradnji gradova i opština u slivu Zapadne Morave   u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice kako bi se prevencijom i edukacijom predupredili i smanjili rizici od elementarnih nepogoda. Na seminaru su se, predstavnici delova javnih uprava iz tih lokalnih samouprava zaduženi za postupanje u vanrednim situacijama ,   upoznali sa novom metodologijom za procenu  šteta od elemetarnih nepogoda po međunarodnoj metodologiji  Post-Disaster Needs Assessments ,skraćeno PDNA  (Procene potreba za oporavak i obnovu od elementarnih nepogoda). Seminar-trening radionicu su organizovali Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Srbije , Stalna konferencija gradova i opština , Svetska banka , ogranak Ujedinjenih nacija FAO i Odeljenje za  poslove civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva. Na ovaj način , izborom mesta i suorganizacijom grada Kraljeva odato je  svojevrsno priznanje Kraljevu za sve aktivnosti preduzete ,posle katastrofalnog zemljotresa iz novembra 2010 godine, u zadnjih šest godina, na izgradnji sistema delovanja jedne lokalne samouprave  u vanrednim situacijama. Grad Kraljevo se , sve češće , kako u zemlji tako i u inostrastvu , ističe kao primer dobre prakse u izgradnji sistema delovanja  lokalne samouprave u vanrednim situacijama , i to pre svega zbog izmeštanja fokusa delovanja Odeljenja za civilnu zaštitu primarno na poslove izrade Procena rizika i Planova preventivnog delovanja u borbi protiv elementarnih nepogoda.Nažalost , zemljotres iz 2010  i katastrofalne  majske poplave  2014 godine, su ogolile  sve razmere razorenosti ranijeg   sistema delovanja u vanrednim situacijama. U turobnim  i turbulentnim godinam tranzicije koja u Srbiji , na razne načine, traje evo već tri decenije, sistem delovanja u vanrednim situacijam bio je , slobodno možemo reći , „deveta rupa na svirali“ donosiocima odluka kako na državnom tako i na lokalnom nivou organizovanju  vlasti.Sistema za delovanje u vanrednim situacijama , a pre svega potrebe preventivnog delovanja na sprečavanju  uzroka vanrednih situacija uključujući i elemetarne nepogode, su se oni ,donosioci odluka , a i mi građani , sećali tek suočivši se sa tim istim elementarnim nepogodama ispoljenim u raznom obliku i obimu. Zato ohrabruju aktivnosti koje su u ovoj oblasti započete u Srbiji , posle 2014, uz pomoć međunarodnih institucija i zahvaljujući njihovim donacijama, a koje preduzimaju Kancelarija za javna ulaganja Vlade Srbije i Stalna konferncija gradova. I seminar-radionica na Rudnu je deo tih aktivnosti jer je kod nas , kada je reč o metodologiji procena šteta od elemetarnih nepogoda , još uvek na snazi propis iz daleke 1987 godine pa se primena međunarodne metodologije, uz predhodno prilagođavanje našim uslovima i  potrebama, nameće ,uz poslove izgradnje normativnog i  institucionalnog segmenta budućeg sistema postupanja u vanrednim sitaucijama ,kao prioritet.  Lokalne samouprave ,opštine i gradovi, treba ovo da imaju u vidu pre sveg kod planiranja i usvajanja svojih budžeta.