Brojni su izazovi pred  građevinarima  u vremenima koja dolaze,posebno pred naukom i strukom koja se bavi građevinskim sektorom u suočenju sa sve strožijim normama u zemljama širom sveta ,posebno u zemljama Evropske unije, i sve glasnijim zahtevima da se sprovede  dekarbonizacija.

Kako u uslovima povećane tražnje za stanonovima, izazvane globalnim rastom populacije, koji prema nekim podacima,dovodi do ubrzane urbanizaciji,čiji je jedan od ishoda ,na globalnom nivou, da na svakih pet dana nove zgrade „zaposednu“ površinu ekvivalentnu veličini Pariza ispuniti sve strožije norme poput,recimo, nZEB (nearly zero-energy building) – zgrade gotovo nulte energije?

Kako to sprovoditi u uslovma kada proizvodnja čelika i cementa ,kao ključnih i ,još uvek, teško zamenjivih materijala u građevinarstvu učestvuje sa čak 7% u ukupnim globalnim emisijama  gasova koji izazivaju efekat staklene bašte(GHG)?

Zašto je fokus ,u primarnoj fazi na takozavnim operativnim emisijama CO2 i drugih GHG ,koji nastaju tokom korišćenja zgrade a ne na „već ugrađenim“ emisjama CO2 i drugih GHG koji nastaju u procesima proizvodnje i transporta građevinkog materijala i drugih komponenti koje se koriste u građevinarstvu ,pre svega u zgradarstvu (visokogradnji)?

Ovo su samo neka od pitanja   koja su ,juče u Kragujevcu, pred učesnicima Okrugli sto:”Dekarbonizacija zgradarstva u Srbiji” organizovanog na  Fakultetu inženjerskih nauka Kragujevac, u okviru projekta Plavo zelene mreže Futura „Ka niskougljeničnom zgradarstvu u Srbiji“, koga sprovodi udruženje „Unekop“, pokrenuli  profesori Dušan Gordić i Vladimir Vukašinović.

Oni su, veoma sadržajnim uvodnim napomenama ,sa obiljem podataka pokrenuli i niz drugih pitanja koja su im postavili prisutni,mahom studenti ,budući inženjeri koji će  se ,tokom svog rada,sretati sa novim pristupima i izmenjenim paradigmama u građevinarstvu.

Te promene su otpočele kroz Liderstvo u energetskom i ekološkom projektovanju(„LEED“-a (Leadership in Energy and Environmental Design),norme o zgradama  gotovo nulte energije nZEB (nearly zero-energy building),ide se ka zgradi(neto)nulte energije, objektu  sa nultom neto potrošnjom energije i nultom neto emisijom ugljen-dioksida  (ZEB),zatim ka zgradi neto nulte emisije (ZNC) do pasivne zgrade (PH)pasive hous.

Napredak novih energetskih i građevinskih tehnologija i istraživanja i prikupljanja podataka o izgrađenim objektima gde su primenjeni ti novi pristupi  u građevinarstvu biće u fokusu  nauke i građevinske struke u vremenima pred nama ,čulo se danas u Kragujevcu.

Zato su  primeri multisektorske saradnje obrazovnog i civilnog sektora ,poput današnjeg skupa u Kragujevcu, važni za odgovre na izazove pred kojima se nalazimo u sektoru građevinarastva.

I da ne bude dileme u svemu tome ključna je uloga države,tačnije spremnost i kapacitei javne uprave i donosilaca odluka  da prate sve brže promene  u ovom sektoru.

I na samom kraju da vas podsetimo da je Unekop u oviru ovog  projekta „Ka niskougljeničnom zgradarstvu“ objavio publikaciju „Kako do  neto nule CO2 u građevini? Koju možete preuzeti OVDE

Preneto sa portala „EKOVIZIJE“