Dejan Koturanović,direktor Centra za kulturu „Gradac“ iz Raške otvara izložbu „Upoznaj naš grad:Raška od praistorije do kasnog srednjeg veka“
Večeras je u Galeriji Centra za kulturu „Gradac“ iz Raške ,otvorena treća izložba iz ciklusa „Upoznaj naš grad:Raška od praistorije do kasnog srednjeg veka“ koja je deo bogatog programa kojim ovaj grad , u ponedeljak 17.septembra , obeležava svoj Dan opštine u znak sećanja na dan kada je 1845. godine Knez Aleksandar Karađorđević potpisao ukaz o podizanju varoši Raške.
Vladar koji se borio za suverenitit Srbije, prepoznao je , pre ravno 173 godine , važnost formiranja varoši na specifičnom geo-strateškom položaju i neophodnost uspostavljanja institucija Kneževine Srbije na graničnoj liniji sa tadašnjom Otomanskom imperijom.
Ideja o organizovanju niza izložbi, objedinjenih projektom pod zajedničkim naslovom Upoznaj naš grad javila se, 2015. godine, nakon obeležavanja 170 godina od osnivanja varošice Raške, povodom novoustanovljenog praznika Opštine – 17. septembra. Idejni tvorac koncepta i autor projekta je istoričarka umetnosti , kustos Sonja Milićević.
Od 2016. godine, pod pokroviteljstvom Opštine Raška, Centar za kulturu „Gradac“ godišnje realizuje po jednu izložbu, sa željom da trajno sačuva od zaborava sve što je vezano za prošlost (ali i sadašnjost) Raške: od izgleda ulica, preko arhitekture, kulturnih i umetničkih spomenika, znamenitosti i umetničkih zbirki, zanata i običaja, do ličnosti koje su obeležile njenu istoriju kroz razne oblasti ljudskog delovanja. Do sada su realizovane dve izložbe Ulice (2016) i Arhitektura Raške (2017) koje su se bavile osnivanjem grada, njegovom urbanizacijom i arhitekturom.
Treća u nizu izložba, koja ima za cilj da prezentuje nepokretna kulturna dobra sa teritorije opštine Raška, nosi naziv Raška od praistorije do kasnog srednjeg veka. Izložba je pokušaj da se pruži uvid u najstariju prošlost Raške, koja se sagledava preko rezultata arheoloških istraživanja: periodi praistorije, od neolita preko metalnih doba, do antičke prošlosti, kada je rimska država na ovim prostorima organizovala svoju upravu nad ibarskim argentarijama, na koju će se nadovezati period rane vizantijske vlasti. U srednjem veku, kada je formirana srpska država, čije srednjovekovno ime Raška nosi i čuva u izvornoj formi, ova oblast se tokom XIII veka našla u središtu njene teritorije, između arhiepiskopije u Žiči i prestonog grada Rasa, uzdižući svoju ekonomsku moć srebrom Kopaonika. Otuda poseban deo izložbe čini umetnost srednjeg veka, koja započinje sa spomenicima ranog hrišćanstva, kao izvanrednim slojem kulturnog nasleđa, a kulminaciju ima u spomenicima XIII i XIV veka, da bi tokom turskog perioda, stvaralaštvo bilo svedeno u lokalne okvire, ali ipak živo, na
Koncipirana kao pregled arheoloških lokaliteta i sakralnih spomenika, uz simultano korišćenje fotografija starijeg i novijeg datuma, originalnih i kopija predmeta, maketa, dokumenata, drugih prikladnih eksponata i informativnih panela, izložba treba da ukaže na bogatu kulturnu baštinu Raške i njene okoline, od praistorije i antike, preko srednjeg veka i perioda Osmanske vladavine, zaključno sa krajem 18. veka, i da na jednom mestu, prvi put, široj javnosti predstavi istraženu i čuvanu bogatu arheološku građu, kao i spomenike kulture sa teritorije opštine Raška.
Izložbu je , u prisustvu brojnih gostiju i autorskog tima, otvorio Dejan Koturanović,direktor Centra za kulturu „Gradac“ iz Raške .
Autorke izložbe i tekstova za potrebe izložbe i kataloga su arheološkinja/muzejski savetnik Tatjana Mihailović i istoričarke umetnosti doc. dr Branka Gugolj i kustos Sonja Milićević.
Овај текст је један од садржаја медијског пројекта „Богатство градитељског наслеђа општине Рашка II део “ кога спроводе „КВ Новости-он лине“ а кога је подржала општина Рашка.Ставови изнети у тексту су искључива одговорност „КВ Новости-он лине“ и ни на који начин непредстављају ставове и мишљења општине Рашка
Projekat vodosnabdevanja, prikupljanja i prečišćavanja otpadnih voda za opštinu Raška realizuje se u saradnji sa delegacijom Evropske unije u Republici Srbiji, sa ciljem unapređenja javne vodovodne i kanalizacione infrastrukture u opštini Raška. Krajnji cilj ovog projekta je prikupljanje i tretiranje svih otpadnih voda u opštini Raška u novom postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda, u selu Rvati. Vrednost projekta vodosnabdevanja, prikupljanja i prečišćavanja otpadnih voda za opštinu Raška je 6.258.931 evra , od čega je za radove izdvojeno 5.678.531 evra, a za tehničku pomoć: 580.400 evra.
Већ смо, кроз пример манифестације „Рашке духовне свечаности“, истакли чињеницу да су се , знаменити рашчани , културни посленици , својевремено организовали око пројекта „Рашке духовне свечаности“, партициприрајући у њему све до стварања климе у Рашки и кадрова из саме Рашке који гарантују њено очување.Тада смо се запитали зашто нешто слично није могуће и у другим областима ? Констатовали смо и се да се могући одговор на ово питање крије у потреби установљавања праксе институционалне комуникације са појединцима , привредницима и начницима а ,који су пореклом из Рашке и околине. Тим пре јер би развој информатичких технологија и модела умрежавања и комуницирања које оне пружају знатно олакшале посао комунинације. Ова наша инцијатива , рекли би смо , наишла је на разумевање и подршку , пре свега, Центра за културу „Градац“. Природом свог посла , кроз свакодневну комникацију у функцији припрема бројних манифестација које ова установа ,са успехом, организује менаџмент установе је уочио да се , људи пореклом из Рашке и околине, њима често обраћају у трагањима за својим коренима. Ово је посебно дошло до изражаја кроз активности покренуте приликом установљавања и опремања спомен собе у знак обележавања стогодишњице боравка и рада ратне Владе краљевине Србије у Рашки 1915 године. Већ наговештај могућности да ово може , и треба , да прерасте у сталну поставку будућег музеја Рашке изазвао је , и на основу релативно малог броја медијских објава, велико интересовање људи чији су корени са ових простора било да сазнају нешто више о крају одакле су потекли било да добију релевантније информације о својим предцима. Кроз те контакте дошло се, на условно речено обе стране, до спознаје да би Рашка требало да , у оквиру и под покровитељством локалне самоуправе, организује институционално ,планско и континуирано прикупљање података о људима пореклом из Рашке и околине. Стварањем добре ,креативне базе података ,а што је , како смо већ констатовали, итекако могуће захваљујући савременим информатичким технологијама и алатима, Рашка би само потврдила оно што руководство локалне самоуправе ,често, и с правом , истиче а то јесте чињеница да су људи основни капитал и снага Рашке.Та снага би свакао била још већа промишљеним и континуираним укључивањем људи порекла из ових крајева у разне , а пре свега привредне активности. А само јачи економски развој јесте услов свих услова у борби са негативним демографским трендовима који ,Рашку , карактеришу , као нажалост и читаву Србију , деценије уназад . Како смо у , разговору са запосленима у Центру за културу „Градац“ сазнали намера им је да , ова своја размишљања, провере и кроз директну и непосредну комуникацију са рашчанима који живе ван Рашке па стога не чуди што планирају да њихова „прва станица“ буде Краљево у коме већ близу деценије са успехом ради удружење „Стара Павлица“ које окупља људе пореком из Рашке а којих је , према неким проценама , у Краљеву и околини малте не исто као у Рашки данас. Верујемо , знајући њихове потенцијале, да ће ,ускоро, нова активност Центра за културу „Градац“ из Рашке бити и континуирана ,институционализована и садржајна сарадња са рашчанима у расејању и то на обострано задовољство а свакако и на корист Рашке коју они ,увек , носе у срцу , једином месту где се Рашка не може никада изгубити.
Danas je ,na Koponiku u svečanoj Sali hotela Grand, održana svečana sednica Skupštine opštine Raška povodom obeležavanja 17. septembra Dana opštine.Ove godine Raška obeležava svoj 172-i rođendan u znak sećanja na 17 .septembar 1845 godina kada je Knez Aleksandar Karađorđević potpisao ukaz o podizanju varoši Raške.Tako je ovo mesto prvo i jedino dobilo ime prema ranijem nazivu srpske države-Raška. Od tada ,do danas,Raška je što zbog svog položaja ,što zbog opštih događanja u svetu i zemlji često bivala na vetrometini burnih događaja u oba svetska rata a i kasnije tokom raspada bivše Jugoslavije.Tako je ,pre 102 godine, u periodu od 31.oktobra do 12.novembra 1915.godine bila sedište ondašnje Vlade Kraljevine Srbije i vojne Vrhovne komande. Današnja opština Raška se prostire na teritorija površine66.641 hektar, nalazi se u jugozapadnom delu Srbije, 250 kilometara od Beograda, i deli se na kotlinski(baseni reka Ibar,Raška i njihovih pritoka) i brdsko planinski deo(ogranci Kopaonika,Željina,Golije i Rogozne). Na ovom prostoru smeštena su tri gradska naselja (Raška,Baljevac i Jošanička Banja),tri prigradska naselja (Supnje,Varevo i Mislopolje ) i 55 seoskih naselja. U njima je ,prema rezultatima popisa iz 2011.godine, živelo 25500 stanovnika. Raška ima veoma povoljan geostrateški položaj i povezana je kako regionalnim, i lokalnim saobraćajnicama sa ostatkom državne teritorije.Prirodni potencijali daju realnu osnovu za razvoj turizma,poljoprivrede i rudarstva pa ovo i jesu dominantne privredne delatnosti u opštini. U zadnjih nekoliko godina angažovanjem rukovdstva lokalne samouprave intenzivno se radi u Jošaničkoj Banji kako bi se zasutavilo njeno višedecenijsko propadanje u senci Kopaonika. Samo u ovoj godini je, zahvaljujući podršci Ministrstva trgovine, turizma i telekomunikacija u iznosu od 10 miliona dinara ,uz dva miliona sredstava opštine i Turističke organizacije Raška, rekonstruisnao takozvano „Novo kupatilo“ (sagrađenog još 1935 godine).
Ali kako danas reče predsednik opštine Ignjat Rakitić pozdravljajući mnogobrojne goste među kojima je bila i delegacija Hrastnika iz Slovenije predvođena županom Miranom Jeričem „ono što je najbitnije nisu samo privredni, komunalni i infrastrukturni objekti koje smo izgradili i koje upravo gradimo već je to,pre svega činjenica je da smo se održali kao ljudi poznati i prepoznati po ljubavi za svoj kraj ali i po nesebičnom gostoprimstvu koje pružamo dobronamernim gostima“. O tome da su ljudi pravo blago ovog kraja na svoj nači svedoči i niz znamenitih ličnosti koje potiču iz ovih krajeva poput književnika i pesnika, Slobodana Rakitića ,Milisava Savića, Milice Novković,Tiodora Rosića, , prof. dr Miroljub Jokovic, teoreticar književnosti, pisca i i hroničara Tihomira D. Djordjevića, pesnika Dušana Karanovića ,Nebojše Gajtanovića,filmskog kritičara Nebojša Popovića… inžinjera Dobrivoja Božića,izumitelja vazdušne kočnice za železničke vagone,prof. dr Radan Džodić, onkologa…,Milorada Miloševića-Brevica,etnologa,prirodnjaka i istraživača,Patrijarha srpskog Germana, Milunke Savić, heroine i najodlikovanije žene Velikog rata..Na današnjoj sednici uručena su i ovogodišnja opštinska priznanja a dobitnici su: Milisav Galjk, doktor medicine – specijalisti medicine rada, koji je za dugogodišnji stručni, odgovorni, požrtvovani i humani rad u Domu zdravlja Raška dobio priznaje počasnog građanina. Povelja koja se dodeljuje uspešnim preduzećima i ustanovama dodeljena je kompaniji „Planinsko blago“ d.o.o. za izuzetan doprinos razvoju i promociji opštine Raška. Zahvalnice su dodeljene:Predragu Dudiću, reprezentativcu Srbije i višegodišnjem prvaku Srbije u paraglajdingu, za promociju opštine Raška. Profesoru Dragutinu Maslovariću, za dugogodišnji uspešan rad u prosveti, posvećenost odgovornom pozivu i obrazovanju i vaspitanju brojnih generacija,Marku Marinkoviću, predsedniku Mesne organizacije penzionera Baljevca, za dugogodišnju aktivnost od opšteg značaja za poboljšanje uslova života meštana Baljevca,Mariji Mišović, službeniku Ministarstva omladine i sporta RS, za nesebičnu pomoć i podršku opštini Raška u realizaciji projekata od značaja za omladinu i sport naše opštine,Radanu Anisijeviću, vlasniku Turističko ugostiteljskog kompleksa „Semeteška bajka“, za izuzetan doprinos razvoju turističke ponude našeg kraja.Tri novčane nagrade od po 50.000,00 dinara dobili su :učenik Jovan Džigurski , za osvojeno treće mesto na republičkom takmičenju iz predmeta tehničko i informatičko obrazovanje u disciplini vazdušno modelarstvo,student Janko Pašajlić, za osvojeno treće mesto na republičkom takmičenju iz matematike i učenik Mihajlo Arsović, za osvojeno prvo mesto na republičkom takmičenju u karateu.
