Danas je u Kraljevu održana konferencija za štampu na kojoj je Dragan Bunardžić-Bukovički ,ispred udruženja „Slovensko društvo“ upoznao medije sa tekstom pisma koga je ovo udruženje uputilo Kabinetu Predsednika Republike i Ministru kulture i infromisanja Vladanu Vukosavljeviću povodom odluke Gradskog veća od 18.juna ove godine da prihvati inicijativu Predsednika Republike Aleksandra Vučića, od 1.juna ove godine, da se u Kraljevu, na Trgu Svetog Save smeštemom između Doma Vojske , hrama Svete Trojice i Duhovnog centra „Sveti vladika Nikolaj Velimirović“ izgradi spomenik Stefanu Nemanjiću Prvovenčanom. U tom pismu udruženje izražava svoje neslaganje sa ovom odlukom Gradskog veće jer su oni ,kako kaže Bunardžić, posle višegodišnjeg rada u januaru ove godine i zvanično pokrenuli inicijativu da se na tom Trgu izgradi spomenik njegovom bratu Rastku ,potonjem Svetom Savi. Ispada ,kako je rekao Bunardžić , da gradske vlasti ćute četri meseca na njihov predlog a za četri dana usvajaju Vučićevu inicijativu da Savin brat dobije svoj spomenik u Kraljevu, baš onako kako je to ,u martu, gostujući u jednoj tv emisiji najavio Nikola Selaković,generalni sekretar Predsednika Republike. Ovaj „sukob“ vlasti i jednog udruženja građana oko toga kome od dvojice Nemanjića treba podići spomenik u Kraljevu ima svoju predistoriju koja, bar po onome što je, u ovom trenutku,dostupno javnosti počinje u februara 2016 godine, u Beogradu , kada Odbor za podizanje spomen-obeležja Stefanu Nemanji kojim predsedava Aleksandar Vučić donosi odluku da se raspiše javni konkurs za podizanje spomenika Stefanu Nemanji u okviru spomen-kompleksa „Srpskog srednjeg veka“ na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine, saopštila je ,tada, Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa medijima. U januaru 2018 godine udruženje „Slovensko društvo“ iz Kraljeva izlazi u javnost sa inicijativom za podizanje spomen znamenja prvom srpskom arhiepiskopu, zasnovanom na jedinom ikonografskom zapisu lika Svetog Save, urađenom za njegova života – fresci Svetog Save u crkvi Vaznesenja Gospodnjeg u manastiru Mileševa kod Prijepolja. Projekat predstavlja deo inicijative udruženja „Slovensko društvo“ da se i na ovaj način, od 2019. do 2021. godine obeleži osam vekova od osnivanja prve srpske arhiepiskopije i proglašavanja obnovljene srpske kraljevine. Prema zamisli, spomenik Svetom Savi bio bi visok oko 4,7 metara, sa postoljem širine 2,5 metara, a inicijatori su ,tada, rekli da je, trenutno, nemoguće pouzdano reći koliko bi njegova izgradnja mogla da košta.Kao autor predloga i potencijalni autor samog spomenika javnosti se,tada, obratio akademski vajar Ivan Marković,inače poreklom iz ovih krajeva koji ima veliko isksustvo sa sličnim projektima u zemlji i inostranstvu. Mesec dana kasnije , marta 2018 , u Beogradu , javnost saznaje da je na konkursu za spomenik Stefanu Nemanji pobedio rusko-srpski tim na čelu sa skulptorom Aleksandrom Rukavišnjikovim iz Moskve i arhitektom Petrom Arsićem iz Beograda . Članovi komisije koja je tako odlučila su Nikola Selaković i akademici Ljubomir Maksimović i Svetomir Arsić – Basara.Javnost tada saznaje da je za realizaciju ovog Spomen kompleksa potrebno u potpunosti izmestiti železničku stanicu na novu lokaciju Prokopa, ali i izvršiti celokupnu rekonstrukciju sadašnjeg Trga kod železničke stanice , po kojoj je planirano kružno trasiranje drumskog saobraćaja i moguće istovetno trasiranje tramvaja te da bi ovaj projekat mogao da se realizuje, u koliko se rekonstrukcija trga izvede u isto vreme kada i rekonstrukcija Karađorđeve ulice.
Prvoj juna ove godine iz kabineta predsednika Srbije upućena je kabinetu gradonačelniku Kraljeva inicijativa predsednika Republike u kojoj se ,između ostalog kaže: „U periodu u kome obeležavamo 800 godina od krunisanja Stefana Nemanjića za prvog kralja Srbije i uzdizanja srednjovekovne Srbije u rang kraljevine… mišljenja sam da bi podizanje spomenika Stefanu Nemanjiću Prvovenčanom na Trgu Svetog Save u Kraljevu bio dostojanstven način obeležavanja velikog jubileja“ a Gradsko veće ,kako smo i rekli u uvodu ovog teksta tu inicijativu prihvata i predlaže Skupštini grada da donese odluku o stvaranju neophodnih urbanističko tehničkih predpostavki i izdvajanju 10 miliona dinara za igradnju spomenika.Prema rečima Dragana Bunardžića ,na današnjoj konferenciji za štampu udruženja „Slovensko društvo“,oni svojim obraćanjem žele da ukažu na činjenicu da im se ,do sednice Gradskog veća, a i posle nje niko nije obratio iz gradske uprave niti pak od čelnika grada da im kaže bio šta o njihovom,kako on kaže veoma utemeljenom i dokumentima potkrepljenom, predlogu ali zato ,kaže on, ishitreno reaguju na inicjativu Aleksandra Vučića koja ,po mišljenju udruženja „Slovensko društvo“ iz Kraljeva, nije valjano dokumentovana i obrazložena.I tako, posle osam vekova bez spomen obeležja u gradu na čijoj teritoriji se nalaze manastitri Žiča i Studenica rasprave oko gradnje spomen obeležja nekome od braće Nemanjića,prete da konfrontiraju jedno udruženje građana sa aktuelnim vlastima. Ostaje nam da sačekamo i vidimo,obzirom da je,ovih dana otpočelo izmeštanje beogradske železničke stanice ko će prvi dobiti spomenik, otac Stefan Nemanja u Beogradu, ili neki od njegovih sinova u Kraljevu.
Posts Tagged ‘kraljevo’
Nemanjići i Vučić izazavali polemiku u Kraljevu !
Završeno još jedno, lepo, druženje kraljevčana u Beogradu
Juče je ,u Beogradu, održan VIII tradicionalni skup kraljevčana u organizaciji beogradske podružnice Zavičajnog društva „Kraljevo“. Ni kiša koja je padala uoči susreta , ni oblaci koji su se ,tokom prepodneva, nadvili nad Beogradom nisu pokolebali stotinak kraljevčana da se ,u dobrom raspoloženju i uz prigodan program, druže na tradicionalnom „ Kajmak –balu“. Njihovo druženje igrom i pesmom ulepšali su najmlađi članovi KUD „Moravac“ iz Adrana , KUD „Ratina“ i deca iz etno odseka Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ Kraljevo. Pored Milana Novakovića,predsednika beogradske podružnice Zavičajnog društva „Kraljevo“,koji je ,prema opštem mišljenju svih ,najzaslužniji za održavanje ovih susreta ,prisutne kraljevčane pozdravili su i Nenad Nerić državni sekretar u Ministarstvu za rad,boračka i socijalna pitanja, Sreten Jovanović pomoćnik gradonačelnika grada Kraljeva i Igor Tešić iz Turističke organizacije Kraljevo. Svi oni su istakli aktivnosti kraljevčana okupljenih oko njihove brogradske podružnice koja je,prošle godine, nagrađena i priznanjem grada Kraljeva „Zaslužna orrganizacija“.Podrška i pomoć grada nije izostala ni prilikom organizovanja ovih,osmih susreta.
Dan Vojske Srbije obeležen je i u Kraljevu
Danas je , u Kraljevu, na Trgu Srpskih Ratnika, svečanim strojem pripadnika Druge brigade kopnene Vojske Srbije a potom taktičko-tehničkim zborom, obeležen Dan Vojske Srbije. Ovaj dan se slavi u znak sećanja na Drugi srpski ustanak,podignut istog datuma, na Cveti 1815 godine u Takovu.Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije,ove godine, proslavljaju Dan Vojske Srbije sličnim manifestacijama u nizu gradova Srbije, Kruševcu, Zaječaru,Pančevu,Novom Sadu i Nišu, a svečanom akademijom u Centru Sava,večeras u 20 časova,kojoj će prisutvovati najviše državno i vojno rukvodstvo Srbije biće završeno ovogodišnje obeležavanje ovog datuma.Na svečanosti u Kraljevu vojnicima i građanima Kraljeva obratili su se pukovnik Željko Kuzmanović,komadant Druge brigade Kopnene vojske i gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić. Današnje Kraljevo, a ondašnji Karanovac jedna je od prvih varoši oslobođenih tokom II sprskog ustanka u julu 1815 godine i od tada je konačno u ovom kraju prestala da postoji neposredna turska vlast. Karanovac i njegova okolina postaju opet važno privredno središte.Posle donošenja Hatišerifa 1830. i 1833, je popisano, premereno i prodato 125 dućanskih placeva pa je tako zemljišnog otkupom placeva od Turaka počeo da se stvara zemljišni fond varoši. Karanovac je, od završetka II srpskog ustanka, u narednih pet godina, bio sedište požeške nahije, kojom je upravljao pop Nikola Kostić. Zatim je nahijsko sedište 1819. godine premešteno u Čačak. Od 1821. godine varoš Karanovac je pripadala smailskom srezu požeške nahije. Donošenjem Sretenjskog ustava 1835. godine upravna podela Srbije zasnovana je na ‘okruzima, srezovima i opštinama, Karanovac postaje 1838. godine sedište istoimene opštine i sreza u sastavu Čačanskog okruga.
Prijavite se za eko akciju „101 kao 1“
Sa svečanosti potpisivanja Protokola u Kraljevu 10.februara 2017
Na inicijativu Odeljenja za Civilnu zaštitu gradske uprave grada Kraljeva i Tima za koordinaciju aktivnosti 17 gradova i opština iz sliva Zapadne Morave koji su , 10.februara prošle godine, u Kraljevu potpisali Protokol o zajedničkim preventivnim aktivnostima u borbi protiv elementarnih nepogoda, ovogodišnji Dana planete Zemlje, biće ,u nedelju 22.aprila , obeležen organizovanom volonterskom ekološkom akcijom „101 kao 1“. Akcija će se , istovremeno sprovesti na brojnim lokacijama na teritoriji 17 gradova i opština sliva Zapadne Morave i to je svojevrsni nastavak prošlogodišnje , prve akcije ovog tipa koja je bila organizovana prošle povodom Međunarodnog dana smanjenja rizika od prirodnih katastrofa (obeležava se 13. oktobra), pod nazivom „100 kao 1“. Ovogodišnju akciju su podržali: JVP „Srbijavode“ (obezbedili majice i kačkete za učesnike), Stalna konferencija gradova i opština, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, UNDP i Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima.Logističku podršku akciji daće web platforma Volonter.rs koja je nastala posle katastrofalnik poplava maja 2014 godine sa željom da omogući volonterima efikasnije uključivanje u razne vrste dobrovoljnih aktivnosti usmernih ka opštim ciljevima. Svi zainteresovani za učešće na ovoj akciji na bilo kojoj lokaciji u bilo kom od 17 gradova i opština iz sliva Zapadne Morave mogu se jednostavno pridružiti tako što će na pomenutoj platformi prijaviti svoje učešće. Procedura je vrlo jednostavna i omogućava vam da vas , na lokaciji koju ste odabrali za svoj aktivizam ,dočekaju spremna zaštitna sredstva i vaša kapa i majca.
Sa prošlogodišnje akcije „100 kao 1“
Na teritoriji grada Kraljeva akcija će biti organizovana na levoj obali reke Ibar, na Ribnici kod vrtića „Zvezdani gaj“, u Žičkom i Konarevskom polju , u Vitkovcu, na obe obale reke Gruže,a kompletan spisak svih lokacija možete naći na platformi Volonter.rs. Razgovor organizatora akcije sa medijima je predviđen u nedelju, 22. aprila u 12.00 časova, na šetalištu pored Ibra, ispod restorana „Ženeva“.
U Kraljevu obeležen Dan civilne zaštite
Zajedničkom sednicom Štabova za vanredne situacije grada Kraljeva i Raškog upravnog okruga u Kraljevu je danas obeležen 1.mart –Svetski dan civilne zaštite. Ovaj datum je ,kao praznik Civilne zaštite, ustanovljen 1990 godine odlukom Generalne skupštine međunarodne organizacije civilne zaštite ICDO a u Srbiji se obeležava od 2013 godine. Prisustnima su se najpre obratili Nebojša Simović , Načelnik Raškog upravnog okruga i dr.Predrag Terzić , gradonačelnik grada Kraljeva koji rukovode ovim štabovima. Oni su posebno istakli aktivnosti koje se sprovode na širenju mreže poverenika civilne zaštite u mesnim zajednicama u lokalnim samoupravama kao i iskustva grada Kraljeva u organizaciji civilne zaštite u okviru gradske uprave. Gradonačelnik Kraljeva , dr.Predrag Terzić, je istakao i značaj Centra za obuku pripadnika jedinica opšte namene civilne zaštite koji funkcioniše u sklopu Odeljenja za poslove civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva na Rudnu. 
Potom je načelnik Odeljenja za vanredne situacije u Kraljevu Radoica Kočović upoznao prisutne goste sa najvažnijim aktivnostima Odeljenja za vanredne situacije u Kraljevu koje deluje na teritorijama opština Vrnjačka Banja i Raška kao i na teritoriji grada Kraljeva.Na kraju današnje svečanosti kojoj su prisustvovali predstavnici Vojske Srbije , Ministarstva unutrašnjih poslova , Crvenog krsta i opština Vrnjačka Banja i Raška uručene su zahvalnice za dugogodišnju saradnju Goranu Puzoviću direktoru javnog preduzeća „Srbijavode“ i internet platformi Volonter.rs
koja omogućava efikasno povezivanje zainteresovanih volontera i organizacija koje za njihovim angažmanom imaju potrebe a što se pokazalo efikasnim i prilikom sprovedenih preventivnih aktivnosti na rečnim slivovima na teritoriji Raškog upravnog okruga.
Kraljevo se vraća na gimnastičarsku mapu Srbije
Juče je ,u Kraljevu, u organizaciji Društva za fizičko vaspitanje i rekreaciju „Partizan“ iz Kraljeva održano takmičenje za gimastičare početnike iz Kraljeva , Raške i Gornjeg Milanovca . Oko 130 učesnika uzrasta od prvog do četvrtog razreda osnovne škole demonstriralo je svoje gimnastičko umeće takmičeći se u gimnastičkom višeboju koji uključuje četri discipline preskok , parter, vratilo i gredu. Radi se o mladim gimastičarima početnicima koji ,u proseku, vežbaju tek godinu dana ali među njima ima i izrazitih talenata. Sa decom u Kraljevu i Raški rade treneri iz DFVR „Partizan“ iz Kraljeva koji ,povremeno, priskaču u pomoć i kolegama u Gornjem Milanovcu. Svi oni su , predhodno , stekli trenersko zvanje i licencu predviđenu Pravilnikom Gimnastičkog saveza Srbije . Kraljevački „Partizan“ se ovim takmičenjem najmlađih gimastičara , i najavom sličnog takmičenja u maju, vraća na gimastičku pozornicu Srbije kojoj je ,nekih ranijih godina, darivalo brojne uspešne takmičare. Ovo sportsko društvo je ,inače, aktivno u Kraljevu od 1948 godine pod ovim nazivom ali je ,tada, nastavilo tradiciju predratnih sokola. Sokolska društva u Srbiji nastaju krajem XIX veka ,tačnije 1891 godine kada su beogradski gimastičari odlučili da napuste nemački „turnerski“ sistem ginastike i uvedu češki , „sokolski sistem“ vežbanja. Sokolska družina ,u Kraljevu je , prema nekim izvorima formirana još 1904 godine a članovi te družine su, tridesetih godina prošlog veka, svojim prilozima sagradili Sokolski dom sa salom koja je funkcionisala sve do 1974 godine u dvorištu osnovne škole „IV kraljevački bataljon“ kada je , po dogovoru sa školom, srušena da bi bila sagrađena sadašnja sala koju , od tada, na osnovu Ugovora zajednički koriste i škola i DFVR „Partizan“.
Kroz salu kraljevačkog „Partizana“ prošle su hiljade mladih gimastičara baveć se ovim bazičnim sportom koji , onom ko ga trenira , omogućava da se ,kasnije, sa lakoćom bavi bilo kojim drugim sportom. Gimastika ,kod vežbača, a posebno najmlađih utiče na stvaranje i korišćenje izuzetne snage u rukama , nogama i duž celog tela, sa ciljem nošenja težine vlastitog tela u raznim situacijama prilikom izvođenja gimnastičkih vežbi. Kroz to pomeranje granice sopstvenih sposobnosti, gimnastika je veoma značajna i za mentalni razvoj ličnosti. 
Vredi pomenuti da su neki od kraljevačkih gimastičara ,iz predhodnog perioda svoju karijeru nastavili kao profesori na beogradskom Fakultetu sporta i fizičkog gimnatika obrazovanja beogradskog univerziteta poput ,recimo Dušana- Dula Mitića i Miljana Grbovića.
Predsednica Vlade u radnoj poseti Kraljevu
Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić započela je svoju današnju radnu posetu Kraljevu obilaskom lokacije u Dostiejevoj ulici gde je , još pre šest godina, planirana gradnja objekata u sklopu urbane regenreacije naselja izgrađenog između 1947 i 1955 godine a koje je pretrpelo znatna oštećena od zemljotresa novembra 2010 godine. Reč je, inače, o 16 stambenih zgrada i 5 prizemnih kuća sa 360 stanova prosečne površine 39,80 m2. Projektom urbane regeneracije umesto sanacije, planirano je rušenje postojećih zgrada, i izgradnja 4 nove (Su+P+7) sa 360 stanova za preseljenje, sa ukupnom korisnom površinom stanova od 16.209,40m2 ,na južnom delu lokacije (oko 1,8 Ha). Etažni vlasnici dobijaju nove stanove, dok će Grad biti u mogućnosti da koristiti ostatak lokacije za buduću izgradnju socijalnih stanova i za druge namene, kao što su komercijalni ili rekreativni prostor, na severnom delu lokacije (oko 1.3 Ha). Građevinska dozvola za gradnju prve zgrade sa 103 stambene jedinice je izdata još 25.maja 2016 godine,sredstva u iznosu od oko osam miliona evra obezbeđena su iz kredita Razvojne banke Saveta Evrope (CEB) aprila 2016 godine, učešće grada Kraljeva je obezbeđeno kroz zemljište,izgradnju nove infrastrukture ,spoljne uređenje i nadzor,izabran je i izvođač radova po sprovedenoj proceduri još u novembru 2017 godine ali , do danas, nisu otpočeli radovi. Svojevremeno, pre više od dve i po godine, prilikom predstavljanja rezultata nagradnog konkrusa za arhitektonsko rešenje budućeg naselja ministarka Zorana Mihajlović je najavljivala početak radova za proleće 2016 godine ali ono što je, danas, izvesno je da odobreni kredit,još uvek, nije povučen. Razlog su,još uvek nedefinisani odnosi između Ministarstva građevinarstva ,saobraćaja i infrastrukture kao finansijera ispred Republike Srbije i grada Kraljeva kao investitora.Zbog toga nije bilo moguće ni potpisivanje ugovora sa već izabranim izvođačem radova.Već duže vremena ,uprkos stalnoj komnunkaciji na relaciji Ministarstvo građevinarstva ,saobraćaja i infrastrukture i grada Kraljeva,tačnije Projektne komisije projekta „Urbana regeneracija naselja u Dositejeveoj ulici u Kraljevu“ ne dolazi se do rešenja oko navodno različitih tumačenja obaveza po osnovu poreza na dodatnu vrednost što se,gledano sa strane čini najblaže rečeno čudnim a ujedno ukazuje i na osdustvo međuresorne saradnje između ministarstva u istoj Vladi.Jer, zvuči bizarno da se do sada nije moglo obezbediti izvorno tumačenje resornog Ministarstva finasija pa i same Vlade. Otuda i velika očekivanja u Kraljevu od današnje posete premijerke i njene pomoći da se taj „Gordijev čvor“ razreši i , najzad, krene sa gradnjom. Ana Brnabić je odgovarajući na naše pitanje rekla da će ona lično uraditi sve da se prevaziđu postojeći komunikacijski šumovi na relaciji Ministarstvo građevinarstva –grad Kraljevo i da se,iskreno, nada kako će radovi na rekonstrukciji naselja u Dositejevoj početi za najduže tri meseca. „Kraljevo je došlo na dnevni red i savim je zaslužilo da bude u fokusu pažnje Vlade kako bi dobilo svu neophodnu pomoć i podršku za realizaciju krupnih infrastrukturnih projekata o kojima smo ,danas, ovde razgovarali“ rekla je premijerka odogovarajući na naše pitanje.Svoj boravak u Kraljevu premijerka Ana Brnabić je nastavila obilaskom gradilišta novog dečijeg obdaništa na Beranovcu površine 809 metara kvadratnih . Obdanište će, kako se danas čulo, biti arhitektonski savremeno, moderno i energetski efikasno zdanje koje će služiti na ponos ne samo meštanima Beranovca i okolnih mesta gde,kako je rečeno, živi oko 600 mališana u uzrasnom periodu koji ima potrebu za ovakvom ustanovom.
Dobrotvor i donator Milomir Glavčić je sa 200.000 evra pomogao gradnju ovog objekta dok je grad obezbedio potrebno zemljište i neophodnu infrastrukturu a daće i sredstva potrebna za dovršetak u iznosu od oko 85.000 evra.
Posetu Kraljevu Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić je završila u kraljevačkom javnom preduzeću „Vodovod“ koje uspešno posluje i koje se priprema za realizaciju projekat gradnje fabrike za preradu otpadnih voda i kanalizacionog sistema u Kraljevu, vredan 17,1 miliona evra.Građevinski projekat je ,već, sa milion evra finasiran iz PPF4 i PPF5 programa a projektnu dokumentaciju Vodovodu je,svojevremeno, uručio Majkl Devenport ondašnji šef misije Evropske Unije u Srbiji.
Šta bi trebalo da znamo o knjizi „Memento mori“ ?
U Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva ,sutra će (četvrtak 11. januar u 19 časova) biti predstavljena knjiga „Memento mori“ autora Petra Jeknića , psihoterapeuta iz Kraljeva. Knjiga se bavi jednim aspektom do sada , malo obrađivane teme u Srbiji. U njoj je , na široj javnosti razumljiv način , dato , kroz autorovo lično iskustvo u psihološkoj podršci pacijentima obolelim od teških bolesti i članovima njihovih porodica na području Kraljeva i Vrnjačke Banje , objašnjenje pojma palijativna nega. Značaj knjige , iako naslovljena kao „Priručnik za psihologe u palijativnoj medicini“, je primarno u njenoj poruci široj čitalačkoj publici u koju , svakako, spadaju pacijenti, njihovi rođaci i prijatelji jesu informacije koje će uticati na percepciju pojma palijativno zbrinjavanje a koje bi trebalo da pokrenu i širu , i pre svega stručnu , raspravu o konceptu modela koji se , u ovoj oblasti , sprovodi u Srbiji. A taj , opštevažeći model , u našim medicinskim ustanovama , je primarno okrenut bolesti , tačnije jednom aspektu njene manifestacije, bolu i njegovom ublažavanju. I , kako to , u predgovoru Jeknićeve knjige , reče , primarijus dr.Periša Simonović , specialista psihijatrije i nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu zdravlja , ova knjiga dolazi u pravi čas , da najširu i stručnu javnost podseti na činjenicu da je svako posmatranje pojedinca i njegove okoline nerazdvojivo , u skladu sa osnovnim principima geštalt psihoterapije.
Dve vesti i jedna zapitanost ….
Danas su , predpostavljam , na adrese svih registrovanih javnih glasila koja rade na teritoriji grada stigle dve informacije sa jedne adrese , iz Gradske uprave grada Kraljeva .Tačnije ,ako zalazimo , narodski rečeno u „sitna crevca“ iz dve organizacione jedinice te uprave stigle su dve potpuno različite informacije. Ništa neobično reklo bi se ,na prvi pogled. Nije ni prvi a neće biti ni poslednji put da , od različitih delova gradske uprave medijski poslenici ,u jednom danu, dobiju više različitih informacija , što onih servisnih, što onih koje su sami zatražili , što informacija drugačijeg karaktera i sadržaja. Čemu onda , već posle ovih nekoliko redova, zapitanost izneta u naslovu? Ima li njoj uopšte mesta ili je sam ,autor ovih redaka, sklon preuveličavanju gde mu mesto nije? I eto potrebe da tu dilemu ne zadržim samo za sebe već je podelim i sa vama , čitaocima , koji , predpostavljam , još uvek imate strpljenja da pročitate tekst duži od naslova i desetine karaktera. Evo , tih informacija po redosledu prispeća : Prva je iz Kabineta gradonačelnika , kratka je i prenosimo je u celini : „ Poštovane kolege, ODLAŽE SE poseta Porodilištu Opšte bolnice „Studenica“ povodom uručenja poklona bebama prvorođenim na Božić, zakazana za ponedeljak, 8. januar 2018. godine, budući da, prema informacijama iz Porodilišta, do sada nije rođena nijedna beba sa teritorije grada Kraljeva.Poseta će biti organizovana u sredu, 10. januara 2018. godine u 11.00 časova – Porodilište (drugi sprat Opšte bolnice „Studenica“). Druga informacija sitigla je iz sekretarijata Gradskog veća i njome se najavljuje sutrašnja sednica ovog organa na kome će se razmatrati samo 4 tačke dnevnog reda od kojih jednu ,ne znam ni sam zašto, dovodim u vezu sa prvom informacijom. Radi se o prvoj tačci dnevnog reda Gradskog veća koja glasi: „Predlog odluke o izradi plana detaljne regulacije „Groblje u Kovačima“ na parceli veličine 4,24 hektara. Moguće je da je na ovo spajanje,naizgled nespojivog, svoj uticaj imao i ostatak dnevnog reda Gradskog veća , tačnije, njegova treća i četvrta tačka dnevnog reda koje kazuju da će se ovaj organ baviti i unutrašnjim odnosima na relaciji uprva grada-uprava gradske uprave razmatrajući jedan zahtev za izuzeće predsednika konkursne komisije za izbor Načelnika gradske uprave i jedne ostavke na mesto predsednika Žalbene komisije grada Kraljeva. Moguće je da tek u sudaru sa činjenicam koje samo „komendijant život“ može da servira počinjem da shvatam šta sam sve propustio ne gledajući jubilarnu ,stotu, reprizu Bajićevog serijala „Selo gori a baba se češlja“, te , kako negde pročitah, „sage o savremenom srpskom selu“. Ili ,možda tek treba(m)o da se spremimo i , ako možemo mirno, odgledamo neku njenu altropsku modifikaciju koju bi smo , možda ,mogli da nazovemo „Kraljevo se gasi a mi….“ Tačkice , po sopstvenom izboru, popunite rečju kojoj je ,po vama, tu mesto. Naravno, pod uslovom da se i vi, čitajući ovaj tekst, zapitate ima li stvarne veze između ove dve vesti pristigle lokalnim medijima ,danas, iz gradske kuće.Ili ,pak, treba da se , već jednom, zapitamo mora li baš ovako?
Bez društvenog dijaloga nema nam napretka!
Živimo u vremenu formalne demokratije. Normativno , i institucionalno ,stvoren je reklo bi se okvir koji omogućava razne modele organizovanog društvenog dijaloga kao jedine moguće opcije za uspešno kreiranje razvoja jedne zajednice. No , kako to , nažalost , kod nas u Srbiji najčešće biva u višedecenijskoj društvenoj praksi , retki su slučajevi uspešnog ,organizovanog , dijaloga reprezenata različitig društvenih grupa zainteresovanih na ovaj ili onaj način za neki konkretan problem zajednice. Višestranačje i parlamentarizam se , pri kraju treće decenije svoje restitucije u Srbiji , u mnogo čemu svode na formu koja nije produktivna ni inspirativni ambijent za presudno važan demokratski , društveni dijalog o temama od opšteg interesa , poput , recimo u ovom slučaju , teme efikasnog i racionalnog korišćenja energije unutar jedne lokalne samouprave čiji se troškovi plaćaju iz javnih prihoda te iste samouprave. Kao ishod takve prakse imamo nefikasno i neracionalno trošenje dela ionako skromih javnih prihoda za energente u obimu koji se ničim ne može pravdati. Zdrava logika ne može a da ne postavi pitanje zašto se , recimo , Skupština grada Kraljeva ni jednom u praksi zabeleženoj u zadnjim decenijama nije pozabavila ovim pitanjem? Zar izabrane predstavnike građana ne brine saznanje da se troškovi za energente , na ovaj ili onaj način, povećavaju iz godinu u godinu , da ne postoji njihova centralizovana evidencija a da oni u istom tom periodu u ukupnim rashodima gradske kase participiraju sa iznosima koji se kreću između 18 do 24 odsto gradskog budžeta? Budžeta koji se , gledano kroz devizni valutni iskaz, godinama unazad kreće u rasponu od 25 do 30 miliona evra ? Šta su to i koja su to preča i važnija pitanja kojima se oni bave dok nam „na odžak“ najviše a i na osvetljenje bogami odlazi mukom zarađeni novac i dok nam ,delom i zbog toga , drugi brojni problemi ostaju nerešeni? I da ne budemo baš isključivi u ovoj konstatciji o (ne)bavljenju ovim pitanjima. Dođu ona , u nekoj formi , i na dnevni red gradskog parlamenta ali samo kao aktivnost indukovana nalozima sa viših nivoa vlasti u segmentu pimene zakonskih rešenja koja regulišu oblast energetike i racionalnog korišćenja energije. Dođu ali sa već poslovičnim višegodišnjim kašnjenjem u primeni većine normi. Bezbroj je razloga za takvu praksu ali svi oni su ,manje više posledica dva osnovna faktora. Jedan je neinformisanost i nezainteresovanost građana za javne poslove pa otuda i drugačiji kriteriji kod izbora svojih reprezenata u lokalni parlament , a drugi je posledica ovog prvog i zove se nepostojanje društvenog dijaloga o pitanjima bitnim za funkcionisanjie i razvoj lokalne zajednice. Naše politčke stranke , manje više bez izuzetka , ništa ne rade da postojeće stanje menjaju jer im ,zbog svog unutrašnjeg ustrojstva i prakse koje neguju u svom radu, takvo stanje odgovara. Na jednoj strani ih ,malte ne, oslobađa odgovornosti za (ne)činjenje a na drugoj im omogućava da pitanjima razvoja čitave zajednice upravljaju vođeni primarno partikularnim ,često i ličnim, interesima a ne opštim interesima baziranim na realnim potrebama većine pripadnika jedne zajednice. Znam da će mnogi , posebno, menadžmet lokalne samouprave sebe abolirati i ništa manje pasivnim odnosom malobrojne lokalne strukovne i stručne javnosti prema ovim pitanjima ali svojstveno već pomenutom normativnom i institucionalnom društvenom okviru primarna odgovornost za izostajanje društvenog dijaloga leži na njima – izabranim predstvnicima građana. Oni pak ,ušančeni u svoje stranačke rovove i zaklonjeni magičnom moći većine ostaju nezainteresovani za aktiviranje društvenog dijaloga. Zato i živimo u vremenu obrnute realnosti.Baimo se koječime a ono što treba i možemo da radimo zaobilazimo ili , narodski rečeno, otaljavamo poput uvođenja sistema energetskog menadžmenta u gradu Kraljevu. Možda je baš problem efikasnog korišćenja energije čije troškove plaćamo iz džepova svih nas , preko budžeta grada Kraljeva, najbolji primer i ogledalo sve većeg raskoraka između realnog i mogućeg .Taj raskorak ,pak, hteo to neko ili ne , kreira ambijent društvenih konflikata a oni , ma kog inteziteta bili, troše nenadoknadive ,oskudne reurse energije i vremena, preko potrebnih za zaustavljanje sveprisutnih negativnih trendova.
Ovaj tekst je objavljen uz podršku grada Kraljeva u okviru projekta „Informisani mogu biti i efikasni“.Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu isključiva su odgovornost KV NOVOSTI i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja grada Kraljeva.