Kraljevo će , za nekoliko dana dobiti budžet za 2018 godinu. Ovaj  političko-ekonomski dokument predstavlja  svojevrsno ogledalo aktuelnog stanja i kompetencije menadžmenta svake lokalane samouprave pa i grada Kraljeva . Gradsko veće je već usvojilo  Nacrt budžeta i on će se pred članovima gradskog parlamenta naći u forimi Predloga koji , nažalost, pokazuje kontinuitet višegodišnje prakse planiranja i usvajanja budžeta  bez ikakve šire društvene , javne rasprave ukoliko se u to ne svrstaju sastanci koji će se  ,narednih dana , dešavati u strankama vladajuće kolaicije koji za cilj imaju informisanje , pre svega , odbornika o ovom dokumentu a ređe i stranačkih organa posebno onih većih. Opozicija će , pak , predstojeće dane iskoristiti da se pripremi za ulaganje amandmana na predloženi budžet  sa malim izgledima , sudeći prema dosadašnjoj praksi iz rada Skupštine grada, da im se bilo šta usvoji bez obzira na obim i kvalitet argumenata. Bez društvenih i političkih procesa oličenih u vidu uključivanja šire javnosti kroz dijalog  koji služi za artikulaciju potreba i realnog sagledavanja resursa i mogućnosti  jedne zajednice dobićemo  dokument koji će ,još jednom,  pokazati  što izostajanje kompetencije menadžmenta grada što  izostanak vizije u kom pravcu treba da ide Kraljevo. Da li je ovo pitanje inercije u radu  i nastavka kretanja utabanim stazama ili pak želje da se kreira ambijent vremenske iznudice u kojoj se budžet mora usvojiti  sa ciljem da se prikriju navedeni problemi videćemo u danima koji su pred nama. A do tada pokušajmo da , bar delimičnom analizom , predloženog budžeta ukažemo na njegove više nego očigledne manjkavosti koje su plod netransparentnog utvrđivanja opštih interesa na nivou grada Kraljeva. Pođimo  , od planiranih rashoda , koji bi razloženi na budžetske pozicije trebali da budu finansijski izraz definisanih prioriteta za realizaciju javnog , opšteg interesa. Tako posmatrana rashodna strana budžeta je indikator  politika razvoja i života uopšte koje  zagovara i vodi lokalno rukovodstvo i vladajuća koalicija . Tu se najupečatljivije vidi koliko tako definisane javne  politike  predstavljaju  opšti , javni interes . Zapitajmo se , u ovom kontekstu , kako da , recimo ,  tumačimo planirana velika izdvajanja u 2018 godini  za segment programa komunalinih delatnosti nazvan upravljanje/održavanje javnim  osvetljenjem  grada u iznosu od 247.036.175 dinara  ako je za iste namene u 2017 godini bilo planirano 232.000.000 da bi , a za prvih devet meseci , bilo utrošeno tek 92.043.741,93 dinara . Zapitanost  je tim veća ako se ova izdvajanja uporede sa planiranim izdvajanjima za ,recimo lokalni ekonomski razvoj (unapređenje privrednog i investicionog ambijenta,mere aktivne politike zapošljavanja i podrška ekonomskom razvoju  i promocji preduzetništva)  u iznosu od 24.002.000 dinara. Čak deste puta manje nego za javno osvetljenje!  Dodamo li ovome i podatke da je za razvoj turizma planirano tek 21.981.450 dinara  a za poljoprivredu i ruralni razvoj 70.500.000 ispada da je za sve  delatnosti u kojima je moguće najbrže  kreirati nova radna mesta na teritoriji grada Kraljeva planirano tek polovina novca namenjenog za zamenu starih sijalica gradskog osvetljenja novim ,štedljivim ,  led sijalicama. Ovde treba znati da su te stare sijalice, a bilo ih je u sistemu javnog osvetljenja ,raznih vrsta, negde oko 16000 ,trošile na godišnjem nivou nešto više od 120.000.000 dinara. Bilo bi jako interesantno čuti obrazloženje kreatora budžeta za ovakav redosled poteza i ovakvo planiranje prioriteta a posebno bi bilo interesantno da kažu kad i gde su građani iskazali svoje mišljene o  tim prioritetima , jer oni ipak pune taj budžet. A i ta prihodna strana pokazuje , potvrđuje inerciju u koncipiranju budžeta što se najbolje da videti na poziciji naknada za korišćenje prostora i građevinskog zemljišta ,pa je tako  za 2018 planiran prihod po ovom osnovu u iznosu od 271.282.690 dinara iako je , od  planiranih 284.328.550 dinara za 2017 godinu, za prvih devet meseci naplaćeno tek 16.018.629,48  dinara ili  preskromnih 5,63 odsto.  Da li je samo nesporna većina u gradskom parlamentu razlog zašto  se  može desiti dase usvoji ovakav dokumet ,kao i oni njemu slični godinam pre, ili tome , na svoj način , doprinos daje i apatičnosti i nezainteresovanosti građana Kraljeva za društvenim a pre svega političkim angažovanjem ? Razmere  te apatičnosti i nezainteresovanosti građana su više nego zabrinjavajuće pa smo svedoci da se to i zlouupotrebljava  u cilju prikrivanja nedostaka vizije i nekompetentnosti  dela  političkih lidera vladajuće koalicije. Bez želje da umanjimo  doprinos lokalnih medija ovakvom stanju ipak ne možemo a da ne podsetimo na nastavka prakse njihovog ekonomskog iscprljivanja što se najbolje vidi kroz podatak da je za takozvani javni interes u oblasti javnog informisanja ponovo izdvojeno famoznih 15.000.000 dinara ili 0,45 odsto budžeta što je , malte ne ,  ravno iznosu  uvećanog troška za energente u prvih dvet meseci 2017 godine, i  to samo kod onih korisnika koji te obaveze plaćaju preko Odeljenja društvenih delatnosti .Ovakva praksa u Kraljevu , kada je planiranje i usvajanje budžeta u pitanju , prolazi godinama unazaad samo se „opšti interesi i prioriteti“ menjaju… Sada je to javno osvetljenje a bio je to otkup zemljišta za kargo centra kraj aerodroma „Morava“ ili zatvoreni gradski bazen, ili stočna pijaca u Adranima, ili…. A prolazi jer budžet nikada nije „presušio“ a i kako bi kada se ,takođe,  godinama unazad , ponavlja praksa zabeležena i u prvih devet meseci  ove ,2017 godine, da se glavne budžetske programske pozicije poput  recimo urbanizma i prostornog planiranja realizuju sa 3,7 odsto ili  od planiranih   407.140.200 dinara utroši  samo 69.140.989,30 dinara ili 3,7 odsto planiranog. Slično je i sa programom komunalnih delatnosti  gde je od planiranih 414.750.000 dinara utrošeno tek 223.342.419,78 dinara od čega je , rekosmo to već , za javno osvetljenje utrošeno 92.043.741,93. Ostaje nam da se nadamo da će obnovljeno javno osvetljenje  grada Kraljeva doprineti i da ,ubuduće, bolje vidimo manjkavosti ispoljavane u procesu kreiranja i usvajanja budžeta grada Kraljeva.

Antfile

Zaduženje za osvetljenje

U tekstu obrazloženja   predloga Odluke o  imeni Odluke  javnom zaduživanju grada Kraljeva   za finansiranje kapitalnih investicija,koja će se naći pred odbornicima Skupštine grada kaže se , uz  pominjanje mišljenja Uprave za javni dug iz maja 2015 godine da se grad može zadužiti do iznosa od 250.000.000 dinara, i sledeće:„Što se tiče kredita u visini od 120.000.000,00 dinara koji je uzet za obezbeđivanje zemljišta  za industrijsku zonu kod aerodroma u Lađevcima, zbog nemogućnosti da se uradi planski osnov za industrijsku zonu u blizini aerodroma Lađevci , jer se plan prostire na dve opštine Kraljevo i Čačak, nije bilo moguće pristupiti obezbeđivanju zemljišta i povući sredstva iz kredita. Smatramo da je opravdano pomenuta sredstva prenameniti za zamenu LED SVETILjKI za čiju realizaciju je grad Kraljevo u 2017-tojgodini utrošio sopstvena sredstva u visini od 120.000.000,00 dinara, i planira da u narednoj godini 2018-toj utroši još 120.000.000,00 dinara do kraja aprila 2018-te, tako da bi kreditom u visini od 100.000.00,00 dinara isplatio planirana sredstva.“  Nije nam baš sve jasno oko iznosa datih u ovom obrazloženju jer ,čini nam se, ne slažu se  u potpunosti sa iznosima za ove namene  iz  budžeta za 2017 ali i za 2018 godinu. No, možda se nismo baš najbolje snašli u tumačenju dokumenata pa nam ostaje da tumačenje  čujemo u raspravi na skupštini kada ovi dokumenti budu usvajani.

Kraljevo je sa 1529 km2.,po teritoriji, najveća jedinica lokalne samouprave  u Srbiji . Već ova činjenica ukazuje na složenost ,brojnost i veličinu komunalnih i drugih  problema kojima se izabrani predstavnici građana trebaju baviti . Uzmimo ,recimo samo jedan primer-veličinu putne infrastrukture (326,19 km opštinskih puteva) za koju se ,  prema važećim normama  iako se u njima za nadležnosti (obaveze) najčešće koriste opisni pojmovi tipa „stara se“ ili „podstiče i pomaže“ ,  grad Kraljevo mora brinuti samostalno i sopstvenim sredstvima pa će nam odmah biti jasno koliko je složen i odgovoran posao zadovoljena javnih (opštih) potreba građana Kraljeva. Šta ,tek, onda reći za društvene i političke procese kojima se artikulišu i definišu tako složene i brojne javne(opšte)potrebe građana osim da je to još veći i odgovorniji posao koji , prvenstveno, pripada izabranim predstavnicima građana ali ne abolira i same građane i njihova udruženja  za te procese. Naprotiv, normativa  društvenog  i političkog sistema jasno ukazuje  da  svi  pobrojani akteri tog procesa imaju i svoju ulogu i svoju odgovornost za  neophodni društveni konsenzus oko artikulisanja  javnih potreba ali i mogućnosti javnih finasija grada Kraljeva. Teorijiski   a i normativno stvari stoje tako ali u praksi je to sasvim drugačije što se , nažalost , videlo i prilikom usvajanja ovogodišnjeg budžeta grada Kraljeva,najvažnijeg  pravnog ali i političkog akta  ako pod pojmom politički akt razmotrimo rashodnu stranu budžeta iz koje bi trebalo da se vidi kakvu politiku zagovara i vodi lokalno rukovodstvo i vladajuća koalicija i koliko tako definisana politika predstavlja  opšti , javni interes . I zaista šta se to da videti kroz planirane rashode za 2017 godinu u budžetu grada Kraljeva? No, pre nego se pozabavimo  traganjem za budžetski definisanim politikama-ciljevima  vladajuće koalicije i lokalnog rukovodstva ne možemo  a da ne primetimo neke  pozicije na prihodnoj strani budžeta  ,na onoj strani koja treba da obezbedi  sredstva za realizaciju tako definisanih ciljeva-politika a koje su , po svom karakteru i obimu zabrinjavajuće u smislu stvaranja realnih predpostavki za realizaciju planiranog. To su pre svega dva podatka o planiranim prihodima a prvi se tiče prihoda od naknade za korišćenje prostora i građevinskog zemljišta u iznosu od 284.328.550 dinara a drugi se odnosi na tekuće transfere drugih nivoa vlasti u inosu od 752.438.000 dinara.Plan prihoda od prostora i građevinskog zemljišta čini se nerealnim ako se zna da je u prošlogodišnjem budžetu  po tom osnovu bilo planirano 261.734.776 dinara a da je za prvih devet meseci  2016 godine ostvareno samo 24.537.672,69 dinara ili 9,38 odsto. Što se tiče planiranih transfernih sredstava ona su , reklo bi se, realno planirana za 2017 godinu  ako se zna da je ostvarenje u prvih devet meseci 2016 iznosilo 606.403.915,95 ili 77,98 odsto od plana. No zabrinjavajuće je da budžet grada Kraljeva u tako visokom procent od čak četvrtine planiranog budžeta zavisi od tog izvora prihoda. Jeste da su naše državne finasije , trenutno, stabilne ali su i one itekako zavisne od negativnih spoljnih uticaja  pa se to očas posla može preliti na visinu planiranih (čitaj obećanih) transfernih sredstava. Vratimo se , uz predpostavku da će se planirani prihodi budžeta grada Kraljeva ostvariti (a sva je prilika da neće),  ipak osnovnom pitanju koga smo pokrenuli a to je kakvu politiku zagovara i vodi lokalno rukovodstvo i vladajuća koalicija i koliko tako definisana politika ,zaista, predstavlja  opšti , javni interes . Prvo što pada u oči jesu podatci da je za tri bitna programa izdvojeno jako malo sredstava : lokalni ekonomski razvoj 19.000.000 miliona dinara , razvoj turizma 17.981.250 dinara  i poljoprivreda i ruralni razvoj 70.500.000 dinara ili , zbirno , 3,1 odsto budžeta dok je za samo jednu programsku aktivnost ,upravljanje građevinskim zemljištem, u okviru programa urbanizma i prostornog planiranja predviđeno  čak 335.400.000 dinara ili 11 odsto ukupnog budžeta. Ovako visok iznos  sredstava predviđen  je , između ostalog , i za navodnu kupovinu zemljišta (125.000.000 dinara) za gradnju budućeg kargo centra u blizini budućeg aerodroma „Morava“ koga , razne političke garniture, otvaraju evo bezmalo čitavu deceniju a najčešće pred neke izbore. Poslužimo se , primereno rečenom , sintagmom da se , u ovom slučaju „iz aviona“ vidi da je ovo primer, odsustva kompetetivnosti kao pokretača ekonomskog razvoja i  nepoznavanja raspoloživih resursa čime se ograničeni finansijski resursi grada , drugu godinu zaredom, usmeravaju ka nekom , najblaže rečeno , nepoznatom cilju itekao udaljenom od realnog javnog interesa i potrebe za novim radnim mestima do kojih je ,sigurno, lakše i sa manje ulaganja moguće doći u poljoprivredi i turizmu snažnije podržanim iz javnih prihoda. Bilo bi više nego interesantno da nam donosioci ovakvih odluka saopšte na koji način , gde su, kada i kako   uočili potrebe i interese građana koji pune budžet grada da , baš sada, treba kupovati zemlju za budući kargo centar?  Zar im , primera radi , ne bode oči činjenica da još uvek nema nikakvih efekata po javne finansije grada od desetine hiljada hektra zemljišta u posedu tog istog grada . Razmere apatičnosti i nezainteresovanosti građana Kraljeva za društvenim a pre svega političkim angažovanjem su više nego zabrinjavajuće pa smo svedoci da se to zloupotrebljava i u cilju prikrivanja nedostaka vizije, nekompetentnosti i nerada dela  političkih lidera vladajuće koalicije . U tom kontekstu treba gledati i 0,5 odsto izdvojenih sredstava iz budžeta grada  za javno informisanje jer informisani građani očas postanu aktivni u političkim procesima a to , čini se , nije baš poželjno.