Od uglja do sunca: lokalni projekti doneli rekordno smanjenje aerozagađenja
Kraljevo, 19. septembar 2025. – Broj dana sa prekoračenjem dozvoljenih koncentracija zagađujućih materija u Kraljevu prepolovljen je u poslednje tri godine, a ključ za uspeh leži u zajedničkom radu lokalne samouprave, škola, privrede i građana – poruka je današnjeg okruglog stola „Zagađenje vazduha u Kraljevu: Izazovi i rešenja“.
Ova današnja sesija je samo jedan segment projekta tokom koga je ,kao glavna aktivnost ,realizovano priključenje ŠOSO „Ivo Lola Ribar“ na sistem daljinskog grejanja.Radove je izvela JEP Toplana a suinvestitori su UNDP i grad Kraljevo.
Okruglim stolom moderirao je magistar tehničkih nauka Jovan Nešović, predsednik Upravnog odbora Udruženja građana Novi Put – organizacije koja je u Kraljevu realizovala ubedljivo najviše projekata vezanih za unapređenje kvaliteta života građana, kako samostalno, tako i u partnerstvu sa Gradom i drugim organizacijama civilnog društva. Nešović je inače bio i idejni inicijator projekta priključenja ŠOSO „Ivo Lola Ribar“ na sistem daljinskog grejanja
Najzvučniji primeri predstavljeni na skupu:
- Škola „Ivo Lola Ribar“ – eliminisano 55 tona uglja i 30 metra drva godišnje prelaskom na daljinsko grejanje.
- Vrtić „Zvezdani gaj“ – nulta emisija SO₂ zahvaljujući toplotnoj pumpi i solarnim panelima.
- Firma Pomak – izbacila fosilna goriva iz proizvodnje integrišući kotao na bio masu,toplotne pumpe i solarnu elektranu,do stepena zadovoljenja sopstvenih energetskih potreba od čak 95 posto
- Investicije – 76 miliona dinara u energetske sanacije zgrada i preko 3 miliona evra u javne objekte.
Preporuka iz debate – HITNA SANACIJA GRADSKE DEPONIJE
Predstavnik UG Kraljevački razvojni centar upozorio je da se u set mera i aktivnosti Grada Kraljeva usmerenih ka smanjenju zagađenja vazduha mora hitno uvrstiti i sanacija gradske deponije.
U poslednjih pet godina, sve učestaliji požari na deponiji postali su ozbiljan izvor aerozagađenja, naročito u mesecima van grejne sezone, kada je zagađenje vazduha u Kraljevu inače najveće.
„Bez rešavanja ovog problema, svi ostali napori biće delimični“, naglašeno je tokom diskusije.
„Čist vazduh nije luksuz, već pravo svakog građanina“, poručili su učesnici, uz poziv da se nastavi ulaganje u obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost, edukaciju mladih i rešavanje svih izvora aerozagađenja – od dimnjaka do deponija.
Svedoci smo da , ključni akteri na političkoj sceni Srbije , još uvek imaju , najblaže rečeno, nedefinisani odnos prema mestu i ulozi organizacija civilnog društva . Zbog kritičkog promišljanja dela civilnog sektora o pojedinim aktivnostima vladajuće većine sve češće se, u delu medija , mogu čuti neargumentovani napadi na organizacije koje prirpadaju civilnom društvu u Srbiji. Matrica tog , medijskog toplog zeca , fokusirana je na nategnuto povezivanje porekla novca međunarodnih donatora sa navodim delovanjem nekih organizacija civilnog društva u funkciji ostvarivanja interesa koji su u suprotni nacionalnim interesima Srbije. Zamene teza , „argumentum ad hominem“, kojom se izbegava polemika o iznetoj argumentaciji primenjena na deo civilnog društva dobija snažno uporište na nižim nivoima organizovanja politike i države .Višedecenijsko forsiranje političke podobnosti u odnosu na kompetetivnost prilikom zapošljavanja u državnoj upravi i javnom sektoru dodatno je snažilo aktere rigidnih shvatanja mesta i uloge civilnog sektora u političkim i društvenim procestima na lokalnom nivou organizovanja. Prošlo je ,evo skoro četri godine kada je Vlada Republike Srbije ,oslanjajući se na dokumet Saveta Evrope pod nazivom „Kodeks dobre prakse za građansko učešće u procesu odlučivanja“ usvojila, na predlog svoje Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom , Smernice za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa. Dokument je zamišljen i napisan kao svojevrsna poruka vrha izvršne vlasti nižim nivoima organizovanja te vlasti ali i ministarstvima da je učešće civilnog društva u postupcima pripreme , donošenja i praćenja primene propisa svojevrsni „Condicio sine qua non“ za kreiranje i sprovođenje reformi našeg društva na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Taj dokument je dosta precizno definisao šest principa saradnje kao i četri nivoa učešća organizacija civilnog društva u procese donošenja propisa.Svedoci smo , nažalost , da je ovaj akt Vlade , i posle bezmalo četri godine od njegovog usvajanja, nepoznanica kako za lokalne samouprave tako i za pojedina ministarstva.Tako je nedavno, na konstitutivnoj sedici Saveta za zaštitu životne sredine Gradskog veća grada Kraljeva članovima tog radnog tela , među kojima su i predstavnici civilnog društva grada Kraljeva kao tačka dnevnog reda servirano: „Upoznavanje sa Programom korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada Kraljeva za 2018 godinu“. Tako su predstavnici civilnog društva grada Kraljeva koji se bave problemima zaštite životne sredine dovedeni u apsurdnu situaciju da se upoznaju , a stekao se utisak da se očekivalo i da bespogovorno aminiju , sa dokumentom koji je nastao u uskom krugu predstvnika lokalne samouprave i dela gradske uprave koji , em što potpuno zanemaruje vladine Smernice za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa, em je očigledan primer neracionalnog trošenja javnih prihoda grada u svrhu kreiranja nezasluženih prihoda posrnulom lokalnom javno komunalnom preduzeću „Čistoća“. A kao svojevrsni „šlag na tortu“ predstavnicima civilnog društva u Savetu prezentovana je činjenica da je za tako sačinjen Program korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada Kraljeva ,nažalost, data saglasnost Ministarstva za zaštitu životne sredine. Pažljivim čitanjem Zakona o zaštiti životne sredine uočava se da članovima (68 .i 100.) koji regulišu obaveze lokalnih samouprava i postupak dobijanja saglasnosti na njihove programe korišćenja sredstava budžetskih fondova za zaštitu životne nisu bliže definisani kriterijum za davanje saglasnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine ali to ,svakao, nije bio razlog da se nekim podzakonskim aktom ne definišu takvi kriterijumi uz maksimalno poštovanje akta Vlade koji se , recimo to još jednom , zove Smernice za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa. Ovako ostaje da sapeti i razapeti civilni sektor izabere hoće li prihvatati ulogu koju mu pokušavaju nametnuti reprezenti izvršne vlasti na nacionalnom i lokalnom nivou odlučivanja ili će , pak, odlučnije zahtevati da ta ista vlast poštuje svoje akte.