Danas je u Kraljevu potpisan Memorandum o razumevanju između grada Kraljeva i nemačke organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) u vezi sa Projektom srpsko-nemačke saradnje „Energetska efikasnost u javnim zgradama“, koji ova organizacija realizuje od 2015 godine u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike Republike Srbije.
Inače, saradnja Srbije i Nemačke u oblasti energetske efikasnosti u zgradarstvu traje još od 2008. godine.
Cilj ovog projekta je unapređenje regulatornog okvira u oblasti energetske efikasnosti. Jedna od aktivnosti je i razvijanje alata za analizu ulaganja u obnovu škola, a jedan od tih alata je i Kalkulator za analizu potencijala primene mera energetske efikasnosti na školske objekte Kraljevo će biti među prvim lokalnim samoupravama u Srbiji koji će primenom ovog softverskog alata, moći da kroz cost-benefit pristup, kreira prioritetne liste školskih objekata za energetsku sanaciju.
Ovo nije prva aktivnost realizovana u Kraljevu u okviru projekta„Energetska efikasnost u javnim zgradama“, . Nedavno je , u Regionalnoj privrednoj komori, održana obuka domara osnovnih i srednjih škola u vezi sa njihovim poslovima vezanim za zagrevanje i ventilaciju školskih objekata. Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije je gradu Kraljevu odobrilo 13.500.000 dinara za jačanje energetske efikasnosti zgrade Elektro- saobraćajne tehničke škole škole što čini 75 % ukupne vrednosti investicije koja će se realizovati u ovoj školskoj godini.
Prema nekim procenama u Srbiji ima oko 6500 objekata koje koriste škole i vrtići.Većina njih je građena sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka,nema odgovarajuću izolaciju,imaju zastarele sisteme grejanja i hlađenja i znatna oštećenja uzrokovana neadekvatnim održavanjem.
Koliki je značaj aktivnosti na jačanju energetske efikasnosti objekata koje koriste osnovne i srednje škole vidi se i po tome što je udeo sredstava utrošenih za nabavku energenata u budžetima lokalnih samouprava znatan i prilično opterećuje njihove javne finansije. Tako recimo , na primeru grada Kraljeva , udeo tih troškova ide i do 15 odsto budžeta,od čega većina se troši za energente u zgradama osnovnih i srednjih škola. Jednokratna davanja za te namene ne kreiraju nikakve dodatne vrednosti za lokalane zajednice već , naprotiv, u zavisnosti od vrste energenata koji se koriste , manje ili više doprinose zagađivanju vazduha i emisiji gasova sa efektom staklene bašte.
Memorandum o razumevanju su potpisali gradonačelnik grada Kraljeva dr Predrag Terzić i vođa GIZ sektora za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije dr Štefan Hajek.
Konkurs za subvencije grada Kraljeva za energetsku sanaciju zgrada
Na današnjoj ceremoniji potpisivanja Memoranduma između GIZ-a i grada Kraljeva javnosti se obratila i dipl.arhitekta Dragana Bikić,direktorka „Gradskog stambenog preduzeća“najavivši skoro raspisivanje Konkursa za sufinasiranje investicionih projekata zgrada za kolektivno stanovanje. Grad Kraljevo je , posle Zakon o stanovanju i održavanju zgrada usvojenog krajem 2016 godine , u septembru 2018 godine doneo Odluku o investicionom održavanju zgrada i sufinansiranju investicionih projekata čime su stvorene normativne predpostavke za unapređenje energetske efikasnosti zgrada za kolektivno stanovanje.Usvajanjem budžeta grada za 2019 godinu i planiranjem 10.000.000 dinara za ove namene stvorene su i neophodne finasijske predpostavke za unapređenje energetske efikasnosti zgrada za kolektivno stanovanje. „ Interesovanja,i pre raspisivanja konkursa, ima“ , rekla je Bikićka dodavši da se već pet zgrada preko svojih pravnika interesovalo za uslove konkursa. U Kraljevu je od donošenja Zakon o stanovanju i održavanju zgrada registrovano više od 500 Stambenih zajednica a prema nekim procenama većina zgrada za kolektivno stanovanje sagrađena je u periodu između 60-tih i 80 –tih godina prošlog veka i „zrelo je“ za temeljnu rekonstrukciju ,posebno u jačanje njihove energetske efikasnosti.
U Kraljevu je danas , u Regionalnoj privrednoj komori Raškog i Moravičkog okruga , održan ciklus obuka za domare u školama u okviru projekta koga Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) sprovodi u saradnji sa svojim partnerima , Ministarstvom rudarstva i energetike i Ministarstvom građevinarstva i saobraćaja. Radi se o projektu koji,u Srbiji, traje , već skoro deset godina, i realizuje se u sektoru zgradarstva sa ciljem jačanja energetske efikasnosti objekata. Škole , predškolske ustanove i druge obrazovne institucije koriste veliki broj objekata za svoje aktivnosti i spadaju u grupu većih potrošača različitih energenata namenjenih proizvodnji toplotne energije. Troškovi tih energenata finansiraju se , u potpunosti iz javnih prihoda mahom lokalnih samouprava ali , delom , i sa drugih nivoa vlasti. Udeo sredstava utrošenih za nabavku energenata u budžetima lokalnih samouprava je znatan i poprilično opterećuje javne finasije. Tako recimo , na primeru grada Kraljeva , udeo tih troškova ide i do 15 odsto budžeta . Tačnije , jednokratna davanja za te namene ne kreiraju nikakve dodatne vrednosti za lokalane zajednice već, naprotiv, u zavisnosti od vrste energenata koji se koriste , manje ili više doprinose zagađivanju vazduha i emisiji gasova sa efektom staklene bašte. Stoga je pitanje energetske efikasnosti u ovoj oblasti važno a domari u tim ustanovama koji se staraju o njihovoj funkcionalnosti i , najčešće , upravljaju postrojenjima za proizvodnju toplotne energije su , uz rukovodstvo obrazovne ustanove , ključni akteri za efikasnije korišćenje energije primerno energetskim svojstvima objekta. „GIZ je identifikao Privrednu komoru kao pogodnog partnetra za realizaciju naših obuka pre svega što komore imaju iskustva u organizovanju brojnih obuka“, rekle su nam danas u Kraljevu Svijetlana Đokić i Anita Mraović menadžerke na projektu i naglasile : „Domari su prepoznati kao bitna karika u lancu ka sistemu energetskog menadžmenta ali pre toga mi smo edukovali izvođače obuka ,potom smo ,u letnjim mesecima, na pet lokacija testirali taj naš program obuke i spremnost realizatora obuka građenu i na iskustvima iz drugih zemalja ,i evo ,ovo danas u Kraljevu je četvrti ciklus obuka,koji se dešava na pet lokacija , posle svih neophodnih izmena u programu . Danas su sa nama domari iz škola i predškolskih ustanova Vrnjačke Banje ,Raške i Kraljeva , sutra će trenig proći domari iz Novog Pazara i Tutina a 6.novembra na obuci će biti njihove kolege iz Čačaka , Lučana i Gornjeg Milanovca. Odziv je odličan ,planirane su grupe sa petnaest polaznika ali uvek dođe više kandidata. Obuke koristimo i za interakciju sa domarima koji nam daju dragocene podatke popunjavajući pripremljene upitnike. Mi ih pak „naoružavamo“ raznoraznim alatima koji će im pomoći da bolje sagledaju potencijale objekata koji su im povereni na staranje pa je tako ,u saradnji sa Univerzitetom u Beogradu, urađena Nacionalna tipologija škola i vrtića u Srbiji koja prepoznaje trinaest tipova škola i vrtića sa stanovišta energetskih potencijala objekata a kreirani Energetski kalkulator upravljačima objektima omogućava da sagledaju i planiraju troškove neophodne energetske sanacije svakog objekta“