utorak, 07. maj 2024.

Posts Tagged ‘Dekarbonizacija’

Da se Kraljevo više  uključi u aktivnosti  za dekarbonizaciju Srbije !

Objavljeno: 13.03.2024. | autor: KV Novosti -on line

Fosilna goriva i njihovo korišćenje za proizvodnju  toplotne energije ili pokretanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem, su “zajednički imenitelj” jednog izraženog ,višegodišnjeg problema grada Kraljeva ,a to je kvalitet vazduha tokom  grejne sezone,  i normama definisanih obaveza grada,da kao lokalna samouprava,  sprovodi mere upravljanja potrošnjom energije u javnom sektoru.

Zato i nije bilo iznenađenje za učesnike Uvodnog sastanka ,na kome je projektni tim  udruženja građana Kraljevački razvojni centar predstavio ciljeve, očekivane rezultate i aktivnosti projekta „ZA glas građana pri odlučivanju o energetskoj politici grada Kraljeva“, što se u većem delu sastanka razgovaralo baš o kvalitetu vazduha tokom grejne sezone u gradu na Ibru.

Sa Uvodnog sastanka u organizaciji Kraljevačkog razvojnog centra

Iako taj problem nije u fokusu samog projekta, čija realizacija treba da doprinese smanjenju uticaja lokalne zajednice na klimatske promene kroz dekarbonizaciju lokalne energetike, upravo ta nit,korišćenje fosilnih goriva kao energeta za zagrevanje javnih objekata,  povezala je ove dve teme.

A dekarbonizaciju energetike i unapređenje kvaliteta vazduha ,pored fosilnih goriva,povezuju i mnoge mere i aktivnosti  usmerene na unapređenje energetskih svojstava objekata. Kako onih indivividualnih, tako i zgrada za kolektivno stanovanje i javnih objekata na čemu se,kako se čulo na Uvodnom sastanku ,zadnjih godina dosta radi,kroz subvencionisanje tih mera od strane lokalne samouprave i države.

Uprkos nespornim rezultatima u unapređenju energetskih svojstava zgrada, Kraljevo i dalje ima velke probleme sa kvalitetom vazduha. O tome rečito svedoči podatak da je samo u januaru 2024. godine zabeleženo čak 19.dana sa prekoračenjima dnevno dozvoljenih maksimalnih vrednosti suspendovanih mikročestica PM 10 i PM,25.

Pored ovog problema Kraljevo nema  adekvatno upravljanje potrošnjom energije u javnom sektoru što je,uz set drugih multisektroskih mera poput prostornog planiranja,urbane mobilnosti, ozelenjavanja urbanih površina,upravljanja otpadom i niza dugih mera,ključni doprinos dekarbonizaciji.

Mogu li se paralelno rešavati problemi kvaliteta vazduha i dekarbonizacija?

A iza ove strane kovanice koja se već odomaćila u našoj javnosti krije se ništa drugo nego smanjenje emisija gasova koji imaju to svojstvo da oko planete Zemlje  stvore omotač koji zadržava toplotu koju emituje Zemljina površina.

Ovi gasovi (vodena para, ugljen-dioksid, metan, azot-suboksid i hlorofluorokarbonati) su regularna pojava u prirodi ali je, tehnološkim napretkom s kraja XIX veka, čovek svojim aktivnostima,većim korišćenjem fosilnih goriva, njihovu koncentraciju,pre svega ugljen dioksida i metana, povećao do te mere da su svi postali svesni i klimatskih promena i njihovih posledica.

Država Srbija ima niz prihvaćenih međunarodnih obaveza u globalnoj borbi protiv klimatskih promena.Tako smo se Sofijskom dekleracijom i iz nje proizašlim Akcionim planom  nazvanim Zelena agenda za Zapadni Balkan, obavezali da preduzimamo brojne  aktivnosti  u cilju dekarbonizacije svog prostora.

Od ukupno 28. aktivnosti navedenih u tom dokumentu,usmerenih na dekarbonizaciju jedna je i davanje prioriteta energetskoj efikasnosti i njenom  unapređenju u svim sektorima.
Te mere se primenjuju planski i u kombinaciji sa povećanjem udela obnovljivih izvora energije instaliranih na mestima potrošnje gde god je to moguće .Sve to treba da prate subvencije  u većem obimu ali i sa dugačije ustrojenim kriterijumima koji će ,većim delom biti bazirani na elementima socijalne pravde,uvažavajući potrebe i mogućnosti socijalno ugroženog stanovništva.

Lokalne samouprave u Srbiji ,njih preko 90% ,među kojima je i Kraljevo ,nemaju ,na žalost, Program energetske efikasnosti. A to je  krovni dokument koji treba da predstavlja polaznu osnovu za uspešno sprovođenje politike energetske efikasnosti na lokalnom nivou.

Obrazlažući namere Kraljevačkog razvojnog centra,član tima za sprovođenje projekta, diplomirani elektro iženjer Milan Kojić  je na Uvodnom sastanku rekao da će  se ovo udruženje,u saradnji sa građanima i  drugim orgainzacijama civilnog društva iz Kraljeva ,zalagati za njihovo veće učešće u raspravama o svim dokumentima javnih politika u energetskom sektoru grada u skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije i drugim propisima koji predviđaju veće uključivanje civilnog sektora u procese  njihovog planiranja i usvajanja.

Građevinarstvo u Srbiji  pred izazovima dekarbonizacije

Objavljeno: 12.12.2023. | autor: KV Novosti -on line

Brojni su izazovi pred  građevinarima  u vremenima koja dolaze,posebno pred naukom i strukom koja se bavi građevinskim sektorom u suočenju sa sve strožijim normama u zemljama širom sveta ,posebno u zemljama Evropske unije, i sve glasnijim zahtevima da se sprovede  dekarbonizacija.

Kako u uslovima povećane tražnje za stanonovima, izazvane globalnim rastom populacije, koji prema nekim podacima,dovodi do ubrzane urbanizaciji,čiji je jedan od ishoda ,na globalnom nivou, da na svakih pet dana nove zgrade „zaposednu“ površinu ekvivalentnu veličini Pariza ispuniti sve strožije norme poput,recimo, nZEB (nearly zero-energy building) – zgrade gotovo nulte energije?

Kako to sprovoditi u uslovma kada proizvodnja čelika i cementa ,kao ključnih i ,još uvek, teško zamenjivih materijala u građevinarstvu učestvuje sa čak 7% u ukupnim globalnim emisijama  gasova koji izazivaju efekat staklene bašte(GHG)?

Zašto je fokus ,u primarnoj fazi na takozavnim operativnim emisijama CO2 i drugih GHG ,koji nastaju tokom korišćenja zgrade a ne na „već ugrađenim“ emisjama CO2 i drugih GHG koji nastaju u procesima proizvodnje i transporta građevinkog materijala i drugih komponenti koje se koriste u građevinarstvu ,pre svega u zgradarstvu (visokogradnji)?

Ovo su samo neka od pitanja   koja su ,juče u Kragujevcu, pred učesnicima Okrugli sto:”Dekarbonizacija zgradarstva u Srbiji” organizovanog na  Fakultetu inženjerskih nauka Kragujevac, u okviru projekta Plavo zelene mreže Futura „Ka niskougljeničnom zgradarstvu u Srbiji“, koga sprovodi udruženje „Unekop“, pokrenuli  profesori Dušan Gordić i Vladimir Vukašinović.

Oni su, veoma sadržajnim uvodnim napomenama ,sa obiljem podataka pokrenuli i niz drugih pitanja koja su im postavili prisutni,mahom studenti ,budući inženjeri koji će  se ,tokom svog rada,sretati sa novim pristupima i izmenjenim paradigmama u građevinarstvu.

Te promene su otpočele kroz Liderstvo u energetskom i ekološkom projektovanju(„LEED“-a (Leadership in Energy and Environmental Design),norme o zgradama  gotovo nulte energije nZEB (nearly zero-energy building),ide se ka zgradi(neto)nulte energije, objektu  sa nultom neto potrošnjom energije i nultom neto emisijom ugljen-dioksida  (ZEB),zatim ka zgradi neto nulte emisije (ZNC) do pasivne zgrade (PH)pasive hous.

Napredak novih energetskih i građevinskih tehnologija i istraživanja i prikupljanja podataka o izgrađenim objektima gde su primenjeni ti novi pristupi  u građevinarstvu biće u fokusu  nauke i građevinske struke u vremenima pred nama ,čulo se danas u Kragujevcu.

Zato su  primeri multisektorske saradnje obrazovnog i civilnog sektora ,poput današnjeg skupa u Kragujevcu, važni za odgovre na izazove pred kojima se nalazimo u sektoru građevinarastva.

I da ne bude dileme u svemu tome ključna je uloga države,tačnije spremnost i kapacitei javne uprave i donosilaca odluka  da prate sve brže promene  u ovom sektoru.

I na samom kraju da vas podsetimo da je Unekop u oviru ovog  projekta „Ka niskougljeničnom zgradarstvu“ objavio publikaciju „Kako do  neto nule CO2 u građevini? Koju možete preuzeti OVDE

Preneto sa portala „EKOVIZIJE“

Dva projekta iz Kraljeva u najužem izboru za međunarodnu  podršku dekarbonizaciji u Srbiji

Objavljeno: 27.06.2023. | autor: KV Novosti -on line

Pre nekoliko dana ,u Kraljevo je stigla lepa vest: projekat unapređenja energetske efikasnosti objekta Specijalne bolnice “Agens” u Mataruškoj Banji i projekat dekarbonizacije  tekstilnog sektora Srbije na primeru preduzeća „Elipsa“ u Kraljevu su ušla u III selekcioni krug za podršku UNDP(Program Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji) namenjenu inovativnim rešenjima  za dekarbonizaciju koja doprinose pravednoj zelenoj tranziciji u Srbiji.

Program Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji,je uz podršku Vlade Japana i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Ministarstvom rudarstva i energetike prošle godine pokrenuo projekat „Pravedna zelena tranzicija i dekarbonizacija u Srbiji“.

Upućen je javni poziv svim sektorima (javnom,privrednom,obrazovnom,civilnom…) da se prijave sa inovativnim rešenjima koja  treba da doprinesu smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i smanjenju zagađenja životne sredine.

Specijalna bolnica Agens

Među više od 160 prispelih projektni ideja iz svih sektora u Srbiji bile su i dve iz Kraljeva ,autora Jovana Nešovića. Jedna se ticala mogućnosti da se na  na primeru  Specijalne bolnice “Agens” u Mataruškoj Banji, pokažu prednosti u objedinjavanju korišćenja geotermalne energije, solarne energije i podizanja energetske efikasnosti u cilju smanjiti emisiju gasova “staklene baste”,smanjenja  zagađenja vazduha i ostvarivanja značajne finansijske uštede. Druga projektna ideja koja će se realizovati ,u preduzeću „Elipsa“ iz Kraljeva,bavi se dekarbonizacijom proizvodnje i transporta  instaliranjem fotonaponske elektrane i električne punionice za automobile i teretna vozila.

Elipsa

Posle drugog selekcionog kruga ,u nominaciji za dalju razradu projektnih ideja i njihovo sprovođenje u praksi ostala su samo 42 projekta iz čitave Srbije koja su kandidovala, preuzeća,lokalne samouprave,obrazovne ustanove i civilni sektor.

Ova informacija je bila povod da se, danas  u Kraljevu, na poziv magistra tehničkih nauka Jovana Nešovića idejnog tvorca oba  ova projekta, okupe predstavnici  tima sa kojim je Jovan sarađivao pri razradi projektnih ideja i zainteresovani akteri iz „Agensa“ i lokalne samouprave.

dr.Goran Kostić,direktor Agens-a i mr.Jovan Nešović

Zaključak sa današnjeg skupa je jednoglasan: Na potezu je lokalna samouprava koja bi trebalo da podrži oba projekta, iskoristivši ih za svoju afirmaciju  tako što će lobirati kod države i međunarodnih donatora da podrže pionirske napore Kraljeva u sprovođenju međunarodno preuzetih obaveza Srbije koja se,potpisujući 2020.godine  Deklaraciju u Sofiji   obavezala da,do 2050 godine, postane ugljenično neutralna, odnosno, da se količina proizvedene emisije CO2 dovede u balans sa uklanjanjem iz atmosfere ovih štetnih emisija.

Specijalna bolnica „Agens“ na putu dekarbonizacije svojih energetskih sistema

Objavljeno: 25.03.2023. | autor: KV Novosti -on line

Jučerašnjom javnom prezentacijom dve ekspertske analize ,koje su urađene tokom prva tri meseca realizacije projekta “Civilno društvo za energetsku tranziciju”, koga , kao jedna od samo sedam organizacija civilnog društva u Srbiji sprovodi udruženje „Novi Put“ iz Kraljeva, započele su aktivnosti čiji će konačni ishod biti Specijalna bolnica „Agens“  sa nultom emisijom ugljendioksida.

Tremovizijski pregled pokazao energetsku neefikasnost „Agens“-a

To će ,u praksi,  značiti da će ova zdravstvena ustanova rešiti svoje višedecenijske probleme sa skupim ,neefikasnim  i po životnu okolinu štetnim grejanjem na lož ulje. Na taj način će se učiniti prvi , preko potrebni , koraci ka unapređenju životne sredine u  Mataruškoj Banji.

 Jer, u današnje vreme, nije baš realno očekivati povratak Mataruške Banje na mapu poželjnih turističkih destinacija kod sve zahtevnijih gostiju, a da u njemu, u nekoliko ključnih objekata („Agens“ , Dom staraca, Termal…) i dalje egzistiraju zastareli, neefikasni sistemi grajanja koji svojim radom ozbiljno, i to negativno, utiču na kvalitet životne sredine, vazduha pre svega. Napuštanje ovih ,zastarelih, modela proizvodnje toplotne energije je posebno važno ukoliko se planira iole ozbiljnija zimska turistička  sezona koja „pada“ baš u vreme grejne sezone.

dr.Goran Kostić,direktor Agens-a i mr.Jovan Nešović

 Početna ideja o dekarbonizaciji „Agens“-a  magistra tehničkih nauka Jovana Nešovića je, kroz ekspertske analize modela mogućeg grejanja objekta toplotnim pumpama  korišćenjem geotermalne energije, kao i analize mogućih modela  instaliranja solarnih panela  za proizvodnju električne energije,dobila punu potvrdu opravdanosti.

O tome , na svoj način,,dovoljno rečito govori i prisustvo na Okruglom stolu predstavnika lokalne samouprave, drugih specijalnih bolnica pored „Agens“-a,  kao i predstavnika Ministarstva za javna ulaganja koje obavlja poslove državne uprave koji se odnose na koordinaciju realizacije projekata obnove i unapređenja objekata javne namene u nadležnosti Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinica lokalnih samouprava.

Slobodan Jerotić: Agens je moguće dekarbonizovati vrlo efikasno ako to žele država i lokalna zajednica

Slobodan Jerotić,,ekspert za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, je uradio analizu postojećeg stanja ,,po kojoj se, na osnovu potrošnje goriva u 2021. i 2022. godini, može se izvesti zaključak da je prosečna godišnja potrošnja lož-ulja 98.685,5 kg odnosno izraženo u primarnoj energiji 1.152 MWhth,da ukupni godišnji troškovi za gorivo iznose 170.000 EUR te da je cena toplotne energije u „Agensu“ 17.324 RSD/MWh (ne uzimajući u obzir troškove održavanja i amortizaciju)

On je,obzirom da na lokaciji postoje tri istražno-eksploataciona bunara, izložio tri moguća scenarija za unapređenje sadašnjeg načina grejanja  koji se, u osnovi, razlikuju po obimu, redosledu i ceni  radova na sprovođenju mera za unapređenje energetske efikasnosti objekta.

Stručnajci iz kompanije „Banim-solar“autori  analize isplativosti ugradnje fotonaponskih panela za proizvodnju električne energije pošli su od činjenice da je sadašnja, godišnja, potrošnja  oko 580 MWh električne energije neophodne  za nesmetano funkcionisanje „Agensa“ ,koji koji ima značajne krovne površine, koje treba iskoristiti za proizvodnju električne energije iz energije sunca.

I oni su,posle potrebnih snimanja i preračuna, svoj predlog za najefikasnije korišćenje krovova „Agensa“ izložili u dva moguća scenarja,koji se razlikuju u pozicijama potencijalnih mesta za solarne  panele na korvnim površinama i ,naravno, u broju potrebnih panela, ukupnoj snazi buduće elektrane i  njenoj ceni. Njihova analiza je potvrdila početne predpostavke da „Agens“ treba da instalira solarnu elektranu snage do 150 kWh, koja bi godišnje proizvodila oko 148 MWh električne energije što je trećina sadašnje godišnje potoršnje a taj udeo će se ,zbog sprovođenja i drugin mera energetske efikasnosti, vremenom uvećavati.

Posebno je istaknuto da se predviđena snaga elektrane uklapa u novopredložene izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije u smislu omogućavanja „Agensu“ da ostvari status kupac – proizvođač što je značajno sa stanovišta stabilnog snabdevanja električnom energijom.

Rasprava vođena posle prezentacije analiza ujedinila je,malte ne, stavove prisutnih da prednost treba dati scenariju koji predviđa primenu svih  mera predloženih u analizama (ugradnja sistema toplotnih pumpi, energetska sanacija objekta i izgradnja fotonaponske elektrane).

To jeste i najskuplji investicioni scenario, procenjuje se da je njegova vrednost oko 1.100.000 evra ali on omogućava i najkraće vreme povrata uloženih sredstava kroz direktne uštede energenata i doprinos smanjenju emisije ugljendioksida u roku nešto dužem od 3 godine.

Prisutni su bili saglasni i oko stava da  je realizacijom ovog projekta „Agens“  „naoružan“  sa dovoljno argumenata da krene u dalje aktivnosti ka dekarbonizaciji svojih energetskih sistema  i da ,uz pomoć lokalne samouprave i resornog ministartva pre svega, traži izvore finasiranja kako od domaćih tako i od stranih finansijera.

Recimo na kraju da  se aktivnosti udurženja „Novi Put” sprovode u okviru projekta „Civilno društvo za energetsku tranziciju” koji se bavi praćenjem procesa izrade i usvajanja Integrisanog  nacionalnog energetskog i klimatskog  plana (INEKP).Ovaj projekat d sprovodi Beogradska otvorena škola  u saradnji sa Regualtornim institutom za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) uz podršku Britanske ambasade u Beogradu. Aktivnosti na projektu započele su 1.decembra 2022.godine i trajaće do 31.marta 2024 godine.