„Poštovani gradonačelniče Beograda i svi ostali, koji donosite istorijske odluke za dobro žitelja Srba i ostalih državljanja naše Matice,samo, da vas obavestim, da u Mariboru postoji beogradska ulica, mada ste Vi napisali da ne postoji!“

Ovim rečima je ,kraljevčanin Rade Bakračević, diplomirani inženjer tehnologije započeo svoje otvoreno pismo upućeno profesoru dr.Zoranu Radojičiću, gradonačelniku Beograda povodom nedavne najave gradskih vlasti o promeni imena ulica u Beogradu koje nose nazive po toponimima iz bivše Jugoslavije.

On u tom pismu razaslatom na preko 2500 adresa širom sveta između ostalog kaže još i : „Već 60 godina živim u prestonici slovenačke štajerske pokrajine u Mariboru, gradu na Dravi.U tom gradu ,danas, živi oko 8000 Srba, imamo svoju crkvu Svetih Ćirila i Metodija koju smo sagradili pre nekoliko godina. U Mariboru smo, među prvima u Sloveniji, pre 15 godina, organizovali učenje srpskog jezika. Posle raspada zajedničke države uspelo nam je, da ponovo uspostavimo bratske prijateljske odnose između Maribora i Kraljeva.U ponovnom povezivanju žitelja dva grada učestvovali su: Boris Sovič, gradonačelnik Maribora, Radoslav Jović, gradonačelnik Kraljeva, Jože Protner, podžupan Maribora, Predrag Stojanović, zamenik gradonačelnika Kraljeva, Slobodan Stojanović, šef službe za rešavanje opštine Maribor, Hadži Momir Bakračević, predsednik Udruženja građana: „Prijateljstvo za nova vremena“ iz Kraljeva i ja Rade Bakračević, počasni konzul Kraljeva.

Zabeležio sam i reči Boruta Pahora, predsednika Slovenije izgovorene pred Tomislavom Nikolićem, predsednikom Srbije: »Ne smemo dozvoliti da se ponovi mržnja među Srbima i Slovencima koja je bila vidna devedesetih godina prošlog veka. Srbi i Slovenci su sada  najveći prijatelji“. Da ponovim još i ove njegove reči: »Slovenci nikada nećemo zaboraviti bratsku pomoć koju su Srbi pružili našem narodu 1941 godine kad su naše očeve i majke, koje su Nemci proterali sa njihovih ognjišta,  Srbi primili u svoje kuće kao braću«.

U našim srpskim novinama: „Štajerske novosti“  izveli smo anketu o zajedničkom suživotu dva naroda Slovenaca i Srba. Jednom rečju pitali smo: šta nas razdvaja u moru sličnih gledanja i mišljenja? Dobili smo odgovor većine čitalaca: Ništa. Jedino neke usijane glave koje bi da „love u mutnom“ i da našim narodima samo naude. Nama ne treba da sami smišljamo odgovore. Pustimo mlade da se odluče o svojoj budućnosti koja im, na žalost, nije previše naklonjena. Smestimo ih u neki novi svet, neobičnog, atraktivnog, pomalo biblijskog života u kome će raditi ono što je za njih najbolje. Neka njihov život bude duhovit, živopisan, pikantan i čak neka bude i erotičan sa puno specifične energije, bogate erudicije sa iskonskom i patrijarhalnom tradicijom jer ipak ovaj svet je previše destabilizovan i haotičan.

Možda je ovo gledanje samo puko prirodno zaključivanje jednog prosvetiteljskog, pozivističkog i avantgardnog shvatanja naših članova, koji živimo u našoj novoj domovini Sloveniji jer želimo da naša dva naroda što više kontaktiraju međusobom.“