Danas je, u organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine, Nacionalnog parka „Đerdap“, Zavoda za zaštitu prirode i Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu organizovan Četvrti međunarodni „Dan predela“ u Srbiji.

Ovogodišnja tema Dana predela posvećena je primeni Evropske Konvencije o predelu u sektorskim politikama

Svečanost u Donjem Milnovcu je otpočela uvodnim rečima Lazara Mitrovića,direktora Ncionalnog parka „Đerdap“ i Biljane Đušić Filipović Đušić, pomoćnice Ministra zaštite životne sredine za međunarodnu saradnju i integracije i predstavnice Republike Srbije za Evropsku konvenciju o predelima.

Učesnicima skupa pismom se obratila gospođa Magelon Dežan-Pon ,izvršna sekretarka Saveta Evrope i predsedavajuće Evropske konvencije o predelima koja je pohvalila napore obrazovnih i strukovnih institucija koje su se ,u prednhodnom periodu,angažovale na aktivnostima implementacije Evropske konvencije o predelima u Srbiji.

• 

• 

Današnji skup je protekao u prezentaciji dostignutog u planiranju i uređenju predela u Srbiji sa akcentom na integraciji tih aktivnosti u prostono plansku dokumentaciju i različite sektorske strategije i javne politike o čemu su govorili Mila Ristić ispred Zavoda za zaštitu prirode, dr.Nevena Vasiljevićispred Šumarskog fakulteta, ……ispred Saveta Evrope i Sanja Đokić ispred NP „Đerdap“.

Svečanost u Donjem Milanovcu je nastavljena obilaskom vidkovca „Kovilovo“ sa koga se pruža vidik na Donjomilanovačku kotlinu od Grebena do Golubinja, dužine preko 25 km i sve tri lokacije Donjeg Milanovca. Ovde je Dunav širok 2km a na suprotnoj obali se vidi Svinjica, srpsko selo u Rumuniji.

Savet Evrope je , pre osamnaset godina , 20.oktobra , na zasedanju u Firenci , usvojio Konvenciju o predelu (European Landscape Convention). Srbija je ,ovaj dokument , potpisala 2007 godine a ratifikovala 2011 godine.Od 2017 godine „Odlukom iz Brna“ Saveta Evrope uvedeno je obeležavanje Dana predela a u Srbiji je to ,prvo, obeležavanje Dana predela učinjeno na Šumarskom fakultetu nizom dešavanja sa „krovnom“ temom „Predeo i obrazovanje“.

• 

• 

Zaštita prirodnih dobara u Srbiji se zasniva na istraživanjima i valorizaciji određenog područja da bi se ,potom ,po izradi studija, definisale kategorije , mere i režimi zaštite određenog područja Trenutno je, u Srbij 7,66% njene teritorije , ili 677.950 hektara u 474 područja obuhvaćeno različitim nivoima i vidovima zaštite , dok je evropski standard 10% od ukupne teritorije obuhvaćen zaštitom predela.

Multidisciplinarne i multisektorske aktivnosti proglašenja nekog dela teritorije za zaštićeni predeo planira i njima koordinira Zavod za zaštitu prirode Srbije, ustanova osnovana pre sedamdesetdve godine.

Tekst i fotografije: Z.Nikolić