Na osnovu malobrojnih dostupnih podataka, uočljivo je da se status napuštenih industrijskih pogona- braunfild lokacija ne nalazi na agendi  tema, kako uoči lokalnih izbora,tako ni na agendi  aktivnosti  organa lokalnih samouprava  koje oni sprovode između dva izborna ciklusa.

Jednostavno rečeno braunfild lokacije,posebno dužina  trajanja njihovog  nerazjašnjenog vlasničkog,ekonomskog i ekološkog statusa ,nisu teme na kojima se mogu sticati poeni kod birača.Posebno ne u predizbornim aktivnostima za lokalne nivoe vlasti.

Uz to,  status nekadašnjih industrijskih kapaciteta je nedovoljno precizno definisan  što u strategijama i prostornim planovima  kojima se planira budući ekonomski razvoj  neke opštine ili grada, što u normativi lokalnih samouprava  koja se bavi     nadležnostima ,koje  se temelje na teritorijalnoj pripadnosti  svega pa i tih, nekadašnjih, industrijskih kapaciteta.

Otuda se  pobednici na lokalnim izborima ,bez obzira na političku opciju koju zastupaju,još od vremena prelaska  nekada aktivnih industrijskih postrojenja u status baunfild lokalcije, ne interesuju preterano za njihov status i konačnu sudbinu.

U većim ,razvijenijim lokalnim sredinama poput Kraljeva,gde imaju ,kakve takve , kadrovske i institucionalne kapacitete koji su u stanju da se bave prostornim planiranjem  može se naći ,po nešto, ne baš do kraja razrađeno, i o statusu i o planovima za  lokalitete nekadašnjih industrijskih postrojenja.

I tu su,prostornim planerima u gotovo svim lokalnim sredinama u Srbiji, „vezane“ ruke voljom vladajuće većine u lokalnoj skupštini, kroz procedure  planiranja i usvajanja budžeta lokalnih samouprava.

Jer,dobro prostorno planiranje sa temelji i na sijaset analiza određenog  prostora multidisciplinarnog karaktera koje iziskuju novac, vreme i kadrove .

A to sve treba čitati i prevesti na novac koga nikada dosta budžetima opština i gradova,i koji se pak ,najčešće,usmerava na one aktivnosti koje su brzo vidljive i lako prepozantljive kao ispunjena predizbornih obećanja poput,asfaltiranja ulica i lokalnih puteva, uvođenja vodovoda i kanalizacije,postavljanja javne rasvete,povećanja broja polazaka na  pojedinim linijama u javnom prevozu…..

I ko će tu ,sada, od „donosioca odluka“ biti kadar i odvajati znatnije iznose iz javnih prihoda opština i gradova ,za nekakve planove koji ,načešće, zbog sijaset drugih,što opravdani što neopravdanih razloga,ostaju „mrtvo slovo na papiru?

Izlažući se ,još, i mogućnosti (ne)oravdane kritike političke konkurencije,interesnih i lobi grupa i ,najređe, lokalne javnosti!

U tom kolopletu,uzročniku nečinjenja u promenama statusa i stanja braunfild lokacija u Srbiji, najvažniji su ipak oni vezani za našu ekonomsku nerazvijenost iz koje proističe i nezaintersovanost domaćih (i stranih) investitora  za ove lokalitete.

A svakim danom,mesecom i godinom takvog ,nejasnog i nedovršenog  statusa braunfild lokaliteti postaju još manje atraktivni za iole ozbiljnije privredne i druge  aktivnosti, jer ,zapravo malo ko,između ostalog, zna  kakvi sve problemi  i potencijalne ekološke opasnosti se kriju na tim lokacijama.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Između nečijeg i nečijeg“ koga,uz podršku Ministarstva kulture i informisanja,sprovode „KV Novosti-on line“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.