U Kraljevu je danas , prijemom kod gradonačelnika dr.Predraga Terzića , započela dvodnevna studijska poseta predstavnika Regionalnog centra za upravljanjem kriznim situacijama i Štaba civilne zaštite iz Strumice . Ova poseta upriličena u cilju razmene iskustava sa kolegama iz Odeljenja za poslove civilne zaštite koje funkcioniše pri Gradskoj upravi grada Kraljeva i realizuje se uz podršku UNDP  u okviru dvogodišnjeg projekta „Izgradnja akcione merže urbane otpornosti u Jugoistočnoj Evropi – SEE URBAN“.

Radni deo posete započeo je u prostorijama Odeljenja za poslove civilne zaštite predstavljanjem sistema zaštite i spasavanja u Makedoniji i aktivnosti kraljevačkog Odeljenja za poslove civilne zaštite u cilju stvaranja sistema zaštite i spasavanja na teritoriji grada Kraljeva. Iako između dve zemlje, nekadašnje republike u okviru Jugoslavije ,ima razlika u načinu organizovanja i sprovođenja poslova upravljanja vanrednim situacijama i sistema Civilne zaštite kroz današnje razgovore konstantovane su i brojne sličnosti. One , sličnosti, su više uzrokovane  sličnim tranzicionim procesima koz koje su dve države prošle u post jugoslovenskom periodu a manjim  delom su i posledica iskustava sprovođenja ovih aktivnosti u okviru nekadašnjeg, jedinstvenog ,sistema odbrane i zaštite.

U obe države sistem upravljanja vanrednim situacijama i sistem civilne zaštite je , u vreme tranzicije,bio na margini  prioriteta donosilaca političkih odluka. Sve češće elementarne nepogode koje su većim delom uzrokovane  i sve uočljivijim klimatskim promenama su dovele ,u zadnjih nekoliko godina, do delimičnih promena u stavovima  donosilaca političkih odluka prema ovim aktivnostima.

Investicije u prevenciju i gradnju efikasnog sistema upravljanja vanrednim situacijama nisu „televizične“ , nisu ,  na žalost , zahvalne za permanentni politički marketing koji karakteriše društvene procese i u Srbiji i u Makedoniji u ovo ,post tranziconodoba, kada je čitav Balkan „zaglavljen“ u geo-političkim odmeravnjima snaga ključnih aktera međunarodnog poretka.

Zato se  ,još uvek, sa setom govori i o  zajedničkoj prošlosti kroz iskustva u ovim procesima iako su akteri u oba sistema upravljanja vanredim situacijam itekako svesni da je put ka efikasnim i funkcionalnim sistemima upravljanja vanrednim situacijama zasnovan na novoj  ekonomskoj i političkoj  paradigmi.

U tom kontekstu i ovakvi razgovori imaju svoj puni smisao i opravdanje a razmena , novijih ,iskustava samo jača uverenje da se efikasna borba protiv klimatskih promena  vodi na lokalnom nivou. Ali , profesionalci u ovim oblastima jednako su svesni da te ,lokalne, aktivnosti, neće dati željene efekte izostane li  maksimalna regionalna i međunarodna saradnja i koordinacija u borbi sa klimatskim promenama.