Predstavnici Građanske inicijative  „Sačuvajmo planinske reke Kraljeva“ , priredili su ,danas ,pre početka 29-te sednice Skupštine grada Kraljeva , svojevrsnu izložbu fotografija na kojima su se mogle videti razmere devastiranja  nekolicine planinskih reka na teritoriji grada Kraljeva koje su žrtve izgradnje derivacionih mini hidro elektrana.

Na teritoriji grada Kraljeva izgrađeno je , do sada , 10 minih hidro elektrana ovog tipa a prostornim planom grada Kraljeva sačinjenim 2010 i 2011 godine predviđeno je čak 52 lokacije za gradnju mini hidro elektrana, mahom derivacionog tipa.

Dosadašnja iskustva lokalnog stanovništva , planinara , lovaca i drugih ljubitelja prirode sa investitorima ovih objekata su jako loša , u delu njihovog odnosa prema rekama sa kojih uzimaju vodu za svoje mini hidro elektrane,  ali i prema ionako krhkoj putnoj infrastrukturi u tim ,ruralnim, i slabo naseljenim krajevima.

Medijima se  obratio Nebojša Kovandžić kao predstavnik Građanske inicijative“ „Sačuvajmo planinske reke Kraljeva“ rekavši da su oni ,danas, ovde da  „podrže odbornike Skupštine grada Kraljeva da donesu ispravnu odluku i proglase moratorijum na gradnju mini hidro elektrana na teritoriji grada Kraljeva i tako sačuvaju teritoriju od dalje devastacije za dolazeće generacije“.

Na žalost  ,izvesno je da takvu odluku , sve i da hoće , odbornici grada Kraljeva neće doneti što iz onih formalnih  to i iz onih suštinskih razloga.

Ostaje da se nadamo da će današnja akcija Građanske inicijative“ „Sačuvajmo planinske reke Kraljeva“ biti , još jedan , dodatni impuls da se rešavanju ovog problema pristupi osmišljenije ,odgovornije i u sinegiji multisektorskog delanja   civilnog i javnog sektora za šta , inače , postoji i normativni i institucionalni okvir. Naravno, ukoliko se odustane od sveprisutnog trenda „falsifikovanja demokratije“ , kako to nedavno reče profesor studija Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu Florijan Biber.

Jer, problem je nastao i razvijao se , u simulakrumu propisanih procedura i bez aktivnog učešćanajšire i stručne  javnosti a oni , malobrojni , koji su na samom staru kreiranja normi kojima je „trasiran“ put za besramno ugrožavanje planinskih reka i životne sredine gradnjom mini hidro eelektrana, proglašavani su  za nekompetentne.

Grad Kraljevo je lokalna samouprava sa najvećom površinom svoje teritorije u Srbiji pa eto i razloga više da se , iz ove lokalne samopurave , pruži ruka  onima koji ,uprkos svemu , imaju volje ,energije i znanja da doprinesu kreiranju zajedničke inicijative da se ,za početak, menjaju one norme ,pre svega  na nacionalnom nivou , a potom i u lokalnoj samoupravi kako bi se „našla mera“ između potreba investitora i prava građana na zdravu životnu sredinu.