Direktorka škole Biljana Bojanić uručuje Plaketu
škole Aleksandru Pajiću pom.ministra prosvete

Prigodnom svečanošću , održanom danas u Multimedijalnom centru „Kvart“, obeleženo je šest decenija postojanja i rada Medicinske škole u Kraljevu . Ova obrazovna ustanova je počela sa radom daleke 1958 godine kada je upisano jedno ,mešovito, odeljenje sa tridesettri polaznika u tadašnjim prostorijama osnovne škole „IV Kraljevački bataljon“. Prvi direktor škole i jedan od predavača bio je dr. Borislav-Boro Sretenović , tadašnji upravnik Opšte bolnice u Kraljevu. Ta veze škole i zdravstvenih ustanova Kraljeva traje neprekidno pa se u nastavnom procesu ,i danas, pored više od pedeset redovnih nastavnika i profesora, angažuju lekari i drugi stručnjaci iz sadašnje Opšte bolnice „Studenica“. Škola je 1961 godine ,narastavši na tri odeljenja preseljena u deo zgrade kraljevačke gimnazije a 2010 godine je ,najzad, dobila sopstvnu zgradu koja spada u red najmodernijh školskih zgrada u Srbiji. Za šest decenija rada  kroz ovu  specijalizovanu obrazovnu ustanovu prošlo je nekoliko hiljada đaka a danas Medicinsku školu u Kraljevu pohađa njih 650.Oni se obrazuju na čak sedam smerova i za isto toliko zanimanja, medicinska sestra – tehničar ,farmaceutski tehničar , pedijatrijska sestra – tehničar ,fizioterapeutski tehničar ,zubni tehničar, kozmetički tehničar i medicinska sestra – vaspitač. No pored ovih aktivnosti u osnovnoj delatnosti ova škola se ,po rečima njene sadašnje direktorke Biljane Bojanić, registrovala i za obavljanje  nekih ,srodnih,privrednih delatnosti poput recimo, kozmetičkog salona  a u planu je otvaranje i salona za pružanje usluga u oblasti fizioterapije. Na taj način pored podsticanja preduzetničkog duha kod učenika škola obezbeđuje i sopstvena sredstva koja koristi prvenstveno za poboljšanje uslova rada opremajući svoje kabinete savremenim nastavnim sredstvima a svoje labaratorije  neophodnim hemikalijama i preparatima. Škola je u svim eksternim kontrolama dobijala najbolje ocene od strane relevantnih inspekcija pa otuda i ne čudi podatak da je drirektorka ove škole Biljana Bojanić izabrana i za predsednika udruženja Medicinskih škola Srbije. Današnjoj svečanosti pored gradonačelnika Kraljeva dr.Predraga Terzića i Načelnika Raškog upravnog okruga Nebojše Simovića prisustvovao je i pomoćnik Ministar prosvete,nauke i tehnološkog razvoja Aleksandar Pajić zadužen za  srednje obrazovanje i vaspitanje i obrazovanje odraslih  kome je uručena Plaketa škole namenjena Ministarstvu. Pozdravljajući prisutne goste ,nastavnike i učenike škole Gradonačelnik Kraljeva dr.Terzić je rekao da škola, po svom trajanju ulazi u zrele godine,  ali da je po onome što postiže i daje kroz obrazovanje i vaspitanje svojih učenika savremena, dakle, mlada ustanova, kojom se grad ,s pravom, ponosi.Svečanost Medicinske škole u Kraljevu upotpunili su svojim izuzetnim programom učenici Srednje muzičke škole „Stevan Mokranjac“ iz Kraljeva a svi prisutni su mogli da vide i film o školi autora Radoslava Živkovića koji je ,na lep način,prikazao kao istorijat zdravstva na ovim prostorima od prve bolnice osnovane u manastiru Studenica 1207 godine pa do osnivanja škola za negovateljce u Srbiji dvadesetih godina prošlog veka  na postulatima  za koje  je  zaslužna britanka  Florens Najtingejl koja je još 1860 godine otpočela sa školovanjem negovateljica u svojoj zemlji.

Pre dvadesetpet godina , kraljevački novinar Milan Glišović , je posle jednog od svojih putovanja u Pariz i ostvarenog kontakta sa Antom Granićem, predsednikom tadašnjeg Društva Jugoslovensko-Francuskog prijateljstva došao na ideju da ,u Kraljevu, organizuje manifestaciju u čast ,  srpske  kraljice Jelene , žene kralja Uroša Prvog Nemanjića, majke srpskih kraljeva Milutina i Dragutina koja je vodila poreklo iz francuske kraljevske porodice Anžuja. Manifestacija nastala u samo predvečerje krvavog  raspada nekadašnje Jugoslavije od starta je kuburila sa jačom podrškom lokalne zajednice a posebno podrške sa nacionalnog nivoa iako je promovisala činjenicu da smo mi, Srbi , sa Evropom u viševekovnim i slojevitim vezama. Godinama se borila za svoje mesto pod suncem u kalendaru manifestacija podržanih od lokalne samouprave i doživela je ovaj svoj ,srebrni jubilej, pre svega zahvaljujući neviđenom entuzijazmu i upornosti njenog idejnog tvorca Milana Glišovića.On je ,vremeno, tim svojim entuzijazmom za ovu manifestaciju „inficirao“   jedan broj svojih prijatelja  i članove svoje porodice da bi , kasnije , suorganizaciju uz formirano društvo“Jelena Anžujska”, prihvatila i Turistička organizacija Kraljeva. Koncept manifestacije se ,iz godine u godinu, menjao pa je od ,skorminh početaka evoluirao do ,jedno vreme, dešavanja na tri punkta :u Kraljevu, u srednjovekovnoj tvrđavi Maglič i u manastiru Gradac,zadužbini kraljice Jelene.Kasnije je Raška ,kao lokalna samouprava,počela sa sopstvenom manifestacijom Dani Jelene Anžujske koja se održava u manastiru Gradac krajem maja. Ovo dešavanje  koje je ,kasnije, je preraslo  u turističko-ekološku  manifestaciju u središte priče stavilo je narodnu legendu o tome kako je ,navodno,  kralj Uroš Prvi  Nemanjić u čast dolaska svoje supruge ,fancuske princeze, naredio da se dolinom reke Ibar zasade jorgovani. I zaista, ovo nesvakidašnje ,cvetno drvo, moglo se viđati duž puta u Ibarskoj dolini ,na potezu od Kraljeva do Brvenika,u većem obimu sve do sredine sedamdesetih godina prošlog veka ,kada je što stalnim erozijama ,što radovima na putu a , bogami, dobrim delom i zahvaljujući nekontrolisanom ,vandalskom, kidanju od putnika , malte ne nestalo.Teko ova manifestacija je skrenula pažnju javnosti na nestajanje jorgovana i inicirala povremen akcije sadnje  kao duž trase puta u Ibarskoj dolini tako i u samom gradu Kraljevu. Jorgovane , pred zgradom gradske uprave sadili su i sin kneza Pavla,princ Aleksandar Karađorđević i kao i naš proslavljeni teniser Novak Đoković. Ove godine, početkom aprila ,  organizatori “Dana jorgovana” zasadili nove jorgovane podno  Maglič, a 14. aprila u Kraljevačkom pozorištu odigrana je predstava “Ljubičasta bajka” pa je tako započeto ovo jubilarno , slavljeničko, izdanje „Dana jorgovana“ koje će se završiti u junu gde organizatori ove manifestacije gostuju na Kajmak-balu u Beogradu, koji organizuje Zavičajno društvo Kraljevčana – podružnica u Beogradu. A danas su , u središtu pažnje, bila deca iz osam osnovnih škola iz Kraljeva i okoline koja su na gradskom trgu pratila  nastupe  nekoliko kulturno umetničkih društava i uživala u druženju i fotografisanju u kočijama Jelene i Uroša  u  toaletama šivenim po ugledu na  odore srednjovekovnih vladara. Današnji deo programa  „Dana Jelene Anžujske“ u Kraljevu  završen je  u svečanoj Sali Gradske gde je upriličena svečana akademija na kojoj su dodeljene zahvalnice i priznanja onima koji su društvo “Jelena Anžujska” podržavali i pomagali svih ovih godina.