Objavljeno: 07.12.2018. | autor: KV Novosti -on line
Danas se u Kraljevu održava sednica Gradskog odbora
Socijalističke partije Srbije. Na ovom organu kraljevački socijalisti će
izabrati 41 delegata koji će ih
predstavljati na za predstojećem , jubilarniom X kongresu Socijalističke
partije Srbije koji će se , kako je najavljeno , održati u Beogradu 22
decembra.
Tim povodom je ,danas, u sedištu stranke održana
konferencija za štampu na kojoj su govorili
sekretarka Gradskog odbora
profesor Biljana Bojanić i predsednik Mladih socijalista Kraljeva Dalibor
Ugrenović. Oni su predstavnike medija upoznali sa predkongresnim aktivnostima u
kraljevačkoj organizaciji koje su protekle u raspravama na mesnim odborima .Na
tom nivou stranačkog organizovanja evidentirani su i predlagani kandidati za
delgate na Kongresu ali se ,kako nam je danas rečeno, razgovaralo i o
aktuelnostima u gradu Kraljevu u čijoj Skupštini socijalisti, zajedno sa SNS
čine vladajuću koaliciju.Oni su na izborima u aprilu 2016 godine u koaliciji sa
jedinstvenom Srbijom osvojili 7030
glasova ili 12, 18% i zadržali 11
odbornika u Skupštini grada iako su broj glasova između dva izborna ciklusa
smanjili za 1021 glas što se pripisalo činjenici da je PUPS ,aprila 2016, promenio koalicioni tabor.
Na naše pitanje da protumače odsustvo i uzdržano
glasnje svojih predstavnika na zadnjoj 73.sednici Gradskog veća ,kada se
raspravljalo i o prigovoru potencijalnog investitora za gradnju mini hidro
elektrane na Grajićkoj reci, da li je to, lični stav članova Gradskog veća iz redova SPS ili pak
stav organa stranke o gradnji mini hidro elektrana na lokalnom nivou ostali smo
bez odgovora uz obrazloženje da se danas razgovara samo o predkongresnim
aktivnostima i o predstojećem Kongresu stranke a da će odgovor na to pitanje bit
poznat uskoro.
Dodajmo ovome da , njihovu uzdržanost, donekle i
razumemo ako se zna da u Vladi Srbije dva važna resora koji se bave ovom
problematikom vode kadrovi SPS, energetiku Aleksandar Antić i zaštitu životne
sredine Goran Trivan a da, ta ministarstva nemaju u svemu usaglašene stavove o ovom problemu koji , u
zadnje vreme, sve više zaokuplja pažnji
javnosti širom Srbije pa i u Kraljevu.
Objavljeno: 07.12.2018. | autor: KV Novosti -on line
Vila „Belimarković“je, posle vrnjačke Crkve – Hrama rođenja presvete Bogorodice (1834), najstariji objekat u Vrnjačkoj Banji. Građena je od 1888. do 1894. za generala Jovana Belimarkovića, namesnikatada maloletnog kralja Srbije Aleksandra Obrenovića. Već pola veka, generalovletnjikovac funkcioniše kao „Zamak kulture“.
Na uzvišenju iznad izvora „Toplavoda“, nalazi se jedan od najstarijih i najlepštih objekata Vrnjačke Banje – letnjikovac generala JovanaBelimarkovića. Građen je po uzoru na tadašnje dvorce u severnoj Italiji i Poljskoj. Idejno rešenje dao je generalov sestrić ,građevinski inženjer Pavle Denić, a radove je nadgledao Franc Vinter ,austrijski inženjer zaposlen u Ministarstvu građevine Kraljevine Srbije iidejni tvorac vrnjačkog parka, regulacionog plana i vodovoda Banje kao i prvogKursalona.
Za izgradnju Vile“Belimarković“, obeležene duhom romantičarskog istorizma i renesansnim detaljima, korišćen je beli mermer iz generalovog majdana, na padinama Goča. Najvećideo radova bio je završen još 1889. godine, a fini radovi i parterno uređenje trajali su do 1894. Jovan Belimarković je u vili živeo od penzionisanja 1903. do smrti 1906. godine.Njegovim naslednicima, sinu Relji i snahi Marseli, vila je bila dom do 1968. kada je otkupljena sa namerom da postane muzejski, izložbeni i koncertni prostor.
Zavod za zaštitu spomenika kulture
Kraljevo, 1970. godine proglasio je vilu za nepokretno kulturno dobro, a 1983.
za spomenik kulture od velikog značaja.
Sedamdesetih je počela postupna rekonstrukcija Vile „Belimarković“ koja od 1983. funkcioniše kao „Zamak kulture“ pri Kulturnom centru Vrnjačke Banje. Na taj način, istorijsko i građevinsko nasleđe ostalo je dostupno kako kulturnim poslenicima, tako i poštovaocima umetnosti.
U njemu se danas nalazi Zavičajni muzej koji je kompleksnog tipa i odnosi se na teritoriju Vrnjačke Banje i okoline, sa arheološkom, etnografskom, istorijskom (zbirka grafičko-turisticke propagande Vrnjaca, zbirka graditeljskog nasleda, zbirka starih razglednica,zbirka fotografija, zbirka starih foto negativa na staklu), umetničkom zbirkom(skulpture, slike, grafike…) i prirodnjačkom. Stalnu postavku čine tri izložbe: „Ladarište – praistorija Vrnjaca“,“Etnografsko naslede Vrnjačke Banje“, „Spomen soba đeneralaBelimarkovića“.
Vila „Belimarković“ zidanje od 1888. do 1894. godine. Ovaj velelepni zamak jedan je od banjskih zaštitnih znakova, motiva po kojima je prepoznaju i arhitektonski najsavršenijih banjskih objekata. Ujedno je i jedanod najstarijih, znajući da je od letnjikovca generala Belimarkovića, starijasamo vrnjačka crkva.
Idejni tvorac zamka, Belimarkovićev sestrić, Pavle Denić, inspiraciju za njegov izgled našao je među italijanskim poljskim vilama, u to vreme veoma rasprostranjenim italijanskim severom, dok je za sam projekat i nadgledanje radova bio zadužen austrijski građevinski inženjer Franc Vinter, čovek koji je mnogo učinio za Vrnjačku Banju, pre svega na polju njenog urbanizma. Dvorac je građen 7 godina, u vremenskom razdoblju od 1888. do 1894. Zamak Belimarkovića, ili zamak kulture, kako mu je danas zvaničan naziv ,proglašen je kulturnim dobrom od izuzetnog značaja, i stavljen pod upravukulturnog centra Vrnjačka Banja. Danas je to mesto gde se održavaju mnogemanifestacije, koncerti, prezentacije, promocije i uopšte kulturna dešavanja, au okviru njega smešten je zavičajni muzej sa svojom stalnom postavkom. Značaj ovog zamka ne leži samo u njegovoj lepoti, ili kulturnoj ulozi koju danas igra, već i u činjenici da je on otvorio put, uglednim ljudima sa prostora cele Srbije, da se povedu za primerom Belimarkovića i počnu da podižusvoje vile u Vrnjačkoj Banji. Tako je vremenom Vrnjačka Banja postala uglednomondensko mesto, koje je okupljalo krem srpskog društva, a ne samo lečilište.
Zamak kulture nezaobilazna je destinacija za sve posetioce banje. Ušuškan uzeleni vrt, ponosno se uzdiže, nedaleko od toplog izvora i osim što je i sam deo istorijskih i kulturnih spomenika Vrnjačke Banje, u sebi, kroz svoj muzej,čuva još mnogo priča koje čekaju da budu ispričane.
Letnjikovac
generala Jovana Belimarkovica, kraljevog namesnika za vreme maloletstva kralja
Aleksandra Obrenovica, je pored vrnjacke Crkve, najstariji i
najreprezentativniji gradevinski objekat. Podignut je na padini iznad toplog
izvora. Graden je po uzoru na severno-italijansko-poljske dvorce tog vremena,
po idejnom rešenju njegovog sestrica, gradevinskog inženjera Pavla Denica, uz
projekat i nadgledanje austrijskog gradevinskog inženjera Franca Vintera, u
periodu od 1888. do 1894. pri cemu je vecina radova bila završena još 1889.
godine. U njemu su do sedamdesetih godina prošlog veka živeli Belimarkovicevi
naslednici, da bi 1968. godine objekat bio otkupljen sa namenom za kulturu.
Zakonom o zaštiti spomenika kulture proglašen je kulturnim dobrom od velikog
znacaja za Republiku Srbiju. Zamkom Kulture upravlja Ustanova „Kulturni centar“
– Vrnjačka Banja.
Jelena Borović Dimić
U njemu sedanas nalazi Zavicajni muzej koji je kompleksnog tipa i odnosi se na teritorijuVrnjacke Banje i okoline, sa arheološkom, etnografskom, istorijskom (zbirkagraficko-turisticke propagande Vrnjaca, zbirka graditeljskog nasleda, zbirkastarih razglednica, zbirka fotografija, zbirka starih foto negativa na staklu),umetnickom zbirkom (skulpture, slike, grafike…) i prirodnjackom. Stalnupostavku cine tri izložbe: „Ladarište – praistorija Vrnjaca“, „Etnografskonaslede Vrnjacke Banje“ i „Spomen soba denerala Belimarkovica“,dok se u van sezoni postavlja „Umetnicka zbirka Zamka kulture“. Izložbom„Ladarište – praistorija Vrnjaca“, predstavljeni su tragovi najstarijegnaseljavanja na vrnjackoj teritoriji koji poticu iz perioda mladeg kamenog doba(4. milenijum pre nove ere) i izložba „Etnografsko naslede Vrnjacke Banje“odslikava nacin života u našem kraju od druge polovine XIX veka do šezdesetihgodina XX veka dok izložba „Spomen soba denerala Belimarkovica“ sa delom nameštajai upotrebnih predmeta s kraja XIX i pocetka XX veka iz njegovog legatapredstavlja kraci uvid u život ovog generala koji je svojim ugledom i uticajemdoprineo razvoju Banje. Posebnu vrednost njegove zbirke cine stare i retkeknjige i novine od polovine XIX do polovine XX veka. Postavka „Umetnicka zbirkaZamka kulture“ predstavlja bogat fond srpske grafike, slika i skulptura izdruge polovine XX veka. „Voda u tradiciji i životu Vrnjačke Banje“, delo Jelene Borović Dimić, a izdavač je Zavičajni muzej Zamka kulture. Publikacijase nalazi u malobrojnim bibliotekama „onih koji su prepoznali njenu vrednost ipomogli njeno štampanje, kao i kod davalaca podataka na terenu“. O knjizi semalo zna, jer nije imao ko da je promoviše, a ni izdavač joj nije velika kuća,komentariše Borović Dimić sudbinu svog dela i dodaje da je „ova monografijatrebalo da bude samo prvi deo priče o Banji, drugi deo predstavlja monografija„Tragovi trajanja – kulturno nasleđe Vrnjačke Banje“, koja je izašla 2005.godine, a treći deo je „Jedna kuća, jedna priča – graditeljsko nasleđe VrnjačkeBanje“, koja je pripremljena ali nema izdavača“. Sve tri publikacije zajedno bitrebalo da budu kulturno-istorijska karta kraljice kontinentalnog turizma.
Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа
Objavljeno: 06.12.2018. | autor: KV Novosti -on line
Medicinska škola iz Kraljeva bila je , danas, domaćin Festivala nauke. Ova prezentacija fakulteta koji rade u okviru Univerziteta u Kragujevcu upriličena je u saradnji sa Školskom upravom Raškog upravnog okruga.
Na današnjoj prezentaciji predstavili su se Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu sa svojim studijskim programima Instituta za biologiju i ekologiju , Instituta za fiziku Instituta za hemiju , Instituta za matematiku i informatiku i zajednički studijski program psihologije. Agronomski fakultet u Čačku Univerziteta u Kragujevcu je danas u Kraljevu predstavio Osnovne akademske studije smerova Opšta agronomija ,Prehrambena tehnologija, Voćarstvo i vinogradarstvo i Zootehnika . Fakultet za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu Univerziteta u Kragujevcu predstavio je svoj studijski program Građevinskog inženjerstva a Filološko-umetnički fakultet Univerziteta u Kragujevcu je predstavio svoje odseke za primenjenu i likovnu umetnost i Odsek za filologiju.
Osnovni cilj ove manifestacije , kako nam je rečeno danas , je da omogući , pre svega učenicima završnih razreda osnovnih i srednjih škola , potpunije informacije o pojedinim studijskim programima kako bi učenicima olakšali izbor buduće srednje škole i izbor fakulteta.
Objavljeno: 06.12.2018. | autor: KV Novosti -on line
U Kraljevu je danas, na 94-ti rođendan donatora Milomira Glavčića , humaniste i dobrotvora iz Kanade svečano predat na upotrebu dečiji vrtić „Milomir“. Za izgradnju ovog savremenog objekta sagrađenog na Beranovcu dobrotvor iz Kanade je ugovorom potpisanim u oktobru 2017 godine izdvojio 200.000 evra a grad je obezbedio potrebno zemljište i neophodnu infrastrukturu,procenjenu na 200.000 evra kao i nedostajuća sredstva koja su bila potrebna za opremanje vrtića u iznosu od oko 85.000 evra.
Tako je sagrađen objekat površine 809 metara kvadratnih koji će služiti meštanima Beranovca i okolnih mesta gde, kako je rečeno, živi oko 600 mališana u uzrasnom periodu koji ima potrebu za ovakvom ustanovom.
Novinar „Politike“ Miroljub Mišo Dugalić je preneo pozdrave donatora
U ime donatora Milomira Glavčića projektantima,izvođačima i čelnicima gradske uprave i Načelniku Raškog upravnog okruga na svečanosti upriličenoj u novom vrtiću ,zahvalio se novinar „Politike“ Miroljub Mišo Dugalić , Glavčićev saradnik i čovek od velikog poverenja.On je tom prilikom rekao da se raduje što se objekat predaje na rođendan ovog plemenitog čoveka koji je, kroz razne dobrotvorne aktivnosti narodu ovog kraja pomogao sa preko sedam milona evra ,od čega je visina njegove pomoći gradu Kraljevu preko dva milona evra.
„Milomir se iskreno raduje kada se njegov novac utroši u svrhe od kojih koristi ima što više ljudi a posebno dece, jer je on imao teško detinjstvo pa ga pomoć deci posebno raduje,zbog čega je, pre ovog vrtića, finansirao sličan objekat u Jošaničkoj Banji gde je i osnovan škola u potpunosti rekonstruisana njegovim novcem“rekao je između ostalog Mišo Dugalić na današnjoj svečanosti.
Od tog novca , prisetimo se , Glavčić je donirao milon evra za novi most na Ibru, 547.000 evra za kabinet za magnetnu rezonancu vrednan , 247.500 evra za aparat za kompjuterizovanu tomografiju vreda i 70.000 evra za kupovinu ultrazvučnog aparata marke Toshiba aplio 600 najnovije generacije koji će u Kraljevo stići do kraja godine.
Zbog svega učinjenog grad Kraljevo je pored imena ovog dobrotvora datog mostu , vrtiću i jednoj ulici ustanovio , pre dve godine , i Specijalnu nagradu „Milomir Glavčić“ za potsticaj humanosti.
Objavljeno: 05.12.2018. | autor: KV Novosti -on line
Timka Alihodžić i Tatijana Mihajlović
U Galeriji Narodnog muzeja Kraljevo sutra uveče u 19 časova biće otvorena izložba „Ispričaću ti priču…“ Arheološkog muzeja u Zadru. Ovaj muzej je osnovan 1832 godine na temeljima vekovne kolekcionarske delatnosti zastupljene u Zadru intezivnije od perioda humanizma i renesanse u XIV i XV veku.
Ovo je prvo gostovanje jedne institucije kulture iz Hrvatske u Narodnom muzeju Kraljevo i drugo gostovanje ove izložbe u Srbiji, nakon ovogodišnjeg gostovanja u Muzeja grada Beograda. Izložba je prvi put predstavljena javnosti decembra 2015. godine kada je otvorena u Arheološkom muzeju Zadra. Autor izložbe je Timka Alihodžić, viši kustos Antičkog odela Arheološkog muzeja u Zadru. Antički Jeder (Colonia Julia Jader), kakav je rimski naziv za Zadar, osnovan je 48. godine s.e. kao naselje rimskih građana, najverovatnije u vreme Julija Cezara. Dugogodišnje istraživanje nekropola Jadera , iz perioda od I-IV veka, odnosno od vladavine Avgusta do Konstantina Velikog, donele su Arheološkom muzeju u Zadru bogat materijal i mogućnost rekonstrukcije života stanovnika antičkog grada.Izložba koja se otvara sutra u Narodnom muzeju Kraljeva priča priče o nekoliko zanimljivih ličnosti, čiji se životi donekle mogu rekonstruisati iz predmeta sa kojima su sahranjeni, pružajući ujedno i uvid u živopisne prizore jednog iščezlog grada. Njen poseban kvalitet je deo namenjen slepim i slabovidim osobama kojima je omogućeno da dodirom ostvare interakciju sa eksponatima.
Obraćajući se medijima , na današnjoj konferenciji za štampu, pored autorke izložbe Timke Alihodžić ,muzejski savetnik u Narodnom muzeju Kraljeva Tatijana Mihajlović je podsetila na činjenicu da je veći deo teritorije današnje Srbije ušao u sastav Rimske imperije tokom I veka naše ere ,krajem vladavine imperatora Avgusta , kao Gornja Mezija a da je rimska vojska imala utvrđenja širom granice(limesa) i između svojih provincija. Predpostavlja se da je granica između dve provincije u okviru Rimskog carastva , Gornje Mezije i Dalmacije prateći tokove velikih reka bila u Čačku.
Direktor Narodnog muzeja Kraljeva i gošće iz Zadra
Autohtoni narodi su ,bez razlike, u svim Rimskim provincijama u to doba protokom vremena, u periodu ne dužem od pet decenija vladavine Rimljana , postajali u mnogo čemu slični pa i u običajima i obredima sprovođenim prilikom sahranjvanja. Tako , eto , i ova izložba na svoj ,osobeni, način aktuelizuje spoznaje o bliskosti naroda na ovim prostorima.
Objavljeno: 04.12.2018. | autor: KV Novosti -on line
Videl li se i u Kraljevu ?
Današnja ,73.sednica Gradskog veća grada Kraljeva izazvala je neubičajenu disonantnost za rad ovog organa lokalne samouprave. Praksa iz predhodnog perioda je ukazivala na to da su se ,na sednicama veća, vodile ritualne , malte ne unapred dogovorene , rasprave a da je prilikom glasnja , u ogromnoj većini slučajeva , ono bilo jednoglasno.
Iole boljim poznavacima funkcionisanja procesa odlučivanja u lokalnoj samoupravi je poznato , godinama unazad , i to ne samo u ovom skupštinskom sazivu , da se stvarne odluke donose ili na stranačkim organima partija koje tvore skupštinsku većinu , ili još češće personalnim dogovorima lidera stranaka vladajuće većine na gradskom nivou.
U takvim uslovima izostajanje punog saststava ili uzdržanost pri odlučivanju Gradskog veća jedan je od indikatora da je , iz ko zna kojih sve razloga, izostao dogovor,saglasnost, ključnih aktera.
I upravo je takva bila situacija na današnjoj 73.sednici Gradskog veća čija je ,naizgled najvažnija, prva tačka dnevnog reda, Predlog rešenja o obrazovanju komisije-stručnog tima za sprovođenje postupka izbora strateškog partenera za realizaciju gasifikacije široke potrošnje na teritoriji grada Kraljeva,ostala u senci zadnje,21. tačke dnevnog reda. A ona se ticala razmatranja prigovora „ Rajić energo “d.o.o iz Kragujevca na odbacivanje njihovog zahteva za izdavanje lokacijiskih uslova za izgradnju mini hidrooelektarane „Grajići 2“ na istoimenoj planinskoj rečici u selu Mlanača , koja je pritoka reke Studenice od strane Odeljenja za urbanizam ,građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti Gradske uprave grada Kraljeva.Doduše i jedna i drugapomenuta tačka prošle su bez rasprave i to im je jedini zajednički imenitelj.
U svom ,uobičajenom, obraćanju medijima pred sednicu Gradskog veća gradonačelnik dr.Predrag Terzić ni jednom rečju nije pomenuo ovu 21.tačku iako mu je bilo poznato da je glas o suprotstavljenim stavovima organa javne uprave i potencijalnog investitora odavno „napustio“ okvire brojnih konsultativnih sastanaka održanih na ovu temu ,u gradskoj kući, u danima pred današnju sednicu.
Gradskim većnicima a i medijima dostavljen je obiman materijal na 113 strana za 21. tačku dnevnog reda u kome je dat istorijat prepiske,odnosa na relaciji potencijalni investitor, „ Rajić energo “d.o.o iz Kragujevca i lokalne samouprave .
Pojednostavljeno rečeno , Prostorni plan grada Kraljeva predviđa gradnju akumulacije „Preprana“ kao dela budućeg sistema za vodosnabdevanje Kraljeva i centralne Srbije na lokaciji na kojoj bi „ Rajić energo “d.o.o iz Kragujevca da gradi mini hidroelektarnu derivacionog tipa, sa branom „Tirolskog“ tipa ,i cevovodom koji transportuje vodu do mašinskog postrojenja, ukupno instalisane snage 984 kW.
.Ima tu , još kojekakave argumentacije i jedne i druge strane ali osnova primbedbe potencijalnog investitora na negativno mišljenje Odeljenja za urbanizam ,građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti, sadržana je u sledećem delu prigovora upućenog Gradskom veću: „Nadležni organ je učinio grubu povredu postupka objedinjene procedure , pre svega neistinitom konstatacijom da je predmetna lokacija rezervisana Prostornim planom grada Kraljeva, da je u granicam parka prirodeGolija,neuzimanjem u razmatranje prethodno ishodovan dokument od strane istog organa ( Informacijao lokaciji ), a koji je dostavljen uz zahtev za izdavanje Lokacijskih uslova“
Danas je ,prema našim saznanjima sednici Gradskog veća prisustvovalo 12 članova od biranih 13 (gradonačelnik i njegov zamenik su članovi po funkciji) od kojih je četvoro bilo uzdržano a osam je glasalo da se prihvati prigovor „ Rajić energo “d.o.o iz Kragujevca na izdate negativne lokacijske uslove.
Za prihvatanje prigovora glasali su svi većnici članovi SNS,osim jednog uzdržanog , dok su njihovi kolaicioni partneri iz SPS i SDP ili bili odsutni ili uzdržani , ali to se ne može i ne treba uzimati kao znak krize unutar vladajuće koalicije u gradu na Ibru.
Vreme koje je pred nama pokazaće gde će ove sada već javne razlike koaliconih partenera u vladajućoj većini grada Kraljeva oko gradnje jedne mini hidro elektrane dovesti.Čini se da su neki među njima već čuli eho glasa pobune meštana sela uz reku Lopatnicu koji su crvenim tablama upozorenja na 6 lokacija obavestili potencijalne investitore u mini hidroelektrane da nisu baš dobrodošli.
Rečica „Grajići“ , i selo Mlanča jesu malo podalje od Bogurtovca , Lopatnice i Stanče ali ne i „preko sveta“.
Građanima i javnosti Kraljeva ostaje da prate dalju sudbinu u odnosima oko ovog pitanja sada već konfrontirane struke oličene u delu javne uprave grada Kraljeva i politike oličene u Gradskom veću koje je danas postupalo kao drugostepeni organ u upravnom postupku.
Objavljeno: 03.12.2018. | autor: KV Novosti -on line
Meštani Lopatnice postavljaju tablu upozorenja za investitore u mini hidroelektrane
Postavljanjem šest panoa crvene boje sa tekstom upozorenja za potencijalne graditelje mini hidroelektrana na reci Lopatnici inicijativa „Sačuvajmo planinske reke Kraljeva“ nastala uz pomoć društvenih mreža i interneta prešla je , juče , iz svog viralnog statusa u realnu građansku akciju meštana sela Lopatnica , Stanča i Bogutovac.
Već duže vremena , a posle brojnih saznanja o štetnim posledicama gradnje mini hidroelektrana po neposredno okruženje na teritorij grada Kraljeva , meštani sela Lopatnice, Stanče i Bogutovca strahuju za sudbinu njihovog kraja i posebno reke Lopatnice tog zaista retkog bisera eko sistema čitavog kraja. O tome koliko je ona čista i nezagađena neprimerenim ljudskim aktivnostima dovoljno govori i podatak da u njoj žive zaštićene vrste životinja poput autohtonih vrsta riba i potočnog raka (lat.Austropotamobius torrentium) koji je Zakonom o zaštiti prirode Republike Srbije na listi zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta. Ovaj kraj , upravo zbog takve reke , mineralnih lekovitih voda Bogutovačke banje i drugih prirodnih lepota privlači iz godine u godinu sve više turista.Te potencijale prepoznao je i grad Kraljevo koji je kroz podršku razvoju seoskog turizma , u zadnje tri godine, sa više milona dinara podržao nekoliko seoskih gazdinstava da unaprede svoje smeštajne i druge turističke kapacitete. Ni rezultatati takvog odnosa nisu izostali , gostiju je sve više čak i onih iz inostranstva a lepote ovog kraja očarale su nekolicinu građana Ruske federacije da ovde kupe seoska imanja i započnu svoj novi život. Ne treba zaboraviti ni sve više investitora u obnovu seoskih gazdinstava od strane meštana pomenutih sela koji su decenije proveli na radu u inostranstvu a sada se vraćaju i žele da svom zavičaju vrate stari sjaj. Jer , ovde su , u Tolišnic recimo, neki meštani sami proizvodili struju za sopstvene potrebe još u tridesetim godinama prošlog veka ali bez devastiranja reke koristeći dobro znane principe rada vodenica pomeljara.
Da upozorenje meštana potencijalnim investitorima nije bez razloga govori i podatak da je ,prema nekim saznanjima, predviđena gradnja čak 4 mini hidroelektrane na ovoj reci.Na tertoriji grada Kraljeva ,do sada je priključeno na mrežu 7 mini hidro elektarana,još tri će biti priključen uskoro, a po dobro obaveštenim kuloarima se priča da će , gradska uprava pored već izdatih dozvola za gradnju mhe, izdavati i nove.
Kako su nam meštani rekli oni su u stalnom kontaktu sa prijateljima iz ostalih delova Srbije, poput udruženja „Odbranimo reke Stare Planine“ i ostalih sličnih organizacija. Najveći problem u Srbiji je neinformisanost građana o ovoj problematici, kažu nam u Lopatnici, ali i konstatuju je ova tema već probila medijske barijere i postaje jedna od najaktuelnija tema u Srbiji. Zato sve više ljudi pristupa ovakvim inicijativama i to postaje jedna ogromna snaga koju je više nemoguće zaobići prilikom usvajanja raznih dokumenata posebno na lokalnom nivou a koji se tiču gradnje mini hidroelektrana.
Objavljeno: 02.12.2018. | autor: KV Novosti -on line
Novi Pazar je jedan od gradova koji kroz različite kulturne sadržaje, ali i kroz sedmu umetnost afirmiše evropsku kulturu. Tako su u okviru manifestacije Festival evropskog filma, organizovane projekcije odabranih filmova a njihovo prikazivanje je organizovano svake večeri tokom jedne nedjelje, do 25. novembra.
Festival evropskog filma organizuje Delegacija Evropske unije u Srbiji i EU info centar, u saradnji sa Mrežom kulturnih centara zemalja Evropske unije, dok je projekcije u Novom Pazaru organizovao Kulturni centar.
Urednica Elma Šabanović
Urednica filmskog i scenskog programa u novopazarskom Kulturnom centru , Elma Šabanović, kaže da ova ustanova kulture nastavlja već ustaljenu tradiciju prikazivanja evropskih filmova za sve Novopazarce u Svečanoj sali, ali da ove godine ta manifestacija ima poseban značaj.
“ Festival je ove godine u znaku kulturnog nasleđa. Evropska unija proglasila je 2018. godinu za Godinu evropske kulturne baštine pa su u skladu sa tim i organizovane projekcije”, rekla je Elma Šabanović.
Zaposleni u novopazarskom Kulturnom centru se trude da omoguće što većem broju zainteresovanih ljubitelja sedme umetnosti da na jednom mestu vide odabrane filmove istaknutih autora, filmska ostvarenja koja nose sa sobom poruke, lepezu evropskih društvenih vrednosti, neizbježnog osećaja suživota i zajedništva, kao i svega što je na putu na putu multikulturalnosti.
“ Sva filmska ostvarenja se negdje direktno i odnose na Evropsku uniju”, rekla je urednica fimskog i scenskog programa.
Na repertoaru u Novom Pazaru su neka od najboljih ostvarenja evropske produkcije iz 2017. Projekcije u Novom Pazaru počele su filmom “Svetlo’’ u režiji Barbare Albert, a za samo prikazivanje je vladalo veliko interesovanje.
“ Ako mogu negdje da iznesem svoj lični utisak, smatram da sa Festivala evropskog filma dolaze najbolja filmska ostvarenja i najkvalitetniji filmovi. Raznovrsna je ponuda i pogoduje različitim senzibilitetima, tako da će raznovrsna filmska publika moći da odabere nešto za sebe ali i da, ukoliko želi, uziva u svim projekcijama. Filmovi dolaze iz Austrije, Slovenije, Holandije, Švedske i drugih evropskih zemalja “, rekla je Elma Šabanović.
Festival je otvorio ambasador EU u Srbiji Sam Fabrici tokom posete Novom Pazaru. Kako je Evropska unija proglasila 2018. za Evropsku godinu kulturnog nasleđa, moto festivala je „Naše nasleđe- gde prošlost susreće budućnost.”
„Ključna poruka Festivala, kao i Evropske unije je različitost i očuvanje i poštovanje te različitosti u kojoj smo ujedinjeni u Evropskoj uniji“, rekao je ambasador EU, Sam Fabrici na otvaranju ističući da je upravo Novi Pazar grad bogat kulturom i različitostima.
Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа
Objavljeno: 01.12.2018. | autor: KV Novosti -on line
KAKO JE ŠUCA UŠAO U EVROPSKU UNIJU…
Narodna biblioteka “Dr Dušan Radić” je ustanova sa tradicijom i bogatim knjižnim fondom. Istovremeno, drži korak sa modernizacijom, jer su svi naslovi digitalizovani. U Evropsku uniju je „ušla“ sa još 47 biblioteka iz Srbije otvaranjem „Euteka – kutka“.
Temelji današnje Narodne biblioteke „Dr Dušan Radić“, postavljeni su 1910. godine u ugostiteljskom objektu „Šucin paviljon“, koji je imao čitaonicu. U njoj su se okupljali Vrnjčani i banjski gosti, čitali dnevnu štampu i polemisali o događajima u zemlji i svetu.
Od 1963. godine, biblioteka nosi ime Dušana Radića, lekara, pisca i muzičara, koga je narod nazivao Blagim doktorom, jer je, kažu, sem medikamentima, ljude lečio i prijateljskim pristupom.
Jedno vreme, biblioteka je bila u zgradi Termomineralnog kupatila, a 1980. je prebačena u Vilu „Zora“, izgrađenu 1906, za trsteničkog trgovca Krstu Veljovića i njegovu ženu Zoru. Novog vlasnika, Milorada Mišića, koji je dozidao sprat, vila je dobila 1913. Mišićev sin Miodrag, lekar, u njoj je otvorio polikliniku u kojoj je radio i doktor Dušan Radić, čije ime biblioteka nosi od 1963. Zgrada je biblioteke je pod zaštitom kraljevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Do 1996. biblioteka je bila deo Kulturnog centra Vrnjačke Banje, a od te godine je pod okriljem Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva. Vrnjačka biblioteka danas ima knjižni fond sa 40 hiljada naslova, raspoređenih na 4 odeljenja.
Biblioteka „Dr Dušan Radić“ je jedno od onih mesta na kojima se sreću i prepliću prošlost i budućnost, tradicija i modernizacija. Knjižni fond je digitalizovan, a novi sajt nudi sve važne podatke o ovoj ustanovi i njenim aktivnostima. Na neki način, vrnjačka biblioteka je jedna od 48 u Srbiji koje su, zahvaljujući modernizaciji, već zakoračile u Evropsku uniju tako što su dobile „Euteka kutak“. Marija Petković, bibliograf i Euteka – bibliotekar, kaže da taj mali, evropski kutak u kojem su najvažniji računar i polica sa publikacijama EU, može da pruži mnogo značajnih podataka.
– Naši korisnici u „Euteka kutku“ mogu, na primer, da dobiju informacije o Evropskoj uniji ili pregovaračkim poglavljima Srbije sa EU, informacije o zanimljivim destinacijama za putovanja, o mogućnostima za obrazovanje, kao i o šansama za pronalaženje posla u zemljama Evropske unije. Takođe, „Euteka“ sadrži i informacije o ambasadama zemalja članica EU u Srbiji i uputstva za apliciranje za sredstva evropskih fondova.
Prvi koraci ka „Euteci“ učinjeni su 2014, kada su Ministarstvo kulture i informisanja, Delegacija Evropske unije u Srbiji i Narodna biblioteka Srbije potpisali Memorandum o razumevanju sa ciljem da se bibliotekama dostave publikacije sa informacijama o Evropskoj uniji. Sledeće godine, pridružila im se Kancelarija za evropske integracije. Tada je pokrenut projekat „Euteka u bibliotekama“.
– Kako bi bili obogaćeni sadržaji u Euteka računarima, delegacija Evropske unije je za 11 bibliotekara iz Srbije, organizovala studijsku posetu Italijanskom kulturnom centru, Španskom institutu „Servantes“, Nemačkom „Gete“ institutu i Austrijskom kulturnom forumu. Rezultat tih susreta je mogućnost da se u „Euteci“ onlajn uče strani jezici. EU podstiče građane da sem maternjeg znaju bar još dva strana jezika, što je neophodno za bolje razumevanje u zajednici kultura kao što je EU, objašnjava Euteka – bibliotekarka, sa čijom karticom, zahvaljujući Institutu „Servantes“, korisnici mogu da pristupe kompletnom španskom bibliotečkom fondu.
Mladi Vrnjčani, kroz osnovno i srednje školovanje uglavnom opredeljeni za francuski i engleski jezik, evropske vrednosti i način života usvajaju i zahvaljujući tome što je Ministarstvo prosvete ušlo u Obrazovni program „Erazmus plus“, sa kojim ih takođe upoznaje „Euteka“. Studentima, koji u Srbiji završe prva dva semestra, „Erazmus plus“ omogućava da nastave studije u inostranstvu, uz uslov da diplomiraju na matičnom fakultetu.
Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа.
Objavljeno: 01.12.2018. | autor: KV Novosti -on line
Koliko često politički rukovodioci lokalnih samouprava posmatraju kulturnu baštinu u njihovoj zajednici kao strateški interes te zajednice , kao strateški resurs s kojim raspolažu , kao nemerljivi kapital ..?
Vide li, njihovi saradnici angažovani u ustanovama kulture čiji su osnivači lokalne samouprave, projekte vezane za kulturnu baštinu kao važne , dugoročne ,višestruko isplative investicije kako sa stanovišta održivog razvoja tako i kao snažnog komunikacijskog alata za integraciju u evropske procese?
Uspevaju li , i jedni i drugi, da objasne građanima u svojoj zajednici da je briga za kulturnu baštinu i njeno očuvanje zajednička odgovornost građana ,sturčnjaka i lokalne vlasti ?
Ako tako , pak , najodgovorniji i zaposleni u ustanovama kulture na lokalnom nivou, i doživljavaju kulturnu baštinu poverenu im na upotrebu i čuvanje uspevaju li da za te svoje stavove obezbede podršku donosioca odluka na tom, lokalnom nivou ili , u strahu od materijanih (ne) prilika , i ne čine mnogo truda da adekvatno promovišu projekte vezane za kulturnu baštinu najpre na lokalnom nivou a potom i u širem nacionalnom i međunarodnom okruženju ?
Ti evropski biseri materijalne kulturne baštine kojima raspolažemo treba da , u zajedništvu sa pojedinim ,nestvarno lepim, predelima i našim tradicionalnim gostoprimstvom , budu realna mogućnost za razvoj turizma koji , svojsteno mu je, povlači i ubrzani razvoj drugih privrednih aktivnosti.
Pridružimo li tom spisku nedovoljno iskorišćenih resursa materijalne kulturne baštine i brojne kulturne manifestacije i druge art-efekte nematrijalne kulturne baštine , kroz jedan integralni i sveobuhvatni pristup, eto i , s punim pravom, razloga za veru da nam može biti bolje i sa skromnim finansijskim sredstvima koja inače izdvajamo za potrebe kulture.
Kraj je godine koja je proglašena za Evropsku godinu kulturnog nasleđa ,godine u kojoj su , po prvi put od kako je pre šesnaest godina pokrenuta Nagrada Evropske unije za kulturno nasleđe (EU Prize for Cultural Heritage) čak toje laureta iz Srbije: Projekat obnove Paviljona Kneza Miloša u Bukovičkoj Banji, Konzervacija Tvrđave Bač i Istraživanje i katalogizacija Državne umetničke kolekcije u Beograd. To je , složićete se , i svojevrsna , snažna i jasna, poruka za nas da smo mi nesporno narodi velike evropske kulturne matrice koja svoju snagu nalazi u razičitostima razvijajujći duh toleranicije i međusobnog uvažavanja bez agresivnog stava prema drugom i drugačijem.
Ova i druga otvorena pitanja kao i uverenje da nas u Evropi ,baš zahvaljujući bogatoj, jedinstvenoj i raznovrsnoj kulturnoj baštini , znaju gledati i drugim očima osim kroz prizmu surove ,dnevne , real politike povod su da vas , kroz seriju tekstova u okviru projekta „Dolina kraljeva je graditelj , našeg evropskog identiteta“ podržanog od strane Ministarstva kulture i informisanja , bar podsetimo na tu nisku bisera razasutu od Vrnjačke Banje ,preko Kraljeva, Raške, Novog Pazara sve do Tutina , kojih , moguće je , zbog brojnih razloga nismo ni svesni nit se pak prema našoj kulturnoj baštini ,tim biserima mahom nasleđenim od predaka, odnosimo onako kako oni to , u punoj meri , zaslužuju.
Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа.
Temelji današnje Narodne biblioteke „Dr Dušan Radić“, postavljeni su 1910. godine u ugostiteljskom objektu „Šucin paviljon“, koji je imao čitaonicu. U njoj su se okupljali Vrnjčani i banjski gosti, čitali dnevnu štampu i polemisali o događajima u zemlji i svetu.
Biblioteka „Dr Dušan Radić“ je jedno od onih mesta na kojima se sreću i prepliću prošlost i budućnost, tradicija i modernizacija. Knjižni fond je digitalizovan, a novi sajt nudi sve važne podatke o ovoj ustanovi i njenim aktivnostima. Na neki način, vrnjačka biblioteka je jedna od 48 u Srbiji koje su, zahvaljujući modernizaciji, već zakoračile u Evropsku uniju tako što su dobile „Euteka kutak“.
Marija Petković, bibliograf i Euteka – bibliotekar, kaže da taj mali, evropski kutak u kojem su najvažniji računar i polica sa publikacijama EU, može da pruži mnogo značajnih podataka.
Koliko često politički rukovodioci lokalnih samouprava posmatraju kulturnu baštinu u njihovoj zajednici kao strateški interes te zajednice , kao strateški resurs s kojim raspolažu , kao nemerljivi kapital ..?