Objavljeno: 05.03.2021. | autor: KV Novosti -on line
Prema današnjem saopštenju Gradskog štaba za vanredne situacije zasnovnom na dnevnom Izveštaju Zavoda za javno zdravlje „Kraljevo“ , u Opštoj bolnici „Studenica“, preminulo je šestoro pacijenata što je ,na dnevnom nivou, broj nezabeležen još od decembra prošle godine.
U Kraljevu je ,zaključno sa današnjim danom, registrovano224 preminulih od posledica korone, od početka epidemije u martu 2020 godine i 13.422 slučaja zaražavanja virusom korone.
Na lečenju od kovida u Opštoj bolnici „Studenica“ nalaze se 62 pacijenta,četvoro više nego juče a tokom poslednja 24 časa primljeno je 14, a otpuštena su 4 pacijenta.
Između dva dnevna izveštaja u Kraljevu je,dvema metodama, testirano 393 pacijenata a prisutvo virusa korone je potvrđeno u 108 slučaja.
Objavljeno: 05.03.2021. | autor: KV Novosti -on line
U viševekovnoj trici za „društvom obilja“ u kojoj je profit bio osnovni pokretač razvoja većina ljudi je zaboravila da je čovek samo deo velikog sistema u kome svaki element ima isti značaj.
Takvim ponašanjem prema pridodi i svemu što ga okružuje, a pripada korpusu resursa iz priode ljudi su došli na ivicu ekološkog ambisa.
Priroda nas,godinama unazad, kroz sve uočljivije klimatske promene i burne prirodne kataklizme uzrokovane baš tim promenama opominje da je „dvanaest i minut“ da menjamo svoje ponašanje.
U tom kontekstu nužnih promena ljudskog ponašanja prema svemu što nas okružuje treba posmatrati i status napuštenih industrijskih lokalcija i neminovnost preduzimanja određenih aktivnosti kako bi se zaustavlo i preokrenula degradaciju zemljišta i sprečilo dalje uništavanje biodiverziteta kome takve lokacije ,iako smeštene u urbane zone,pripadaju.
Jedna od karakteristika savremenog doba je i sve jača svest o ljudskoj zavisnosti od prirode.
Sa žaljenjem moramo konstatovati da se ove promene u našem društvu dešavaju sporo i u nedovoljnom obimu jer, su aktivnosti zasnovane na društveno odogovornom ponašanju i jačanju svesti o ljudskoj zavisnosti od prirode, nisko kotirane u agendama javnih politika institucionalnih aktera na svim nivoima organizovanja države.
To je do nekle i razumljivo jer, dok smo ,na ovim prostorima bili,na žalost ,zaokupljeni svejedno da li kao akteri ili žrtve,procesima kravog raspada nekadašnje,zajedničke države, u junu1992 godine u Rio de Žaneiru je održana najveća od svih ikad održanih konferencija Ujedinjenijh Nacija posvećena zaštiti životne sredine i razvoju.
Bila je to ,treća po redu,konferencija UN posvećena životnoj sredini ali i prva na kojoj je jasno ukazano na povezanost razvoja i zaštite životne sredine.
Prisustvovalo je blizu 10.000 zvaničnih predstavnika iz oko 150 zemalja, uključujući i 116 nacionalnih političkih lidera.
Svetski lideri su na Zemaljskom samitu u Rio de Žaneiru 1992. godine usvojili preporuke Bruntlendove komisije a jedan od rezultata samita bila je Agenda 21 kojom se daju preporuke za održivo upravljanje zemljišnim, vodenim i šumskim resursima u 21. veku.
Ova komisija je ,još pet godina pre skupa u Rio de Žaneiru ,sačinila izveštaj pod nazivom „Naša zajednička budućnost“.
U ovom izveštaju data je definicja održivog razvoja za koji se kaže da je to onaj razvoj koji zadovoljava sadašnje potrebe, ne ugrožavajući mogućnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe.
Ova definicija zasnovana na konceptu potreba(prihvatljivog životnog standarda za sve) i koceptu ograničenja(korišćenje prirodnih resursa u skladu sa dostignutim tehnološkim razvojem ali osećajem za potrebe budućih generacija-naše dece)nameće nam nužnost angažovanijeg bavljenja aktuelnim statusom braunfild lokacija.
I kroz prizmu našeg aktuelnog odnosa prema napuštenim idustrijskim pogonima, brownfild lokacijama, do izražaja dolazi veliko nerazumevanje za potrebnom unutargeneracijiskom i međugeneracijskom pravdom.
Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Između nečijeg i nečijeg“ koga,uz podršku Ministarstva kulture i informisanja,sprovode „KV Novosti-on line“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.
Objavljeno: 05.03.2021. | autor: KV Novosti -on line
Ugostiteljstvo i industrija organizacije događaja -„event“ industrija, koja, na godišnjem nivou u Srbiji, generiše oko 10.000 stalnih i 50.000 honorarnih poslova su,zbog epidemije korone, pretrpeli,tokom prošle godine, najviše štete u okviru turizma kao privredne grane,koji je pak ,u celini,zabeležio u 2020 godini, gubitke od bez malo milijardu evra.
Prema zvaničnim podatcima iz APR-a, u Srbiji u oblasti turizma i ugostiteljstva posluje blizu 8.000 privrednih društava i oko 26.000 preduzetnika, a ukupan broj događaja koji se očekivao u 2020. prema statistici je oko 17.000. Oni su otkazani ili pomereni za 2021. godinu.
Tako je bilo i na teritoriji opštine Raška gde je, kako smo već pisali, od petnaest planiranih manifestacija u 2020 godini,održana samo jedna, Dani vrganja na Kopaoniku, od 4. do 6. septembra i ona sa izmenjenim programom, bez kulturno umetničkog programa ,pred ograničenim brojem ljudi uz poštovanje mera bezbednosti.
Sve ovo nije obeshrabrilo ljude angažovane u sektoru turističke privrede opštine Raška, a pre svega u Turističkoj organizaciji Raške, da rade na pripremi i promociji bogate turističke ponude opštine u ovoj godini.
Opština Raška zaista ima šta da ponudi i najprobirljivijem i najzahtevnijem korisniku turističkih usluga.
Pored bogatog kulturno-istorijskog nasleđa, manastira i crkava iz ranog srednjeg veka, koji predstavljaju bisere srpske srednjevekovne arhitekture i umetnosti ,kao što su to manastiri Gradac, Stara i Nova Pavlica, Končul, lokalitet Nebeske stolice, srednjevekovni grad Brvenik, tu su i one standarne turističke destinacije poput ,recimo Jošaničke Banje,Golije…
Takva raznovrsna i sadžajna turistička ponuda bivala je upotpunjena i sa već profilisanim manifestacijama kao što su to:Dani kraljice Jelene,Raške duhovne svečanosti,Dani vrganja,Dani borovnice,Ski opening,Enduro Raška,Orijentiring ,Trail race,CISM Čelendž kup u planinskom trčanju, Paraglajding takmičenje, Kopaonik kup ..
I u ovim vremenima nezahvalnim za bilo kakvo planiranje u segmentu organizovanja događaja Turistička organizacija opštine Raška je,po rečima njenog direktora Radenka Cvetića, u svoj Plan i program za 2021 godinu uvrstila jedan broj ovih manifestacija ceneći njihov značaj i dosadašnji doprinos kvalitetu turističke ponude opštine.
Iz tog plana su,barem za sada, izostavljene neke od manifestacija održavanih u letnjim mesecima na Kopaoniku.
Druge, poput Raških duhovni svečanosti su predviđene a i one su recimo, dovoljan razlog, same po sebi, da bi neko boravio u Raški u danima njihovog održavanja u drugoj polovini avgusta meseca.
Tekst je objavljen uz podršku opštine Raška u okviru projekta „ Raška-Prvi izbor za pravi odmor“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost KV NOVOSTI i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja opštine Raška.
Objavljeno: 04.03.2021. | autor: KV Novosti -on line
Raška je ,za one manje upućene,mesto „blizu Kopaonika“, a ne i opština koja osim ovog nespornog lidera zimskog i planinskog turizma na prostorima Balkana, ima neverovatno bogatu ponudu turističkih destinacija koje pripadaju drugim turističkim segmentima.
Trg u Raški-foto Milinko Bošković
Mnogo toga znamenitog i značajnog,čega zaista ima u bogatoj turističkoj ponudi opštine Raška ,ostaje,delom opravdano ali i nepravedno, u senci Kopaoničke turističke regije koja se prostire na površini od 2758 kvadratnih kilometara, u jugozapadnom delu Srbije između reka Jošanice na severu, Ibra i Sitnice na zapadu, Laba na jugu – jugoistoku i delovima Rasine i Toplice na istoku, sa dominantnim masivom Kopaonika.
Pronicljivi i marljivi turistički poslenici ove malene lokalne samouprave i njeni čelnici dobro su shvatili, da osim blagodeti koje im donosi Kopaonik,nesporni lider našeg zimsko-skijaškog i planinskog turizma,on,istovremeno, mnogo toga drugog ,i jednako vrednog u turističkoj ponudi Raške,ostavlja u senci.
Shvatajući, ispravno,važnost manifestacionog ili event turizma i njegov doprinos jačanju imidža neke destinacije,u ovom slučaju Raške kao lokalne zajednice, unapredili su i obogatili mnoge,ranije osmišljene,manifestacije kulturnog ,sportskog ili rekreativnog karaktera ali i pokrenuli niz novih manifestacija u već pobrojanim oblastima.
Jedna od najvažniji aktivnosti Turističke organizacije Raška upravo je organizovanje turističkih, kulturnih i sportskih manifestacija na teritoriji opštine.
Većina tih manifestacija je dobro osmišljena ,dobro organizovana i podržana od lokalne zajednice i lokalne samouprave, ali je pandemija virusa korone u mnogome poremetila i onemogućila njihovu realizaciju.
Zbog sprovođenja niza epidemioloških mera i naredbe o zabrani okupljanja u zatvorenom i otvorenom prostoru na javnim mestima u Republici Srbiji, od manifestacija planiranih za održavanje u 2020. godini održana je samo manifestacija Dani vrganja na Kopaoniku, od 4. do 6. septembra .I to u izmenjenom programu, bez održavanja kulturno umetničkog programa,i uz ograničen broj ljudi i poštovanje mera bezbednosti.
I ovo će proći, bliži se početak nove godine,koja nam donosi nove izazove ali i iziskuje da nanovo (is)planiramo svoje odmore,da ih iskoristimo i da vidimo i obiđemo neke nove predele ,upoznamo neke nove ljude ,njihove običaje,da im se pridružimo u njihovim ,kulturnim,sportskim,zabavnim ili rekreativnim aktivnostima.
Želja nam je da vas,i u ovim teškim vremenima , podsetimo, serijom tekstova o nekim od tih već prepoznatljivh manifestacija koje se održavaju na teritoriji opštine Raška, na to da život ide dalje i da nam valja ,ma koliko nam to trenutno zvučalo nesuvislo, planirati i predstojeće odmore.
A na Rašku bi trebalo, sve više da gledate, i kao na vaš prvi izbor za pravi odmor.
Među petnaestak manifestacija iz različitih oblasti kao što su to :Dani kraljice Jelene , Raške duhovne svečanosti ,Dani vrganja, Dani borovnice, Ski opening, Enduro Raška, Orijentiring , Trail race, CISM Čelendž kup u planinskom trčanju , Paraglajding takmičenje, Kopaonik kup …, bar jedna je „ono pravo“ za vas, vašu porodicu i vaše prijatelje.
Tekst je objavljen uz podršku opštine Raška u okviru projekta „ Raška-Prvi izbor za pravi odmor“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost KV NOVOSTI i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja opštine Raška.
Objavljeno: 04.03.2021. | autor: KV Novosti -on line
I dok su,u većini zemalja Evropske unije, braunfild investicije sinonim za ulaganje u bivše industrijske komplekse, stare zapuštene fabrike, železničke zone, skladišta i luke, sa ciljem da im se da nova namena i unapredi stanje životne sredine kod nas su one nemi, postojani svedoci naših „vrludanja kroz doba tranzicije“.
Ne računajući lokacije nekadašnjih industrijskih kapaciteta, smeštenih u najužem gradskom jezgru Beograda,koje su,očas posla, i(ras)prodate i promenile namenu pretvorivši se u luksuzne stambene,poslovne i turističke objekte.
One u unutrašnosti zemlje Srbije, poput Magnohroma, Fabrike vagona ili Bele stene u Baljevcu su ,i danas, na početku treće decenije XXI milenijuma zapuštene lokacije koje svojim izgledom ,a posebno sadržajima u njima, straše malobrojne posetioce i lokalno stanovništvo.
Nekadašnji, pa i pobrojani, industrijski kapaciteti nastali su , kao i svi drugi njima slični širom Srbije, kao posledica drastično smanjene industriske proizvodnje.
To, smanjivanje industrijske proizvodnje, je započelo još krajem osmdesetih godina prošlog veka kao posledica raspada zemlje i prekida ekonomskih odnosa sa nekim od bivših republika SFRJ.
Ubrzano je snakcijama Ujedinjenih nacija,hiperinflacijom,vazdušnom agresijom NATO na SRJ…
Deindustralizaciju smo „dovršili“ pogrešno izabranim konceptom ekonomskih reformi posle 2000 godine o čemu rečito svedoči podatak da smo 2012 godine dostigli tek 38% industriske proizvodnje iz 1989 godine!
Umesto reindustrijalizacije zadobili smo napuštene i zapuštene lokalitete na kojima se nalaze nekadašnji industrijski kapciteti
Pa kad smo već „stekli“ te mastodontske „spomenike nedovršene ekonomske i društvene tranzicije“ normalno je što smo prihvatili i njihov,strani,naziv Brownfields lokacije.
Nekad bilo,sad se spominjalo…
Kaže se ,da je,početkom ove godine, u portfelju Ministarstva privrede bilo ukupno 78 preduzeća preostalih za privatizaciju u koje spadaju i ova tri sa teritorije Raškog upravnog okruga.
Na neke od njih se, na osnovu člana 156 Zakona o stečaju,primenjuje Pravilnik o načinu i sprovođenju Unapred pripremljenog plana reorganizacije što je,u praksi,još jedna,dodatna,prepreka za rešavanje statusa ovih lokacija.
Time su,svesno ili nesvesno,dobrim delom obesmišljene javno iskazane namere države materijalizovane kroz izmene Zakon o privatizaciji iz 2014 godine, sa ciljem da se proces privatizacije učini još fleksibilnijim i da se, na kraju, imovina preduzeća može ponuditi i za 30 odsto procenjene vrednosti.
Rešavanje statusa bivših industrijskih kompleksa ,smeštenih u ogromnoj većini slučajeva na rubna,urbana područja gradova ili čak u njihovo središte, je dodatno važno ako se zna da se,u Srbiji, na oko devet odsto urbanog područja,odvija najveći deo ekonomskih aktivnosti, više od 90 procenata!
I u slučaju statusa braunfild lokacija susrećemo se sa brojnim paradoksima toliko karakterističnim za društvo nedovršene tranzicije,poput našeg, u kome su mnoge,pa i ova oblast,na izgled normativno uređene ali ,u praksi,te norme u sudaru sa realnom ekonomskom situacijom ali i našim mentalitetom i navikama,ostaju mrtvo slovo na papiru.
Za njih,prostorni planeri, kažu da su to lokacije koje su nastale kao posledica prethodnog korišćenja lokacija ili okolnog zemljišta, odnosno prethodne namene lokacije; koje su napuštene ili nedovoljno iskorišćene,koje mogu imati probleme sa zagađenjem i koje se, uglavnom,nalaze u urbanim područjima i za čiju ponovnu upotrebu je potrebna intervencija.
Oni ,prostorni planeri, im pridaju veliki značaj i ukazuju na potrebu da se problematika takvih lokacija sistemski uredi i unapredi.
Jer,zna se za veliki broj napuštenih ili zapuštenih industrijskih ,vojnih objekata i objekata kulture u Srbiji koji ,i danas, em zvrje prazni em postaju realna ekološka i svakakva drugačija,bezbedonosna,pretnja.
U međuvremenu stanje napuštenih industrijskih objekata koje najbliže odgovara onoj narodnoj „čardaka ni na zemlji ni na nebu“,uz našu poslovičnu „brigo moja pređi na dugoga“ menja se,svakim danom.
Na žalost, na gore proizvodeći dalekosežne posledice kako ekonomske tako i ekološke.
Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Između nečijeg i nečijeg“ koga,uz podršku Ministarstva kulture i informisanja,sprovode „KV Novosti-on line“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.
Objavljeno: 02.03.2021. | autor: KV Novosti -on line
Brojem od 137 novozaraženih i jednim preminulim od posledica bolesti „Covid-19“ tokom jučerašnjeg dana Kraljevo se „vratilo“ u prvu polovinu decembra predhodne godine koji je ,kao što znamao, završio sa 4.856 nova slučaja zaražavanja i 73 preminula.
Prema današnjem saopštenju Gradskog štaba za vanredne situacije zasnovnom na dnevnom Izveštaju Zavoda za javno zdravlje „Kraljevo“ za poslednja 24 časa testirano je,dvema metodama, 426 građana što je neznatno manje od dnevnog broja testiranih u doba najače epidemiološke krize iz decembra prošle godine.
I ovo dovoljno rečito govori da je stanje sa epidemijom korone u gradu na Ibru alarmantno i ponovo preti da uruši zdravstvene kapacitete Opšte bolnice „Studenica „ i Doma zdravlja Kraljevo.
dr.Radovan Čekanac
Ovakav skok broja novozaraženih u Kraljevu najavio je, i pre objavljivanja današnjih rezultata,doktor Radovan Čekanac, penzionisani pukovnik Vojno medicinske akademije i kordinator Gradskog štaba za epidemiju korone, u svom jutrošnjem gostovanju u emisiji „Novi dan“ na televiziji N1.
On je,tokom gostovanja u pomenutoj tv emisiji, podržao svoje kolege iz medicinskog dela republičkog Kriznog štaba koji su predložili ponovno uvođenje policijskog časa uz napomenu da je ta mera nedovoljno efikasna,pa dakle i bespotrebna,ako se uvodi vremenski period kraći od tri nedelje.
Kao što je ,po njegovom mišljenju, i aktuelna mera skraćivanja radnog vremena ugostiteljskih objekata,bez većih efekata.
Ilustrujući to primerima iz Kraljeva, doktor Čekanac je konstatovao da smo još uvek daleko od postizanja kolektivnog imuniteta, a o novim sojevima virusa se malo zna pa su sve nade uprte u vakcine.
Na žalost, ovaj skok broja novoobolelih,uzrokovan nedisciplinom u primeni preventivnih mera preti ,po rečima doktora Čekanca, da kompromituje vakcinaciju koja je dobro startovala.
U Kraljevu je,inače,zaključno sa današnjim danom registrovano13.084 slučaja zaražavanja virusom korone i 211 preminulih od posledica korone, od početka epidemije u martu 2020 godine.
Objavljeno: 01.03.2021. | autor: KV Novosti -on line
Vežbom u postavljanju mobilnih protivpoplavnih brana danas je ,u Kraljevu, obeležen 1.mart-Međunarodni dan civilne zaštite.
Praznik je ustanovljen 1990. godine odlukom Generalne skupštine Međunarodne organizacije civilne zaštite (ICDO) sa ciljem da se javnosti skrene pažnja na značaj lične, uzajamne i kolektivne zaštite.
Vežbu ,u kojoj je učestvovalo 20 pripadnika Civilne zaštite, organizovalo je Odeljenje za poslove civilne zaštite Gradske uprave grada Kraljeva.
Za vežbu je je korišćena nedavno dobijena oprema koju je Kraljevu donirala Evropska unija kroz projekat „EU za Srbiju otpornu na katastrofe“ koga ,u Republici Srbiji, sprovodi UNDP u saradnji sa Kancelarijom za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije.
Kraljevo je, krajem decembra prošle godine, dobilo prvu tura od 200 metara mobilnih protivplavnih brana,proizvedenih u Srbiji,a planirano je da se za potrebe unapređenja sistema odbrane od poplava kritičnih mikrolokacija sliva Zapadne Morave, kome gravitira 18 lokalnih samouprava, nabavi još 600 metara ovih brana čija je ukupna vrednost 200.000 evra.
Mobilne protivplavne brane, su pokazale svoju prednost u odnosu na odbranu džakovima punjenim peskom na više lokacija u Srbiji ,u periodu posle katastrofalnih poplava iz 2014 godine.Brane se lako montiraju i skidaju, sa relativno malim brojem operativaca, za neuporedivo kraće vreme i obezbeđuju kvalitetniju zaštitu infrastrukture i ljudskih života.
Planirano je da se, tokom četvorogodišnjeg trajanja projekta „EU za Srbiju otpornu na katastrofe“ u sektor civilne zaštite i u sektor životne sredine bude uloženo 14.099.996 evra, u unapređenje infrastrukture, nabavku opreme i ulaganje u ljudske resurse.
Tako će ,na teritoriji grada Kraljeva ,u selu Rudno ,na obroncima Golije, adaptacijom objekta nekadašnjeg Centra za odmor i rekreaciju dece biti izgrađen i opremljen prvi trening centar za obuku pripadnika civilne zaštite u oblasti prevencije, reagovanja i otklanjanja posledica prirodnih i drugih katastrofa.
Objavljeno: 26.02.2021. | autor: KV Novosti -on line
„Odlazim-ali ne kao prije,ovaj put zauvek“ u šali nam je,kao komentar na svoju predstojeću selidbu u Kanadu, pre neki dan u našoj kancelariji otpevao Milorad Kojić,ugledni i uspešni kraljevački ugostitelj,galerista i kolekcionar,inače diplomirani „DIF-ovac“, a usput ,nekad i muziča…..
23.09.1993-Interviju Milorada Kojića „Šerpe“ u Ibarskim novostima pred odlazak u Kanadu
Ovako je Radmila Vesković, 29.septembra 1993 godine započela svoj tekst „Pera žedera u Kanadi! u Ibarskim novostima a mi je evo, večeras citiramo , čuvši vest da je danas , na skijalištu Alberta u Kandi, prestalo da kuca srce Milorada Kojića –Šerpe, plemenitog kraljevčanina koji je svojim šarmom i duhom zauvek obeležio jednu epohu u Kraljevu.
Bog mu je podario bezbroj talenata ali najveći među njima bio je ,bez sumnje onaj da okuplja ljude i širi vedirinu i pozitivnu atmosferu gde god se pojavio.Takav je bio i kao gimnazijalac, košarkaš, ugostitelj galerista s preko 30 uspešno organizovanih izložbi,muzičar….
Bend „Tri boema“ koga su činili Jelke, Nešo-Višnja i Šerpa a kad kad ,po potrebi , pojačan sa legendarnim „Acom Nameštalkom“ bio je garancija ludog provoda, u još luđim devedesetim godinama,ma gde nastupao u Kraljevu i okolini.
Sedamdesetih godina prošlog veka igrao je ,kratko vreme , za prvi tim KK „Sloga“ a potom i za KK „Magnohrom“ . U Kanadi je bio uspešn trener više univerzitetskih košarkaških ekipa a veze sa rodnim gradom nije nikada prekidao.
Objavljeno: 26.02.2021. | autor: KV Novosti -on line
U Kraljevu je danas preminuo Mile Bulatović (1945-2021) nekadašnji komercijalni direktor Teretnog saobraćaja u kraljevačkom „Autotransportu“ i predsednik Opštinskog veća Saveza sindikata Kraljeva.
Društveno angažovan još od završetka Ekonomske škole u Kraljevu Mile je sa uspehom obavljao brojne poslovne i političke funkcije koje su mu poveravane zbog njegovih iskazanih osobina stručnosti i nepristrasnosti pri odlučivanju.
Bio je društveno aktivna do pre par godina pa je tako ,u jednom vremenskom preiodu, predsedavao Upravnim odborom JKP „Putevi“ a bio je i član Gradskog odbora Socijalističke partije Srbije u Kraljevu.
Telo preminulog Bulatovića biće izloženo sutra (subota 27.2.2021) od 12 do 13 časova u dvorištu porodične kuće u Gornjoj Ribnici (Zmajevac) ,opelo će se održati u 13 časova a sahrana je sutra u 13,45 časova na groblju u Zmajevcu.
Objavljeno: 26.02.2021. | autor: KV Novosti -on line
Udruženje inženjera i tehičara „Dobrivoje Božić “danas je , rezanjem slavskog kolača u „Domu tehnike Nikola Tesla“, obeležilo svoju slavu „Sveti Simeon Mirotočivi“. Pored rukovodstva i članova udruženja ,obredu rezanja slavskog kolača prisustvovali su Zvonko Tufegdžić , direktor Regionalne privredne komore Kraljevo i Zoran Nikolić, sekretar Zavičajnog društva „Kraljevo“.
Ovogodišnji domaćin slave, koja se obeležava u 68 godina postojanja i rada kraljevačkog udruženja, bio je šumarski inženjer Zoran Nikolić, direktor Šumarske škole u Kraljevu.
Inženjeri Nenad Nerić i dr.Novak Nedić su ,u svojim prigodnim besedam podsetili prisutne članove društva na zapažene aktivnosti ,u protekloj godini, oko organizovanja izložbi u Galeriji SANU i u Požarevcu koje su posvećene delima znamenitih inženjerskih velikana koji su rođeni ili deo svog života proveli u gradu na Ibru.
Kraljevo je grad u kome su rođeni , živeli ili radili mnogi velikani različitih inženjerskih oblasti od koji su neki , poput Dobrivoja Božića , Đorđa Radića , Dragomira Ćosića, Milorada Paletaševića , dr Dobrosava Todorovića , Koste Đorđevića , svojim naučnim i inženjerskim delima poznati i na međunarodnom nivou.
O njima ali i o još nekolicini znamenitih stručnjaka pisao je profesor dr. Novak Nedić u svom radu „Znameniti inženjeri Kraljeva iz XIX veka“.
Ni ove godine se nije moglo a da se ne pomene nerešeni status zgrade na gradskom keju koja je počela da se gradi 1969. godine i koja od tada nosi ime „Dom tehnike“. Do sredine devedesetih godina u njoj su bile smeštene brojne organizacije poput radio-amatera, foto kino kluba, modelara…
Od tada pa do danas služi za aktivnosti Udruženje inženjera i tehičara koje je, uz Kajak klub „Ibar“ pravni sledbenik nekadašnje „Narodne tehnike“.
Zgrada je , trenutno, predmet višegodišnjeg sudskog spora oko vlasničkih prava između grada, republike i Udruženja inženjera i tehičara.
Kako se danas čulo ,sudski postupak je u toku ali Udruženje inženjera i tehičara ,obzirom na svu raspoloživu dokumentaciju,sa optimizmom očekuje konačnu presudu.
