Puštanjem u rad isturene ambulante fizikalne medicine Doma zdravlja iz Raške danas je u Jošaničkoj Banji na svečani način obeležen novi početak pružanja specijalizovanih zdravstvenih usluga posetiocima ovog banjsko-klimatskog lečilišta. Novovotvorena ambulanta raspolaže aparatima za sve vrste elektroterapija, laseroterapiju, terapiju ultrazvuka i nisko frekventnu magnetnu terapiju. Pored toga ima i aparat za presoterapiju-limfnu drenažu ekstremiteta i celog tela. U ambulanti će raditi dva terapeuta, postojaće nadzor lekara opšte prakse sa timskom sestrom a dva puta nedeljno fizikalnu terapiju će ordinirati i pregledati pacijente specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije dr Verica Vujanac, inače direktorka Doma zdravlja iz Raške. Radno vreme ambulante je od 08:00 do 20:00 časova svakog radnog dana. Time se Jošanička Banja i zvanično vraća na mapu zdravstvenog turizma Srbije a njene niskomineralizovane ,termalne vode sa sa 16 izvora što u samoj banji što u neposrednom okruženju, čije temperature sežu i do 72 stepena celzijusa, postaju, delom, dostupne i za razne medicinske tretmane. Preme istraživanjima sprovedenim još sedamdesetih godina prošlog veka te vode su hidrokarbonatno-sulfatne, natrijumskog tipa sa karakterističnim prisustvom rastvorenog silicijum dioksida (125 mg/l). U njima ima visok sadržaj volframa , po čemu se razlikuju od voda ostalih banja Srbije.Krajem osamdesetih godina,tada poznati banjski lekar dr Mile Milenović, posle dugogodišnjeg beleženja statističkih pokazatelja ustanovljava da vode Jošaničke Banje pomažu kod lečenja bolesti lokomotornog aparata, ginekolioških oboljenja, kožnih bolesti i bolesti probavnog aparata, a posebno su ,zbog svoje toplote i sastava blagotvorne za oporavaki rehabilitaciju od fizičkih napora.
Čini se da Jošanička Banja danas obogaćivanjem svoje ponude i zdravstvenim uslugama dobija zaokruženi turistički proizvod koji će , sigurno je, naći svoje tržište u inače velikoj ponudi sličnih turističkih proizvoda u našoj zemlji i to pre svega zahvaljujući naporima lokalne samouprave da postojeće prirodne resurse stavi u funkciju obnovljivog razvoja Raške. Ovim ulaganjima u „Vrata Kopaonika“ kako , ne retko , zovu Jošaničku Banju počinju, na izvestan način , da se ispravljaju greške napravljene još famoznih devedesetih godina kada se olako odustalo od koncepta definisanog 1988 godine na zajedničkoj sednici tadašnje Vlade i Odbora za Kopaonik Srpske akademije nauka i umetnosti a koji je podrazumevao potrebu ravnoteže u razvoju visokih delova planine i potkopaoničkih delova. Već smo pisali da je,ove godine, zahvaljujući podršci Ministrstva trgovine, turizma i telekomunikacija u iznosu od 10 miliona dinara ,uz dva miliona sredstava opštine i Turističke organizacije Raška, rekonstruisnao takozvano „Novo kupatilo“ (sagrađenog još 1935 godine) u Jošaničkoj Banji.Objekat ,posle rekonstrukcije, raspolaže sa 8 individualnih kada u kojima posetilac može samostalno da određuje temeperaturu vode , jednom đakuzi kadom za 4 osobe i bazenom sa ugrađenim mešačima vazduha –masažerima u kome se nalazi topla , lekovita, voda predhodno rashlađena jednim krakom instalacija postavljenih kroz reku Jošanicu.
Današnjem svečanom otvaranju ambulante prisustvovalo je i rukovodstvo opštine Raška na čelu sa predsednikom, g-dinom Ignjatom Rakitićem.
Danas su ,u Kraljevu,realizujući jednu od svojih projektih aktvnosti iz projekta „Sprečavanje rizika od opasnosti u lokalnoj zajednici“ , boravili predstavnici Caritasa iz Bosne i Hercegovine predvođeni Dijanom Muzičkom koja kordinira ovim projektom na nivou BiH.Oni su gosti Odeljenja za civilnu zaštitu Gradske uprave grada Kraljeva sa kojim je,odnedavno, uspostavljena saradnja u delu razmene iskustava u oblasti edukacije najmlađih članova lokalnih zajednica za prepoznavanje faktora rizika i postupanje u vanrednim okolnostima izazvanim ,pre svega,elementarnim nepogodama.Goste iz Bosne i Hercegovine primila je zamenica gradonačelnika Marica Mijailović sa saradnicma i zahvalila se Caritasu na pomoći ukazanoj Kraljevu posle zemljotresa 2010 godine a i u drugim vanrednim situacijama .Potom su o aktivnostima lokalne samouprave u delu organizovanja sistema civilne zaštite na nivou grada Kraljeva govorili Zdravko Maksimović,načelnik Odeljena za civilnu zaštitu i pukovnik policije Radoica Kočović Načelnik regonalnog Sektora za vanrede situacije Raškog upravnog okruga. Kraljevo ,inače, spada u one malobrojne lokalne samouprave u Srbij koje su napravile ozbiljnije pomake u organizaciji i postupanju u primeni Zakona o vanrednim situacijama.Odnos prema pitanjima postupanja u vanrednim sitaucijama u Kraljevu se drastično promenio posle 2010 godine i razornog zemljotresa iz novembra te godine kada je porušeno nekoliko stotina objekat na teritoriji grada Kraljeva ali i kada su aktivnosti sprovedene na ublažavanju posledica zemljotresa pokazale potrebu revitalizovanja nekadašnjeg sistema civilne zaštite koji je,kao i moge druge stvari u ovoj zemlji, devastiran u vremenima ekonomske i društvene tranzicije.Za poslednjih sedam godina u Kraljevu je na poslovima obnavljanja funkcionalnog i efikasnog sistema koje može deleovati u vanrednim okolnostima urađeno puno toga a akcenat se stavlja na kontinuiranu obuku i opremanje činilaca sistema civilne zaštite. U skladu sa savremenim doktrinama postupanja u borbi sa elementarnim nepogodama kao posledicama klimatskih promena, akcenat je na merama prevencije i adatptacije a primarno na obrazovanju i obuci ljudskog faktora ,takozvanog socijalnog kapitala zajednice. Ovakve doktrinarne promene nailaze na nerazumevanje dela zajednice i dela donosioca odluka u lokalnim samoupravama pa i u Kraljevu .To je posebno uočeno kroz budžetsku politiku gde se delom iz opravdanih razloga a delom i zbog nerazumevanja važnosti preventive još uvek ne izdvaja dovoljan nivo sredstava za poslove civilne zaštite. Zato se ,u Kraljevu, razmišlja i o konstituisanju posebnog budžetskog fonda za ove namene. No, Kraljevo je ,kao je to danas i konstatovano od strane gostiju iz BiH , uzorna sredina po pitanju organizacije sistema delovanja u vanrednim situacijama gde se mogu steći dragocena iskustva. 
Zato su gosti iz BiH i planirali da boravak u Kraljevu traje tri dana kako bi,na Rudnu, u Centru za obuku civilne zaštite grada Kraljeva, razmenili svoja iskustva sa kolegama iz sistema civilne zaštite grada Kraljeva.
Sinoć je u Kraljevu ,na platou ispred Duhovnog centra „Sveti Vladika Nikolaj“, u organizaciji Kulturnog centra „Ribnica“ upriličen muzički koncert namenjen najmlađim kraljevčanima uzrasta od beba do osam godina. Ovaj koncert je imao za cilj da kroz objedinjeni program muzičke i likovne umetnosti na interesantan način zainteresuje najmlađe za nešto više od trenutno popularne kulture koja ih okružuje a posebno u medijma. Koncept ovog programa nastao je u kreativnoj radionici Artysh Lab iz Beograda čije su članice sinoć , u Kraljevu, veoma uspešno pobudile pažnju stotinak najmlađih za dobru muziku. Na repertoaru su bila izabrana dela klasične muzike ,popularnih melodija i dečijih pesmica u aranžmanu za klavir i violinu a tokom izvođenja ostvaren je interaktivni odnos sa publikom koja je uživala priključujući se izvođačima ritmičkom pratnjom svojih dlanova i malih udaraljki.Tokom koncerta desetine dečaka i devojčica su istraživala svoje kreativne potencijale crtajući i vajajući koristeći pribor koji im je za ovu priliku bio obezbeđen.Trebalo je videti ta mala nasmejana lica i shvatiti kao se i sa relativno malo sredstava može organizovati uspešna kulturna manifestacija koja promoviše i populariše prave umetničke vrednosti. Uz čestitke organizatorima i učesnicima i naš apel da se ovakvi sadržaji češće organizuju i na 
drugim javnim površinama u gradu ali i za dečicu iiz udaljenijih naselja grada Kraljeva.
„Raška jeste , uvek , u srcu ali svakodnevica i bitka za egzistenciju nas, ipak, udaljavaju od problema i briga koje muče naš zavičaj “. U ovoj jednoj rečenici koju smo čuli od jednog od aktivnijih članova Udruženja građana „Stara Pavlica“ koja evo već šest godina okuplja raščane u Kraljevu sazdana je sva „enigma“ njihovog odnosa sa zavičajem. Iako verovatno ,najbrojnija „enklava“ raseljenih Raščana u Srbiji i ujedno najbliža svom zavičaju ipak ,godinam unazad, izostaju institucionalizovane isplanirane i iskoordinirane veze sa zavičajem. I dalje se ,većina, tih veza odvija unutar porodičnih odnosa i pojedinačnih ,mahom rodbinskih, kontakata. Malo je toga ,zadnjih godina porađeno i to , uglavnom, u oblasti prezentacije određenih kulturnih aktivnosti kako bi se ostvarile i učvrstile veze raščana iz Kraljeva i lokalne samouprave Raške . Ma koliko ,na prvi pogled, zvučalo paradoksalno raščanima u Kraljevu nedostaju informacije o svom zavičaju. Tačnije , imaju oni , pojedinačno, dovoljno , parcijalnih , informacija ali o svojim najbližim rođacima koji žive na teritoriji Raške. Ono što , bez sumnje izostaje jeste jedna „celovita slika“ a posebno pravovremene i relevantne informacije o aktivnostima koje se preduzimaju od strane lokalne samouprave zarad jačanja kvaliteta života žitelja opštine Raška kroz jačanje ekonomskog razvoja.Jesu savremene tehnologije , a posebno internet , unapredile mogućnosti i razvile nove modele komunikacija ali je i dalje , primereno navikama i shvatnjima, neposredni kontakt nezamenjiljiv. I baš to bi trebalo da imaju u vidu i raščani u Kraljevu i odgovorni ljudi u lokalnoj samoupravi Raške ukoliko žele da unaprede svoje odnose u cilju ekonomskog razvoja Raške koji , je presudan za zaustavljanje višedecenijske depopulacije teritorije Raške.
Fenomen cenzure, u socijalističkoj Jugoslaviji i Srbiji kao njenoj tadašnjoj republici, primarna je tema knjige „Monopol na istinu“ istoričarke mlađe generacije dr. Radine Vučetić, vanrednog profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu koju je , sinoć u Kraljevu, predstavila autorka u organizaciji udruženja građana „Pozitivna omladina“ i Kulturnog centra „Ribnica“. Iako je u osnovi značenja ove reči latinskog porekla davanje mišljenja, procena ,ocena ona se ,u najširoj javnosti ,doživljava u svom krajnje negativnom kontekstu kao vrsta zabrane ili kao direktno mešanje sa strane u iznete vrednosne stavove autora koji se ,aktivnostima cenzora i cenzure, žele upodobiti u smeru prihvatljivom za vladajuću elitu i već uspostavljeni društveni poredak. Cenzura kao znak raspoznavanja nedemokratskih i autoritarnih društva nije svojstvena samo tim oblicima organizovanja društvenog života već se može ,u određenim oblicima, sresti i u demokratskim zajednicama. Govoreći na tribin ,kroz primere cenzure iz perioda socijalističke Jugoslavije, autorka je uspela ,kao i u svojoj knjizi uostalom, da izbegne jednostranost toliko karakterističnu za mnoge autore koji se , u novije doba, bave izučavanjem tog perioda naše istorije. Ostajemo zapitani koliko je ,uprkos odličnom nastupu i obilju primera, uspela da ,mahom mlađoj publici na tribini , dočara sve nijanse karakteristične za taj period kulturnog i društvenog razvoja Srbije, ali to ,svakako, i nije njena greška. Jer, mlade generacije kojima pripada većina posetilaca sinoć održane tribine u Kraljevu odrastale su i formirane u vremenima ekstremno negativnog odnosa društva,i društvenih nauka pre svega, prema vrednostima i dostignućima iz perioda socijalističke Jugoslavije. Naša poslovična spremnost da ,kao zajednica, i kako sami znamo da kažemo , „zatrpamo stari bunar a da novi nismo iskopali“ najbolje se vidi u nekritičkom odbacivanju svega što se vezuje za period socijalističke države a što nam se ,svedoci smo, obilo o glavu na razne načine i više puta. Na to je ,na svoj način, nedavno ukazao i Džordž Fridman poznati američki geopolitički analitičar i osnivač „Stratforda“ prilikom učešća na panel diskusiji u Beogradu pod nazivom „Vetrovi promena“ u organizaciji „Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj“ ispoljivši veće razumevanje za pozitivne tekovine iz vremena socijalističke Jugoslavije od brojnih domaćih kvazi naučnika opterećenih zovom agresivnog nacionalizma. U svom kratkom osvrtu na aktuelni društveni trenutak i problem cenzure dr.Radina Vučetić je , na sinoćnoj tribini u Kraljevu, naglasila da je to opšte poznata i jasno uočljiva pojava i danas, posebno u medijskoj sferi , a da su razni vidovi uticaj na medije autocenzuru ,kao jedan od oblika cenzure, doveli do neslućenih i nezapamćenih razmera.