Kraljevo, maj 2010 godine…
U sredu je u Kraljevu, gradonačelnik grada dr.Predrag Terzić održao konferenciju za štampu zajedno sa svojim stranačkim kolegom i bliskim saradnikom Nikolom Radevićem šefom Kancelarije za mlade. Od dve najavljene teme jedna , pomalo neuobičajena, izazvala je pažnju javnosti. Radilo se o najvi koncerta pevača Ace Lukasa u Kraljevu .Bez želje da se upuštamo u vrednosne sudove o vrsti muzike koju izvodi ovaj vrlo polpularni pevač ostalo nam je nejasno šta je tu tako važno za grad da bi gradonačelnik lično trebalo da najavljuje njegov, „besplatni“ koncert za 19 maj u novoj Hali sportova. Tom prilikom gradonačelnik je govorio o tome da će grad ,ipak, imati neke obaveze oko tog „besplatnog koncerta“ u vidu obezbeđivanja bine, rasvete ,ozvučenja, a kasnije smo doznali i po već ispostavljenim zahtevima u pogledu standarda koje ta oprema treba da zadovolji.Gradonačelnik je, naglašavajući da je koncert besplatan izneo i dilemu čelnika kako da organizuju ulaz da li sa ulaznicama koje bi ,valjda, neko trebao da , negde , po nekim kriterijumima deli ili pak da se vrata nove Hale sporova otvore širom za sve zainteresovane. Posle gradonačelnika predstavnike medija je,šef Kancelarije za mlade, informisao o predstojećoj , već tradicionalnoj, manifestaciji „Matrurski ples“ koja se , ovoga puta, održava istoga dana kada i koncert Ace Lukasa samo u prepodnevnim satima. Pohvalio se tada mlađani Radević da , već treću godinu zaredom , maturanti otkupom i prodajom ukrasnih papirnih krunica po simboličnoj ceni od 100 dinara pomažu razne humanitarne aktivnosti. Tako će , reče on, novac koji bude prikupljen ovog maturskog plesa, biti iskorišćen za lečenje devojčice T.B. koja boluje od celebralne paralize. Posebno je naglašeno da ta dva događaja iako se održavaju istog dana nisu u vezi . Juče je , pak, na Gradskom veću, kao dopuna dnevnog reda uvrštena odluka o donošenju Rešenja da se, „ radi obezbeđivanja uslova za koncert Ace Lukasa“, iz tekuće budžetske rezerve izdvoji 1.200.000 da bi na samoj sednic taj iznos bio uvećan za još 50.000 dinara pa je , konačno, za „besplatni koncert Ace Lukasa“, saznali smo, grad izdvojio 1.250.000 dinara ili 10.000 evra. Bez mnogo upuštanja u procedure ugovaranja ovog „besplatnog koncerta“, a trebalo bi, ostajemo zapitani kako nazvati ovo ponašanje odgovornih? Kako je moguće istovremeno apelovati na humanost i pozivati osiromašene građane da se priključe humanitarnoj akciji kupovinom papirnih krunica i olako trošiti novac iz budžeta, tih istih građana, na „besplatni kocert“ pevača koji bi , izvesno je , napunio kraljevačku halu i po komercijanim cenama ulaznica a koje bi , oni koji preferiraju tu vrstu zabave, platili kao pre neki dan njih dvadestakhiljada u beogradskoj „Kombank“ areni ? Ako se ,dok čitate ove redove, ipak setite prikladnog imena za ovakvo ponašanje gradskih čelnika Kraljeva zapišite ga . Da ne zaboravite. Do sledećih izbora!
U više od 150 zemalja među kojima je i Srbija danas se ,na razne načine obeležava Dana planete Zemlje (Earth Day 2017). Ovaj datum se službeno obeležava od 1992 godine kada je na samitu Ujedinjenih nacija , u Rio de Ženeiru,usvojena Dekleracija o zaštiti eko-sistema i održivom razvoju poznatija kao „Rio dekleracija“ koja se sastoji od 27 principa čiji je cilj održivi razvoj sveta. Trebalo je , inače, da prođe dve decenije od prve Svetske konferencije Ujedinjenih Nacija o životnoj sredini, održane 1972. godine u Stokholmu, gde je , po prvi put je na visokom međunarodnom nivou ukazano na opasnosti koje našoj planeti prete od zagađenja životne sredine na globalnom nivou do usvajanja ovo strateškog dokumenta koji je , po prvi put, povezao pitanja razvoja i zaštite životne sredine. Tada je usvojen i Akcioni plan održivog razvoja u 21 veku koji u svom 28 poglavlju daje preporuku da lokalne vlasti treba da se konsultuju sa stanovništvom u pogledu osmišljavanja strategije za stvaranje Lokalne Agende (LA) 21 koja nije samo strategija zaštite životne sredine već uključuje i i rešavanje socijalnih i ekonomskih pitanja . „Moramo stvoriti globalno građanstvo koje razume koncepte klimatskih promena i svesno je pretnje bez presedana za našu planetu. Mi moramo osnažiti sve ljude znanjem kako inspirisati delovanje na zaštiti okoline. Ekološka i klimatska pismenost su pokretač ne samo ekološke politike i poboljšanja životne sredine i klimatskih zakona i politika, ali takođe i razvoja ekoloških tehnologija i radnih mesta u zaštiti okoline“ kaže se ,između ostalog u ovogodišnjoj poruci međunarodne globalne inicijative ,koja za fokus ovogodišnjih eko- aktivnosti preporučuje učešće javnosti u odlučivanju o strategijama procene uticaja, izdavanju integriranih dozvola, problematici razvoja „klimatske pismenosti“ i većeg učešća žena u ekološkim naporima (princip rodne ravnopravnosti). O tome kakav je naš odnos prema ovim problemima dovoljno rečito govori i podatak da ovom značajnom datumu nije posvećena ni jedna aktivnost u gradu kako lokalne samouprave tako i lokalnog nevladinog sektora.Šta više nedavno je objavljena i stupila na snagu Odluka Ustavnog suda Srbije iz novembra 2016 godine , kojom je proglašena nezakonitom Odluka o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine na teritoriji grada Kraljeva iz 2015 godine zbog činjenice da prilikom njenog donošenja nije ispoštovana procedura u delu koji predviđa obavezno sprovođenje javne rasprave.
Sinoć otvorenom izložbom „ Fotografije kao svedočanstva prisustva- Drug Tito i drug Marko u Rankovićevu i Kraljevu“ autora Silvije Krejaković , Narodni muzej iz Kraljeva je otpočeo sa nizom manifestacija koje organizuje povodom obeležavanja 19. aprila- imendana Kraljeva , datuma kada je Kralj Milan Obrenović svojim ukazom , a povodom svog krunisnja , promenio ime varoši Karanovac u Kraljevo. O izložbi fotografija koje , na osobeni način, svedoče o usponima i padovima nosilaca političke moći i uticaju takvih događaja na (de) konstrukciju sećanja i kolektivno pamćenje govorili su pored autorke izložbe i Suzana Novčić i dr. Miloš Timotijević, muzejski savetnik iz Narodnog muzeja u Čačku koji se, inače, i sam bavi tumačenjima odnosa prošlosti i sadašnjosti. Po njegovim rečima autorka ove izložbe pokreće jednu važnu temu u društvu a to je kultura sećanja na epohu socijalizma. „Zbog svega onoga što se desilo u našoj bliskoj prošlosti ,zbog samog prekida epohe socijalizma širom sveta došlo je do zaborava perioda socijalizma , a u samom socijalizmu pak , dolazilo je do zaborava pojedinih perioda i ličnosti , kao što je , posle sredine šezdesetih godina i čuvenog Brionskog plenuma , došlo do zaborava Aleksandra Rankovića- druga Marka. 
Zato pojedine fotografije na ovoj izložbi, skrajnute u jednom periodu , sada svedoče o tom „zaboravu“. Zahvaljujući Silviji Krejaković i njenom naporu da iz raznih depoa izvuče ove fotografije, nama se nudi jedno novo čitanje, pa zato ovo nije samo jedna dokumentarna izložba već i svojevrsna analiza konstrukcije prošlosti u doba socijalizma“ rekao je otvarajući izložbu dr. Miloš Timotijević.
Sutra,11 aprila, je Dan zaštite prirode ,dan od nacionalnog značaja, ustanovljen Zakonom o zaštiti prirode 2009. godine. On je ustanovljen da se javnost podseti na značaj očuvanja prirode Srbije. Za datum je odabran 11. april zato što je tog dana, 1949. godine, prvi put ustanovljen status jednog područja kao zaštićenog prirodnog dobra – Spomenika prirode „Velika i Mala Ripaljka“ u opštini Sokobanja. Na teritoriji grada Kraljeva , nalazi se 12.049 ha ili 16,1% ukupne površine Parka prirode Golija koji je ustanovljen Uredbom Vlade još 2001 godine da bi potom , te iste godine, komitet МАB/UNESCO proglasio , 72,5% ili 53.804ha tog jedinstvenog kompleksa , i to na delovima teritorija opštine Ivanjica i grada Kraljeva, za Rezervat biosfere „Golija-Studenica“. Time je, barem formalno, ovom području dat tretman najvećeg stepena zaštite od strane države i lokalnih samouprava. I dok na jednoj strani imamo , reklo bi se, normativno mnogo toga definisanog u oblasti zaštite prirode i životne sredine u svakodnevnici stvari , često, idu drugim tokom…
Danas, u ranim prepodnevnim satima, na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu okupila se grupa od dvadesetak učesnika Marša za Alepo koji su u Kraljevo došli iz pravca Čačka. Oni će posle zadržavanja u u prostorijama alternativnog centra UG „Pozitivna omladina“ iz Kraljeva“ nastaviti svoj put ka Vrnjačkoj Banji. Marš mira za Alepo počeo je 26. decembra 2016. godine u Berlinu a u Srbiju je stigao 31. marta posle Nemačke, Češke, Austrije, Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Marš je u Srbiji , do sada, prošao kroz Užice, Požegu,Čačak i Kraljevoa pravac kretanja mu je ka granici sa Makedonijom. U Manifestu ovog pokreta objavljenom na portalu 
Danas je, u gradskoj upravi grada Kraljeva, zamenica gradonačelnika Kraljeva Marica Mijajlović, potpisala sporazum sa generalnim sekretarom SKGO Đorđem Staničićem i time ozvaničila početak saradnje gradske uprave grada Kraljeva i asocijacije lokalnih vlasti u oblasti konkurentnost , analizi komparativnih prednosti u odabranom privrednom sektoru sa teritorije grada Kraljeva i procesu brendiranja. Ovu aktivnost SKGO sprovodi u okviru programa „Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu ka EU – Druga faza“ koji realizuje uz podršku Vlade Švedske i u partnerstvu sa Švedskom asocijacijom lokalnih vlasti i regiona. Svrha ovog programa je pružanje podrške i dalja priprema gradova i opština u Srbiji za pristupanje EU kroz unapređenje kvaliteta usluga, jačanje dijaloga između ključnih aktera i efikasnije lokalne administracije, a u skladu sa principima dobre uprave i poštovanjem rodne ravnopravnosti i ljudskih prava. Stalna konferencija gradova i opština je 12. decembra 2016 godine, raspisala konkurs a na ovaj javni poziv prijavilo se 65 gradova i opština. Žiri, koji su činili stručnjaci iz SKGO i Švedske asocijacije lokalnih vlasti i regiona, kao i nezavisni eksperti, izabrao je 10 gradova i opština koji će u narednih 12 do 36 meseci dobiti podršku SKGO u jednoj od tri oblasti: zaštita životne sredine, unapređenje poslovne klime na lokalnom nivou i prevencija i upravljanje vanrednim situacijama na lokalnom nivou. Vlade Švedske u partnerstvu sa Švedskom asocijacijom lokalnih vlasti i regiona je za realizaciju ovog projekta obezbedila više od 3 miliona vera a milion i tristotine hiljada obezbedila je Stalna konferencija gradova i opština. Jedna od prvih projektnih aktivnosti projekta odobrenog Kraljevu biće izbor privrednih delatnosti na teritoriji grada čiji će se lanci vrednosti ispitati u naredne tri godine a ishod projekta trebalo bi da bude brendiranje pojedinih proizvoda iz privrednih delatnosti. Danas su, u odgovoru na naše pitanje, pomenute oblasti drvoprerade i poljoprivrede ali konačna reč odbira biće prepuštena domaćim i stranim stručnjacima angažovanim na projektu što je ispravan put.
Sinoć je u Narodnom muzeju Kraljevo predstavljana knjiga Bura dr Luisa Marera koja je prvi put objavljena u Kremsu (Austrija) 1947. godine. Zahvaljujući dr Evi Rihter Marer i mr Volfrangu Mareru , deci i naslednicima dr Alojza Marera , koji su večeras prisustvovali predstavljanju knjige njihovog oca, kraljevački muzej je dobio pravo prevoda na srpski jezik. Knjigu je sa nemačkog prevela Gordana Timotijević a recenziju je potpisao istoričar Balkanološkog instituta SANU dr.Ljubordrag-Braca Ristić. Na večerašnjoj promociji čulo se da je srpski prevod izašao dve nedelje pre drugog izdanja knjige u Austriji koje se od originalne verzije razlikuje dopunom šezdeset strana koju je napisao poznati austrijski istoričar osvetlivši vreme i konteks u kome je knjiga objavljena .To je vreme u kome su u Austriji, neposredno posle II svetskog rata, još uvek prisutne američke i ruske okupacione trupe . Takvo vreme , a posebno sukob koji je usledio između ondašnjeg SSSR-a i ondašnje Federativne Narodne Republike Jugoslavije oko takozvane Rezolucije Infombiroa, uticali su , po rečima mr Volfranga Marera da njegov otac Alojz ,autor knjige , istu povuče iz prodaje.Odluka njegovih naslednika da knjiz i,novim izdanjima na srpskom i nemačkom jeziku, „vrate život“ proistekla je iz njihove duboko lične potrebe da od zaborava spasu ne samo uspomenu na svog oca već i osećaja da u ovim sadašnjim vremenima valja ,na sve načine, promovisati one vrednosti koja knjiga njigovog oca Luisa Marera u sebi nosi. Knjiga govori o mladom vojniku Vermahta , Alfredu Kroneku, koji se još u Beču, pred početak Drugog svetskog rata upoznaje sa komunističkim idejama. Početkom rata biva mobilisan i ubrzo, po kazni, dobija premeštaj za Srbiju i biva stacioniran u Vrnjačkoj Banji, i kasnije u Kraljevu. Preko svog prijatelja Gerharda Šmidla (kome je i posvećena ova knjiga) stupa u kontakt sa partizanima, postaje njihov obaveštajac i do kraja rata sarađuje sa njima.Šmidl ,pred kraj rata, biva otkriven , uhapšen i streljan ali tokom saslušanja lažnim iskazom zaštićuje Luisa Marera alijas Alfreda Kroneka pa je ova knjiga ,kako se večers čulo, svojevrsni spomenik drugarstvu i ratnom prijateljstvu zahavljujući kom je Luis i preživeo rat. Knjiga koja je napisana sa nesumnjivim simpatijama prema srpskom narodu, pored beleženja istorijskih događaja, susreta sa značajnim ali i običnim ljudima i slikanja njihovih sudbina, sadrži i autentične opise ulica, trgova, bašta, kafana, vila, gospodskih i sirotinjskih kuća u Vrnjačkoj Banji, Kraljevu i Trsteniku.Ovaj neveliki istoriski roman pod simboličnim imenom Bura izazvao je i buru emocija među prisutnima na promociji posebno posle govora dece i unuka Luisa Marera koji su bili prožeti duboko pacifističkim porukama kao i porukama da se ljudi i narodi međusobno bolje upoznaju i sarađuju i na taj način preduprede unutar svojih društava one pokrete i političke projekte koji bivaju uzročnici međunarodnih sukoba i ratova.
Večeras je grupa od oko dvestotine mahom mladih ljudi organizovala protestnu šetnju od Trga srpskih ratnika glavnom gradskom ulicom u Kraljevu. Protestanti su posebno glasni bili pred sedištem Gradskog odbora Srpske napredne stranke koje se,inače, nalazi na tom trgu uzvikujući „Sistem te laže“ , „Puk’o si“, „Ima nas“, „AV, AV“, „Vučiću, lopove“…. Posle protestne šetnje i ponovnog kraćeg zadržavanja na Trgu srpskih ratnika uz neprekidno uzvikivanje parola protiv Aleksandra Vučića okupljeni protestnti su se razišli uz pozive upućene okupljenima da se sutra,ponovo, u isto vreme u 18 časova okupe ali i da svako sa sobom povede bar još nekoga. Do ovog protesta u Kraljevu ,došlo je posle poziva upućenog preko društvenih mreža pod nazivom „Protest protiv diktature“.