Današnjim otvaranjem Edukativne gljivarske staze na Kopaoniku realizovana je jedna od projektnih aktivnosti istoimenog projekta koga je realizovao Mikološko gljivarski savez Srbije u partnerstvu sa Javnim preduzećem „Nacionalni Park Kopaonik“ i Turističkom organizacijom opštine Raška. Projekat je podržan od strane Ministarstva za zaštitu životne sredine iznosom od 450.000 dinra .Stazu dugu 1750 metara smeštenu na potezu od hotela „Rtanj“ do Letnje radionice „NP Kopaonik“ je proglasio otvorenom Zoran Jelenković , predsednik Mikološko gljivarskog saveza Srbije . Svečanom otvarnju prisustvovali su predstavnici partnerskih organizacija na projektu, i predstavnici Turističke organizacije Brus. Osnovna funkcija novootvorene gljivarske staze na Kopaoniku, pored unapređenja već postojeće turističke ponude , je pre svega edukacija posetilaca o svuda prisutnom carstvu gljiva (Fungi), živih bića o kojima tako malo znamo a koja su nam , svakodnevno , na dohvat ruke. Nauka nema precizan odgovor o broju vrsta gljiva pa se , najnovijim istraživanjima , ranije utvrđena brojka od sedamdeset do osamdeset hiljada vrsta pomera na preko milion i po vrsta. Ono što gljive razlikuje od biljaka je i njihova autonomija od svetlosti.One , poput čoveka i drugi životnja , iz prirode uzimaju gotovu hranu što znači da im svetlost nije neophodna za život ali jeste ,vazduh , voda i hrana. Gljive su hiljadama godina unazad prisutne u čovekovoj ishrani o čemu na poseban način sve doče brojni dokazi poput , recimo , ostataka zaleđenih gljiva nađenih u torbici neolitskog „ledenog čoveka“ Oci-ja pronađenog u austrijskim glečerima 1991 godine. Veliki broj gljiva je jestiv ali samo iskusni i obučeni sakupljači ih mogu razlikovati od otrovnih gljiva. Zato profesor Branislav Uzelac , autor knjige „Gljive Srbije i zapadnog Balkana“ koji važi za našeg najboljeg poznavaoca carstva gljiva , u predgovoru svoje Skripte za skupljače gljiva izdate 2005 godine kaže: „ U carstvo gljiva nije pametno ulaziti na mala vrata. Brojne opasnosti vrebaju svakog ko se upusti u sakupljanje gljiva bez predhodne pripreme.O tome svedoče i brojna trovanja, uz ironičan podatak da se kod nas ova namirnica koristi manje nego u bilo kojoj evropskoj zemlji. Zato ako niste spremni da studiranju ovog carstva živih bića posvetite mnoge časove slobodnog vremena ,najracionalnije je da se pečurkama snabdevate kod naših vrednih odgajivača . Ako pak osećate neodoljivi zov prirode i želite da se okušate u skupljnju samoniklih vrsta ,imajte na umu da nema ničeg praktičnijeg od dobre teorije“.
Profesor Uzelac je , inače , angažovan i na realizaciji projekta „Eukativne gljivarske staze Kopaonika“ u svojstvu rukovodioca stručnog dela projekta. Pored ovog terenskog dela posla projektom je predviđena i obuka rendžera , turističkih vodiča i članova Gljivarskog društva „Kopaonik“ iz Raške koji će , inače , voditi posetioce Kopaonika edukativnom gljivarskom stazom, informisati ih o značaju gljiva u prirodi , načinima zaštite i demonstrirati korišćenje aplikacije i portala za fotografisanje gljiva. U narednoj fazi realizacije projekta biće urađena aplikaciju za mobilne telefone uz pomoć koje će svaki posetilac Kopaonika moći aktivno da učestvuje u zaštiti gljiva fotografišući ih. Pored toga, aplikacija će sadržati uputstvo za korisnike, osnovne informacije o carstvu gljiva i o Edukativnoj gljivarskoj stazi.Fotografije sa osnovnim podacima o staništu i koordinatama nalaza će slati na portal koji će služiti kao skladište vrednih podataka o rasprostranjenosti vrsta gljiva naKopaoniku. Očekuje se da se, i na taj način, doprinese smanjivanju uništavanja gljiva od strane gostiju na Kopaoniku a i da se prikupe informacije o diverzitetu gljiva.
Kažu, i primerima iz sopstvenog iskustva dokazuju,u tehnološki i ekonomski razvijenijim zemljama, da jačanje energetske efikasnosti ispoljeno kroz niz ,sistemskih, multisektorskih i multidisciplinarnih aktivnosti , za svoje ishode ima zdraviju životnu sredinu i više novca u budžetima gradova. Kažu da mi, u Srbiji, trošimo dva i po puta više energije po jedinici proizvoda od svetskog proseka a čak četri puta više od pojedinih zemalja Evropske unije. Imamo najniži stepen energetske efikasnosti sa potoršnjom od 150 do 180 kWh po kvadratnom metru naspram zemalja Zapadne Evrope koje troše 100 kWh energije po kvadratnom metru na godišnjem nivou. Prema zvaničnoj statistici , zgrade u Srbiji troše oko 40 odsto ukupne finalne energije, pri čemu čak oko 61 odsto otpada na stambene zgrade. Kod nas se, u sezoni, troši po kvadratnom metru poslovnog prostora 228kWh, a u Danskoj, recimo, 96kWh. Zašto je to tako i dokle će ovo neracionalno ponašanje trajati? Odgovora na ovo ,naizgled, jednostavno pitanje je bezbroj a jedan , čini nam se, je najkraći : Dok ne promenimo navike i ponašanja! Lako za reći i najteže za uraditi! Zašto? Razloga je , takođe, bezbroj, ali ,evo, i ovde najkraćeg odgovora: Dok ne izgradimo sistem! Sistem kao celinu osmišljenih ,planiranih, dugoročnih mera i aktivnosti zasnovanih na stručniim mišljenjima i iskustvima razvijenijih od nas. A da bi te mere postale prioritet u našem svakodnevnom ponašanju i radu moraju dobiti najjaču moguću normativnu i , toliko nedostajuću , političku podršku. To se , uprošćeno rečeno , između ostalog , postiže i informisanjem građana kao ključnih činilaca sistema energetskog menadžmenta koji jeste preduslov za energetsku efikasnost.Naravno , tome , bez sumnje, predhodi obrazovanje građana ,sticanje znanja o uzrocima naše energetske neefikasnosti i sticanje znanja o posledicama mera i akcija kojima se jača energetska efikasnost.Tek naoružani znanjem i veštinama , a potom i informisani o tome šta drugi u bližem i daljem okruženju rade , kako su i da li su oni dostigli ciljeve koji su pre nama u jačanju energetske efikasnosti ,možemo ostvariti ono ,možda, i najbitnije a to je motivisanost građana da permanentno , jednakim intezitetom i pažnjom, sprovode mere za jačanj energetske efikasnosti. Znaju li građani Kraljeva i koliko njih ,da se , recimo, oko 15 odsto budžeta grada koji je , za ovu godinu oko 3,4 milijarde dinara, potroši za plaćanje raznih vrsta energenata za potrebe raznoraznih objekat u javnoj svojini ,čitaj svojini grada? Da li bi i koliko njih , na lokalnim izborima, podržalo one kandidate za odbornike koji bi pred njih izašli i sa planom i programom kako da , recimo, za jedna mandatni period,uštedimo milion evra ,četvrtinu onoga što sada trošimo na energetnte za javne objekte? Da li ste u predhodnim kampanjama vođenim i preko mas medija čuli za ovakve ponude biračima? Zašto nam je , još uvek , prihvatljivije da poverujemo u obećanja o hiljadama novih radnih mesta a gotovo nikako nismo spremni da poverujemo i shvatimo da desetine i stotine tih , novih, radna mesta „sagorimo“ svake godine? Em potrošimo em , na razne načine , dodatno, kratkoročno i dugoročno, pogoršamo kvalitet naše životne sredine.Krajem prošle godine Skupština grada Kraljeva je usvojila Odluku o uspostavljanju sistema energetskog menadžmenta. Slobodno se može reći da je to, ko zna koji po redu,„novi početak“ u sprovođenju organizovanih aktivnosti na nivou grada Kraljeva u cilju jačanja energetske efikasnosti u javnom sektoru pre svega. Razlog da ovo nazovemo „novi početak“ leži u činjenici da je Kraljevo , kao i većina lokalnih samouprava u Srbiji , u zadnje dve decenije već imalo period kada je pitanje energetske efikasnosti bivalo visoko kotirani politički ,i državni, projekat. Ali, kao što to ,kod nas ,obično biva svaka politička promena koja dovodi i do personalnih promena u državnoj strukturi u praksi ,pojednostavljeno, se prevodi : „Ovi pre nas su radili pogrešno, vođeni ličnim i partijskim interesima a mi ….“ I tako ,evo, decnijama unazad –Uvek na početku! Evo , kratkog podsećanja i argumenata za ove opore konstatacije o (ne) činjenju: Na predlog Ministarstva rudarstva i energetike, Uredbom Vlade Republike Srbije od 30. maja 2002. godine, osnovana je nacionalna Agencija za energetsku efikasnost, čiji je pravni status potvrđen Zakonom o energetici koji je stupio na snagu 1. avgusta 2004. godine. Septembra 2012 Agencija za energetiku je ukinuta izmenjenim Zakonom o energetici, a njena delatnost je prebačena na Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine.Turbulentne promene na državnom nivou nisu ostajale bez posledica na lokalu pa tako, recimo Regionalni centar za energetsku efikasnost osnovan maja 2011 godine u Kraljevu , pri Mašinskom fakultetu,kao jedan od pet centara u Srbiji nije ni počeo sa radom.Stoga nije za čuđenje i prestanak sa radom Tima za energetsko planiranje tadašnje opštine Kraljevo… I tako ,eto, deceniju i po kasnije,posle sile utrošenog vremena a i novca,pre svega na državnom nivou, evo nas ,malte ne, u Kraljevu na nekom novom početku. No, istine radi, bilo je u tom periodu i značajnih iskoraka u jačanju energetske efikasnosti pojedinih javnih objekata poput ,recimo, nove Hale sportova u Ribnici ili Mašinsko-tehničke škole u Kraljevu pa ,donekle, i zgrade Skupštine grada. Ali o tome, i o drugim stvarima vezanim za uvođenje sistema energetskog menadžmenta u gradu Kraljevu, u nekim drugim tekstovima koje , poput ovoga, objavljujemo kao ishod aktivnosti medijskog projekta „Informisani mogu biti i efikasni“ podržanog sredstvima iz budžeta grada Kraljeva.
U sredu , 3. novembra 2010 godine u 01,56 časova, Kraljevo je pogodio razorni zemljotres snage 5,4 stepena po Rihterovoj skali (7-8 stepenipo Merkalijevoj skali). Republički seizmološki zavod je u periodu do 13 časova 09.11.2010. registrovao je 258 zemljotresa u istom epicentralnom području. Epicentar prvog , najjačeg ,zemljotresa bio je u okolini Vitanovca dok , u Kraljevu , sve posećeniji sajt European-Mediterranean Centre kaže da je epicentar najjačeg potresa bio bliže gradu – u Grdici. I jedna i druga institucija se slažu da je epicentar bio na maloj dubini (od 2 do 10 km) što je ostavilo teže posledice po objekte u blizini. Zemljotres je, nažalost, odneo i dve žrtve ,bračni par Nataliju i Sinišu Stašić, koji su poginuli usvojoj porodičnoj kući u Grdici .Lekarsku pomoć zatražiloje, u prvom trenutku, blizu stotinu građana. Od zemljotresa je, prema prvim prijavama , manje ili više oštećeno preko 12.000 objekata. Do ponedeljka, 8. novembra, pregledano je 4.846 objekata, a njih 900 nije za upotrebu. Dva sata posle zemljotresa u Kraljevo je prvi stigao ministar policije Ivica Dačić, a sutradan su Kraljevo posetili i predsednik Tadić i premijer Cvetković kao i malte ne svi ministri u Vladi. Do prve godišnjice od zemljotresa u Kraljevu je pregledano 8262 stana a 6894 vlasnika je dobilo novčanu pomoć za šta je utrošeno 75.499.090 dinara. U istom vremenskom periodu utvrđeno je da je na 15.333 individualna objeka zabeležena šteta manjeg ili većeg obima ,izgrađene su 463 montažne kuće, od kojih je 229 površine do 40 metara kvadratnih , 172 do 60 metra kvadratnih , a 62 novosagrađene kuće imaju 80 metara kvadratnih. Prosečna cena novosagrađenih kuća iznosila je oko 340 evra po metru kvadratnom. Građanima čije su kuće razvrstane u IV i V kategoriju oštećena isplaćeno je ,u prvoj godini od zemljotresa , 189.630.000 dinara a onima iz tri najniže kategorije 319.628.010. Ono što iz današanje perspektive gledano na ovaj tragičan dan možemo reći jeste da je novembarski zemljotres iz 2010 za Kraljevo bio ono što su majske poplave iz 2014 za Srbiju a to je spoznaja da smo u vremenima tranzicjije , zaboravili i zapostavili sistem za delovanje u vanrednim situacijama. Istine radi kraljevački gradski Štab za vanredne situacije se tada više nego dobro snalazio ako se zna da su njegove nadležnosti bile potpuno normativno nejasne a materijalni reursi za postupanje u vanrednim situacijama malte ne nepostojeći.Možda je baš ta spoznaja da nemamo adekvatan sistem za delovanje u vanrednim situacijama uticala na državne organe i nosioce najviših državnih funkcija da pruže veliku , ad hoc, pomoć Kraljevu da se ,kojim slučajem, ne bi razotkrile sistemske manjkavosti u ovoj oblasti.
U Kraljevu je to ,na sreću, shvaćeno pa je neposredno posle zemljotresa formirano Odeljenje za otklanjanje posledica od zemljotresa kao segment gradske uprave jer se shvatilo da postojeća uprava nema kapaciteta da se ,uz redovne poslove, na duži rok bavi i otklanjanjem posledica od zemljotresa i servisiranjem rada Štaba za vanredne situacije. Sedam godina kasnije taj segment gradske uprave,koji je u međuvremenu preimenovan u Odeljenje za poslove civilne zaštite, postao je primer dobre prakse i za druge lokalne samouprave u Srbiji ali i inicijator i pokretač sistemski promena i rešenja na državnom nivou u oblasti preventivnog delovanja na otklanjanju uzroka potencijalnih vanrednih situacija.Njegova osposobljenost ali i sposobnost gradskog Štaba za vanredne situacije provererena je , i dokazana , u poplavama iz 2014 i 2016 godine.
Jer,učesnici okruglog stola su bili u prilici da čuju nova i kreativna razmišljanja na teme korišćenja GIS-a(geoprostorni informacioni sistem) i njegovih baza kao moćnog alata za neophodna merenja raznih parametara ovih lokacija,zatim moguće modele eko remedijacije brownfild lokacija a i metode i modelenjihove ekonomske valorizacije.
Danas je , u Opatiji, u organizaciji UNDP, počeo dvodnevni , međunarodni skup skup civilne zaštite pod nazivom „South East Europe Urban Resilience Building Action Network“ (SEE Urban). Radi se o projektu izgradnje urbane otpornosti na području jugoistočne Evrope (Hrvatske, BiH, Srbije, Makedonije, Kosova, Crne Gore i Albanije) koji u svoje aktivnosti uključuje niz organizacija i udruženja iz ovog dela Evrope. Cilj SEE URBAN projekta je primena i prilagođavanje primera dobre prakse udruživanja jedinica lokalne samouprave radi smanjenja rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća u zemljama Jugoistočne Evrope, kako bi se umanjile posledice ovih događaja i zaštitili ljudi, životna sredina i imovina.Zato i ne čudi što su iskustva i primeri dobre prakse grada Kraljeva naišli i u Opatiji na dobar prijem i zaslužena priznanja. Jer, podsetimo se Kraljevo je 10 februara ove godine bilo domaćin potpisivanja Protokola o saradnji gradova i opština u slivu Zapadne Morave na smanjivanju posledica dejstva elementarnih nepogoda a u fokusu aktivnosti Odeljenja za poslove civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva našle su se brojne preventivne aktivnosti koje značajno doprinose jačanju otpornosti lokalne zajednice na klimatske promene. Ovaj segment gradske uprave je bio i ključni akter stvaranja preduslova za potpisivanje pomenutog protokola. Zdravko Maksimović, Načelnik Odeljenja za poslove civilne zaštite gradske uprave Kraljeva je, kao član delegacije Srbije, imao zapaženo izlaganje u Opatiji a zbog aktivnosti Kraljeva Srbija je,za inkluzivnost u procesima smanjivanja i upravljanja rizicima , nagrađena slikom.U delegaciji Srbije bili su i Ivan Bošnjak , državni sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu , Sandra Nedeljković,zamenica direktora Kancelarije za javna ulaganja ,Darko Drndić predstavnik Stalne konferencije gradova i opština i predstavnici 6 opština i gradova nedavno nagrađenih, u Kruševcu, prilikom obeležavanja 13.oktobra- Međunarodnog dana smanjenja rizika od prirodnih katastrofa. Skup u Opatiji se nastavlja sutra kada će u bivšem vojnom kompleksu Šapljane kod Rijeke biti izvedena pokazna vežba civilne zaštite.
Danas je u Kraljevu , u Skupštini grada, potpisan Ugovor o zajedničkoj gradnji obdaništa na Beranovcu.Ugovor su potpisali gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić i Miroljub – Miša Dugalić, dopisnik „Politike“ iz Kraljeva koji je to uradio kao opunomoćeni predstavnik Milomra Glavčića , našeg iseljenika iz Kanade .Gradnju ovog objekta Miša Dugalić je ,zvanično , najavio na svečanoj sednici Skupštine grada Kraljeva na Kraljevdan 7. Oktobra , kada je , po prvi put, dodeljena novoustanovljena nagrada grada Kraljeva za humanost koja nosi ime Milomira Glavčića a koju su , prvi dobili , mladi aktivisti gradske organizacije „Crvenog Krsta“ iz Kraljeva. Tada je najavljeno a današnjim potpisivanjem i ozvaničena gradnja dečijeg obdaništa površine 809 metara kvadratnih na Beranovcu.Obdanište će ,kako se danas čulo, biti arhitektonski savremeno ,moderno i energetski efikasno zdanje koje će služiti na ponos ne samo meštanima Beranovca i okolnih mesta gde ,kako je rečeno , živi oko 600 mališana u uzrasnom periodu koji ima potrebu za ovakvom ustanovom. Dobrotvor i donator Milomir Glavčić će sa 200.000 evra pomoći gradnju ovog objekta, što je dovoljno za građevinske radove, dok je grad obezbedio potrebno zemljište i neophodnu infrastrukturu a daće i sredstva potrebna za dovršetak u iznosu od oko 85.000 evra. Procenjuje se da vrednost opremljenog zemljišta na kome će se graditi vrtić i opreme kojom će se on opremiti iznosi još oko 200.000 evra što znači da će kompletan objekat koštati oko 490.000 evra. Očekuje se da će gradnja vrtića na Beranovcu početi do kraja ove nedelje a predviđeno je da sama gradnja traje 90 radnih dana što znači da će vrtić početi sa radom na proleće 2018 godine. Govoreći u ime izabranog izvođača radova ,preduzeća „Tehnomag“ iz Kraljeva , tehnički direktor Simo Milićević je , izazivši osećanje ponosa što su odabrani da učestvuju u, još jednoj, humanoj aktivnosti Milomira Glavčića ,obećao efikasnu i kvalitetnu gradnju uz poštovanje rokova na čemu ,inače, donator uvek insistira.
Rečenicom iz naslova Milomir Glavčić je odgovrio na pitanje o motivima zbog kojih pomaže svom zavičaju (kraj oko Jošaničke Banje) a i drugim mestima poput Raške i Kraljeva kome je, u zadnje tri godine pomogao sa blizu dva milona evra. To je , pak, samo deo od preko 6 miliona evra donacija ovog našeg iseljenika a koje je on učinio za razne objekte u Srbiji, pre svega u njegovom rodnom podkopaoničkom kraju koga je napustio još ,daleke, 1949 godine.