U Herceg Novom je ,u galeriji „Josip Bepo Benković“,krajem nedelje,  organizovana  izložba „Stefan Prvovenčani u književnosti i istoriografiji“ autora Danke Spasojević i Ivana Hrenka. Izložbu je otvorio istoričar dr Miloš Ković , docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu istakavši da je Stefan Prvovenčani prikazan kao „državnik, kao pisac, kao zadužbinar, kao porodičan čovek“  i da autori ove izložbe praktično ništa nisu zaboravili što je vezano za prvog srpskog krunisanog kralja. Željko Komnenović, predsednik UO Matice Boke, je ,govoreći  o razlozima koji su ih motivisali da otvaranje izložbe bude organizovano u Herceg Novom, podsetio  „da su pod uticajem bečko-berlinske škole iz istorije potisnuta  sjećanja na dva vijeka Nemanjićke uprave Bokom. Godine 1185. Stefan Nemanja uspostavlja Kotor kao svoj carski grad, 1219. godine Sveti Sava na Miholjskoj Prevlaci osniva Zetsku episkopiju, koja je korijen današnje Mitropolije crnogorsko primorske i temelj današnje države Crne Gore“.Deo  programa je bio posvećen  prezentaciji bogate izdavačke delatnosti NB ,,Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva o čemu su govorili urednica Ana Gvozdenović i glavni i odgovorni urednik Dejan Aleksić. Oni su predstavili pesničke edicije rezervisane za domaću i prevedenu poeziju, kao i biblioteke koje donose naslove iz oblasti književne teorije, kritike i esejistike. Naročit osvrt učinjen je predstavljanjem knjiga „Sabrana dela Stefana Prvovenčanog“, objavljene u saradnji sa Srpskom književnom zadrugom i „Stefan Prvovenčani pesnički odlomci“, u izboru Vaska Pope, a u priređivačkoj koncepciji profesora Đorđa Trifunovića. Imajući u vidu zajedničke interese na području bibliotečke i informacione delatnosti, a u želji da unaprede zajedničku saradnju i da doprinesu razvoju kulturnih veza, Nevenka Mitrović, direktorka Javne ustanove Gradska biblioteka i čitaonica Herceg Novi i Miša Milosavljević, direktor Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ Kraljevo su, 8. juna, u Herceg Novom, potpisali su Protokol o saradnji. Protokol predviđa razmenu iskustva, znanja i stručnjaka; saradnju u regionalnim, evropskim i međunarodnim projektima; saradnju na zajedničkim programima i projektima kao što su izložbe, radionice i programi za decu, publikacije, seminari, prezentacije, književni programi, digitalizacija i slično. Sadržajnom programu su prisustvovali konzul Srbije Zoran Dojčinović, predsednica SO Kotor, Dragica Perović, sekretarka za kulturu i obrazovanje Ana Zambelić Pištalo, arhejerejski namesnik hercegnovski Radomir Nikčević, beogradski pisac Vlada Arsić, kao i mnogobrojna hercegnovska publika.

Bojan Petrović ,muzički urednik KC „Ribnica“

Konferencijom za štampu,održanom danas, u Kulturnom centru „Ribnica“ iz Kraljeva najavljen je ovogdišnji Festival umetnosti  „Maglič“. Ovom manifestacijom , koja se  ,ove godine organizuje po osmi put za redom, po trdiciji otpočinje program kulturnih dešavanja kojima se , kraljevčanima i gostima grada , tokom letnjih meseci , organizuju razni  kulturni sadržaji.Organizator tih dešavanja, već pomenuti KC „Ribnica“ se , godinama unazad, trudi da žanrovskim i sadržajnim miksom repertoara , prvenstveno muzičkih dešavanja, zadovolji različite ukuse publike.Na današnjoj konferenciji za štampu Bojan Petrović, urednik muzičkog programa je rekao da se,  zbog strukture ovogodšnjih učesnika,  za moto ovogodišnjeg  Festivala umetnosti „Maglič“ može uzeti i  „Kraljevčani Kraljevu“, jer u dva od četri gostujuća ansambla ima kraljevčana. Festival će , koncerom klasične muzike, u subotu 2.juna u 18 časova, otvoriti  orkestar„Monteverde ensemble“ iz poljskog grada Zelena Gora koji ,evo, već preko tri decenije neguje prijateljske veze sa Kraljevom. Nakon toga , istoga dana u 20,30 ,  u Kraljevačkom pozorištu, nastupa gudački kvartet iz Podgorice „The Gentis“ predvođen violinistom  Milanom Jovićem , rođenim kraljevčaninom. Osnivači i članovi gudačkog kvarteta “The Gents” su četvorica mladih muzičara, članova „Montenegrin Symphony Orchestra“  iz Podgorice a na reperoaru  im je opus otvoren prema svim žanrovima, obogaćen odličnim spojem klasične i savremene muzike. I druge festivalske večeri nastupa muzički sastav „Kepa&Free Spirits“ predvođen kraljevčaninom Slobodanom-Stojanovićem-Kepom ,bubnjarom legendarne rok grupe „Smak“, koji je , od 2016 godine, i nosliac priznanja „Zaslužni građanin grada Kraljeva“. Na Festivalu umetnosti „Maglič“ u vremenu od 4 do 8.juna  ,u dvorištu „Francuske kuće“,  biće prikazana četri filma u okviru dvanaeste turneje „Slobodna zona“.Projekcije filmova su od 20 časova a prvi će biti prikazan dokumentarni  film „Dan oslobođenja“ režisera  Ugis Olte Morten Traavika koji se bavi fenomenom kultnog benda   Lajbah koji je bio  prva strana rok grupa koja je nastupala u Severnoj Koreji.

 Novi termin za VIII „JazzIbar“

Kraljevački  „Goodwill“-a na predhodnom „JazzIbar“-u

Festival „JazzIbar“ koji  je , pre osam godina, pokrenuo Kulturni centar „Ribnica“ iz Kraljeva, a njegov koncept  postavio i  , do svoje smrti, sprovodio  Mihajlo Miša Blam, kao umetnički direktor festivala, će se održati  u novom terminu , polovinom septembra. Tako će se udovoljiti brojnim primedbama  o ,dosadašnjem,  preklapanju održavanja ove manifestacije sa  manifestacijom „Veseli spust“.  Pored ove , jedna od primedbi je bila da je stari termin ,početak jula, udarno vreme godišnjih odmora pa da mnogi kraljevčani nisu ,zbog toga,bili u mogućnosti da prate ovaj festival.U trenutku kada se „JazzIbar“, posle Mišine smrti juna 2014 godine, našao na prekretnici  za  opstanak , Mišin  započeti kreativni posao oko festivala prihvatio je, u znak pijeteta, Vasil Hadžimanov i tako , sa pozicije umetničkog direktora ,  doprineo profilisanju festivala kao autetntične smotre međunarodne džez scene.Ovogodišnji VIII „JazIbar“ je , kao autentičnu i jasno profilisanu umetničku manifestaciju, podržalo i Ministarstvo kulture.

Radivoje Cvetićanin na promociji svoje knjige u kraljevačkoj biblioteci

Sinoć  je , u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu predstavljena knjiga „Konstantinović. Hronika“  autora Radivoja Cvetićanina. Na promociji su , pored autora , učestvovali , prof. dr Aleksandar Jerkov vanredni profesor na katedri za srpsku književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i Vladimir Marović ,profesor filozofije u kraljevačkoj Gimnaziji. Razumljivo ,najviše pažnje na promocijiji Cvetićaninove knjige je posvećeno Konstantinovićevoj „Filosofiji palanke“, delu koje je , prvi put,  objavljeno u ediciji Trećeg programa Radio Beograda. Od 1969. do 2008. godine, knjiga je imala sedam izdanja u Beogradu i jedno u Sarajevu. I danas ,pet decenija kasnije, ova knjiga ima  buran život izazivajući oštre i ,naizgled, nepomirljive razlike u njenom tumačenju. Baveći se istorijom ovog dela Radivoje Cvetićanin je izabravši za njen naslov pojam Hronika ,obezbedio kako je to jednom primetila Latinka Perović „dovoljno širok okvir za istoriju dela, pa i za druge žanrove: prvi korak u biografiju“. I uvodničari na sinoćnjem , kraljevačkom, predstavljanju knjige „Konstantinović.Hronika“ su pohvalili pažnje vredan trud autora da , na jednom mestu, prikupi gotovo sve relevantne činjenice vezane kako za nastanak  dela Radomira Konstantinovića tako i za njega kao autora  ali i za  bezmalo, petodecenijski život „Filozofije palanke“.Tako je Vladimir Marović ,imeđu ostalog rekao i : „Postojati znači biti otrgnut od zaborava, a zaborav , kako Konstatntinović piše u svojim dnevničkim zabeleškama ,jeste mentalno ubistvo koje je, po nekad , možda, i strašnije od fizičkog ubistva. Zaborav je rasterećenje od neželjenog. Knjiga gospodina Cvetićanina „Konstantinović. Hronika“  jeste , dokaz ne toliko  poželjnosti , koliko potrebe postojanja Radomira  Konstatinovića.“ Prof. dr Aleksandar Jerkov je govoreći o značaju Cvetićaninove knjige rekao ,između ostalog i : „Kad bih mogao da zamislim raj proučavanja srpske književnosti i kulture,onda bi on izgleda tako da svaki srpski pisac ,svaki mislilac dobije jedno ovako delo posvećeno njemu.To bi bilo fantstično.“ Obrativši se , na kraju promocije publici u kraljevačkoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“,Radivoje Cvetićanin se zahvalio uvodničarima na biranim rečima o njegovom  delu i dodao kako ga i ova promocija u Kraljevu uverava da je njegov petogodišnji trud na pisanju knjige biblioteci  „Konstantinović.Hronika“ imao punog smisla jer je duh planake , fundiran na ksenofobiji , zatvorenosti i ograničenjima ,postao globalna pojava. On je dodao kao će ,već krajem ove nedelje biti u prilici da o životu i delu Radomira Konstantinovića govori na američkom univerzitetu Stanford koji slovi za jedan od najprestižnijih u svetu , što ga ohrabruje sa stanovišta činjenice da su problemi koji nastaju kao ishod palanačkog mentaliteta, anticiprirani Konstantinovićevim delom, u fokusu pažnje mislilaca širom sveta.A to samo potvrđuje značaj Konstantinovića kao mislioca XX veka i nagoveštava novi život njegovog dela i van ovih prostora što će se ,uskoro, završetkom prevoda „Filozofije palanke“ na engleski.

Ljubiša Đidić sa svojom sestrom pred školom u Popovićima

Danas je u pitomom pomoravskom selu Popovići , kraj Kraljeva , u  malenoj , četvrororazrednoj školi , upriličena skromna svečanost na kojoj je poznati pesnik, prozaista esejist, putopisac ,dečiji pisac i antologičar Ljubiša Bata Đidić ,školi uručio zbirku svojih knjiga .A stvralački opus ovog dobitnika Vukove , Zmajeve i mnogih drugih nagrada ,dugogodišnjeg urednika književnih  časopisa „Bagdala“ i  „Bagdala za decu“ iz Kruševca  nije mali. Napisao je i objavio zbirke pesama Podignute ruke, Nagrižen prsten, Prolistalo koplje, Svrake vole sjajne stvari, Gorionik ,Prometejeva činija – poema ,Severnjača nad Bagdalom ,Pakao za dnevnu upotrebu ,Priznaješ li pepeo svetlosti, Srpski carski rez , Sveti poljubac ,putopise Čudesna Kina ,Pod Južnim krstom – Latinska Amerika , Ruža Budimpešte , romane Dnevnik za Teu ,Carska deca: roman za malu i veliku decu ,Skraćenice , najkraće priče ,Miris proleća , Dnevnički zapisi , monodramu Kneginja Jelena Balšić ,zbirke pesama za decu S točkovima od maslačka do oblačka, Zlatne kočije , Zaljubljive pesme , Zaljubljive reke, Kako sanja jedna Sanja, Ogledalce nema dance…. Ljubiša Bata Đidić je priredio i antologije Dogodilo se u Kruševcu ,Kruševačka rozeta , SDrpska kuća – pesnici o Bidu , Krfu i Zejtinliku ,Beskrajni plavi krug – pedeset godina modernog srpskog pesništva , Hilandar u srpskom pesništvu,  Duhovnica – pravoslavno srpsko pesništvo. Napisao je imonografiju Kruševca a oprobao se i kao autor dokumentarnih filmova o Kruševcu i manastiru Milentija. Iako je najveći deo svog života proveo u Kruševcu gde je stekao i punu stvaralačku afirmaciju Ljubiša Đidiđ je ,rođenjem, vezan i za Popoviće. On se ,kao dete prvog učitelja u školi u Popovićima ,koja je , nedavno proslavila osam decenija postojanja ,rodio,1937 godine, u ovom selu ,tu proveo prvu godinu svog života a potom , sa službenim premeštajem roditelja , nastanio u gradu pod Bagdalom.I kako je to ,nedavno, rekao na predstavljanju svog stvaralačkog opusa u kraljevačkom Kulturnom centru „Ribnica“ u ovim poznim godinama zov zavičaja postaje sve jača. Na današnjoj svečanosti u Popovićima on je ,sa setom, govorio i o tome kako je ,ranije, prilikom jednog od svojih  retkih dolazaka u Popoviće , skinu bravu sa rodne kuće ,koja je u međuvremenu i srušena, i tu jedinu materijalnu uspomenu na svoje mesto rođenja čuva u  današnjem domu kao svojevrsnu relikviju. „Za mene je ona (brava sa vrata rodne kuće) materijalizovana emocija kojom , često, „otvaram vrata mojih sećanja“ iza kojih , i danas, naviru snažne emocije od kojih , mnoge, završe u stihovima koji me sudbinski vežu za Moravu i ovaj deo Srbije “ rekao nam je , posle svečanosti, Ljubiša Bata Đidić.

Ponos našeg pomoravlja

O njemu su , danas , učenicima i meštanima Popovića govorili ,njegovi gosti, znameniti ljudi iz ovog kraja: dr.Dušan-Munđa Ristić ,doajen srpske pedijatrije , Borko Gvozdenović , višegodišnji dopisnik „Politike“ iz Moskve i Pekinga , dr.inž Tomislav Simović , nekadašnji direktor Fabrike Vagona iz Kraljeva i  ministar privrede u vladi SRJ i dipl.ekonomista  Ljubomir –Ljubo Lazarević,  jedan od pionira i organizatora  kargo transporta u ondašnjoj Jugoslaviji koji se , 2015 godine u rodnim Popovićima  javnosti predstavio  i kao pisac ,autor knjige „Šaputanje vremena“. Bio je ,ovo , bez sumnje , dan koji će učenici škole u Popovićima zapamtiti a verujemo da su ,mnogi od njih, dobili podstrek  da dostignu i nadmaše svoje današnje goste .

Škola u Popovićima