Dejan Koturanović,direktor Centra za kulturu „Gradac“ iz Raške otvara izložbu „Upoznaj naš grad:Raška od praistorije do kasnog srednjeg veka“
Večeras je u Galeriji Centra za kulturu „Gradac“ iz Raške ,otvorena treća izložba iz ciklusa „Upoznaj naš grad:Raška od praistorije do kasnog srednjeg veka“ koja je deo bogatog programa kojim ovaj grad , u ponedeljak 17.septembra , obeležava svoj Dan opštine u znak sećanja na dan kada je 1845. godine Knez Aleksandar Karađorđević potpisao ukaz o podizanju varoši Raške.
Vladar koji se borio za suverenitit Srbije, prepoznao je , pre ravno 173 godine , važnost formiranja varoši na specifičnom geo-strateškom položaju i neophodnost uspostavljanja institucija Kneževine Srbije na graničnoj liniji sa tadašnjom Otomanskom imperijom.
Ideja o organizovanju niza izložbi, objedinjenih projektom pod zajedničkim naslovom Upoznaj naš grad javila se, 2015. godine, nakon obeležavanja 170 godina od osnivanja varošice Raške, povodom novoustanovljenog praznika Opštine – 17. septembra. Idejni tvorac koncepta i autor projekta je istoričarka umetnosti , kustos Sonja Milićević.
Od 2016. godine, pod pokroviteljstvom Opštine Raška, Centar za kulturu „Gradac“ godišnje realizuje po jednu izložbu, sa željom da trajno sačuva od zaborava sve što je vezano za prošlost (ali i sadašnjost) Raške: od izgleda ulica, preko arhitekture, kulturnih i umetničkih spomenika, znamenitosti i umetničkih zbirki, zanata i običaja, do ličnosti koje su obeležile njenu istoriju kroz razne oblasti ljudskog delovanja. Do sada su realizovane dve izložbe Ulice (2016) i Arhitektura Raške (2017) koje su se bavile osnivanjem grada, njegovom urbanizacijom i arhitekturom.
Treća u nizu izložba, koja ima za cilj da prezentuje nepokretna kulturna dobra sa teritorije opštine Raška, nosi naziv Raška od praistorije do kasnog srednjeg veka. Izložba je pokušaj da se pruži uvid u najstariju prošlost Raške, koja se sagledava preko rezultata arheoloških istraživanja: periodi praistorije, od neolita preko metalnih doba, do antičke prošlosti, kada je rimska država na ovim prostorima organizovala svoju upravu nad ibarskim argentarijama, na koju će se nadovezati period rane vizantijske vlasti. U srednjem veku, kada je formirana srpska država, čije srednjovekovno ime Raška nosi i čuva u izvornoj formi, ova oblast se tokom XIII veka našla u središtu njene teritorije, između arhiepiskopije u Žiči i prestonog grada Rasa, uzdižući svoju ekonomsku moć srebrom Kopaonika. Otuda poseban deo izložbe čini umetnost srednjeg veka, koja započinje sa spomenicima ranog hrišćanstva, kao izvanrednim slojem kulturnog nasleđa, a kulminaciju ima u spomenicima XIII i XIV veka, da bi tokom turskog perioda, stvaralaštvo bilo svedeno u lokalne okvire, ali ipak živo, na
Koncipirana kao pregled arheoloških lokaliteta i sakralnih spomenika, uz simultano korišćenje fotografija starijeg i novijeg datuma, originalnih i kopija predmeta, maketa, dokumenata, drugih prikladnih eksponata i informativnih panela, izložba treba da ukaže na bogatu kulturnu baštinu Raške i njene okoline, od praistorije i antike, preko srednjeg veka i perioda Osmanske vladavine, zaključno sa krajem 18. veka, i da na jednom mestu, prvi put, široj javnosti predstavi istraženu i čuvanu bogatu arheološku građu, kao i spomenike kulture sa teritorije opštine Raška.
Izložbu je , u prisustvu brojnih gostiju i autorskog tima, otvorio Dejan Koturanović,direktor Centra za kulturu „Gradac“ iz Raške .
Autorke izložbe i tekstova za potrebe izložbe i kataloga su arheološkinja/muzejski savetnik Tatjana Mihailović i istoričarke umetnosti doc. dr Branka Gugolj i kustos Sonja Milićević.
Овај текст је један од садржаја медијског пројекта „Богатство градитељског наслеђа општине Рашка II део “ кога спроводе „КВ Новости-он лине“ а кога је подржала општина Рашка.Ставови изнети у тексту су искључива одговорност „КВ Новости-он лине“ и ни на који начин непредстављају ставове и мишљења општине Рашка
Kraljevo će ,15. i 16. Septembra , po osmi put, biti domaćin Internacionalnog džez festivala „JazzIbar“ potvrđeno je na danas održanoj konferenciji za štampu u sedištu Kulturnog centra „Ribnica“ iz Kraljeva. Festival u subotu otvara Jazz pulse trio iz Beograda. Trio iza sebe ima veliki broj klupskih nastupa i koncerata, a čine ga Vladimir Mandarić (gitara), Nikola Mirosavić (truba) i Sava Ramjanac (kontrabas).Iste večeri predstaviće se makedonski sastav Kabadayas, čiji se muzički pravac zasniva na kombinaciji tradicionalne muzike i različitih ritmova preko džeza, fanka, dram end bejsa. Subotnjer veče završava Irie Fm iz Beograda koji meša različite pristupe pop muzici, i povezuje ih, bez mnogo osvrta na žanr, tako da zvuk benda varira od pesme do pesme.
Od početaka,avgusta 1977 godine , tada pod imenom filmske smotre pokrenute 1974 “Jugoslovenski igrani film u akciji”, pa do danas Fetival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji je uspeo da se profiliše kao strukovno jedinstveni festival filmskog scenarija u svetskim razmerama. Redovni profesor na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu Milan Nikodijević vezan je festival ,onda kao urednik popularnog radija Vrnjačka Banja, od njegovih prvih dana. Bio je i njegov direktor sa najdužim stažom (od 1998 do 2011). Ovogodišnji, 42 po redu F estival filmskog scenarija koji počinje danas (ponedeljak 13.08.) se održava u u godini koja se obeležava i kao „Evropska godina kulturnog nasleđa“. To je bio povod da Milanu Nikodijeviću postavimo nekoliko pitanja
U Herceg Novom je ,u galeriji „Josip Bepo Benković“,krajem nedelje, organizovana izložba „Stefan Prvovenčani u književnosti i istoriografiji“ autora Danke Spasojević i Ivana Hrenka. Izložbu je otvorio istoričar dr Miloš Ković , docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu istakavši da je Stefan Prvovenčani prikazan kao „državnik, kao pisac, kao zadužbinar, kao porodičan čovek“ i da autori ove izložbe praktično ništa nisu zaboravili što je vezano za prvog srpskog krunisanog kralja. Željko Komnenović, predsednik UO Matice Boke, je ,govoreći o razlozima koji su ih motivisali da otvaranje izložbe bude organizovano u Herceg Novom, podsetio „da su pod uticajem bečko-berlinske škole iz istorije potisnuta sjećanja na dva vijeka Nemanjićke uprave Bokom. Godine 1185. Stefan Nemanja uspostavlja Kotor kao svoj carski grad, 1219. godine Sveti Sava na Miholjskoj Prevlaci osniva Zetsku episkopiju, koja je korijen današnje Mitropolije crnogorsko primorske i temelj današnje države Crne Gore“.Deo programa je bio posvećen prezentaciji bogate izdavačke delatnosti NB ,,Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva o čemu su govorili urednica Ana Gvozdenović i glavni i odgovorni urednik Dejan Aleksić. Oni su predstavili pesničke edicije rezervisane za domaću i prevedenu poeziju, kao i biblioteke koje donose naslove iz oblasti književne teorije, kritike i esejistike. Naročit osvrt učinjen je predstavljanjem knjiga „Sabrana dela Stefana Prvovenčanog“, objavljene u saradnji sa Srpskom književnom zadrugom i „Stefan Prvovenčani pesnički odlomci“, u izboru Vaska Pope, a u priređivačkoj koncepciji profesora Đorđa Trifunovića. Imajući u vidu zajedničke interese na području bibliotečke i informacione delatnosti, a u želji da unaprede zajedničku saradnju i da doprinesu razvoju kulturnih veza, Nevenka Mitrović, direktorka Javne ustanove Gradska biblioteka i čitaonica Herceg Novi i Miša Milosavljević, direktor Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ Kraljevo su, 8. juna, u Herceg Novom, potpisali su Protokol o saradnji. Protokol predviđa razmenu iskustva, znanja i stručnjaka; saradnju u regionalnim, evropskim i međunarodnim projektima; saradnju na zajedničkim programima i projektima kao što su izložbe, radionice i programi za decu, publikacije, seminari, prezentacije, književni programi, digitalizacija i slično.
Sadržajnom programu su prisustvovali konzul Srbije Zoran Dojčinović, predsednica SO Kotor, Dragica Perović, sekretarka za kulturu i obrazovanje Ana Zambelić Pištalo, arhejerejski namesnik hercegnovski Radomir Nikčević, beogradski pisac Vlada Arsić, kao i mnogobrojna hercegnovska publika.
Predhodna dva dana , na Cetinju, u Svečanoj sali Nacionalne biblioteke „Đurđe Crnojević“, je održana prva Međunarodna Konferencija bibliotekara, arhivista i muzeologa pod nazivom.“Libraries, Archives and Museums Conference (LAM), Montenegro, 2018″. 
Na ovom regionalnom ,međunarodnom skupu svoje radove su izložila 33 učesnika. Među njima su bili i predstavnici kulturnih ustanova iz Kraljeva, magistar Ana Gvozdenović, iz Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ i Mirjana Savić, viši kustos istorije iz Narodnog muzeja Kraljeva.One su na prvoj sesiji odmap posle svečanog otvaranja prezentovale svoj rad pod nazivom „Žički duhovni sabor Preobraženje- Mesto gde je baština živa i gde se čuva“. Bila je to jedinstvena prilika da se istaknutim kulturnim radnicima iz zemalja regiona predstavi ova značajna kulturna manifestacija koju ,već treću deceniju zaredom, organizuju Književni klub „Kraljevo“, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani” Kraljevo i Narodni muzej Kraljevo.To je kulturno-naučna manifestacija koja neguje, izučava i afirmiše autentične vrednosti srpske kulture.Manastir Žiča i 19.avgust , dan kada Srpska Pravoslavna Crkva slavi Preobraženje gospodnje odabrani su simbolično kako bi se izrazila suština manifestacije a to je spoj tradicije, temelja srpske duhovnosti i državnosti otelotvorene u Manastiru Žiči, i savremene vrednosti srpske kulture izražene kroz aktuelno pesničko stvaralaštvo. Pored afirnacije savremenog pesničkog stvaralaštva u sklopu manifestacije organizuje se i niz drugih muzičkih i likovnih sadržaji a sve to čini da Kraljevo, sredinom avgusta postane kulturna prestonica Srbije.Organizatori ne zaboravljaju ni struku te se trude da ugoste eminentne stručnjake iz različitih humanističkih oblasti.
Tako je, osim književno naučnih skupova o poeziji laureata, pod okriljem manifestacije priređeno pet značajnih multidiscciplinarnih naučnih skupova: „Staro nasleđe u savremenoj srpskoj poeziji” (1993), „Kulturno nasleđe i njegova zaštita” (1994), „Žiča – umetnost istorija” (1995), „Rudo Polje – Karanovac – Kraljevo: od prvih pomena do Prvog svetskog rata” (1997), „Kraljevo–Rankovićevo–Kraljevo” (2016).Ovakav koncept Žičkog duhovnog sabora pokazuju kako se tradicionalno i moderno mogu, na najbolji način,ujediniti u interesu negovanja poezije i kulturne baštine.
Sinoć je , u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu predstavljena knjiga „Konstantinović. Hronika“ autora Radivoja Cvetićanina. Na promociji su , pored autora , učestvovali , prof. dr Aleksandar Jerkov vanredni profesor na katedri za srpsku književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i Vladimir Marović ,profesor filozofije u kraljevačkoj Gimnaziji. Razumljivo ,najviše pažnje na promocijiji Cvetićaninove knjige je posvećeno Konstantinovićevoj „Filosofiji palanke“, delu koje je , prvi put, objavljeno u ediciji Trećeg programa Radio Beograda. Od 1969. do 2008. godine, knjiga je imala sedam izdanja u Beogradu i jedno u Sarajevu. I danas ,pet decenija kasnije, ova knjiga ima buran život izazivajući oštre i ,naizgled, nepomirljive razlike u njenom tumačenju. Baveći se istorijom ovog dela Radivoje Cvetićanin je izabravši za njen naslov pojam Hronika ,obezbedio kako je to jednom primetila Latinka Perović „dovoljno širok okvir za istoriju dela, pa i za druge žanrove: prvi korak u biografiju“. I uvodničari na sinoćnjem , kraljevačkom, predstavljanju knjige „Konstantinović.Hronika“ su pohvalili pažnje vredan trud autora da , na jednom mestu, prikupi gotovo sve relevantne činjenice vezane kako za nastanak dela Radomira Konstantinovića tako i za njega kao autora ali i za bezmalo, petodecenijski život „Filozofije palanke“.Tako je Vladimir Marović ,imeđu ostalog rekao i : „Postojati znači biti otrgnut od zaborava, a zaborav , kako Konstatntinović piše u svojim dnevničkim zabeleškama ,jeste mentalno ubistvo koje je, po nekad , možda, i strašnije od fizičkog ubistva. Zaborav je rasterećenje od neželjenog. Knjiga gospodina Cvetićanina „Konstantinović. Hronika“ jeste , dokaz ne toliko poželjnosti , koliko potrebe postojanja Radomira Konstatinovića.“ Prof. dr Aleksandar Jerkov je govoreći o značaju Cvetićaninove knjige rekao ,između ostalog i : „Kad bih mogao da zamislim raj proučavanja srpske književnosti i kulture,onda bi on izgleda tako da svaki srpski pisac ,svaki mislilac dobije jedno ovako delo posvećeno njemu.To bi bilo fantstično.“ Obrativši se , na kraju promocije publici u kraljevačkoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“,Radivoje Cvetićanin se zahvalio uvodničarima na biranim rečima o njegovom delu i dodao kako ga i ova promocija u Kraljevu uverava da je njegov petogodišnji trud na pisanju knjige biblioteci „Konstantinović.Hronika“ imao punog smisla jer je duh planake , fundiran na ksenofobiji , zatvorenosti i ograničenjima ,postao globalna pojava. On je dodao kao će ,već krajem ove nedelje biti u prilici da o životu i delu Radomira Konstantinovića govori na američkom univerzitetu Stanford koji slovi za jedan od najprestižnijih u svetu , što ga ohrabruje sa stanovišta činjenice da su problemi koji nastaju kao ishod palanačkog mentaliteta, anticiprirani Konstantinovićevim delom, u fokusu pažnje mislilaca širom sveta.A to samo potvrđuje značaj Konstantinovića kao mislioca XX veka i nagoveštava novi život njegovog dela i van ovih prostora što će se ,uskoro, završetkom prevoda „Filozofije palanke“ na engleski.