Timka Alihodžić i Tatijana Mihajlović

U Galeriji Narodnog muzeja Kraljevo sutra uveče u 19 časova biće otvorena izložba „Ispričaću ti priču…“ Arheološkog muzeja u Zadru. Ovaj muzej je osnovan 1832 godine na temeljima vekovne kolekcionarske delatnosti  zastupljene  u Zadru  intezivnije od perioda humanizma i renesanse u XIV i XV veku.

Ovo je prvo gostovanje jedne institucije kulture  iz Hrvatske u Narodnom muzeju Kraljevo i drugo gostovanje ove izložbe u Srbiji, nakon ovogodišnjeg gostovanja u Muzeja grada Beograda. Izložba je  prvi put predstavljena javnosti decembra 2015. godine kada je otvorena u Arheološkom muzeju Zadra. Autor izložbe je Timka Alihodžić, viši kustos Antičkog odela Arheološkog muzeja u Zadru. Antički Jeder (Colonia Julia Jader), kakav je rimski naziv za Zadar, osnovan je 48. godine s.e. kao naselje rimskih građana, najverovatnije u vreme Julija Cezara. Dugogodišnje istraživanje nekropola Jadera , iz perioda od I-IV veka, odnosno od vladavine Avgusta do Konstantina Velikog, donele su Arheološkom muzeju u Zadru bogat materijal i mogućnost rekonstrukcije života stanovnika antičkog grada.Izložba koja se otvara sutra u Narodnom muzeju Kraljeva  priča priče o nekoliko zanimljivih ličnosti, čiji se životi donekle mogu rekonstruisati  iz predmeta sa kojima su sahranjeni, pružajući ujedno i uvid u živopisne prizore jednog iščezlog grada. Njen poseban  kvalitet  je deo  namenjen slepim i slabovidim osobama kojima je omogućeno da dodirom ostvare interakciju sa eksponatima.

Obraćajući se medijima , na današnjoj konferenciji za štampu, pored autorke izložbe Timke Alihodžić ,muzejski savetnik u Narodnom muzeju Kraljeva Tatijana Mihajlović je podsetila na činjenicu da je veći deo teritorije današnje Srbije ušao u sastav Rimske imperije tokom I veka naše ere ,krajem vladavine imperatora Avgusta ,  kao Gornja Mezija a da je rimska vojska imala utvrđenja širom granice(limesa) i između svojih  provincija. Predpostavlja se da je granica između dve provincije u okviru Rimskog carastva , Gornje Mezije i  Dalmacije prateći tokove  velikih reka bila u Čačku.

Direktor Narodnog muzeja Kraljeva i gošće iz Zadra

Autohtoni narodi su ,bez razlike, u svim Rimskim provincijama u to doba  protokom vremena,  u periodu ne  dužem od pet decenija vladavine Rimljana , postajali u mnogo čemu slični pa i u običajima i obredima sprovođenim prilikom sahranjvanja. Tako , eto , i ova izložba na svoj ,osobeni, način aktuelizuje spoznaje o bliskosti naroda na ovim prostorima.

Novi Pazar je jedan od gradova koji kroz različite kulturne sadržaje, ali i kroz sedmu umetnost afirmiše evropsku kulturu. Tako su u okviru manifestacije Festival evropskog filma, organizovane  projekcije odabranih filmova  a njihovo prikazivanje je organizovano svake večeri tokom jedne nedjelje, do 25. novembra.

Festival evropskog filma organizuje Delegacija Evropske unije u Srbiji i EU info centar, u saradnji sa Mrežom kulturnih centara zemalja Evropske unije, dok je projekcije u Novom Pazaru organizovao Kulturni centar.

Urednica Elma Šabanović

Urednica filmskog i scenskog programa u novopazarskom Kulturnom centru , Elma Šabanović, kaže da ova ustanova kulture nastavlja već ustaljenu tradiciju prikazivanja evropskih filmova za sve Novopazarce u Svečanoj sali, ali da ove godine ta manifestacija ima poseban značaj.

“ Festival je ove godine u znaku kulturnog nasleđa. Evropska unija proglasila je 2018. godinu za Godinu evropske kulturne baštine pa su u skladu sa tim i organizovane projekcije”, rekla je Elma Šabanović.

Zaposleni u novopazarskom Kulturnom centru se trude da omoguće što većem broju zainteresovanih ljubitelja sedme umetnosti da na jednom mestu vide odabrane filmove istaknutih autora, filmska ostvarenja koja nose sa sobom poruke, lepezu evropskih društvenih vrednosti, neizbježnog osećaja suživota i zajedništva, kao i svega što je na putu na putu multikulturalnosti.

“ Sva filmska ostvarenja se negdje direktno i odnose na Evropsku uniju”, rekla je urednica fimskog i scenskog programa.

Na repertoaru u Novom Pazaru su neka od najboljih ostvarenja evropske produkcije iz 2017. Projekcije u Novom Pazaru počele su filmom “Svetlo’’ u režiji Barbare Albert, a za samo prikazivanje je vladalo veliko interesovanje.

“ Ako mogu negdje da iznesem svoj lični utisak, smatram da sa Festivala evropskog filma dolaze najbolja filmska ostvarenja i najkvalitetniji filmovi. Raznovrsna je ponuda i pogoduje različitim senzibilitetima, tako da će raznovrsna filmska publika moći da odabere nešto za sebe ali i da, ukoliko želi, uziva u svim projekcijama. Filmovi dolaze iz Austrije, Slovenije, Holandije, Švedske i drugih  evropskih zemalja “, rekla je Elma Šabanović.

Festival  je otvorio ambasador EU u Srbiji Sam Fabrici tokom posete Novom Pazaru. Kako je Evropska unija proglasila 2018.  za Evropsku godinu kulturnog nasleđa, moto festivala je „Naše nasleđe- gde prošlost susreće budućnost.”

„Ključna poruka Festivala, kao i Evropske unije je različitost i očuvanje i poštovanje te različitosti u kojoj smo ujedinjeni u Evropskoj uniji“, rekao je ambasador EU, Sam Fabrici na otvaranju  ističući da je upravo Novi Pazar grad bogat kulturom i različitostima.

Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа

 KAKO JE ŠUCA UŠAO U EVROPSKU UNIJU…          

               Narodna biblioteka “Dr Dušan Radić” je ustanova sa tradicijom i bogatim knjižnim fondom. Istovremeno, drži korak sa modernizacijom,  jer su svi naslovi  digitalizovani. U Evropsku uniju je „ušla“ sa još 47 biblioteka iz Srbije otvaranjem „Euteka – kutka“. 

Temelji današnje Narodne biblioteke „Dr Dušan Radić“, postavljeni su 1910. godine  u ugostiteljskom objektu „Šucin paviljon“, koji je imao čitaonicu. U njoj su se okupljali Vrnjčani i banjski gosti,  čitali dnevnu štampu i polemisali o događajima u zemlji i svetu.

Od 1963. godine, biblioteka nosi ime Dušana Radića, lekara, pisca i muzičara, koga je narod nazivao Blagim doktorom, jer je, kažu, sem medikamentima, ljude lečio i prijateljskim pristupom.

Jedno vreme, biblioteka je bila u zgradi Termomineralnog kupatila, a 1980. je prebačena u Vilu „Zora“,  izgrađenu 1906, za trsteničkog trgovca Krstu Veljovića i njegovu ženu Zoru. Novog vlasnika, Milorada Mišića,  koji je dozidao sprat, vila je dobila 1913. Mišićev sin  Miodrag, lekar, u njoj je otvorio polikliniku u kojoj je radio i doktor Dušan Radić, čije ime biblioteka nosi od 1963.  Zgrada je biblioteke je pod zaštitom kraljevačkog Zavoda za  zaštitu spomenika kulture.

Do 1996. biblioteka je bila deo Kulturnog centra Vrnjačke Banje, a od te godine je pod okriljem Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva. Vrnjačka biblioteka danas ima knjižni fond sa 40 hiljada naslova, raspoređenih na 4 odeljenja.

 Biblioteka „Dr Dušan Radić“  je jedno od onih mesta na kojima se  sreću i prepliću prošlost i budućnost,  tradicija i modernizacija. Knjižni fond je digitalizovan, a novi sajt nudi sve važne podatke o ovoj ustanovi i njenim aktivnostima.  Na neki način, vrnjačka biblioteka je jedna od 48 u Srbiji koje su, zahvaljujući modernizaciji,  već zakoračile u Evropsku uniju tako što su dobile „Euteka kutak“. Marija Petković, bibliograf i Euteka – bibliotekar, kaže da taj mali, evropski kutak u kojem su najvažniji računar i polica sa publikacijama EU, može da pruži mnogo značajnih podataka.

– Naši korisnici u „Euteka kutku“ mogu, na primer, da dobiju informacije o Evropskoj uniji ili pregovaračkim poglavljima Srbije sa EU, informacije  o zanimljivim destinacijama za putovanja, o mogućnostima za obrazovanje, kao i o šansama za pronalaženje posla u zemljama Evropske unije. Takođe, „Euteka“ sadrži i informacije o ambasadama zemalja članica EU u Srbiji i uputstva za apliciranje za sredstva evropskih fondova.

Prvi koraci ka „Euteci“ učinjeni su 2014, kada su  Ministarstvo kulture i informisanja, Delegacija Evropske unije u Srbiji i Narodna biblioteka Srbije potpisali Memorandum o razumevanju sa ciljem da se bibliotekama dostave publikacije sa informacijama o Evropskoj uniji. Sledeće godine, pridružila im se Kancelarija za evropske integracije. Tada je pokrenut projekat „Euteka  u bibliotekama“.

–   Kako bi bili obogaćeni sadržaji u Euteka računarima, delegacija Evropske unije je za 11 bibliotekara iz Srbije,  organizovala studijsku posetu Italijanskom kulturnom centru, Španskom institutu „Servantes“, Nemačkom „Gete“ institutu i Austrijskom kulturnom forumu. Rezultat tih susreta je mogućnost da se u „Euteci“ onlajn uče strani jezici. EU podstiče građane da sem maternjeg znaju bar još dva strana jezika, što je neophodno za bolje razumevanje u zajednici kultura kao što je EU, objašnjava Euteka – bibliotekarka, sa čijom karticom, zahvaljujući Institutu „Servantes“,  korisnici mogu da pristupe kompletnom španskom bibliotečkom fondu.

Mladi Vrnjčani, kroz osnovno i srednje školovanje uglavnom opredeljeni za francuski i engleski jezik,  evropske vrednosti i način života usvajaju i zahvaljujući tome što je Ministarstvo prosvete ušlo u Obrazovni program „Erazmus plus“,   sa kojim ih takođe upoznaje „Euteka“.  Studentima, koji u Srbiji završe prva dva semestra, „Erazmus plus“ omogućava da nastave studije u inostranstvu,  uz uslov da diplomiraju na matičnom fakultetu.

Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа.

Koliko često politički rukovodioci lokalnih samouprava   posmatraju kulturnu baštinu u njihovoj zajednici  kao strateški interes te zajednice , kao strateški resurs s kojim raspolažu , kao   nemerljivi kapital ..?

Vide li, njihovi saradnici angažovani u ustanovama kulture čiji su osnivači lokalne samouprave, projekte vezane za kulturnu baštinu kao važne , dugoročne ,višestruko isplative investicije kako sa stanovišta održivog razvoja tako i kao snažnog  komunikacijskog alata za integraciju u evropske procese?

Uspevaju li , i jedni i drugi, da objasne građanima u svojoj zajednici da  je briga za kulturnu baštinu i njeno očuvanje zajednička odgovornost građana ,sturčnjaka i  lokalne vlasti ?

Ako  tako , pak , najodgovorniji i zaposleni u ustanovama kulture na lokalnom nivou, i doživljavaju kulturnu baštinu  poverenu  im na upotrebu i čuvanje uspevaju li da za te svoje stavove obezbede podršku  donosioca odluka na tom, lokalnom nivou ili , u  strahu od materijanih (ne) prilika , i  ne čine mnogo truda  da adekvatno promovišu projekte vezane za kulturnu baštinu najpre na lokalnom nivou a potom i u širem nacionalnom i međunarodnom okruženju ?

Ti  evropski  biseri materijalne kulturne baštine kojima raspolažemo treba da , u zajedništvu sa  pojedinim ,nestvarno lepim, predelima i našim  tradicionalnim gostoprimstvom , budu realna mogućnost za razvoj turizma koji , svojsteno mu je, povlači i ubrzani razvoj drugih privrednih aktivnosti.

Pridružimo li tom spisku  nedovoljno iskorišćenih resursa materijalne kulturne baštine i brojne kulturne manifestacije i druge art-efekte  nematrijalne kulturne baštine , kroz  jedan integralni i sveobuhvatni pristup,  eto i , s punim pravom, razloga za veru da nam može biti bolje  i sa skromnim finansijskim sredstvima koja inače  izdvajamo  za potrebe kulture.

Kraj je godine koja je proglašena za Evropsku godinu kulturnog nasleđa ,godine u kojoj su , po prvi put od kako je pre šesnaest godina pokrenuta Nagrada  Evropske unije za kulturno nasleđe (EU Prize for Cultural Heritage) čak toje laureta iz Srbije: Projekat obnove Paviljona Kneza Miloša u Bukovičkoj Banji, Konzervacija Tvrđave Bač  i Istraživanje i katalogizacija Državne umetničke kolekcije u Beograd. To je , složićete se , i svojevrsna , snažna i jasna, poruka za  nas  da smo mi nesporno narodi  velike evropske kulturne matrice koja svoju snagu nalazi u razičitostima razvijajujći duh toleranicije i međusobnog uvažavanja bez agresivnog stava prema drugom i drugačijem.

Ova i druga otvorena pitanja kao i uverenje da nas u Evropi ,baš zahvaljujući  bogatoj, jedinstvenoj i raznovrsnoj kulturnoj baštini , znaju gledati i drugim očima osim kroz prizmu surove ,dnevne , real politike povod su da vas , kroz seriju tekstova u okviru projekta „Dolina kraljeva je graditelj , našeg evropskog identiteta“ podržanog od strane Ministarstva kulture i informisanja , bar podsetimo na tu  nisku bisera razasutu od Vrnjačke Banje ,preko Kraljeva, Raške, Novog Pazara sve do Tutina , kojih , moguće je , zbog brojnih razloga nismo ni svesni nit se pak prema  našoj kulturnoj baštini ,tim biserima mahom nasleđenim od predaka, odnosimo onako kako oni to , u punoj meri , zaslužuju.

Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа.

Dejan Aleksić,Muharem Bazdulj i Miša Milosavljević

Gostovanjem Muhаremа Bаzduljа, piscа iz Beogrаdа, koji je inače  rođen  Trаvniku , u  Nаrodnoj biblioteci „Stefаn Prvovenčаni“ Krаljevo sinoć je nastavljen novi književni progrаmа „Krаj putа“. Muharem Bazduj je  dobitnik  nagrade  „Stanislav Staša Marinković“ za novinarsku hrabrost i istraživačko novinarstvo u 2014 godini ,koju dodeljuje  dnevni list Danas.Iste godine je  dobio i nagradu „Bogdan Tirnanić“ Udruženja novinara Srbije za najbolji komentar. Piše za sarajevski dnevni list Oslobođenje, kao i za beogradsku Politiku i magazin Nedeljnik.

Muharem Bazdulj je autor  sedam romana, od kojih su pojedini objavljeni i u prevodima na engleski, nemački, poljski, bugarski i makedonski jezik. Osim romana, piše kratku prozu te eseje i publicistiku. Pojedine priče i eseji prevedeni su na petnaestak jezika. Redovno piše za sarajevski dnevni list Oslobođenje, kao i za beogradsku Politiku i magazin Nedeljnik.

Uz pokretača  novog književnog progrаmа , upravnika kraljevačke biblioteke magistra Miša Milosavljevića u  razgovoru sa gostom iz Beograda učestvovao je i kraljevački pisac i pesnik Dejаn Aleksić , inače i dobar  Bаzduljev  prijаtelj . Njih dvojica su imali plodonosаn dijаlog koji se , uglаvnom , ticаo poslednje nаpisаnog Bаzduljevog romаnа „Kvаdrаtni koren iz životа“, koji je ove godine objаvilа beogrаdskа izdаvаčkа kućа Lаgunа. Uz česte i duhovite opаske Bаzdulj je predstаvio životnu priču glаvnog junаkа Sergejа Bаbićа i njegov put u Tuzlu. Učestvujući u razgovru Miša Milosavljević je primetio dа je dominаntаn motiv u Bаzduljevom stvаrаlаštvu motiv putovаnjа: pomenuti Bаbić putuje u Tuzlu, Jаnko Aleksić iz „Sjetve soli“ vrаćа se u Sаrаjevo, putnici su i Ruđer Bošković iz romаnа „Trаnzit, kometа, pomrаčenje“, lord Bаjron iz romаnа „Đаur i Zulejhа“, glаvni lik romаnа „April nа Vlаšiću“, а može se reći dа su, nа sаsvim određen nаčin, putnici  i svi učesnici rok koncertа grupe Ju Tu () koji je 1997. godine održаn nа Koševu (romаn „Koncert“). Zаključаk je, dа nаs аutor ovim postupkom iznovа nаvodi nа promišljаnjа i preko potrebnа preispitivаnjа.

Kаdа se povelа reč o jeziku, Bаzdulj se prvo odredio premа nedаvno potpisаnoj Deklаrаciji o zаjedničkom jeziku, ocenivši je kаo sаsvim nepotrebnu, а potom i rekаo dа govori ijekаvski, а sve češće u pisаnju koristi ekаvsku vаrijаntu srpskog jezikа.

Nа sаmom krаju, vidno zаdovoljаn progrаmom, Bаzdulj  je sа velikim oduševljenjem za učesnike u ovom programu  preporučio frаncuskog književnikа Emаnuelа Kаrerа i njegov romаn „Cаrstvo“, kаo i Amerikаncа Benа Lernerа i njegov romаn „Polаzаk sа stаnice Atočа“.